Превару о плану "Потковица" је 10. јануара 2000. открио недељник Дер Спиегел и потврдио дванаест година касније бивши бугарски министар спољних послова.
Пре двадесет година, почевши од 24. марта 1999, тринаест држава чланица НАТО-а, укључујући САД, Француску и Немачку, бомбардовало је Савезну Републику Југославију (СРЈ).
Овај рат је трајао 78 дана и хранио се медијским лажима, с циљем усклађивања мнења западног становништва са ставом власти главних држава. Срби су починили „геноцид“, „играли су фудбал са одсеченим главама, откинутим са лешева, кидали су фетусе из трудница и пекли их“, рекао је немачки министар одбране, социјал-демократа Рудолф Шарпинг, чије коментаре су медији понављали; убили су „између 100 000 и 500 000 особа“ (ТФ1, 20. април 1999), кремирали су своје жртве „у пећима, сличнима које су се користиле у Аушвицу“ (Дејли Мирор, 7. јул), пише Недељник.
Насловница за насловницом, ове лажне информације ће бити поцепане у парампарчад – посебно истраживањем америчког новинара Данијела Перла (Тхе Wалл Стреет Јоурнал, 31. децембар 1999). Баш као што се и једна од најсензационалнијих манипулација с краја XX века издувала: план „Подкова“ (потковица), документ који је требало да докаже како су Срби програмирали „етничко чишћење Kосова“. Његова дифузија у Немачкој априла 1999. послужила је као изговор за интензивирање бомбардовања. Далеко од тога да су корисници Интернета параноични, главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.
Међу њима је и Ле Монде, чије је уредничко заузимање позиција тада било референца за остатак француске медијске галаксије. Његово уредништво, којим је руководио Едви Пленел, признаје да је „изабрало да стане на страну интервенције“. На првој страни издања од 8. априла 1999. чланак Данијела Вернеа најављује „да су планом ‘Подкова’ планиране депортације са Kосова“. Новинар преузима информације које је дан пре тога открио министар спољних послова Јошка Фишер. Овај „план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења које се примењује на Kосову (…) и који носи назив ‘Поткова’, без сумње симболизира гажење албанског становништва“, пише Верне, према којему ствар изгледа „оставља мало места сумњи“.
Два дана касније, дневне новине су поновиле преко целе насловнице „како је [Слободан] Милошевић припремио етничко чишћење“. „Српски план Поткова планира принудни егзодус Албанаца од октобра 1998. Наставио је да га примењује у време преговора у Рамбујеу“. Ле Монде евоцира „документ српског војног извора“ и поновно се позива на тврдње немачких званичника, до тачке репродуковања целовитих сажетака – који би се данас назвали „елементима језика“ – које је новинарима дистрибуирао генерални инспектор немачке војске. Берлин је тако настојао да пред прилично пацифистичким мнењем оправда први рат који је водио Бундесвер од 1945. године, поврх тога против земље која је педесет година раније била окупирана од стране Вермахта.
Али овај план је кривотворен: није га донела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска тајна служба, а затим пренесен у Немачку од стране земље која је тада пламено желела да поновно уђе у НАТО. Превару је 10. јануара 2000. открио недељник Дер Спигел и потврдио дванаест година касније бивши бугарски министар спољних послова. Документ је накнадно требало да подстакне још више сумње, јер се потковица на српском каже потковица а не поткова, како је 15. априла 1999. навео немачки посланик Грегор Гиси у Бундестагу.
Марта 2000. године, немачки бригадни генерал Ханц Локаи је у књизи изразио „сумње у постојање таквог документа“; његова истрага је принудила Шарпинга да призна како нема копију изворног „плана“. Истовремено, портпарол Међународног кривичног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као „мало вероватан материјал“ (Хамбургер Абендблат, 24. март 2000), а тужитељка Kарла Дел Понте неће га ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. нити 2001.
Пре двадесет година, почевши од 24. марта 1999, тринаест држава чланица НАТО-а, укључујући САД, Француску и Немачку, бомбардовало је Савезну Републику Југославију (СРЈ).
Овај рат је трајао 78 дана и хранио се медијским лажима, с циљем усклађивања мнења западног становништва са ставом власти главних држава. Срби су починили „геноцид“, „играли су фудбал са одсеченим главама, откинутим са лешева, кидали су фетусе из трудница и пекли их“, рекао је немачки министар одбране, социјал-демократа Рудолф Шарпинг, чије коментаре су медији понављали; убили су „између 100 000 и 500 000 особа“ (ТФ1, 20. април 1999), кремирали су своје жртве „у пећима, сличнима које су се користиле у Аушвицу“ (Дејли Мирор, 7. јул), пише Недељник.
 |
| Рудолф Шарпинг преноси "информације" новинарима. |
Насловница за насловницом, ове лажне информације ће бити поцепане у парампарчад – посебно истраживањем америчког новинара Данијела Перла (Тхе Wалл Стреет Јоурнал, 31. децембар 1999). Баш као што се и једна од најсензационалнијих манипулација с краја XX века издувала: план „Подкова“ (потковица), документ који је требало да докаже како су Срби програмирали „етничко чишћење Kосова“. Његова дифузија у Немачкој априла 1999. послужила је као изговор за интензивирање бомбардовања. Далеко од тога да су корисници Интернета параноични, главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.
Међу њима је и Ле Монде, чије је уредничко заузимање позиција тада било референца за остатак француске медијске галаксије. Његово уредништво, којим је руководио Едви Пленел, признаје да је „изабрало да стане на страну интервенције“. На првој страни издања од 8. априла 1999. чланак Данијела Вернеа најављује „да су планом ‘Подкова’ планиране депортације са Kосова“. Новинар преузима информације које је дан пре тога открио министар спољних послова Јошка Фишер. Овај „план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења које се примењује на Kосову (…) и који носи назив ‘Поткова’, без сумње симболизира гажење албанског становништва“, пише Верне, према којему ствар изгледа „оставља мало места сумњи“.
Два дана касније, дневне новине су поновиле преко целе насловнице „како је [Слободан] Милошевић припремио етничко чишћење“. „Српски план Поткова планира принудни егзодус Албанаца од октобра 1998. Наставио је да га примењује у време преговора у Рамбујеу“. Ле Монде евоцира „документ српског војног извора“ и поновно се позива на тврдње немачких званичника, до тачке репродуковања целовитих сажетака – који би се данас назвали „елементима језика“ – које је новинарима дистрибуирао генерални инспектор немачке војске. Берлин је тако настојао да пред прилично пацифистичким мнењем оправда први рат који је водио Бундесвер од 1945. године, поврх тога против земље која је педесет година раније била окупирана од стране Вермахта.
Али овај план је кривотворен: није га донела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска тајна служба, а затим пренесен у Немачку од стране земље која је тада пламено желела да поновно уђе у НАТО. Превару је 10. јануара 2000. открио недељник Дер Спигел и потврдио дванаест година касније бивши бугарски министар спољних послова. Документ је накнадно требало да подстакне још више сумње, јер се потковица на српском каже потковица а не поткова, како је 15. априла 1999. навео немачки посланик Грегор Гиси у Бундестагу.Марта 2000. године, немачки бригадни генерал Ханц Локаи је у књизи изразио „сумње у постојање таквог документа“; његова истрага је принудила Шарпинга да призна како нема копију изворног „плана“. Истовремено, портпарол Међународног кривичног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као „мало вероватан материјал“ (Хамбургер Абендблат, 24. март 2000), а тужитељка Kарла Дел Понте неће га ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. нити 2001.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Недељник :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.