Ретки су они који о страдању Срба на КиМ желе искрено да говоре, још ређи они који о томе желе да снимају филмове док су они, који по том питању не би правили никакав компромис и упркос свему истрајавају у намери, потпуно усамљени. Такав је и независни новинар Миленко Срећковић.
 |
| Миленко Срећковић |
Са почетном намером да направи ТВ репортажу о положају Срба на Косову и Метохији, Срећковић је први пут допутовао у јужну српску покрајину пре нешто више од две и по године. Током прегледа сниманог материјала схватио је да тема заслужује темељнији приступ и већу посвећеност. Одлучио је да направи документарни филм кога ће назвати "Приче о окупацији".
Процес га је даље водио ка саговорницима од којих је један и амерички писац и некадашњи саветник УНХЦР-а за питање Рома на КиМ, Пол Полански, изнео своје искуство о албанском терору. Испоставило се да је то заокружена и довољно снажна прича да може самостално да чини филм који је постао Срећковићев првенац а који су и грађани Косовске Митровице имали прилике да виде марта 2017. године⇗.
 |
| Са пројекције филма "Пуки сведок" на Филозофском факултету у Косовској Митровици |
Уједно наставља рад на раније започетом документарном филму и пред почетак нове етапе снимања аутор је за КМ новине говорио о разлогу да започне овај пројекат, искуству до кога је дошао и даљим плановима.
●Како сте дошли на идеју да започнете свој филм о Косову и Метохији?
Не-албанци, а посебно Срби, који живе на Косову и Метохији су у Европи најугроженије становништво. Ничија права у Европи не крше се у тој мери као што је то случај са Србима на Косову. Они могу да буду убијени, претучени, ухапшени, куће могу да им буду спаљене, гробни споменици срушени а да никад нико због тога не одговара, да нико никад прстом не мрдне да би то на било који начин спречио. Организације које се баве питањем људских права у потпуности су незаинтересоване да било шта учине по питању заштите њихових људских права. Власт у Приштини је у основи терористичка власт, влада помоћу терора и насиља које спроводе терористи који су освојили власт. Као и многи други терористи на Блиском Истоку, добили су подршку империјалистичких структура, пре свега Сједињених Држава, а преко њих и свих других америчких сателита. Без те подршке, не би дошли на власт и без ње не би могли да наставе са даљим спровођењем терора. Не само Срби, и припадници других нација су, у већој или мањој мери, жртве тог терора. Мој први филм који се бави стањем људских права на Косову по имену Пуки сведок у ствари је o терору који су претрпели Роми, и о том терору сведочи амерички песник Пол Полански, који је на КиМ био 1999. године ангажован од стране УНХЦР-а и за то своје ангажовање, на предлог Гинтера Граса, немачког нобеловца, био награђен Вајмарском наградом за људска права.
ФИЛМ "ПУКИ СВЕДОК" (2016)
●Којом проблематиком се филм бавити, шта је конкретна тема?
Основна тема је приказ спреге империјалистичких и капиталистичких интереса са терористичким снагама, било у виду НАТО трупа, било у виду локалних екстремиста из УЧК-а. Истовремено, тема је демаскирање идеологије хуманитарног милитаризма и интервенционизма, иако претпостављам да само још највеће глуперде могу да верују да империјалистички Запад започиње ратове да би би бранио људска права а не због нафте или геостратешких интереса. Након свих злодела која су починили у Либији, Ираку, Авганистану, Јемену и Сирији, након рата у који су гурнули Украјину, очигледно је да је реторика о демократији и људским правима још само једно оруђе у борби за остварење империјалистичких интереса.
Уосталом, Србија је бомбардована да би се наводно спречила кршења људских права. По окончању бомбардовања, када се НАТО стационирао на Косову, видимо у ствари интензивирање кршења људских права. Из искуства других земаља видимо и да је најефикаснији начин борбе против империјалистичке пропаганде да се покаже како ствари постају драстично горе у сваком смислу услед америчког интервенционизма.
 |
| Кадар из филма "Приче о окупацији" - споменик Билу Клинтону у Приштини |
●Колико је до сада урађено, снимано?
Тешко је рећи. Тема је опсежна. За сада имам снимљених неких десетак интервјуа као и атмосферу на улицама Приштине, Грачанице, Косовске Митровице, Звечана и још неких градова. Остало је ипак још доста посла. У међувремену, након пројекција уживо, уговарам пројекције филма Пуки сведок на локалним телевизијама.
●Да ли се искуство на терену поклопило са очекивањима која сте имали? Да ли сте наишли на неке непредвиђене проблеме?
Већих проблема за сада није било. Ни неких већих изненађења. Срби, посебно у јужном делу, живе као у гету. Јесам био изненађен њиховом снагом и залагањем да и у таквим околностима живе нормалним животом. Oсетио сам изолованост у којој они живе. На мобилном телефону нисам имао сигнал, после више година користио сам хало говорницу, а струја је нестала пар сати по нашем доласку. Ситуација је делимично подсећала на живот у Србији током деведесетих у време економских санкција. У деловима где живе Албанци делимично сам био изненађен огромном количином империјалистичких симбола – америчке заставе на сваком кораку, споменик Билу Клинтону, кип слободе у Приштини итд.
●Шта би био конкретан циљ који желите да постигнете на тај начин, какви су даљи планови?
Моји циљеви су анти-империјалистичке природе. Ово што радим је скроман допринос анти-империјалистичким борбама у складу са мојим тренутним могућностима. Надам се да ћу бити у прилици да пружим више.
●Нама се чини да сте у томе усамљени јер, с обзиром на обим и величину проблема, нема много аутора који снимају такве филмове? Да ли и Ви осећате исто?
Смета ми колаборационизам оних који сматрају да су напади на не-албанаце оправдани тиме што је пре 18-19 година Милошевић био на власти. Империјалистичка индоктринација у Србији је огромна. Рецимо, империјалистичка београдска левица, ако се бавите питањем КиМ, покушава да вас омаловажи етикетом националисте док истовремено Куртијево Самоопредељење, или њима блиске шовинисте, покушава да прокријумчари као неки анти-капиталистички, анти-империјалистички покрет.
Иако се чине недовољно моћним, труд и пројекти попут овог коме се посветио Миленко Срећковић, имају снажан утицај и брана су потпуној промени свести и заузимању погрешног става српског народа по питању недавних догађаја и сукоба са албанским терористима и сепаратистима. Ни једна индоктринација не може да буде довољно јака све док јој се неко супротставља упркос непресушним буџетима којима политичке, војне и медијске корпорације располажу за ту сврху. "Тајна" успеха оваквих филмова јесте у томе што они показују истину о узроку проблема и положају Срба на Косову и Метохији данас.
ТРЕЈЛЕР ЗА ФИЛМ "ПРИЧЕ О ОКУПАЦИЈИ"
Миленко Срећковић је независни аутор и публициста. Оснивач је и председник организације Покрет за слободу и oснивач Спектрум кооперативе. Објавио је књигу „Корпоративни империјализам: Зоне експлоатације у Србији” (2015) и збирку публицистичких радова „Свако заслужује спас” (2015). Дипломирани је филолог Опште књижевности и теорије књижевности.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.