Мирослав С. (44), расељено лице са Косова и Метохије са боравиштем у
нишком селу Јелашница, извршио је самоубиство у уторак увече, а само
неколико сати након што му је струја искључена због дуга од 22.000
динара.

Стојановић је непосредно пре него што је попио смртоносни инсектицид етиол позвао рођену сестру која живи у Бујановцу и најавио самоубиство, рекавши да више не може да издржи сиромаштво, јер нема чиме да храни четворо малолетне деце, нити да плати дуг за струју. Затим је отишао до чесме у дворишту, узео етиол у праху, прогутао га са водом и умро, како су казали његови рођаци, у најтежим мукама.
Његова сестра је за Телевизију Белами казала да снаја нема пара ни да сахрани њеног брата. Према њеним речима, када су дошли у њихову кућу, она „није имала пара деци ни хлеб да купи“. Мирослав и његова супруга нису имали посао и издржавали су се од социјалне помоћи.
Његови рођаци су додали да се Мирослав доселио са Косова 1999. године, те са мајком годинама боравио у избегличком кампу у Сићеву. Оженио се и добио децу, а пре три године његова породица се настанила у кући коју им је обезбедио Комесаријат за избеглице. Због недостатка новца, кућу су опремили само основним стварима, а нису успели да опреме купатило.
Рођаци су додали да Мирослав није једина жртва сиромаштва и „расељеничке“ трагедије његове породице. Према њиховим речима, и његова мајка је извршила самоубиство 2004. године тако што се „намерно утопила“ у Нишави јер „није могла да прежали дом који јој је остао на Косову“.

Стојановић је непосредно пре него што је попио смртоносни инсектицид етиол позвао рођену сестру која живи у Бујановцу и најавио самоубиство, рекавши да више не може да издржи сиромаштво, јер нема чиме да храни четворо малолетне деце, нити да плати дуг за струју. Затим је отишао до чесме у дворишту, узео етиол у праху, прогутао га са водом и умро, како су казали његови рођаци, у најтежим мукама.
Његова сестра је за Телевизију Белами казала да снаја нема пара ни да сахрани њеног брата. Према њеним речима, када су дошли у њихову кућу, она „није имала пара деци ни хлеб да купи“. Мирослав и његова супруга нису имали посао и издржавали су се од социјалне помоћи.
Његови рођаци су додали да се Мирослав доселио са Косова 1999. године, те са мајком годинама боравио у избегличком кампу у Сићеву. Оженио се и добио децу, а пре три године његова породица се настанила у кући коју им је обезбедио Комесаријат за избеглице. Због недостатка новца, кућу су опремили само основним стварима, а нису успели да опреме купатило.
Рођаци су додали да Мирослав није једина жртва сиромаштва и „расељеничке“ трагедије његове породице. Према њиховим речима, и његова мајка је извршила самоубиство 2004. године тако што се „намерно утопила“ у Нишави јер „није могла да прежали дом који јој је остао на Косову“.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 📽
Данас.рс, ТВ Белами
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.