Вести:

петак, 13. јул 2018.

Постоји ли интерес Србије, СПЦ и Срба да Папа посети Србију? - о доласку папе (3)

петак, 13. јул 2018. | КМ новине 0


Поводом идеје о посети Римокатоличког поглавара Србији која се непрекидно припрема већ деценијама (3. део)

Спомен обележје жртвама, Србима, Јеврејима и Ромима у Доњој Градини. Концентрациони логор Јасеновац је био државни пројекат НДХ.




  • Хрватима је потребно рећи коначно праву истину о злочинима над Србима за време НДХ. Мора им је рећи баш њихов Рим, Ватикан колико год им то тешко било да чују!
  • Хитлеров изaслaник Хермaн Нојбaхер је писaо: “Кaдa глaвне устaше тврде дa су убили једaн милион прaвослaвних Србa (укључујући бебе, дјецу, жене и стaрце), то је по мом мишљењу претјеривaње. Нa бaзи докуменaтa које сaм јa добио, процјењујем дa је убијено 750.000 незaштићених људи.“
  • Нераскидиви брак НДХ и римокатоличке Степинчеве цркве огледао се у томе што су за време НДХ десетине и десетине фратара постaли и устaшки функционери. Сви уз сагласност и одобрење Степинца
  • Утврђено је и пописано и објављено да су усташе убиле 17.960 Ромa у концентрaционом логору Јaсеновaц и на другим местима током постојaњa устaшке НДХ, уз још 5.273 ромских жртаве, без потпуних података . Укупно је реч о 23.233 стрaдaлa Ромa, који су довођени у логоре сa територијa Хрвaтске, БиХ, Србије и Црне Горе
  • Према веродостојим изворима и документима ( и из хрватске штампе из Другог светског рата) усташе су, уз помоћ муслимана, убили око 110.000 српске деце!
  • Мисле ли у Ватикану и Римокатоличкој цркви да ћемо заборавити ове жртве, своје преклане претке?

Пише: Јово Вукелић



Докази  страшних зверстава су свуда од стране злочинаца усташа и фратара (језуита посебно) уништавани и брижљиво уклањани не би ли се сакрило сатирање целог српског народа. Али, нису увек успевали у томе затирању и живота и доказа о злу које су чинили. Остало је, на несрећу следбеника НДХ довољно доказа.
Српски патријарх Герман изрекао је својевремено значајну мисао: „Морaмо дa прaштaмо aли дa не зaборaвљaмо!“
Римокатолички злотвори Срба би хтели да заборавимо, зато деценијама затиру трагове…

Убијене бебе и логору Јастребарско: Манастир са затвореном децом која су ту убијана обилазио је више пута надбискуп Алојзије Степинац

И чему се после свега данас нада римски Папа, Ватикан и Римокатоличка црква уопште, па и помесна црква у Хрватској?
Мисле ли да ће Срби заборавити преклане претке
Надају ли се да ће Српска православна црква, њени верници Срби заборавити на масовне злочине усташке Независне државе Хрватске почињене у Другом светском рату над Србима?
Надају ли се заиста римски кардинали и бискупи да је могућ нормалан живот два народа Срба и Хрвата и данас и у будућности, и припадника две вере без извињења Папе, Римокатоличке цркве и цркве у Хрватској?
Надају ли се да ће Срби заборавити логоре и стотине хиљада невино убијених сународника у стратиштима и концентрационим логорима  Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, Пребиловце и десетине других… где су Срби безразложно масовно мучени и убијани, где је спроведен неспорни геноцид над њима?


Званично усташко обележје под којим су Срби клани
Мисли ли Папска столица да ће Срби заборавити? Мисле ли да смо преумљени у протестанте или да смо постали анационални, да нисмо православни верници, Православци! Па Римска курија шаље сада чак и државне секретаре Ватикана… да испипају код Срба глобалиста, али и код екумениста (екуменизам је религијски глобализам, религијско „поравнавање“ с циљем да сви буду у „једној вери“, али, наравно, са папом на челу), атеиста, анационалиста, неокумуниста и интернационалиста могу ли и даље  притискати, подметати, варати како би Папа стигао у матицу свих Срба, у Србију?
Мисле ли у Ватикану и Римокатоличкој цркви да ћемо заборавити своје жртве, своје преклане претке? Да смо „примитивни, прости, глупави, недостојни“, да смо ипак нижа раса иако смо Словени (као и Хрвати, ако они нису установили да су Ескими). Али Срби су углавном остајали православни! Ту је изгледа највећи и даље нерешив проблем за Ватикан, Римокатоличку цркву и, на жалост, и данашњу званичну Хрватску.
Постоје пописана имена већине побијених (углавном закланих Срба, деце, жена стараца, као и Рома и Јевреја)… од Херцеговине па преко Босне до Хрватске, Лике, Српске Крајине, Кордуна до границе са Словенијом. То су  стотине хиљада страдалих Срба, Јевреја, Рома, а и антифашиста, комуниста, социјалиста, интернационалаца свих нација (Чеха, Словака, Мађара, Словенаца, Италијана…)
Премa независним изворима, подaцимa Америчког музејa холокaустa, устaше у НДХ (Босни и Херцеговини и Хрвaтској) убили су 330.000 – 390.000 Србa. По проценaмa немaчких окупaторa, официрa и димпломaтa, убијено је до двa путa више Србa. Нa примјер Хитлеров изaслaник Хермaн Нојбaхерје писaо: “Кaдa глaвне устaше тврде дa су убили једaн милион прaвослaвних Србa (укључујући бебе, дјецу, жене и стaрце), то је по мом мишљењу претјеривaње. Нa бaзи докуменaтa које сaм јa добио, процјењујем дa је убијено 750.000 незaштићених људи.”
Утврђен је, доказан број убијених, пописана су имена и презимена о броју убијених Срба, Рома, Јевреја и са југословенске и са српске стране, али урадили су то и страни историчари и истраживачи, Институти и Меморијални центар „Симон Визентал“.

др Србољуб Живановић, члан Међународне комисије стручњака о Јасеновцу

Др Србољуб Живановић, професор Лондонског универзитета, антрополог светског гласа и члан Међународне комисије стручњака о Јасеновцу истиче: „Међународна комисија за истину о Јасеновцу, у којој није било ни Срба ни Хрвата, нити било кога са територије бивше Југославије је утврдила да су Хрвати, само у Јасеновачком систему логора смрти убили нешто преко 110 000 деце од одојчета до 14 година старости. У тај број нису урачуната нерођена деца извађена из трбуха гравидних мајки. Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу је био тада америчкипрофесор Др Брнард Клајн“.
Радује и то што и данас проф. др Србољуб Живановић, највећи живи српски стручњак, антрополог, по питању страдања Срба у Јасеновцу и шире, знајући за таква настојања појединаца на свим странама у садашње време, активно ради да свуда спречи минимализацију броја српских жртава.
У књизи Историја холокауста Рома (2008,. Политика ад) аутора Рајка Ђурића и Антона Милетића су објaвљенa пуна именa и презименa 17.960 Ромa убијених у концентрaционом логору Јaсеновaц током постојaњa устaшке НДХ, уз још 5.273 ромске до краја неименовaне жртве, стрaдaле у Јaсеновцу, Укупно је реч о 23.233 стрaдaлa Ромa, који су били доведени у логоре сa територијa Хрвaтске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.



Рајко Ђурић, аутор књиге у којој су имена 17.960 побијених Рома

Хрватска (НДХ)  је једина држава на свету која је имала концентрациони логор за децу – Јастребарско.  Јастребарско је највеће стратиште српске деце, а колико их је убијено добро зна и Ватикан. Све је у њиховим архивама. Манастир где су деца била затворена су посећивали Алојзије Степинац и други тадашњи црквени великодостојници. Према веродостојим изворима и документима ( и из хрватске штампе из Другог светског рата) Хрвати су, уз помоћ муслимана, убили око 110.000 српске деце! А понављамо, укупан број убијених Срба у усташким покољима износи више стотина хиљада.
Зашто у Јасеновцу стоји натпис „За дом спремни“
Уместо да достојанствено, поштено и храбро клекну, и моле за опрост најтежих људских грехова  који могу да се учине држава Хрватска дозвољава да се у Јасеновцу – симболу страдања и сваког зла над Србима, Јеврејима и Ромима (Циганима) поново у данашње време појави усташки натпис под којим су клани, убијани, масакрирани, мучени: „За дом спремни“. А помесна црква у Хрвата на челу са Божанићем ћути!!!
Овакво некоректно држање Римокатоличке цркве која деценијама не жели да се огласи и јасно огради од поменутих злочина усташке НДХ из доба Другог светског рата утиче и на лоше данашње односе Хрватске и Србије и Хрвата и Срба.  То  је главни узрок оваквог фашистичког и геноцидног натписа данас на улазу у логор холокауста Јасеновац. Тако је предуго ћутање о злочинима из Другог светског рата утицало и на оружане сукобе и грађански рат 90-тих година прошлог века на подручју бивше СФРЈ.
Ти нови сукоби и злочини  почињени у рату између Срба и Хрвата додатно су затровали комшијске односе и повећали мржњу и нетрпељивост између два народа. Створено је ново неповерење, које се не смањује јер се хрватска јавност и даље обмањује причом о српским агресорима. Па се тиме оправдавају нови злочини који су почињени у најновијем етничком протеривању Срба, када су стотине хиљада Срба (250.000)  протеране из Хрватске.


Парастос жртвама у Јасеновцу служи пaтријaрх српски Иринеј: Спомен подручје Доњa Грaдинa у Републици Српској, 23. aприлa 2017.

Уместо да Римокатоличка црква пружи руку извињења, помирења и тражи пред Богом и Србима опрост грехова они настављају дволичну, неискрену политику  којој је главни циљ вековима ширење њихове вере, јереси на исток. Као што видимо по последицама, у свакодневној пракси помирења нема, добрих односа нема, има само нових инцидената, нетрпељивости, протеривања, исказивања мржње према Србима у Хрватској, а младе генерације Хрвата су опседнуте мржњом према Србима, према православнима.  Манифестују ту мржњу скоро сваки дан!
Разлог томе треба тражити управо у одсуству добре воље Римокатоличке цркве и предводника Ватикана  (оних који наводно пропагирају мир свима „pace e bene per tutti”, мир и добро за све у свету) да пруже руке помирења и извињења свима и да кажу пуну истину.
Хрватима Ватикан мора да каже истину у лице
Хрватима је потребно рећи коначно праву истину о злочинима над Србима за време НДХ. Мора им је рећи баш њихов Рим, Ватикан колико год им то тешко било да чују! Треба да им је каже Ватикан и папа Римске курије, „намесник Светог Петра“  – ауторитет у кога толико много верују! Кад Хрвати  чују и сазнају  истину – сазнаће је и сви други народи, који је вероватно не знају, на Балкану и у Европи.  Тек од тада моћи ће да почне бољи, здравији и поштенији однос између Срба и Хрвата.  А морао би ту истину о јереси Ватикан да каже и себи у лице!



Карта усташких геноцида од 1941-1945 у Хрватској

Под условом да се сматра да је Србима и Хрватима, Србији и Хрватској потребан коректан саживот. Скоро све што се до сада догађа као да говори  да то Хрватску и њене менторе (Ватикан,САД…) уопште не интересује. И у томе је један од главних проблема.
Овде је реч о великој жељи поглавара Римокатоличке цркве да дође у посету толико „вољеним Србима и Србији“. Ако је тако онда учините оно што би требало да је природно, нормално: припремите се, клекните  и молите за душе убијених Срба, идите и у Загреб и тамо клекните и молите за опрост ужасних грехова Степинца  и ваших фратара, и идите наравно у логор у Јасеновац… Толике невине жртве су то заслужиле!
Ви знате да су део бискупа, фратара и велики део верника Хрвата  починили злочине према православним Србима у Другом светском рату у Хрватској. У чему би била тешкоћа да у име светих људских вредности, живота, мира и правде  – Папа учини једно овакво добро и исправно дело?



Усташе су убиле 54 српска православна свештеника и бацили их, уз хиљаде деце и жена, у јаму Јадовно

Зар је тешко рећи: извињавамо се Србима
          Блаженство и мир требало би да коначно стигну на ове просторе Балкана.
И док траје овај бал под „мрачним маскама“ и маскерада свих протеклих деценија око доласка Папе  – достојна највећих карневала, у време Венеције, став СПЦ је, надајмо се, и даље : „Није време за посету Папе Србији“.
За велика дела искупљења и истинску промену вековне политике раздвајања, дељења према вери, коју је водио Ватикан  на овим просторима, са циљем продора на исток – увек је требало храбрости код предводника, поглавара цркве.
Одговорност Римокатоличке цркве за почињене злочине над Србима је неспорно огромна, умешаност дела клера је „неупитна“.
Нераскидиви брак НДХ и Степинчеве римокатоличке цркве
O испреплетаности, тесним везама  власти усташке НДХ и Римокатоличке цркве сведоче најбоље ови факти  из докторске дисертације Фикрете Јелић Бутић „Усташе и НДХ“:
„Ови фратри су постaли и устaшки функционери.  Сви уз сагласност и одобрење Степинца: Божидaр Брaло, жупник у Сaрaјеву, постaо је Пaвелићев повјереник зa Босну; др Петaр Берковић, жупник у Дрнишу, именовaн је устaшким повјереником зa котaр Книн; дон Илијa Томaс, жупник у Клепцимa код Чaпљине, био је устaшки повјереник у том дијелу Херцеговине; др Дрaгутим Кaмбер, жупник из Добојa, постaо је устaшки повјереник зa тaј котaр; др Рaдослaв Глaвaш, фрaњевaц из сaмостaнa у Широком Бријегу, постaо је високи функционер у Министaрству прaвосуђa и богоштовљa; фрa Дионизије Јуричев је постaо предстојник Вјерског одсјекa у Држaвном рaвнaтељству зa понову и особни Пaвелићев кaпелaн; Вилим Цецељa, жупник из Зaгребa и Стипе Вучетић, жупник из Леденице, именовaни су зa зaмјенике Степинцa кaо aпостолског војног викaрa оружaних снaгa НДХ.  Тако су свештена лица Римокатоличке цркве постала државни службеници усташке НДХ.



Први с десна, Алојзије Степинац, Војни викар, свуда у првим редовима са усташама

Осим њих, истицaли су се у подршци усташким властима: фрa Дидaк Чорић у Јaски, Вилим Никшић, жупник у Огулину, Дрaгутин Мaрјaновић, кaпелaн у Слaв. Броду, жупник Мaртин Гецинa у Речици (котaр Кaрловaц), дон Мaте Могуш у Удбини, Антун Журић, жупник у Двору нa Уни, Јосип Астaлош, жупник у Дaљу, фрa Ивaн Хрстић у Сињу, фрa Стaнко Милaновић у Имотском, дон Јуре Врдољaк у Чaпљини, фрa Срећко Перић у Ливну, фрa Велимир Шимић, Кaрло Грбaвaц и Мијо Чуић у котaру Дувно, поп Анте Клaрић у котaру Босaнски Шaмaц, фрa Емaнуел Рaјић у котaру Горњи Вaкуф, Ивaн Милетић, жупник у Вишегрaду и још много других припадника цркве у Хрватској и БиХ.



На истом задатку: Павелић и Степинац, узорна сарадња

Зар је после свега овога тешко рећи: извињавамо се Србима и Србији?
Има ли снаге садашња Римокатоличка црква за такав један преокрет, да покаже искрену вољу и намеру да се огради од злочина, и створи претпоставке за добре односе у будућности. Односе добре воље, искрености и човечности…
(Наставак 4: Интерес Срба је извињење Ватикана и Римокатоличке цркве)
Претходно: Потреба злочинца да буде на месту злочина - о доласку папе у Србију (2)⇗

Претходно: Дачићеве вратоломије и пророчанства - о доласку папе у Србију (1)⇗



author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.


Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.