Ухваћен у замку сопствених лажи, Александар Вучић се пред крај овог пролећа 2018. године нашао у правој дефанзиви, суочен са последицама бандитске аутократије коју спроводи дуже од шест година.
У суботу, 26. маја ове године, Вучићеви билтени "Српски Телеграф", "Информер", "Ало" и "Курир", вриштали су са насловних страна како Вођа пати за све нас и како му злогласна америчка ЦИА "долази главе", јер наводно неће да призна независност Косова. У ову апсурдну кампању укључиле су се и све његове телевизије, од РТС-а до РТВ Пинка, Студија Б, Хаппy ТВ и свих других које га бесомучно, 24 сата дневно славе, као римског цара Диоклецијана.
А, шта има ЦИА са тим, можда би Вучић могао да објасни. Подсетимо да је и народни посланик Зоран Радојичић (Двери) својевремено поставио питање Александру Вучићу - да ли познаје Шона Фицпатрика и Била Џејмисона, високорангиране припаднике ЦИА који надзиру рад агената ЦИА у Србији, и који су били директно надређени Миодрагу Ракићу, оснивачу СНС и Вучићевом шефу, као и да ли је по налогу Микија Ракића, Александар Вучић учествовао у акцији лоцирања генерала Ратка Младића, и да ли је његова кућа у Јајинцима, тачније њен чувени вински подрум, коришћен за организацију састанака са више од 10 лица која су према информацијама ЦИА имали сазнања о локацији генерала Младића, и где им је нудио да за новац одају податке о Младићу.
Наравно, Вучићева измишљена прича о томе да му је ЦИА "за петама" и да ће му "доћи главе", само ако хитно не призна постојање независног Косова, није никога у Србији потресла, јер је реч о "самоубиству из заседе" које он изводи 365 дана у години, преко своје злочиначке пропагандне машине, која не штеди ни новца ни простора, како би га представила као светог великомученика који је свој живот ставио у службу бољитка Србије и свих њених грађана.
Ипак, вест која је овако громогласно саопштена 26. маја 2018. године, није "пала" тек тако. Реч је о преломном тренутку за њега и његову диктатуру. Наиме, Вучић је сам себи поставио рок од три месеца, у коме би требао бити промењен Устав Србије, а како то није могуће у тако кратком времену (јер посланици иду на одмор крајем јуна, а ни без референдума не може доћи до те промене), остало му је само да завапи до неба и измисли напад ЦИА-е на њега лично.
Рачуна ваљда да ће га Србија схватити за озбиљно, да ће му поверовати и да ће се сажалити над њим и одобрити му да без скупштинске расправе и референдума (који сигурно не би успео), прогласи независност Косова, па да у последњем чину саопшти јавности како је све "плод притиска" а не његове велеиздајничке акције.
Али, ако са овом темом још и може да се игра, за његову лажну најаву да ће пензије бити "повећане" (реч је о повратку на пређашње стање), платиће најскупљу цену. Наиме, још 11. маја ове године, Међународни монетарни фонд (ММФ), одобрио је Влади Србије да укине Закон о привременом смањењу пензија, што је Вучић тешко примио, јер му се допало да из џепова најсиромашнијих грађана отима без ограничења. Истина је да је ММФ 11. маја затражио од Вучића да одмах повуче поменути закон, али се диктатор на то одлучио тек након опомене коју је добио из ове поверилачке институције. Међутим, његова дрскост прешла је све границе јер је укидање спорног закона најавио одмах, а примену тек за крај 2018. године, а можда и за почетак следеће, 2019!
Наравно, ММФ је већ спремио "план Б" у случају да Вучић настави са отимачином пензија у наредних три месеца. У најави се ускраћивање новог, начелно договореног кредитног аранжама и читав списак захтева за "убрзано сервисирање" постојећих дугова. Овакве мере ММФ примењује само у обрачуну са бахатим афричким диктаторима, кад се њихови режими отму контроли.
Само неколико дана пре најаве да ће му ЦИА "доћи главе", Вучић је примио Известиоца Европског парламента за Србију, Дејвида Мекалистера, за кога се може рећи да ће досадашњи мандат провео као део "благонаклоне" политике немачке канцеларке Ангеле Меркел према Вучићевом режиму. Ипак, и Мекалистер је на Вучићеву провокацију о "спором отварању поглавља", хладнокрвно одговорио: "...Питање колико ће поглавља бити отворено није на Европском парламенту, о томе одлучују чланице"
Панично тражећи било какву тачку ослонца у фази кад је његова агресија без покрића достигла тачку неподношљивог, Вучић се 25. маја, на некадашњи Дан младости, сетио кинеског амбасадора Ли Манчанга, кога је позвао да тог дана присуствује његовом "обраћању" строго одабраним новинарима и ТВ екипама. Очито "допингован" разним лековима, Вучић се у једном тренутку обрушио на стране амбасадоре у Србији, посебно на оне "који хоће да се питају за све", па се окренуо ка амбасадору најмногољудније земље на свету, господину Лију, као да се из сажаљења обраћа локалном клошару : "...Ево, како наш добри друг Ли никад ништа не пита, никад ништа не тражи...".
Вучић не зна да је Ли Манчанг дипломата врхунског кова, да иза себе има војно - обавештајни педигре, те да је још давне 1978. године завршио Вишу економску школу у сред Београда, али по налогу своје државе и партије, искључиво из разлога да научи српско-хрватски језик и примени га у даљем обавештајно - дипломатском раду. Можда господин Ли изгледа као "чикица из комшилука" па га Вучић тако и види, али, озбиљан председник државе никад себи не би дозволио да се амбасадору Кине тако простачки обрати.
Мали, бахати балкански диктатор који се налази у фази "слободног пада", затворио је себи сва врата и у Европи и ван ње.
Немачка агенција Дојче Веле је објавила одмах након самита у Бугарској (21. маја) велики наслов "Балканским лидерима треба рећи истину - ЕУ нема снаге за још једну рунду проширења" у тексту у коме проблематизује пријем западнобалканских земаља у Европску унију. У тексту је још речено да је "...ЕУ превише заузета сама собом да би имала снаге за још једну рунду проширења. И сам помен датума могућег проширења - у престоницама ЕУ изазива тоталну панику. И то из добрих разлога".
И Вучићу је лично, поводом стања у Србији предочана аргументација Европске Комисије (посредством Јоханеса Хана) која звучи кристално јасно: "...Или ћемо ми (ЕУ) извозити стабилност или ћемо увести нестабилност". Вучићу је такође током маја месеца саопштено да је Србија дубоко испод економског просека Европске уније, те да је тиме на дуже стазе кандидована само да буде такозвани "нето-примач" из буџета Брисела.
Вучић не бира са ким ће да ратује. Тако је недавно напао Бода Вебера, угледног аналитичара из Берлина (организација ДПЦ - Веће за политку и демократизације), једног од водећих немачких стручњака за регију Балкана, који је написао оштар и критичан извештај о краху политике Европске уније према Босни и Херцеговини, помињући штетну улогу Србије и Хрватске.
Вучић је преко свог билтена "Информер" називао немачког аналитичара обичним лажовом. У тексту под називом „Вебер би да посвађа Путина и Вучића: Немац опет пласира измишљотину о отцепљењу Републике Српске", Вучић се обрушио на овог немачког аналитичара, као да је у питању "домаћи издајник". Истог дана, стигло му је и обавештење да су надлежне институције ЕУ згрожене таквим односом према слободи говора и мишљења, те да ће и то бити предмет расправе поводом спремности Србије да отвори неко од следећих поглавља.
И Вучићев "велики пријатељ", премијер Албаније Еди Рама, који се такође налази у "дефанзиви", а може се рећи и у својеврсној изолацији, изгубио је контакт са реалношћу почео да бесни на начин на који то Вучић ради, па је запретио да ће ускраћивање "европске перспективе" подстаћи радикализацију муслимана у тој земљи, "што би угрозило регионалну стабилност".
И ово није било где изјавио него у Берлину, уочи сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел, а вест је пренео Ројтерс, помињући и сличну реторику Александра Вучића, који се у Србији хвали "пријатељством са Русијом", а у Немачкој и свугде на Западу опомиње: уколико Србије на буде у ЕУ, биће Русије на Балкану.
Рама "набацује Вучићу лопту", па упозорава ових дана да Русија има намеру да радикализује албанске муслимане и позвао ЕУ да схвати да би "...затварање врата европској перспективи Албаније могло би оставити празнину коју би Русија могла да искористи".
Ово је, само једна од метода којима се Вучић и Рама у међусобним договорима користе како би своје криминалне картеле несметано увели у европске институције, али... Очигледно је да се ради о бандитскм партнерству, о чему сведоче и редовни годишњи и клвартални извештаји Еуропол-а, од којих вреди истаћи и онај у коме се каже да око 20 хиљада криминалаца организованих у локалне и регионалне банде, "раде" на Балкану, где преко њихових канала илегално у ЕУ долазе стотине хиљада миграната са Блиског истока, из Азије и Африке, те да преко Србије, као централне земље Балкана, иду и тајни канали шверца дроге и оружја, шта су посредно укључене и владе околних земаља. Представници Агенције за надзор спољних граница ЕУ, Фронтекс, објавили су чак и чињенице о стотинама милиона евра који су зарађени овим пословима, како у Србији, тако и у суседним земљама.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Оваква "репутација" српских власти на челу са Вучићем и његовим картелом, не даје никакве наде грађанима ове земље да се надају било каквом бољем животу, као ни о уласку у Европску унију. Да ствари не стоје како треба, говоре и путеви инвестиционог капитала, посебно оног који се обрће у медијима. Наиме, у релативно кратком року од два месеца, појавиле се две информације које указују да се криза у Србији продубљује и да у земљи где Вучић "слободно пада", није ништа извесно. У првој информацији, објављено је да америчка инвестициона компанија ККР (у чијем саставу послује Унитед Медиа), купује у Србији Теленор и више телевизијских кућа.
Међутим, иако је о томе обавештен, Вучић не дозвоља да се о томе говори. Јер, ККР увелико ради на продаји свега што је купио у Србији. А, кандидат за куповину СББ-а је аустријски Телеком.
Наиме, ККР као инвестициони фонд губи у Србији новац, а улагачи то не желе. Одлазак ККР-а из Србије представља снажну поруку да је ова земља нестабилна и да има лошу перспективу.
Чињеница је, такође, да упркос Вучићевим причама о великој пословној сарадњи са Немачком, симбол немачке привредне снаге, "Дојче банка", никада није дошла у Србију, а како сада ствари стоје, тешко да ће неко из ове генерације грађана Србије то и да доживи.
Бивши министар финансија Душан Вујовић је објаснио поверилачким институцијама налаз из извештаја Државне ревизорске институција, да нема трага за 6,6 милијарди евра које су нестале из буџета Србије! Преливене су у џепове Александра Вучића, његовог брата Андреја, оца Анђелка и чланова картела, објаснио је министар Вујовић, који је, иначе, службеник Светске банке!
Када му је Вучић за државног секретара у Министарству финансија поставио Милоша Вазуру, Вујовић је обавестио Светску банку и ММФ да поред овог доказаног криминалаца и насилника не може да остане министар.
Вучић је ударио нови шамар ММФ-у избором осведоченог преступника Синише Малог за новог министра финансија. Са тако компромитованим човеком, као што је Мали, ММФ ће, легитмно је, одбити даљу сарадњу, што Вучића води у потоп.
Трећа највећа економија евро-зоне, Италија, добија владу која представља кошмар и за Берлин и за Брисел. Коалиција "Покрета пет звезда" и "Лиге Норд" савез је два искрена и доследна евроскептика. "Лига", која је раније заступала став о посебности севера Италије у односу на остатак земље, и "Покрет пет звезда", који је заступао сиромашни југ, схватили су како сви Италијани имају једног заједничког непријатеља, који је истовремено и кривац за њихово сиромаштво - Европску Унију, односно Немачку.
У тренутку настанка овог текста не зна се састав нове италијанске владе, али је најозбиљнији кандидат за министра финансија светски признати економиста Паоло Савона, чија се књига под насловом "Као ноћна мора, као сан" управо појавила у књижарама у Европи. У тој књизи пише: "Како је могуће да је Италија, упркос тешким консеквенцама, три пута у историји подлегла својој фасцинацији немачком културом? Први пут 1882. када је са Немачком и Аустро-Угарском потписала тројни пакт, други пут 1939. оснивањем "Челичног савеза", а трећи пут приступањем ЕУ. Како је могуће да ништа нисмо научили из својих грешака?"
Сви у Италији, без обзира којој политичкој опцији припадају, јединствени су у ставу како је за економску мизерију у овој земљи највећи кривац Немачка. Хелмут Кол је, наиме, својевремено инсистирао да Италија, као земља суоснивач претече ЕУ, "Заједнице за угаљ и челик", уђе у еврозону, иако она за то у том тренутку није била спремна. После се показало како Кол то није учинио из пуке сентименталности, већ из чистог интереса, јер је немачка привреда тако добила лакши приступ италијанском тржишту које је буквално почистила.
Нова владајућа коалиција у Риму најављује већ сада да ће спровести програм економског опоравка вредан око 250 милијарди евра. Тај новац се, међутим, очекује од Уније. Европски комесар за буџетска питања Гинтер Етингер је на то изјавио како се нада да ће се италијанске власти сабрати и предомислити, јер европски заштитни механизам (који је својевремено спасао Грчку) нема ни приближно довољно срдстава да помогне Италији у случају њеног банкрота.
ЕУ ће наредних месеци, па и година, сву своју енергију трошити на сопствено "повезивање", па неће имати времена за "повезивање" са Западним Балканом који је дефинитивно препуштен самом себи. Шта год да земље тог региона учине, оне Унији у овом тренутку не требају. Можда за деценију или две, ако ЕУ дотле преживи.
Коме се привиђа ЦИА
Александар Вучић води кампању којом компромитује све политичке и медијске критичаре и његове намере да самовољно призна албанску државу Косово. На удару Вучићеве медијске фаланге нашао се Вук Јеремић. Прво је Жељко Митровић објавио отворено писмо у коме је Јеремића засуо најпрљавијим увредама.
- Вуче, ти си једна болесна патолошка лажовчина, која и даље живи у временима када си владао Србијом и када се у јавном и политичком животу Србије углавном крало, отимало и лагало. Лаже Вук и то не само домаћу већ и светску, посебно донаторску јавност због понеког долара који му уделе на мољакање и просјачење - написао је Митровић оно што Вучић мисли.
Два дана касније, Вучић је и сам то потврдио, оптуживши Јеремића да је „предводник међународне банде лопова". Иако је председник Народне странке најавио тужбу, то није зауставило Вучића. Напротив, преко свог билтена „Информер" објавио је оптужницу против Јеремића, кога је, наводно, ЦИА изабрала да предводи акцију насилног обарања Вучића с власти.
У измишљеном сценарију наводи се да је у Скопљу 21. маја одржан тајни састанак код македонског премијера Зорана Заева, на коме су били Американац Ерик Бернс, политичар Саша Мирковић, обавештајац Бобан Јовановић и власник македонске телевизије „Нова" Сеад Кочан.
У првој верзији те вести поменут је и редитељ Горан Марковић, али касније је његово име избачено, кад су аутори схватили да није у питању члан председништва Покрета слободних грађана, него Мирковићев кум. Они су оптужени за припрему рушења напредњачког режима, коју ће ЦИА финансирати са 16 милиона евра. Тим новцем финансираће се невладине организације и медији који већ постоје, као и они које ће основати Мирковић и Зоран Башановић. Да хаос буде комплетан, Ерик Бернс је био у изборном штабу Хилари Клинтон, чију кампању је Вучић финансирао са два милиона долара. О коликој количини лажи је реч за „Магазин Таблоид" откривају Саша Мирковић и Бобан Јовановић.
- Нисам 21. маја био у Скопљу. Зорана Заева никад нисам упознао, не познајем ни Кочана. Познајем Зорана Башановића. Он, Вучић и ја смо се раније дружили. Иначе, Вучић је крстио Башановићево дете. Претходних година се одрицао, како другова тако и кумова, због тога што нисмо хтели да слушамо његове патолошке наредбе, које су погубне за грађане Србије. Горан Марковић ми је кум, њему је диктатор нанео много зла, као и сваком нормалном грађанину Србије. Бобан Јовановић је мој стари пријатељ, још из младалачких дана. Познајем и Ерика Бернса, виђали смо се много пута, али у Косовској Митровици. Оног Ерика Бернса, чија фотографија је објављена у „Информеру", никад нисам видео, али баш бих волео да га упознам - тврди Мирковић и објашњава: „Покрет Цела Србија и ја, као његов председник, залажемо се за Србију свих грађана, а не за Србију која је Вучићева мафијашка држава. У интересу наше државе и народа виђаћемо се са свима, па и са Американцима, Енглезима, Русима, Кинезима, Грцима, Турцима и свим осталим.
Чак и Немци показују интересовање да се виде са нама из покрета Цела Србија, јер су схватили да их њихов „ђак" Вучић лаже, као и Американце, Французе и све друге. Колики је лажов, уосталом, најбоље знамо ми, који живимо у Србији под његовом диктатуром. На крају, са свим тим добро је упознат и Бата Гашић, као и поједини чланови Владе, са којима имамо нормалне односе и који не подржавају Вучићеву политику, која, у најмању руку, подсећа на Хитлерову.
Оваквим атаковањем на људе из опозиције, Вучић покушава да нам, преко својих сатрапа, стави мете на чело. Сви знамо како је прошао Оливер Ивановић, који је и сам био изложен оваквој хајци као ја сада. Остало је још само да ме убију као Оливера. Ако се нешто деси било ком члану покрета Цела Србија, мојој породици или мени, зна се да ће то доћи од Вучића и његове казнене експедиције. Србија за коју се боримо биће слободна земља, а не мафијашка приватна држава."
Поред Мирковића, за учешће на измишљеном састанку оптужен је и Бобан Јовановић.
- Пошто се у „Информеровом" тексту помиње извесни Бобан Јовановић „обавештајац", желим да кажем да ја нисам никакав обавештајац, већ представник Агенције за подршку цивилне одбране из Женеве за Балкан. Да, у Скопљу сам се срео с неким од поменутих људи, али приватно. Политиком се не бавим и не живим у Србији последњих шест година. Бавим се искључиво друштвеним и хуманитарним радом у међународним организацијама, а и однедавно сам саветник председника македонског СНС-а Драгише Милетића, који је саветник премијера Македоније за националне мањине. Довођење мог имена у контекст рушења власти у Србији је тотална глупост и нема везе са истином. Од 2012. нисам гласао на изборима у Србији и немам намеру, јер тамо не остварујем приходе и не плаћам порез, па стога немам права да одлучујем ко ће бити на власти - каже Јовановић за „Магазин Таблоид".
Вучић, ипак, не дозвољава да чињенице утичу на његове политикантске манипулације. На власт је дошао уз америчку помоћ, а сад оптужује ЦИА да га обара иако ради све што је потребно да би се, како сам истиче, Србија заувек решила косовског терета.
- Пљачке јавних предузећа, мафијашки уговори са страним компанијама, па чак и везе са озлоглашеним исламистичким режимима на Блиском Истоку, све је то за њега мањи проблем од америчке ЦИА-е, за коју трвди да се обрушила на њега, јер се. наводно, опире признању независности Косова. Да је у питању ноторна лаж, говори и изјава америчког амбасадора зу Србији, Кајла Скота, од 24. маја 2018. године, у којој он посебно наглашава: "...Односи Србије и Америке су засновани на заједничким циљевима!"
У суботу, 26. маја ове године, Вучићеви билтени "Српски Телеграф", "Информер", "Ало" и "Курир", вриштали су са насловних страна како Вођа пати за све нас и како му злогласна америчка ЦИА "долази главе", јер наводно неће да призна независност Косова. У ову апсурдну кампању укључиле су се и све његове телевизије, од РТС-а до РТВ Пинка, Студија Б, Хаппy ТВ и свих других које га бесомучно, 24 сата дневно славе, као римског цара Диоклецијана.
А, шта има ЦИА са тим, можда би Вучић могао да објасни. Подсетимо да је и народни посланик Зоран Радојичић (Двери) својевремено поставио питање Александру Вучићу - да ли познаје Шона Фицпатрика и Била Џејмисона, високорангиране припаднике ЦИА који надзиру рад агената ЦИА у Србији, и који су били директно надређени Миодрагу Ракићу, оснивачу СНС и Вучићевом шефу, као и да ли је по налогу Микија Ракића, Александар Вучић учествовао у акцији лоцирања генерала Ратка Младића, и да ли је његова кућа у Јајинцима, тачније њен чувени вински подрум, коришћен за организацију састанака са више од 10 лица која су према информацијама ЦИА имали сазнања о локацији генерала Младића, и где им је нудио да за новац одају податке о Младићу.
Наравно, Вучићева измишљена прича о томе да му је ЦИА "за петама" и да ће му "доћи главе", само ако хитно не призна постојање независног Косова, није никога у Србији потресла, јер је реч о "самоубиству из заседе" које он изводи 365 дана у години, преко своје злочиначке пропагандне машине, која не штеди ни новца ни простора, како би га представила као светог великомученика који је свој живот ставио у службу бољитка Србије и свих њених грађана.
Ипак, вест која је овако громогласно саопштена 26. маја 2018. године, није "пала" тек тако. Реч је о преломном тренутку за њега и његову диктатуру. Наиме, Вучић је сам себи поставио рок од три месеца, у коме би требао бити промењен Устав Србије, а како то није могуће у тако кратком времену (јер посланици иду на одмор крајем јуна, а ни без референдума не може доћи до те промене), остало му је само да завапи до неба и измисли напад ЦИА-е на њега лично.
Рачуна ваљда да ће га Србија схватити за озбиљно, да ће му поверовати и да ће се сажалити над њим и одобрити му да без скупштинске расправе и референдума (који сигурно не би успео), прогласи независност Косова, па да у последњем чину саопшти јавности како је све "плод притиска" а не његове велеиздајничке акције.
Али, ако са овом темом још и може да се игра, за његову лажну најаву да ће пензије бити "повећане" (реч је о повратку на пређашње стање), платиће најскупљу цену. Наиме, још 11. маја ове године, Међународни монетарни фонд (ММФ), одобрио је Влади Србије да укине Закон о привременом смањењу пензија, што је Вучић тешко примио, јер му се допало да из џепова најсиромашнијих грађана отима без ограничења. Истина је да је ММФ 11. маја затражио од Вучића да одмах повуче поменути закон, али се диктатор на то одлучио тек након опомене коју је добио из ове поверилачке институције. Међутим, његова дрскост прешла је све границе јер је укидање спорног закона најавио одмах, а примену тек за крај 2018. године, а можда и за почетак следеће, 2019!
Наравно, ММФ је већ спремио "план Б" у случају да Вучић настави са отимачином пензија у наредних три месеца. У најави се ускраћивање новог, начелно договореног кредитног аранжама и читав списак захтева за "убрзано сервисирање" постојећих дугова. Овакве мере ММФ примењује само у обрачуну са бахатим афричким диктаторима, кад се њихови режими отму контроли.
Само неколико дана пре најаве да ће му ЦИА "доћи главе", Вучић је примио Известиоца Европског парламента за Србију, Дејвида Мекалистера, за кога се може рећи да ће досадашњи мандат провео као део "благонаклоне" политике немачке канцеларке Ангеле Меркел према Вучићевом режиму. Ипак, и Мекалистер је на Вучићеву провокацију о "спором отварању поглавља", хладнокрвно одговорио: "...Питање колико ће поглавља бити отворено није на Европском парламенту, о томе одлучују чланице"
Панично тражећи било какву тачку ослонца у фази кад је његова агресија без покрића достигла тачку неподношљивог, Вучић се 25. маја, на некадашњи Дан младости, сетио кинеског амбасадора Ли Манчанга, кога је позвао да тог дана присуствује његовом "обраћању" строго одабраним новинарима и ТВ екипама. Очито "допингован" разним лековима, Вучић се у једном тренутку обрушио на стране амбасадоре у Србији, посебно на оне "који хоће да се питају за све", па се окренуо ка амбасадору најмногољудније земље на свету, господину Лију, као да се из сажаљења обраћа локалном клошару : "...Ево, како наш добри друг Ли никад ништа не пита, никад ништа не тражи...".
 |
| Ли Манчанг и Александар Вучић |
Вучић не зна да је Ли Манчанг дипломата врхунског кова, да иза себе има војно - обавештајни педигре, те да је још давне 1978. године завршио Вишу економску школу у сред Београда, али по налогу своје државе и партије, искључиво из разлога да научи српско-хрватски језик и примени га у даљем обавештајно - дипломатском раду. Можда господин Ли изгледа као "чикица из комшилука" па га Вучић тако и види, али, озбиљан председник државе никад себи не би дозволио да се амбасадору Кине тако простачки обрати.
Мали, бахати балкански диктатор који се налази у фази "слободног пада", затворио је себи сва врата и у Европи и ван ње.
Немачка агенција Дојче Веле је објавила одмах након самита у Бугарској (21. маја) велики наслов "Балканским лидерима треба рећи истину - ЕУ нема снаге за још једну рунду проширења" у тексту у коме проблематизује пријем западнобалканских земаља у Европску унију. У тексту је још речено да је "...ЕУ превише заузета сама собом да би имала снаге за још једну рунду проширења. И сам помен датума могућег проширења - у престоницама ЕУ изазива тоталну панику. И то из добрих разлога".
И Вучићу је лично, поводом стања у Србији предочана аргументација Европске Комисије (посредством Јоханеса Хана) која звучи кристално јасно: "...Или ћемо ми (ЕУ) извозити стабилност или ћемо увести нестабилност". Вучићу је такође током маја месеца саопштено да је Србија дубоко испод економског просека Европске уније, те да је тиме на дуже стазе кандидована само да буде такозвани "нето-примач" из буџета Брисела.
Вучић не бира са ким ће да ратује. Тако је недавно напао Бода Вебера, угледног аналитичара из Берлина (организација ДПЦ - Веће за политку и демократизације), једног од водећих немачких стручњака за регију Балкана, који је написао оштар и критичан извештај о краху политике Европске уније према Босни и Херцеговини, помињући штетну улогу Србије и Хрватске.
Вучић је преко свог билтена "Информер" називао немачког аналитичара обичним лажовом. У тексту под називом „Вебер би да посвађа Путина и Вучића: Немац опет пласира измишљотину о отцепљењу Републике Српске", Вучић се обрушио на овог немачког аналитичара, као да је у питању "домаћи издајник". Истог дана, стигло му је и обавештење да су надлежне институције ЕУ згрожене таквим односом према слободи говора и мишљења, те да ће и то бити предмет расправе поводом спремности Србије да отвори неко од следећих поглавља.
И Вучићев "велики пријатељ", премијер Албаније Еди Рама, који се такође налази у "дефанзиви", а може се рећи и у својеврсној изолацији, изгубио је контакт са реалношћу почео да бесни на начин на који то Вучић ради, па је запретио да ће ускраћивање "европске перспективе" подстаћи радикализацију муслимана у тој земљи, "што би угрозило регионалну стабилност".
И ово није било где изјавио него у Берлину, уочи сусрета са немачком канцеларком Ангелом Меркел, а вест је пренео Ројтерс, помињући и сличну реторику Александра Вучића, који се у Србији хвали "пријатељством са Русијом", а у Немачкој и свугде на Западу опомиње: уколико Србије на буде у ЕУ, биће Русије на Балкану.
Рама "набацује Вучићу лопту", па упозорава ових дана да Русија има намеру да радикализује албанске муслимане и позвао ЕУ да схвати да би "...затварање врата европској перспективи Албаније могло би оставити празнину коју би Русија могла да искористи".
Ово је, само једна од метода којима се Вучић и Рама у међусобним договорима користе како би своје криминалне картеле несметано увели у европске институције, али... Очигледно је да се ради о бандитскм партнерству, о чему сведоче и редовни годишњи и клвартални извештаји Еуропол-а, од којих вреди истаћи и онај у коме се каже да око 20 хиљада криминалаца организованих у локалне и регионалне банде, "раде" на Балкану, где преко њихових канала илегално у ЕУ долазе стотине хиљада миграната са Блиског истока, из Азије и Африке, те да преко Србије, као централне земље Балкана, иду и тајни канали шверца дроге и оружја, шта су посредно укључене и владе околних земаља. Представници Агенције за надзор спољних граница ЕУ, Фронтекс, објавили су чак и чињенице о стотинама милиона евра који су зарађени овим пословима, како у Србији, тако и у суседним земљама.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Оваква "репутација" српских власти на челу са Вучићем и његовим картелом, не даје никакве наде грађанима ове земље да се надају било каквом бољем животу, као ни о уласку у Европску унију. Да ствари не стоје како треба, говоре и путеви инвестиционог капитала, посебно оног који се обрће у медијима. Наиме, у релативно кратком року од два месеца, појавиле се две информације које указују да се криза у Србији продубљује и да у земљи где Вучић "слободно пада", није ништа извесно. У првој информацији, објављено је да америчка инвестициона компанија ККР (у чијем саставу послује Унитед Медиа), купује у Србији Теленор и више телевизијских кућа.
Међутим, иако је о томе обавештен, Вучић не дозвоља да се о томе говори. Јер, ККР увелико ради на продаји свега што је купио у Србији. А, кандидат за куповину СББ-а је аустријски Телеком.
Наиме, ККР као инвестициони фонд губи у Србији новац, а улагачи то не желе. Одлазак ККР-а из Србије представља снажну поруку да је ова земља нестабилна и да има лошу перспективу.
Чињеница је, такође, да упркос Вучићевим причама о великој пословној сарадњи са Немачком, симбол немачке привредне снаге, "Дојче банка", никада није дошла у Србију, а како сада ствари стоје, тешко да ће неко из ове генерације грађана Србије то и да доживи.
Бивши министар финансија Душан Вујовић је објаснио поверилачким институцијама налаз из извештаја Државне ревизорске институција, да нема трага за 6,6 милијарди евра које су нестале из буџета Србије! Преливене су у џепове Александра Вучића, његовог брата Андреја, оца Анђелка и чланова картела, објаснио је министар Вујовић, који је, иначе, службеник Светске банке!
Када му је Вучић за државног секретара у Министарству финансија поставио Милоша Вазуру, Вујовић је обавестио Светску банку и ММФ да поред овог доказаног криминалаца и насилника не може да остане министар.
Вучић је ударио нови шамар ММФ-у избором осведоченог преступника Синише Малог за новог министра финансија. Са тако компромитованим човеком, као што је Мали, ММФ ће, легитмно је, одбити даљу сарадњу, што Вучића води у потоп.
Бугарска скупштина
Недавно завршени самит Европске Уније и Западног Балкана у Софији је показао да је његов једини циљ био да учесници мало пропутују, покупе дневнице и присуствују на неком коктелу. На њему није ни изговорена реч "проширење", али је зато уведен нови појам - "повезивање" (има симболике, јер се очекује везивање мафијаша са Балкана!). Иако је првобитно било замишљено да се он односи на земље Западног Балкана, које би требало да се повезују међусобно и са ЕУ, пре ће земље Европске Уније морати да почну са својим новим повезивањем.
Трећа највећа економија евро-зоне, Италија, добија владу која представља кошмар и за Берлин и за Брисел. Коалиција "Покрета пет звезда" и "Лиге Норд" савез је два искрена и доследна евроскептика. "Лига", која је раније заступала став о посебности севера Италије у односу на остатак земље, и "Покрет пет звезда", који је заступао сиромашни југ, схватили су како сви Италијани имају једног заједничког непријатеља, који је истовремено и кривац за њихово сиромаштво - Европску Унију, односно Немачку.
У тренутку настанка овог текста не зна се састав нове италијанске владе, али је најозбиљнији кандидат за министра финансија светски признати економиста Паоло Савона, чија се књига под насловом "Као ноћна мора, као сан" управо појавила у књижарама у Европи. У тој књизи пише: "Како је могуће да је Италија, упркос тешким консеквенцама, три пута у историји подлегла својој фасцинацији немачком културом? Први пут 1882. када је са Немачком и Аустро-Угарском потписала тројни пакт, други пут 1939. оснивањем "Челичног савеза", а трећи пут приступањем ЕУ. Како је могуће да ништа нисмо научили из својих грешака?"
Сви у Италији, без обзира којој политичкој опцији припадају, јединствени су у ставу како је за економску мизерију у овој земљи највећи кривац Немачка. Хелмут Кол је, наиме, својевремено инсистирао да Италија, као земља суоснивач претече ЕУ, "Заједнице за угаљ и челик", уђе у еврозону, иако она за то у том тренутку није била спремна. После се показало како Кол то није учинио из пуке сентименталности, већ из чистог интереса, јер је немачка привреда тако добила лакши приступ италијанском тржишту које је буквално почистила.
Нова владајућа коалиција у Риму најављује већ сада да ће спровести програм економског опоравка вредан око 250 милијарди евра. Тај новац се, међутим, очекује од Уније. Европски комесар за буџетска питања Гинтер Етингер је на то изјавио како се нада да ће се италијанске власти сабрати и предомислити, јер европски заштитни механизам (који је својевремено спасао Грчку) нема ни приближно довољно срдстава да помогне Италији у случају њеног банкрота.
ЕУ ће наредних месеци, па и година, сву своју енергију трошити на сопствено "повезивање", па неће имати времена за "повезивање" са Западним Балканом који је дефинитивно препуштен самом себи. Шта год да земље тог региона учине, оне Унији у овом тренутку не требају. Можда за деценију или две, ако ЕУ дотле преживи.
Коме се привиђа ЦИА
Александар Вучић води кампању којом компромитује све политичке и медијске критичаре и његове намере да самовољно призна албанску државу Косово. На удару Вучићеве медијске фаланге нашао се Вук Јеремић. Прво је Жељко Митровић објавио отворено писмо у коме је Јеремића засуо најпрљавијим увредама.
- Вуче, ти си једна болесна патолошка лажовчина, која и даље живи у временима када си владао Србијом и када се у јавном и политичком животу Србије углавном крало, отимало и лагало. Лаже Вук и то не само домаћу већ и светску, посебно донаторску јавност због понеког долара који му уделе на мољакање и просјачење - написао је Митровић оно што Вучић мисли.
Два дана касније, Вучић је и сам то потврдио, оптуживши Јеремића да је „предводник међународне банде лопова". Иако је председник Народне странке најавио тужбу, то није зауставило Вучића. Напротив, преко свог билтена „Информер" објавио је оптужницу против Јеремића, кога је, наводно, ЦИА изабрала да предводи акцију насилног обарања Вучића с власти.
У измишљеном сценарију наводи се да је у Скопљу 21. маја одржан тајни састанак код македонског премијера Зорана Заева, на коме су били Американац Ерик Бернс, политичар Саша Мирковић, обавештајац Бобан Јовановић и власник македонске телевизије „Нова" Сеад Кочан.
У првој верзији те вести поменут је и редитељ Горан Марковић, али касније је његово име избачено, кад су аутори схватили да није у питању члан председништва Покрета слободних грађана, него Мирковићев кум. Они су оптужени за припрему рушења напредњачког режима, коју ће ЦИА финансирати са 16 милиона евра. Тим новцем финансираће се невладине организације и медији који већ постоје, као и они које ће основати Мирковић и Зоран Башановић. Да хаос буде комплетан, Ерик Бернс је био у изборном штабу Хилари Клинтон, чију кампању је Вучић финансирао са два милиона долара. О коликој количини лажи је реч за „Магазин Таблоид" откривају Саша Мирковић и Бобан Јовановић.
- Нисам 21. маја био у Скопљу. Зорана Заева никад нисам упознао, не познајем ни Кочана. Познајем Зорана Башановића. Он, Вучић и ја смо се раније дружили. Иначе, Вучић је крстио Башановићево дете. Претходних година се одрицао, како другова тако и кумова, због тога што нисмо хтели да слушамо његове патолошке наредбе, које су погубне за грађане Србије. Горан Марковић ми је кум, њему је диктатор нанео много зла, као и сваком нормалном грађанину Србије. Бобан Јовановић је мој стари пријатељ, још из младалачких дана. Познајем и Ерика Бернса, виђали смо се много пута, али у Косовској Митровици. Оног Ерика Бернса, чија фотографија је објављена у „Информеру", никад нисам видео, али баш бих волео да га упознам - тврди Мирковић и објашњава: „Покрет Цела Србија и ја, као његов председник, залажемо се за Србију свих грађана, а не за Србију која је Вучићева мафијашка држава. У интересу наше државе и народа виђаћемо се са свима, па и са Американцима, Енглезима, Русима, Кинезима, Грцима, Турцима и свим осталим.
Чак и Немци показују интересовање да се виде са нама из покрета Цела Србија, јер су схватили да их њихов „ђак" Вучић лаже, као и Американце, Французе и све друге. Колики је лажов, уосталом, најбоље знамо ми, који живимо у Србији под његовом диктатуром. На крају, са свим тим добро је упознат и Бата Гашић, као и поједини чланови Владе, са којима имамо нормалне односе и који не подржавају Вучићеву политику, која, у најмању руку, подсећа на Хитлерову.
Оваквим атаковањем на људе из опозиције, Вучић покушава да нам, преко својих сатрапа, стави мете на чело. Сви знамо како је прошао Оливер Ивановић, који је и сам био изложен оваквој хајци као ја сада. Остало је још само да ме убију као Оливера. Ако се нешто деси било ком члану покрета Цела Србија, мојој породици или мени, зна се да ће то доћи од Вучића и његове казнене експедиције. Србија за коју се боримо биће слободна земља, а не мафијашка приватна држава."
Поред Мирковића, за учешће на измишљеном састанку оптужен је и Бобан Јовановић.
- Пошто се у „Информеровом" тексту помиње извесни Бобан Јовановић „обавештајац", желим да кажем да ја нисам никакав обавештајац, већ представник Агенције за подршку цивилне одбране из Женеве за Балкан. Да, у Скопљу сам се срео с неким од поменутих људи, али приватно. Политиком се не бавим и не живим у Србији последњих шест година. Бавим се искључиво друштвеним и хуманитарним радом у међународним организацијама, а и однедавно сам саветник председника македонског СНС-а Драгише Милетића, који је саветник премијера Македоније за националне мањине. Довођење мог имена у контекст рушења власти у Србији је тотална глупост и нема везе са истином. Од 2012. нисам гласао на изборима у Србији и немам намеру, јер тамо не остварујем приходе и не плаћам порез, па стога немам права да одлучујем ко ће бити на власти - каже Јовановић за „Магазин Таблоид".
Вучић, ипак, не дозвољава да чињенице утичу на његове политикантске манипулације. На власт је дошао уз америчку помоћ, а сад оптужује ЦИА да га обара иако ради све што је потребно да би се, како сам истиче, Србија заувек решила косовског терета.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.