Турцима и Арбанасима посебно су сметале српске цркве, иако је њихово рушење трајало од 1459. године.
 |
| Турска пустошења у Србији |
"Бранислав Нушић је јављао министру иностраних дела 12. новембра 1895. године о рушењу цркви у селима Каменици, Шипашници, Божевцу и Ранилугу, па наставља - „за непуних четири месеца разбијене су и опљачкане три цркве наше у Морави, и скоро ми стиже глас, да је то постигло и четврту“.“ Упоредо са тим рушена су и српска гробља. Забележено је да је један Арбанас направио себи воденицу од мермера са српског гробља".
Ова трагедија, да није помена имена Бранислава Нушића, збунила би читаоца и навела га да помисли да се ради о овом или непосредно протеклом времену. Тачније од окупације Косова и Метохије 1999. године. Никакве разлике нема у "сметању српских цркава" Турцима оног доба и њиховим ослушницима преосталим на овом простору до данас - Албанцима, Шиптарима или Арнаутима некада.
Због непостојања безбедности после НАТО окупације КиМ 1999. године, није било могуће утврдити темпо уништавања српских светиња. Супротно Резолуцији СБ УН 1244, која им је омогућила улазак у покрајину, окупационе снаге КФОР-а почеле су да сарађују са албанским терористима и да некажњено гледају на њихове злочине попут Турака од пре неколико векова Чак шта више да их исто тако подстичу. То се може видети из једног од реаговања ЕРП из новембра 2002. године због навода КФОР-а да ће "сталним присуством пружати заштиту само за оне српке верске споменике који су од историјско-уметничке важности и које су у активној црквеној употреби".
"То је једна бескрупулозна изјава без икаквог преседана која отворено охрабрује злочинце који руше наше свете храмове да наставе са својим варварским пиром", изјавио је за медије тада епископ рашко-призренски Артемије.
Али зато се са сигурношћу зна да је само у три дана мартовског насиља 2004. године, у коме су доказано и у спрези у насиљу против Срба учествовале шиптарске вође организованог криминала и КФОР, односно НАТО војници, порушено и уништено 35 цркава.
 |
| Албанци скрнаве а касније и пале цркву Светог Саве у ју\ном делу Косовске Митровице, у присуству војника КФОР-а, 17. марта 2004. године. |
 |
| Српско гробље у Приштини одавно без надгробних плоча. |
"У вароши Пећи живеле су моћне арбанашке поглавице Мула Зека и Алил паша Махмудбеговић. Њих је увек раздвајала неслога. Зека је био противник Срба, а Махмудбеговић је водио порекло од црногорског владара Ивана Црнојевића. Алил паша је често боравио на свом чифлуку у питомом селу Прилужју на десној обали Ситнице, недалеко од Приштине. У Прилужју је 1899. године било 35 српских домова, чији су преци, као и они сами, били чипчије породице Махмудбеговића од пре 400 година.
У Ђаковици је живео аустријски доушник Риза бег. А у Вучитрну богати човек Сулејман бег, који је у свом поседу имао пола вароши Митроице. У вучитрнским џамијама хоџе су 1899. године проповедале да треба убити сваког Србина. Али, додуше, говорили су они: овде и нема Срба, него су ови ђаури, Латини (мислећи на арбанашке католике), а ако неко ипак мисли да је Србин, треба га одавде испратити, па нека иде куд год хоће. У Вучитрну је живела и чувена арбанашка фамилија Манџуци, из фиса Краснића".
Није тајна да су онтролу над КиМ поделиле вође организованог криминала, бивши УЋК терористи, на три региона Метохија, Дреница, и Лаб. Занимљиво је да је подела и дан данас идентична. Већим делом Метохије влада зликовачка породица Рамуша Харадинаја, креатора прве масовне гробнице на тлу Србије од Другог светског рата - Радоњићког језера. Са њим тај део окупиране покрајине контролише и Лука Екрем који послује и за Дреничку групу, а Харадинај сарађује са Сабитом Гецијем и Сами Љуштакуом као и са кланом Бабаљија. Дреничким делом Метохије и централним Косовом влада клан Хашима Тачија, Џавита Халитија и Сељими Реџепа такође познатих крволока и ратних злочинаца. Источно од Приштине, Лаб је зона Рустема Мустафе званог Реми. За вође организованог криминала данас ради 20 мафијашких група, тзв ФИС-ова, односно братстава заснованих на племеснкој вези попут оних из времена од пре једног века! Све ово детаљније описује извештај БНД-а чији су комплетни превод објавиле КМ Новине.
 |
| "Аге" и "бегови" данас, крволоци и потурчењаци као из турског доба. |
Арбанашки качак (комита) Руста Кабаш отео је једну српску девојку из Призрена и послао је у свој харем у Приштину. У харему су је буле тукле и јако мучиле да би се потурчила. У исто време Сали-чауш отео је жену неког Србина из Гњилана, вукао је дуго времена по планини и нагонио да прими турску веру. На крају је доведе у ућумат у Гњилане, да пред кајмакамом даде изјаву да хоће да се потурчи. Тога дана дођу у ућумет и родитељи те жене. Међутим, кад жена изјави да неће да се турчи, Сали потегне пушку те убије оца и мајку несрећне жене. Па затим, мирно изађе из ућумата, прихвати коња, узјаха и оде, а власт турска само га погледом испрати, и ништа више.“
Може се рећи да сада нема робова у таквом облику али Срби јесу и данас робови шиптарског зулума уз одобравање па и притисак Међународне заједнице да то буде тако. Наиме, да би на било који начин функционисали Срби су принуђени да мимо своје воље добављају "косовска", односно документа шиптарских сепаратиста. Највећи број Срба са тим има једину погодност да може да се креће аутомобилом по територији КиМ. За ту "привилегију" плаћа регистрацију возила, али и рачуне за струју, воду, комуналије, порез на своју имовину. До недавно чак и на имовину коју су Албанци узурпирали што је тек ових дана укинуто! И поред тога увек су први на списку у случају било какве рестрикције. Онај неупоредиво мањи број Срба који је нашао запослење у квази-институцијама косовских сепаратиста, једино што може јесте да у потпуности ради на остварењу шиптарских циљева и потреба - потврди њиховој лажној државности. Идентично попут робова из турског доба који су живели једино да би за њих кулучили. Треба поменути један број Срба који се овим поноси и сматра узвишеним обављање издајничких послова. Ни то није ништа ново, јањичара и онис који су се "изметнули у турску веру" било је и тада.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
