"А према Србима, та иста власт била је строга, подла и немилосрдна. Арбанасе је Турска до гуше наоружала, а Србе тотално разоружала. Свакодневно су Арбанаси причињавали насиља Србима по селима и у градовима".
 |
| Арнаути. Турска их је наоружавала до зуба и помагала у злочинима против српског становништва на које је Брисел и тада жмурио имајући свој циљ. |
"На истеку деветнаестог и у праскозорје двадесетог века, Арбанаси су још увек живели у племенима - фисовима. На челу сваког племена, као што су Малисори, Хоти, Клементи, Миридити, Берише, Краснићи, Кастрати, Шаље и други, стајао је поглавица, старешина, чију су реч поштовали и уважавали сви чланови племена. Поглавица је представљао племе у односима према другим племенима и према спољњем свету уопште. Став поглавице је по свим питањима требао да одражава мишљење племена у целини.
Док су Срби били у јакој концентрацији по селима на Косову, фисови, мухаџери (дошљаци) и Турци били су ангажовани гоњењем Срба са њихових стародавних баштина. Али кад је њих понестало, онда су се фисови почешће међусобно обрачунавали. Тако, на пример, крајем последње деценије XIX века дуго су се тукла два фиса на терену села Јошанице, недалеко од манастира Девича. Још чешћи су обрачуни бивали између Арбанаса мухамеданаца и католико (фанда). Дешавало се више пута, да неко из обести стави ноћу свињску главу у џамију. После тога су настајали мучни односи, па чак и крвопролића, између Арбанаса католика и мухамеданаца.
У току времена, поред класичних главара у фисовима. често су у појединим срединама арбанашког друштва избијали и силом се наметали као вође појединци или организоване групе".
Данас су Албанци под економским али и културним патронатом Запада, као што су онда били под патронатом Турске, и то је изнедрило извесне промене. Схватања су наизглед слободнија, такође и понашање. Међутим то је све одлика глобалисичког духа који се намеће али испод тог покривача Албанци су оно што су били и Арбанаси 19. века. Силоватељи и мрзитељи Срба који се свим средствима користе не би ли преостале Србе протерали, њихова имања преузели а трагове живота затрли.
Примера ради, пре неколико месеци окончана је агонија са седамдесетчетворогодишњим Богданом Митровићем ухапшеним након Литургије у свом селу. Митровић је био прогнани Србин из Сопине крај Суве Реке који је дошао да обиђе своје имање на дан сеоске славе. Врло брзо се сазнало да је ухапшен јер га је пријавио некадашњи комшија Албанаца који је у потпуности узурпирао његово имање а у покушају да га одврати од повратка како би све што породици Митровић припада, присвојио за себе. У томе му је здушно помагао читав апарат шиптарских сепаратиста који се систематски укључио у прогон и застрашивање. Митровић је на крају ослобођен али како је то утицало на остале Србе повратнике, сасвим је јасно посебно ако се зна да пред сепаратистичким такозваним "Судовима" преко 41 хиљаде Срба отражује повратак своје узурпиране имовине у процесима који трају дуже од 10 година.
Разлози овоме су идентични онима с краја 19. века и касније како је већ описано у књизи "Писма срских конзула из Приштине:
"Сва српска села на Косову имала су заједничке и врло простране сеоске пашњаке, на којима је испасала сеоска стока. Без тих пашњака ни једно село није могло опстати. Арбанаси су то добро увиђали, па су насиљем и другим средствима принуде масовно одузимали српским селима те заједничке пашњачке и шумске комплексе земљишта. Тиме је ударан глогов колац привреди села у целини. Ово у толико пре, што је сточарство представљало главну привредну грану. И тако, одузимањем и преоравањем пашњака и шума од стране Арбанаса, разорена је била привреда села. Због тога су села нестајала, расељавала се, остављајући Арбанасима куће, оранице, воћњаке, винограде, воденице и друге зграде. На тај начин систематски је отеран највиталнији део српског становништва са Косова.
Док је било села, постојало је извесно јединство и сарадња између српског становништва у селу и варошима, постојала је економска и национална потпора на релацији село - град. Нестанком села варошани Срби су остали осакаћени".
 |
| Арбанаси током посмртног плеса који изводе по старом обичају |
Сличност са нашим временом огледа се у томе што су данас Срби остали у селима а нема их у градовима изузев у омањем делу на северу Косовске Митровице. Али и економија из села, нарочито после Другог светског рата, измештена је у градове. Такође и сав културни и просветни развитак деценијама уназад налазио се у градским центрима. Срби у селима данас осакаћени су исто као они у градовима раније. Многи не смеју да обрађују своја имања па и ако могу они немају коме да продају будући да су сви еономски токови за њих затворени. Оно што они могу јесте да продају испод цене или да сами користе сопствене производе. Са друге стране приморани су да све што им је неопходно за живот купују од Шиптара и да се повинују њиховим правилима. Економија и култура су десетковани и преостало је тек нешто од услужних делатности које функционишу унутар српских средина.
"У периоду постојања Конзулата, Срби су били претежно чипчије, које су радиле по турским и арбанашким велепоседима - читлуцима (чифлуцима) и давали одређене дажбине. Али било је и слободних сељака са својим властитим баштинама, које су им остале од старине. На њих су попреко гледали Турци и Арбанаси и настојали да их преваром и силом преобрате у своје сељаке - чипчије, поданике, или једноставно отму целокупно имање. У то време турска власт на Косову била је јако лабава и раштимована и, могло би се рећи тотално корумпирана, почев од валије до муфтије. Нису функционисале основне државне полуге - власт и законитост, на којима је турска царевина требала да почива".
Рекло би се да је просто немогуће да се баш све понавља али понавља се. Корупција је данас најзаступљенији вид контроле у сваком виду живота на окупираном Косову и Метохији када је о потомцима Арбанаса реч. На челу њихових квази-институција налазе се активни учесници терористичких јединица такозване "ОВК" (УЋК), који су данас водећи мафијашки босови, трговци наркотицима, оружјем и људима. Млади Албанци и ако би желели да изван устаљених локалних токова чији је централни део мржња према Србима без којих напросто више ништа не функционише како треба јер је са прогоном Срба изгубио смисао постојања, то напросто не могу. Перспектива и будућност на Косову и Метохији су без икаквог изгледа. Докле је отишло и зацарило се безакоње и корупција потврдила је афера о корумпираност и највиших представника мисије ЕУЛЕКС која је испред Европске уније била задужена за владавину права. Сви њени највиши представници огрезли су до грла у корупцији током службовања на Косову и Метохији а резултата нигде на видику. Осим оних које су прићељкивали мафијаши и ратни злочинци из редова косовских Албанаца.
"У таквој ситуацији владао је хаос, а поготову у једном дивљачком амбијенту, какво је тада било Косово. Та лабавост турске управе испољавала се искључиво према Арбанасима, и то за све зулуме што су их чињели Србима. А према Србима, та иста власт била је строга, подла и немилосрдна. Арбанасе је Турска до гуше наоружала, а Србе тотално разоружала. Свакодневно су Арбанаси причињавали насиља Србима по селима и у градовима. Турци су их у томе помагали. Међутим, насиља Арбанаса била су много већа и тежа од турских, јер је Турака било мало, и то углавном по градовима, док су Арбанаси представљали јаку масу присутну свуда - у селима и градовима.
Истребљење Срба са Косова био је тајни и крајњи циљ и договор и једних и других. Тај обострани споразум почињао је од султановог двора у Цариграду, па преко валије у Скопљу, да би се завршио у арбанашким фисовима и њиховим поглавицама на једној, и у главама руководећих Турака у косовском региону, на другој страни. Нема сумње да су и једни и други са тим злосрећним планом веома журили, зато што су се бојали Србије, да их не предупреди. У том плану било је свакако и квасца Аустроугарске и арбанашких центара у Цариграду, Бриселу и Букурешту.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
