- Мучно је гледати Марка Ђурића, политичара јеврејског порекла, како у Србији ажурно спроводи агенду фашистичких умова с половине 20. века. Како зло никада не иде само, тако и он у том подухвату има подршку читавог државног врха Србије. Процес за кога је израз „велеиздаја" тачан али не довољно снажан да га опише, иако жестоко фризиран у медијским извештајима већ је ушао у фазу када је немогуће сакрити га. Како ћемо видети, у својој „реформистичкој" политици којом из дана у дан губимо атрибуте државности, режим Александра Вучића не намерава да се заустави на Косову и Метохији.
Влада на Косову и Метохији води грчевиту борбу једино за преузимање локалне власти, при систему албанских сепаратиста, а у местима где Срби живе у већини. То указује на много шта а пре свега на то да СНС више нема подршку Запада. Без обзира што је лицем свог лидера, Александра Вучића, у јесен 2013. промовисала и уз употребу силе и невиђених притиска до тада, организовала лажне представнике српског народа да узму активно учешће у довршавању сепаратистичког процеса. По обављеном задатку постали су непотребни, небитни, замењиви.
Западу, па и Албанцима, свеједно је ко ће од локалних Срба пружити легитимитет сепаратистичким органима али СНС-у из неког разлога није па се деси, као и обично, да некако „с'избора" крене нови циклус „самоспаљивања" аутомобила, разних пребијања и претњи. Овде „Српска листа" доказује своју доследност у обећањима о заштити Срба јер некако увек успе да баш све своје чланове заштити од овог таласа насиља коме се на путу нађу само они који нису чланови те Вучићеве листе.
Ипак су се нашли у најнезавиднијем положају до сада. Готово правим уличним борбама активисти „Српске листе" покушавали су да осигурају победу на октобарским локалним квази-изборима за челнике општина по систему тзв „републике Косово". Њихови бахати представници у последњих неколико година успели су да непоправљиво изазову одбојност, мучнину па и мржњу самом својом појавом или чак поменом имена што је довело до испољавања маничне посесивности према сваком месту у локалним „самоуправама" које прети да буде изгубљено за СНС. Подршка својим људима омогућила је проневеру највиших националних интереса, крађу и нелегалну распродају најзначајнијих државних ресурса и све већи број расељених Срба које Албанци нису успели да прогнају. Не само да нико од представника „Српске листе" није за то кривично одговарао већ су и даље мотивисани да чине исто, са оним што је преостало. Ипак су они, како сами кажу, глас и лице Александра Вучића на Косову и Метохији.
Но, да би то и даље било могуће, неопходно је имати своје људе на локалу који имају „легитимитет" да потписима „легализују" процесе пљачкања и унесрећивања народа. Због тога су прошлог месеца, на дан одржавања квази-избора, организоване масовне екскурзије претежно људи који су давно напустили КиМ, углавном осамдесетих година, како би својим потписима омогућили опстанак Вучићеве листе на власти. Они су већ раније, захваљујући чињеници да су на КиМ рођени, добавили документа тзв. „републике Косово" како би аплицирали и примали месечне пензије и социјалну помоћ која линеарно износи 75 евра месечно. Ово је био тренутак да одраде посао за који су плаћени и они су то учинили.
Највише користи режиму од њих било је у Лепосавићу где је уједно забележена и „највећа излазност" (38,57%). Некада Вулинове узданице, отац и син Јаблановић, држали су овде чврсто своје упориште, све до тог дана. Од разних примера „интервенција" са циљем свргавања клана Јаблановић, најдрастичније је село Борча у овој општини. Сеоце које броји двадесетак кућа изнедрило је око 200 гласова подршке „Српској листи"... Јаблановићи нису имали никаквог изгледа у борби у којој ће, без обзира на исход, српски народ бити највећи губитник. А, овакав вид подршке без сумње омогућио је коалициони партнер Александра Вучића, убица српске деце и креатор неколико масовних гробница, Рамуш Харадинај.
 |
| Фото илустрација: КМ Новине |
Пошто само чист рачун доноси дугу љубав то су се посланици са Вучићеве „Српске листе" потрудили да узврате и у сепаратистичкој „Скупштини", некадашњи албански терористи гласовима „Српске листе" добију националне пензије. Самим тим, Вучићеви намесници су их аболирали од свих злочина које су починили над Србима на КиМ и све то у маниру како је Вучић поручио усташама у Јасеновцу априла 2015. "...Ви крвници урадили сте посао, али слабо!".
До неочекиваних обрта дошло је и у селима Партеш и Клокот, односно сада „општинама" по систему сепаратиста. Квази-избори морали су да буду поновљени јер кандидати „Српске листе" нису успели да остваре довољну предност. Некадашњи „градоначелник" овог села, Срећко Спасић о чијим је непочинствима и кулуку Магазин Таблоид писао у броју 379, овај пут је кандидатуру препустио свом сину Страхињи. Познајући их одлично локални Срби одбили су да им пруже подршку додатно и због тога што су имали другу опцију.
Револтиран не само бахатошћу већ и штетом коју Спасић причињава српском народу у овом крају, овдашњи Србин Божидар Дејановић кандидовао се листом „Клокот - Врбовац" и успео да зада прилично јак ударац. Три дана пре поновљеног круга гласања Марко Ђурић, схвативши да би „Српска листа" могла врло лако да изгуби и да се даљи догађаји не би одвијали „као по лоју", састао се са Дејановићем коме је претходно у уопштеној поруци свима који нису кандидати СЛ послао више увредљивих и понижавајућих порука. Њега је успео да убеди да им приђе а Спасића јуниора да, наводно „зарад јединства Срба", одустане од трке како је СЛ и објавила на свом сајту. Ипак је на крају победио Спасић са десетак гласова разлике саопштено је из „изборне комсије" из седишта албанских сепаратиста а победу су му први честитали Јаблановићи.
Са друге стране, на светској политичкој сцени, све су интензивнија поништавања признања квази-независности албанских сепаратиста са Косова и Метохије. Симболично, Суринам је држава која је последња признала тзв „републику Косово" прва је повукла признање а тиме, како би народ рекао, и ногу. Ово се догодило током службеног боравка Илдиз Деборе Полак- Бејгл, министарке иностраних послова Суринама Русији, што је врло значајно као потврда све већег утицаја руске дипломатије у свету упркос међународним притисцима. Ускоро је уследило повлачење и Гвинеје Бисао а Уганда и Нигерија су изјавиле да оне никада нису ни признале иако су медији пренели супротно. Ако се чини да те далеке земље не могу да имају значајан утицај на процес сепаратизма на КиМ, треба нагласити да сличне прилике за то постоје и у Европи.
ПОСЕТИТЕ САЈТ "МАГАЗИНА ТАБЛОИД"
Коментаришући прошлог месеца спољну политику чешког председника Милоша Земана, челни човек Центра за источне студије (ОСW) у Пољској, независне јавне истраживачке институције која прати и анализира догађаје у овом делу Европе, Јакоб Грозковски каже да „...Милош Земан врши своју спољну политику независно од Владе, упркос чешком Уставу који признаје Владу као највиши орган извршне власти. Земан бира сарадњу са Русијом и Кином, посматрајући их као надлежности од виталног значаја за даљи развој Чешке Републике. Он се нада да ће својим фаворизацијом помоћи чешким привредницима да добију уговоре и приступе источном тржишту. Супротно званичном ставу Владе, Земан не признаје независност Косова и, као и Москва, оптужио је Запад за лицемерје у контексту одбијања да призна референдум на Криму..."
| Милош Земан |
По свему судећи, ако је његов став о овом делу Србије битан за анализу овакве врсте то свакако значи да је врло изражен а што смо, уосталом, имали прилике да се уверимо и у домаћим медијима. Када уз то додамо фактор привржености Русији и могућности које су се за чешке привреднике отвориле након санкција које је Москви увео Брисел, а и те како привредници могу да утичу на „вољу" посланика па и саме Владе што и Грозковски каже наводећи имена највећих чешких привредника и њиховог блиског односа са Земаном. Тако да је могућност првог европског повачења признања албанске квази-независности врло извесна. Уз то, у анализи се додаје да је Земану управо овакав став додао на популарности и да је више од 50% одсто Чеха изјавило да га подржава што је створило велике шансе да буде реизабран на ту позицију. О ефекту првог повлачења признања из земље чланице Европске уније, не треба пуно говорити.
За почетак, четири поништена признања, у току само једног месеца, могла су да буду јак ударац заговорницима независности албанских сепаратиста са КиМ, међутим прилика се намерно пропушта. Протестну ноту државама које су повукле признање упутила је једино Велика Британија, земља из које долазе најважнији „саветници" Александра Вучића и Владе Србије, ратни злочинци са израженом улогом у бомбардовању Србије 1999., Тони Блер и Алистер Кембел, бивши директор за комуникације (професионалне лажи) Блеровог кабинета.
Грчевита борба српских политичара за заокруживање „државности" косовских сецесиониста показује све знаке даљег интензивирања упркос подршци у свету на коју, очигледно, можемо да рачунамо.
Такође, генерално гледано, ово није јединствен модел по коме се догађаји одвијају већ се слично догађало нешто раније. На тлу Србије се понавља не тако давна историја која је проблем Косова и Метохије учинила тешко решивим а до тога је дошло на два начина: спремношћу комунистичких власти да се Косова и Метохије одрекну у корист Велике Албаније и таласима миграната који су из Албаније досељавани у јужну српску покрајину.
Зоран Ђорђевић, уредник јединог српског часописа који се у потпуности уређује на Косову и Метохији, „Лестве српске", присећајући се догађаја из тог периода наводи да је ,,транзит за неку другу европску земљу" био само изговор а циљ да трајно потисну Србе. Ђорђевић још каже: „...Тада за Високог комесара из Женеве Косово није било пренасељено. За служење војске били су страни држављани, за некретнине нису. На сцени је била очита колонизација. Сви сем једног су дошли неожењени. Оженили су се држављанкама СФРЈ."
Ондашња Савезна Влада је свим мигрантима омогућила да се населе, оснују породице, започну живот. Од Срба су имања масовно купована или су им додељиване државне парцеле на најатрактивнијим местима без обавеза плаћања прихода, пореза и других дажбина.
Пред почетак ове зиме жена расељена са Косова и Метохије отишла је у једну од београдских општина како би се информисала за евентуалну доделу дрва за огрев у виду помоћи коју су претходних година добијали. Службеница јој је љубазно али недвосмислено одговорила да „сада предност имају мигранти, а кад се њима подели можете да се пријавите за то што буде остало".
 |
| Мигранти у Београду |
Током једне од седница скупштинских одбора од пре неколико дана, посланица покрета Двери, Марија Јањушевић, изнела је податак да је за последњих пет година 700.000 миграната поднело захтев за азил у Србији. Одговор на то дала је Љиљана Малушић, посланик Народне Скупштине која припада Српској напредној странци, а након кратког увода да смо ми кроз целу своју историју имали миграције, додала је "оно што је моја поента, поносим се политиком Владе и Председника..."
По изјави идолопоклонства председнику Вучићу, она је најавила скоро усвајање закона о интегрисању миграната. На примедбу Јањушевићеве да постоји тајни план да се ти људи населе трајно у напуштеним кућама, Малушићева је са благим чуђењем констатовала како "...Морамо помоћи тим људима. Уосталом, свако има негде неку кућу, толико празних кућа има у Србији, ја мислим на десетине хиљада"...
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2017 :: Хвала на интересовању
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.