Песма Биљане Диковић, написана на дан Видовдана 2017. године.
опомиње
и крик у души чистој,
светосавској, рађа.
Тако на Видовдан
вером видите што други не виде
видовчица ће само виђено ублажити
да не останемо у месту мртви
без тела и без душе
затечени силином зла
које нас је притисло.
Светост и Светлост небеских Срба
опомиње
и сузе у молитви Господњој
православној, сабира.
Тако на Видовдан
вода постаје жива
и има снагу Светога Духа
да умије свет од греха
… да не останемо у месту мртви
без тела и без душезатечени силином зла
које нас је притисло.
Светост и Светлост небеских Срба
опомиње
и храброст у човеку,
ако га има, умножава.
Тако на Видовдан
земља постаје Богородица, Мајка
и тече као крв косовских јунака
да подигне све духом пале
… да не останемо у месту мртви
без тела и без душе
затечени силином зла
које нас је притисло.
Светост и Светлост небеских Срба
опомиње
и песму у мирису тамјана
пише капима крви Косовског завета
и тако чува србске векове,
православље,
од зла и силине света.
Биљана Диковић,
28. јун 2017.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.