Венчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур је обављено у 14.30 часова у храму Преображења Господњег (црква на Старој станици), на Пофалићима. Нико није слутио да ће весеље постати прекретница за остварење великомуслиманске и злочиначке идеје усмерене против Срба.
Венчање је обавио прота Воја Чаркић. Након венчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве на Башчаршији, гдје је припремљен заказани свадбени ручак.
Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским,сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли у аутомобилима улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг. Након што су паркирали путничка возила, стотињак сватова је пјешице кренуло ка Старој цркви.
У непосредној близини приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело. Криминалци су изашла из „голфа“ и насрнула на младожењиног оца старог свата Николу Гардовића, који је обављао дужност барјактара са циљем да му одузму сватовско знамење, заставу Српске православне цркве (тробојку са крстом).
Том приликом је Рамиз Делалић звани Ћело (касније припадник Зелених беретки и командант 9. муслиманске бригаде) пуцао из пиштоља Николи гардовићу у леђа и смртно га ранио, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Мировића (младожењиног зета).
На скоро свим америчким медијима овај догађај је представљен као да су Срби пуцали на муслиманске сватове.
Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили.Са њом су спалили и наду о заједничком животу.
Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.
Поред починиоца убиства Рамиза Делалића, свједоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Рамиз Делалић је рођен 1963. године у Прокупљу, у Србији, одакле је у Сарајево пребегао због силовања малолетнице.
Након убиства српског свата Срби су се организовали са циљем одбране од надирућег муслиманског екстремизма а Рамиз је одмах након почетка рата у Сарајеву постао комендант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића, творца злогласне Исламске декларације, је "за заслуге" примио пиштољ са посветом.
Рамиз је остао у Сарајеву и током рата починио бројне злочине над српским цивилима који су тамо живели.
Венчање је обавио прота Воја Чаркић. Након венчања, сватови су се упутили у Дом свете Текле у дворишту Старе цркве на Башчаршији, гдје је припремљен заказани свадбени ручак.
Пошто је саобраћај за путничка возила у центру Сарајева једносмјеран и паралелан са трамвајским,сватови су пут од цркве на Пофалићима до Старе цркве прошли у аутомобилима улицама Војводе Путника и Обалом Војводе Степе, до Вијећнице, гдје се налазио најближи паркинг. Након што су паркирали путничка возила, стотињак сватова је пјешице кренуло ка Старој цркви.
У непосредној близини приликом уласка сватовске колоне у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бијело путничко возило марке „голф“ у коме су се налазила четири криминалца, а међу којима је био Рамиз Делалић звани Ћело. Криминалци су изашла из „голфа“ и насрнула на младожењиног оца старог свата Николу Гардовића, који је обављао дужност барјактара са циљем да му одузму сватовско знамење, заставу Српске православне цркве (тробојку са крстом).
Том приликом је Рамиз Делалић звани Ћело (касније припадник Зелених беретки и командант 9. муслиманске бригаде) пуцао из пиштоља Николи гардовићу у леђа и смртно га ранио, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Мировића (младожењиног зета).
На скоро свим америчким медијима овај догађај је представљен као да су Срби пуцали на муслиманске сватове.
Одмах након отварања ватре, злочинци су побјегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили.Са њом су спалили и наду о заједничком животу.
Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима хитне помоћи.
Поред починиоца убиства Рамиза Делалића, свједоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића, сина оснивача Зелених беретки Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Рамиз Делалић Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Рамиз Делалић је рођен 1963. године у Прокупљу, у Србији, одакле је у Сарајево пребегао због силовања малолетнице.
Након убиства српског свата Срби су се организовали са циљем одбране од надирућег муслиманског екстремизма а Рамиз је одмах након почетка рата у Сарајеву постао комендант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића, творца злогласне Исламске декларације, је "за заслуге" примио пиштољ са посветом.
Рамиз је остао у Сарајеву и током рата починио бројне злочине над српским цивилима који су тамо живели.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.