У недељу, на почетку светог Васкршњег поста славимо и великог угодника Божијег, родоначелника лозе Немањића, српске државности па и српске Цркве, Светог Симеона.
"Он је толико велики да о њему може да се прича данима, да се пишу томови књига и опет се не би изрекло и казало оно што приличи његовој слави и величини.
Тако велики и тако моћан владар а био је итако велики угодник Божији и од његовог капитала духовног, чули смо у Јеванђељу „сабирајте блага на небу“ (Јев. Мт зч. 17. (6,14-21)), од тог духовног блага које је он сабрао и његове младице коју је он родио, ми и данас постојимо као православни хришћани и ми се надамо у спасење душа наших. То је тај капитал који су они положили у темеље српске државности. Иако је наша држава била много пута паљена, и сечена и рушена остајао је коремнн из кога је Србија поново ницала и васкрсавала. И кад су непријатељи мислили да је Србија мртва, да се не може обновити, она је на чудесан начин била обнављана зато што је тако велики и свет корен у њу положен, немањићки свети корен. Свети Симеон, отац наше нације, отац српске Цркве али и отац Светога Саве, највећег из рода нашега који нас је обогатио небеским и вечним благом. Он који је био тако велики и снажан владар, али у исто време и праведан, заштитник православне вере и искоренитељ јереси, милостив, љубитељ монаштва, устројитељ цркава и неимар велики, праведан али страшан непријатељима он се, пред крај свог живота, одриче престола и свега у свету и прима монашки чин и постаје сиромах Христа ради, постаје испосник.
Тако велики владар који је имао све на дохват руке, у оно време када је Србија била моћна и цењена, не као што је то данас, он је све то оставио и постао испосником да би његова кончина била са каменом под главом и иконом Мајке Божије на грудима. Ето, то је сила вере Христове, тако преображава човека од онога који је некада тежио неком богатству и слави, до онога који схвата да је све то бреме и све то одбацује јер је пролазно, јер је трулежно. Сви су они кренули путем његовог најсветијег сина, Светог Саве, сви су схватили таштину, пролазност и несталност овога света и похитали су и похрлилида угоде Христу и задобију оно што је непроменљиво, што је вечно, што је нетрулежно, што је неупоредиво са било чим земаљским. Тако и он, смирени монах некада моћни владар, показује нама пример да и ми кренемо тим путем, путем поста, јер смо због недржања поста избачени из Раја, и због поста можемо поново наследити Рај. Да се научимо вери хришћанској, да живимо по њој као што су нам они оставили. Веру и пример по коме су и они живели, тако велики пример да су многи за њима кренули и великаши и цареви постали смирени монаси и монахиње и уопште хришћани, тако и ми и до дан данас имамо тај светли пример наших отаца и по крви и по вери да се угледамо на њих, да подражавамо њима да би смо се удостојили да наследимо њихове молитве. Да будемо достојни наследници и потомци њихови не само по имену него и по делима и по духу, да им будемо блиски, да будемо у јединству са њима. Да не маримо много за оне који не желе да иду њиховим путем него да ми знамо куда, због чега и зашто идемо и да нас њихове молитве одрже да останемо на њиховм путу, на светосавском и светосимеоновском путу и да по речима Светог владике Николаја и ми издржимо и одржимо на том путу све што је потребно да угодимо Богу и да нас тако и они препознају као своје, да нас и Бог онда препозна као своје, да нам и он да благослов и да чујемо оне благе речи које он упућује својим угодницима где каже: „приђите благословени“, значи они који су примили благослов од Бога и од отаца својих, „Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).
Свако може имати нелажну наду ако будемо ишли и трудили се на путу хришћанском. То није лак пут али није ни претежак али оспод је рекао да "Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају" (Мт 11,12), значи није лако ићи уским путем али ми знамо зашто идемо и да је вредно ићи тим путем. Да онда наследимо њихове молитве и да нас Бог прими у Царство Небеско, да ми заједно са њима тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин"!
- Литургију у катакомбном храму Светог Саве у Жеровници, на северу Косова и Метохије, служио је настојатељ овог храма протосинђел Евтимије. По резању славског колача о. Евтимије је одржао беседу у којој је између осталог говорио и о родоначелнику лозе Немањића, Светом Симеону.
"Он је толико велики да о њему може да се прича данима, да се пишу томови књига и опет се не би изрекло и казало оно што приличи његовој слави и величини.
Тако велики и тако моћан владар а био је итако велики угодник Божији и од његовог капитала духовног, чули смо у Јеванђељу „сабирајте блага на небу“ (Јев. Мт зч. 17. (6,14-21)), од тог духовног блага које је он сабрао и његове младице коју је он родио, ми и данас постојимо као православни хришћани и ми се надамо у спасење душа наших. То је тај капитал који су они положили у темеље српске државности. Иако је наша држава била много пута паљена, и сечена и рушена остајао је коремнн из кога је Србија поново ницала и васкрсавала. И кад су непријатељи мислили да је Србија мртва, да се не може обновити, она је на чудесан начин била обнављана зато што је тако велики и свет корен у њу положен, немањићки свети корен. Свети Симеон, отац наше нације, отац српске Цркве али и отац Светога Саве, највећег из рода нашега који нас је обогатио небеским и вечним благом. Он који је био тако велики и снажан владар, али у исто време и праведан, заштитник православне вере и искоренитељ јереси, милостив, љубитељ монаштва, устројитељ цркава и неимар велики, праведан али страшан непријатељима он се, пред крај свог живота, одриче престола и свега у свету и прима монашки чин и постаје сиромах Христа ради, постаје испосник.
Тако велики владар који је имао све на дохват руке, у оно време када је Србија била моћна и цењена, не као што је то данас, он је све то оставио и постао испосником да би његова кончина била са каменом под главом и иконом Мајке Божије на грудима. Ето, то је сила вере Христове, тако преображава човека од онога који је некада тежио неком богатству и слави, до онога који схвата да је све то бреме и све то одбацује јер је пролазно, јер је трулежно. Сви су они кренули путем његовог најсветијег сина, Светог Саве, сви су схватили таштину, пролазност и несталност овога света и похитали су и похрлилида угоде Христу и задобију оно што је непроменљиво, што је вечно, што је нетрулежно, што је неупоредиво са било чим земаљским. Тако и он, смирени монах некада моћни владар, показује нама пример да и ми кренемо тим путем, путем поста, јер смо због недржања поста избачени из Раја, и због поста можемо поново наследити Рај. Да се научимо вери хришћанској, да живимо по њој као што су нам они оставили. Веру и пример по коме су и они живели, тако велики пример да су многи за њима кренули и великаши и цареви постали смирени монаси и монахиње и уопште хришћани, тако и ми и до дан данас имамо тај светли пример наших отаца и по крви и по вери да се угледамо на њих, да подражавамо њима да би смо се удостојили да наследимо њихове молитве. Да будемо достојни наследници и потомци њихови не само по имену него и по делима и по духу, да им будемо блиски, да будемо у јединству са њима. Да не маримо много за оне који не желе да иду њиховим путем него да ми знамо куда, због чега и зашто идемо и да нас њихове молитве одрже да останемо на њиховм путу, на светосавском и светосимеоновском путу и да по речима Светог владике Николаја и ми издржимо и одржимо на том путу све што је потребно да угодимо Богу и да нас тако и они препознају као своје, да нас и Бог онда препозна као своје, да нам и он да благослов и да чујемо оне благе речи које он упућује својим угодницима где каже: „приђите благословени“, значи они који су примили благослов од Бога и од отаца својих, „Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).
Свако може имати нелажну наду ако будемо ишли и трудили се на путу хришћанском. То није лак пут али није ни претежак али оспод је рекао да "Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају" (Мт 11,12), значи није лако ићи уским путем али ми знамо зашто идемо и да је вредно ићи тим путем. Да онда наследимо њихове молитве и да нас Бог прими у Царство Небеско, да ми заједно са њима тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин"!
ФОТО ГАЛЕРИЈА: 📷
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2017 :: Хвала на интересовању
на многаја љета свим свечарима а и нама Србима....а оцу Евтимију, брату Игору и свима осталима...надам се да ћемо опет бити заједно ове године ако Бог да....+++МИР ЗА СЛОБОДУ+++ГЛАВУ ЗА КОСМЕТ+++
ОдговориИзбриши