Oпет сметају специјалне јединице полиције и војске на југу Србије

---

Одбор за људска права који окупља Шиптаре са југа Србије, одржао је 8. септембра 2016., трибину о стању и изазовима безбедности у овом делу државе а који сматра проблемом присуство безбедносних снага Србије.

Добросин крај Бујановца, на самој административној линији КиМ и остатка Србије. У овом селу је формирана терористичка "ОВПМБ".

---

Пише: Иван Максимовић

Организатори трибине “Стање и изазови безбедности на југу Србије”, Одбор за људска права који воде Шиптари уз помоћ амричких организација и Хелсиншког одбора за људска права, изнели су став о присуству специјалних војних и полицијских јединица који су овде присутни "иако је прошло 15 година од почетка процеса мира на југу Србије, након потписивања Споразума за прекид оружаног сукуба у овом региону". Присутни су критиковали недеостатак комуникације и транспарентност државних структура безбедности, преноси медији са југа Србије.

Овај Одбор је наставио да ради оно што чини од свог оснивања а то је да се бави искључиво проблемима шиптарске заједнице док потпуно игнорише проблеме Срба у овом крају. Због тога је у Бујановцу 2001. године основан други Одбор за људска права који је био приморан да се бави проблемима Срба који се у потпуности игноришу.


Безбедносни проблеми на југу Србије?

На одржаној трибини истакнута је чињеница да структуре безбедности не малтретирају становништво "као што је било пре", али да нису решени случајеви где су грађани албанске националности нестали у нејасним околностима у овом региону, што се поновило са случајем када је нестао грађанин из Великог Трновца.

Међутим, чланови тог Одбора се никада нису бавили чак ни најдрастичнијим случајевима попут неразјашњеног нестанка српског младића из Косовске улице у центру Бујановца који се десио новембра 2001. године, као ни убиством Владе и Персе Милетић, последњих српских житеља у Малом Трновцу, у септембру 1999. године... Али ни оних новијег датума када је дечак Андрија Ристић (11) у Медвеђи нападнут од Шиптара и прећено му је да ће "бити поломљен" ако још једном обуче мајицу са грбом Србије коју је тада имао на себи! Нападач, и локални медији на српском језику, мајицу због које је дечак нападнут окарактерисали као провокацију!

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Овим али и другим питањима бавио се Одбор за људска права из Бујановца основан као "противтежа албанском" а чији је председник Светислав Величковић који се још по оснивању залагао за основна права и поштовања Закона Србије:

- Реаговали смо и када су нам се обратили житељи Прешева, где су пријавни листови за упис у дечји вртић штампани само на албанском језику. После наше интервенције то је исправљено - навео је Величковић још 2003. од када се редовно баве проблемима угрожавања личне имовине, посла и ометања поседа који нису предмети шиптарског Одбора, на чијем је челу Шаип Камбери, када су оштећени Срби.


Фалсификовање и преувеличавање броја шиптарске популације - Шиптари мањина у Бујановцу

Проблеми, са којима се и данас сусрећу Срби, много су озбиљнији и прете да оставе далекосежне последице по опште прилике овог подручја. Они су априла 2001. негирали наводе тадашњег председника општине Прешево и Партије за демократско деловање Ризе Хаљимија, који је навео да "према службеним подацима из 1995. године, у општини Бујановац живи 61 одсто Албанаца".

Неалбански Одбор за људска права навео је тада да последњи пут кад су се Албанци пописивали 1981. године, када је руководилац општинске комисије за попис био Хамдида Даци, тадашњи потпредседник општине, сви Роми пописани као Албанци.

Из овог Одбора тада су упитали "Ако стварно има 20.000 избеглих Албанаца са територија општина Бујановац, Прешево и Медвеђа (у то време шиптарски терористи су започели оружане сукобе са српским безбедносним снагама), како то да нема избегличких кампова и у чијим кућама су ти људи смештени?"

Поблем фалсификовања броја Шиптара на југу, никада није решен. Покрет за општину Бујановац, Одбор за људска права и Завичајни клуб Бујановчана у Београду од Владе Србије тражили су да утврди тачан број становника ове општине. Своје захтеве поткрепили су петицијом са 7.000 потписа, које су још 2009. године доставили и Народној скупштини са захтевом да се заустави албанизација југа Србије!

Отворене и некажњене сепаратистичке тежње.

Пошто је Влада остала нема, Српско народно веће у Бујановцу одлучило је да само спроведе проверу пописа на терену који су Шиптари бојкотовали а пописаних је био исувише преувеличан број.

"Узмите само пример села Зарбинце у залеђу Бујановца према Врању, где је 2002. наводно пописано 654 становника, а ми смо директним увидом на терену утврдили да данас тамо живи само један човек, Хајриз Ферати" рекао је за "Политику" Александар Поповић, потпредседник СНВ и навео да је "Време да неко коначно саопшти да су Албанци мањина у општини Бујановац!" Зато је СНВ захтевало и од РЗС да коначно објави званичну процену, ако што је то чинио и при ранијим пописима.

Половином прошле године у договору са челницима Бујановца, Прешева и Медвеђе и Владом Србије, најављена је "процена броја становника" у овој области што је метода која се користи када становништво бојкотује попис. Тада је речено да би "Међународни експерти требало да процену броја становника заврше у наредних неколико недеља." Како је процена обављена говори чињеница да је на списку бирача ове године откривено чак 12.000 више људи него што је процењен број становника у тој Општини.


Незаконит и криминалан однос Шиптара према држави

Једна од карактеристика живота становника овог дела Србије јесте и одбијање да се плате рачуни за струју због чега "Привреда и грађани Бујановца и Прешева на име утрошене електричне енергије ЕПС-у дугују готово две милијарде динара", саопштило је августа 2014. то јавно предузеће. Дуг до данас није регулисан а нема званичних информација о томе колико је нарастао. Међу великим дужницима су махом локални Шиптари који често нападају монтере који дођу да искључе неплатише са мреже те су ринуђени да траже интервенцију полиције како би извуи живе главе.

Шаип Камбери

Албански Одбор за људска права у Бујановцу постоји од 1996. године када је радио као подружница Одбора за људска права и заштиту слобода из Приштине. Од 2.000. године делује као самостална невладина организација задужена за Бујановац, Прешево и Медвеђу чији је председник Шаип Канбери, тадашњи шеф одборничке групе Партије за демократско деловање у СО Бујановац. Имају велики утицај на стварање слике о условима живота на југу Србије пред међународном јавношћу, а о свему што региструју као кршење људских права обавештавају страну јавност и стране амбасаде. Током времена које је од тада прошло Шаип Камбери је постао Председник Општине Бујановац и високи функционер Партије за демократско деловање чији је председник Риза Хаљими који је три пута биран за посланика Народне скупштине почев од 2008. док је Канбери народни посланик од 2014. године.

Ово им није сметало да, како раније организују седнице и скупове са тзв., "званичницима" шиптарских сепаратиста тако и касније, подржавају сепаратисте са КиМ. У низу анти-уставних одлука истиче се подршка покрету "Самоопредељење" из Приштине када су позвали грађане Бујановца, Прешева и Медвеђе да на иницијативу овог Покрета о "реципрочним мерама" учествују у блокади робе из централне Србије, на административним прелазима Мердаре и Бела. Одлуку су "оправдали" наводном маргинализацијом ових општина и затражили д сепаратисти забране улазак српским државницима на територију покрајине!

"Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца"

На сајтовима школа ових ових општина могу се наћи вести о посетама "министра за дијаспору тзв. "републике Косово" овим институцијама у Србији на које држава никада није реаговала, барем јавно. Вероватно охрабрени због одсуства реакције, Шиптари су улице у Бујановцу, које су носиле називе по кнезу Лазару, кнегињи Милици, војводама Мишићу, Степи и Путнику, Доситеју… крајем 2014. преименовали назвали по терористима, углавном припадницима тзв., "УЋК". Та терористичка организација по окупацији КиМ наставила је да делује на територији ових општина под именом "Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца" (ОВПМБ). У њиховом саставу било је страних плаћеника о чему је писао бивши официр НАТО-а и Норвежанин Кристиан Каш који је срео Јохана Мекеса, холандског снајперисту који је потврдио да је убијао Србе зарад шиптарских терориста и после завршетка рата на Косову.

Јохан Мекес, холандски снајпериста у Прешевској долини / Фото: Кристиан Каш

Одборници Скупштине општине Бујановац на седници крајем маја, након вишечасовне расправе, одлучили да ће се Трг Карађорђа Петровића у Бујановцу убудуће звати "трг Скендербега". Коначну одлуку ће донети Министарство за државну управу и локалну самоуправу што до овог тренутка није објављено.

Јонуз Муслиу, председник националног савета Албанаца у Србији, није се задовољио само овом одлуком већ је најавио да ће тражити да се Скендербегу споменик подигне и у Нишу, иако је та историјска личност за овај град небитна а према многим изворима српског је порекла. Сасвим је сигурно да никада није развијао идеју о националној свести Албанаца. 

У сваком случају он представља њиховог националног хероја па на овај начин дрско најављују помињану албанизацију не само југа Србије већ и оних делова на којима је зацртан план о великој Албанији што већ одавно није тајна.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

---