Нису жалили труд ни посустали у својој намери да прославе храмовну славу шесте године за редом у прогонству, али по први пут у новоизграђеном богослужбеном простору. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство, Хорепископ хвостански и барајевски, Г.Г. Наум, а уз саслужење братије манастира и свештеномонаха епархије рашко – призренске у егзилу.
Након одслужене Литургије приступило се резању славског колача након чега, како то већ традиција налаже, честитајући једни другима овогодишњи свечари симболично су предали део колача онима који ће помоћи у организовању прославе наредне године.
У својој беседи хорепсикоп Наум је подсетио да смо претходних пет година (у овом катакомбном храму) славу прослављали онако како смо могли и морали, скромно али истрајно а данас смо окупљени у овом велелепном храму којим је Господ благословио братију за њихову борбу за очување вере. А тако је увек и било, без жртве нема ничег великог, рекао је владика Наум и одао да је овај храм сада већи чак и од онога који су имали у царском Призрену.
Он се осврнуо на непрестану борбу коју човек води са својим слабостима и савешћу, у којој без праве вере нема ни изгледа на победу.
"Јер, само човек који обитава у правој вери, који право верује, који је православан, може да се право и бори и задобије венац победе. Човек који не верује православно, отпада од Бога и постаје плен нашег непријатеља. Такав човек не може да задобије чистоту срца и спасоносно смирење јер само у правој вери задобија се и свето смирење а са њим се и спашавамо. Због тога и сва ова наша борба, браћо и сестре, за чистоту вере. Јер ако дозволимо да нам јерес екуменизма упрља веру, ми ћемо постати лак плен ђавола и отпасти од Бога јер наша вера више неће бити спасоносна. Не постоји сила која би нам надаље помогла у борби са нечистим дусима" рекао је у својој беседи владика Наум.
Из дана у дан све је више верника којима постаје јасно да је екуменизам истинска опасност по очување вере. Управо због тога храмови и богослужења верног монаштва рашко – призренске епархије у егзилу, представљају вредно уточиште и бисере живе вере у време њеног поновног прогона.
Радост која се осетила у овом катакомбном храму део је благослова којег су верници понели кућама и покретач на ревност и окупљање и следећ године у још већем броју.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Припремио: Иван Максимовић
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.