 |
Наиме, повратници и некадашњи житељи села су 2015. уочи Светог Илије на сеоско гробље поставили крст висок 6,5м, који је освештао владика Далматински Фотије. Од тада су почеле вербалне провокације и претње Хрвата из околних села.
Ове године, на исти дан, заказан је народни сабор на мјесту гдје је припремљен терен за темеље нове цркве посвећене Светом Василију Острошком. Овај дио године, и вријеме годишњих одмора, одлична је прилика да се окупе бивши и садашњи становнци Далматинског крша, некадашње комшије и рођаци, направе планови и подијеле одговорности за почетак радова.
И као што то бива у тренуцима свечаности организатори су на пријављеном скупу припремили забавни програм и пекли вола на ражњу...
Све би то било нормално да се радња није дешавала у Хрватској, чланици ЕУ, или да је приликом пријема исте у ту организацију Србија поставила услов (а била је у прилици) да осигура своје сународнике од било каквих немилих догађаја и обезбеди минимум услова за живот Срба и њихових права.
Но, како то очекивати од земље у којој најодговорнији за страдање и коначно брисање Срба из западних србских земаља и даље врше високе државничке послове, неки су пресвукли страначке дресове, неки су у истима, али су сви ту и даље без одговорности и скрупула крчме нашу имовину, главе и достојанство!
Како то очекивати од земље чији властодржци потписаше Бриселски споразум и формално признаше такозвану “републику Косово”, са чијим представницима се редовно љубе и грле пред камерама, скинувши их са потерница Интерпола које су биле расписане за њима због почињених ратних злочина?
Како то очекивати од државе која на својој територији диже међудржавне међе и својим грађанима дели пасоше са којима не могу да напусте земљу?
Још ми у ушима звоне ријечи председника Томислава Николића од прије неку годину, који је потрчао да потпише безусловну сагласност комисији ЕУ која је за пријем Хрватске од сусједних земаља тражила сагласност и препоруку за чланство исте: “Нећемо условљавати Хрватску и честитамо им на прјему у ЕУ, верујемо да ни они нама неће условљавати кад на Србију дође ред“.
И ето... Дође ред на Србију и шта треба да закључимо? Срећом по већинску вољу народа који живи на овом простору без међа, а оно је против уласка у ту чудну организацију. А колико смо се само наслушали услова и условљавања хрватских званичника задњих 60 дана. Ко нас то води и представља и на шта ће да личи овај простор (кад држава нисмо) за 10 сљедећих година?!
Шта се дешава у Хрватској и да ли је Морполача кулминација усташлука од Хрватског осамостаљења и шта је сљедеће?!
Историја биљежи да водећи медији, односно медији под директном контролом владајуће странке или неке западне амбасаде, усташко дивљање називају „десничарским покретима“ и изражавањем њихових политичких ставова.
Истина је сакривена од очију и ушију јавности, истина је окречена и шарена светлуца да очни нерв одустаје, истина је да је Хрватска своју самосталност стекла и градила на принципима геноцидне творевине НДХ и не одустаје да те исте принципе тјера до краја. Због тога предсједник мора да буде емигрантски син, а министар културе усташки омладинац... Они су свој циљ испунили, стали су под скуте некадашње замисли Националсоцијалистичке Њемачке радничке партије и сад ће да се обрачунавају, прво са народом од којег су се однародили, јер због њихова алибија крв у њима не може да се смири док год постоји један живи Србин јер такав би свједочио о издаји њихових праотаца. Мука је то велика, толико свједока мора да нестане и да живиш са презиром сина издајничког. Нека им то бреме, заслужили су га.
Баш синоћ гледам пред олимпијски турнир у кошарци, Кордоба (Аргентина), селекције Србије и Хрватске су играле меч. Занимљиво ми било да гледам Дарија Шарића, од оца Предрага и мајке Веселинке, који су рођени као православни Срби, са шаховницом посред груди, док држи шаку „на срцу“ и сриче стихове Љепе његове... Боже, колико још треба да нас нема?! И баш он, његови родитељи су из сусједног села до Морполаче, Ђеврсака.
Додуше, он је своју националну припадност доказао на слављу кад је генерал хрватске војске Норац ослобођен из Хага, у алкохолисаном стању и од силног узбуђења колима је прегазио човјека у Шибенику.
Шта се то догодило у Морполачи, директно од присутног мјештанина, а у прилозима фотографија се можете увјерити у аутентичност:
Шта је урадила хрватска полиција?!
- Дозволила је хрватским домољупцима да дођу на мјесто гдје се одржава србски сабор,
- Обезбедила простор да хрватски домољупци запале србску заставу
- Да хрватски домољубци упадну на бину, отму микрофон и урличу: „Хрватска до Земуна“
- Да 300 окупљених Срба, од којих је пола било дјеце, осјете угрожену животну безбједност
- Блокирали саобраћајнице да спрече најављен долазак још Срба из Кистања и Ђеврсака и тако минирали сабор.
Период од престанка ратних дејстава, Хрватска је искористила да оснажи своју војску, наоружа и модернизује, постала је чланица злочиначког НАТО пакта, док су Срби претапали своје тенкове и хаубице, слали муницију ИСИЛ-у да терорише Сирију и Авганистан, афирмисали геј параде и НВО организације у антидржавном дјеловању...
Бој не бије свијетло оружје, рече ми данас комшија, али једном цех ипак мора да се плати.
Након усташког лудила непозваних госта из сусједних села организатор је одлучио да је велики ризик да се настави са забавним програмом и да се званице разиђу, првенствено руковођени безбедности нејачи која је чинила велики број учесника сабора.
Лудило 'подвига' домољубаца се преселило на друштвене мреже, славећи успјешно окончану акцију.
П. С. За туристе из Србије који љетују на хрватском приморју, а не желе да посјете психотерапеута пре одласка савјетујем да бирају дестинације у којима се не одржавају јавни скупови.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.