КМ новине
Вести:

петак, 01. јул 2016.

Наркомански зависници и лабилни писали ''књижевне'' радове о Косову и Метохији

петак, 01. јул 2016. | КМ новине 0


Њих шеснаесторица, као да су бирани по узорку ДНК из пљуваонице на Србију, дигло је своје оловке на намучену српску земљу не би ли и они задали још по један смртоносни ударац свом корену.

С обзиром на чињеницу да су у овој књизи заступљени аутори сличног профила, треба још поменути и Вука Драшковића, књига би се (изузев ретких изузетака ове групе аутора) требала звати "Антологија наркоманских зависника о Косову и Метохији" са поднасловом "како упропашћени и неостварени карактери виде одлучност, пожртвованост и узвишене моралне примере кроз историју" те би као таква од изузетног значаја могла бити пре свега за научнике из области психоаналитике и утицаја опијата на свест људи који су рођени здрави. То је управо највећа вредност поменуте књиге и само је из тог угла треба посматрати и читати.


А шта бива кад се корен осуши? Наравно... једино је смрт природна ствар. Тако је дошла и по ове несрећнике. 

Најпознатији међу њима, Неле Карајлић, распет између комунизма и става да комунизам можда ипак није тако добар, такође је укључен у ову "књижевну" харангу. Како сам каже за "Блиц", он се у свом маниру "надреализма" познатом по пљувању свега српског од када је напустио своје родно Сарајево, бавио једном од најсветлијих тачака српске историје, трагедије и епопеје, ванвременског догађаја и одлукама људи за њега несхватљиво морално узвишених. Но, то му не смета да их назове "будалама".

Одлуку Милоша Обилића да, по легенди, одбрани своју част и оклеветани углед, Карајлић спушта на свој ниво и пита се "шта би било да је Обилић био рационалан тип човека који би Султану понудио договор" за та је дубоко убеђен да Мурат чекао како не би заратио са овим "будалама" и како се не би поубијали на тој пољани.

Напоменућу да међу тим "будалама" понајвише има светитеља, од кнеза Лазара до хиљаде других српских витезова.

Како не назвати идиотским, неморалним, наказним ставом чињеницу да је човек који је утекао од рата са муслиманима, браниоце свог народа од корена које одатле долази, назвао "будалама"? Зар је Мурат превалио пут од Азије до Балкана, вукући онолику војску са собом, да би му неко понудио некакав договр како се не би поубијали? Зар заиста човек може да буде било шта друго осим идиот и морална наказа да би нешто тако написао? По Карајлићу је српски народ требао да преда и себе целог, и своју историју, и веру и сво имање освајачу? Карајлић то свакако јесте учинио али не као гест људскости и "интелигентног типа човека" већ као ражаловани слабић, неспособни мушкарац и војник, интелектуално настрана личност склона опијатима и без ма каквих моралних основа. Његова је подсвест завриштала да искористи ову прилику, напљује све свето и српско и тако покуша да оправда своју слабост и ограниченост ван свега што гарантује његов комфор ионако окрњен распадом Југославије коју пљујући покушава да некако излепи не би ли било неколико више на броју оних који би га обожавали.

Други "истакнути" писац јесте Марко Видојковић. Још једна потврда да су духовно слепило и морална разврат били критеријуми по којима су бирани писци ове књиге. Познат по многим својим слабостима и искривљеним, нељудским ставовима, попут одбране "права на абортус", у ствари убиства најнемоћнојих створења на овоме свету, он се добро уклопио у наказну потребу за убијањем идеје и свега светлог у одбрани Косова и Метохије. Сам сведочи да му је искуство никакво а осећај мрзак према Косову. Човек који сведочи да се покајао што је уопште крочио на Косово, написао је причу о њему.

Сведочи да је својим очима гледао како је "један дилер инвестирао лову у налепнице "Било је и остаће српско". Ето, Видојковић, наркомански зависник који тврди да није оптерећен митом о Косову, нашао је да критикује друге који су желели да макар нешто људски учине иако сами пали. Тако говори и у каквом се друштву креће, наравно. Шта је по њему требало урадити, купити још наркотика и напудерисати њушку за три дана?

Занимљив је сам приступ овој теми о којој говори извесни Маројевић, да је она "надреална митолошка верзија, албанска косовка девојка и криминалци патриоте" (као да је концепт осмислила Бранкица Станковић "Инсајдерка"). Он одмах каже да се "није бавио Косовом до сада али је сада писао о једној албанској породици". Маројевић се усуђује да се самохвалише и сопствени, као и аутошовинизам људи који су му у овоме били сарадници, назове "надидеолошким". А у ствари, он овде покушава да у суперлативу говори о овој књизи деградирајући сваку вредност као гарант и доказ људскости, постојања, традиције и светлих историјских примера. То је њему "над"-идеолшки.

Маројевић је, како преноси "Блиц", на крају изразио мишљење да "Косово јесте најскупља српска реч" те да је творац те синтагме доста добро зарадио на њој. Ја имам само једно питање - да ли је он, као приређивач и писац, за тај посао добио хонорар и колико је он овде зарадио на Косову?

Чини се да новинар "Блица" самовољно доноси закључке и оцене те овакву збирку назива "Антологијом о Косову", без блама, пардона али и познавања макар основне културе и писмености иако се сама књига не зове тако.

С обзиром на чињеницу да су у овој књизи заступљени аутори сличног профила, треба још поменути и Вука Драшковића, књига би се (изузев ретких изузетака ове групе аутора) требала звати "Антологија наркоманских зависника о Косову и Метохији" са поднасловом "како упропашћени и неостварени карактери виде одлучност, пожртвованост и узвишене моралне примере кроз историју" те би као таква од изузетног значаја могла бити пре свега за научнике из области психоаналитике и утицаја опијата на свест људи који су рођени здрави. То је управо највећа вредност поменуте књиге и само је из тог угла треба посматрати и читати.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању


Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.