Православна васељена збија редове – подршка митрополита Серафима Пирејског Цркви Грузије

---

Након митрополита Серафима Китирског и Антикитирског у знак подршке Цркви Грузије огласио се и Његово Високопреосвештенство Серафим, Митрополит Пирејски и Фалирски  пославши писмо (12. маја 2016. године), Његовој Светости Патријарху- Католикосу Грузије Илији II. Исповедник се обратио исповеднику. Богу хвала на Серафимима!

На самом почетку писма, митрополит Серафим Пирејски наводи своју забринутост и узнемиреност у вези са циљевима и задацима  које су поставили  организатори Светог и Великог  сабора, и истакао је: „У време када моћ стичу свакојаке врсте отпадништва међурелигијског синкретизма, наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Православна Црква,  поново је подвргнута на свом путу двомилејинијумског постојања, изазову без преседана сазивањем тзв. „Светог и Великог сабора„, који ће се ако не буде неких непредвиђених околности  одржати наредног месеца на Криту. Имајући ово у виду, наша Света Митрополија , у сарадњи са Светом Митрополијом Глифадском, Гортинском и Мегалополиском , те Светом Митрополијом  Китирском , уз подршку свештенства и монаштва, организовала је  једнодневну богословско-научну конференцију под називом, „Свеправославни сабор – велика припрема без очекивања“ која је одржана на стадиону „Мира и пријатељства“ у Пиреју 23. марта 2016. године.Подсетићу на   закључке који су уследили на крају ове научне  и богословске конференције : „Када сумирамо све о чему смо претходно разговарали, закључујемо да  тзв. „Свети и Велики сабор“ који сазивају не може бити нити  Свети нити Велики, јер на основу  докумената који су нам доступни,  неће бити  у сагласју са  Саборном и Канонском традицијом Православне Саборне Цркве, нити се може сматрати истинским  наследником древних и великих Васељенских и Помесних сабора.Начин на  који су формулисани предсаборски документи, промовисањем догматске неисправности, не оставља места сумњи да овај сабор има за циљ да обезбеди црквеност неправославнима и прошири канонске и харизматске границе Цркве. Међутим, ниједан Свеправославни сабор не може поставити границу цркве другачију од ове постојеће  нити може мењати идентитет Цркве. Такође, нема индиција да ће Сабор ишта предузети  да осуди савремене јереси, пре свих свејерес екименизма. Напротив, све указује на то да се самим сазивом Свеправославног сабора  , кроз свеправославну саборну одлуку, легализује и озваничи свејерес синкретистичког, међухришћанског и међурелигијског екуменизма, у виду званичног слова Православне Цркве. Међутим, ми смо апсолутно сигурни да било какве одлуке у екуменистичком  духу, неће бити прихваћене од свештенства и верујућег народа, и да ће у том случају овај Сабор бити запамћен у историји, као лажисабор.“

 

Овим је речима Митрополит Серафим Пирејски, завршио тумачење  документа „Закључак“ ове богословско-научне конференције.

Даље пише следеће:

Ваша Светости,

 Да би предстојећи Свети и Велики сабор,  заиста био Православни сабор, према нашем скромном мишљењу, потребита су му следећа решења:

• да признају одлуке свих претходних Васељенских Сабора (од Првог до Седмог Васељенског     сабора), установљених догматским опредељењима Светих отаца и Светим канонима

• да призна два сабора из IX и XIV века као Васељенске, које иначе сви православни сматрају таквима – Осми Фотијев (879-880) и Девети Григорија Паламе (1351), који су осудили филиокве и првенство власти папе, односно, створене енергије и папизам као јереси.

• потребно је да осуди јерес синкретичког екуменизма, како га је назвао свети Јустин Поповић.

•  неопходно је да се осуди  учешће Помесних Православних Цркава у такозваном „Светском савету цркава“.

• да се оконча међурелигијски дијалог и теолошки дијалог са римокатолицима, протестантским деноминацијама Светског савета цркава и монофизитима
• мора  осудити и постотачку и антиотачку „нову еклисиологију“ која одбацује харизматичне, догматске и канонске границе Цркве.

•   да се изабере и рукоположи нови Православни Римски папа древне патријаршије Рима , да се не признаје  и не подржи  тренутно устоличени узурпатор Западне патријаршије и јеретик господин Франциско. На тај начин би се решила питања Папизма, Унијатства и Протестантизма.

•   да се направе аутокефалне цркве , и тиме реши питање дијаспоре

•   да се настави светоотачки пут максималне евангелизације света, кроз креацију сателитских платформи за сведочење православља на седамнаест језика. На тај начин, просуђујући светоотачком храброшћу, јереси ће се претворити у прах  прославиће се Бог и спасити човек.

Текстови-документи некадашњих Сабора  су били крајње чисти , узимајући у обзир дух Светих Отаца и црквеног Предања. Није довољно да се сазове Сабор, и то из разлога да би се створио утисак у свету да  су православни уједињени. Уједињени у чему? Ујединити се можемо само у Истини.

Јединство је плод Духа Светога, о чему нам говори Господ наш Исус Христос у Својој првосвештеничкој молитви: „Да сви буду једно  … Посвети их у истини … да и они буду посвећени истином“. Јединство Цркве састоји се очувању и доследности учењима истинске вере , настављањем традиције Светих апостола и светих Отаца. Отпали од  цркве су сви они који мисле другачије од Отаца Цркве, као што је рекао преподобни Теодор Студит. Свети Оци су Православну Цркву назвали „Саборном“  јер само она садржи пуноту Истине и Исповедање Вере,  без које нема спасења. Основно што морамо схватити  да нема потребе да покушају  да измене правило Поста, или монашки ред, или поредак божанског богослужења,  довољно је да ударе на  основу тачку – еклесиолошко догматско учење Цркве.

Ваша Светости,

Знајући врло добро Вашу пуну посвећеност и жртвену љубав према Спаситељу Исусу Христу, којим служите свим својим бићем, Шаљем Вам ове мисли због којих сам у недоумици.

Даноноћно се молимо  нашем Архипастиру и једином Спаситељу   Господу Исусу  Христу да Вас укрепи, да заувек  останете верни  Православној вери  и Предању,  достојан наследник не само по „престолу Апостолском“ , него животом, вером и исповедањем. На многаја љета Ваша Светости, много среће, здравља и сваке радости.

+ Митрополит Пирејски Серафим

Преосвећени Оци Архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске Патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. (Свети Јустин Ћелијски у представци Синоду СПЦ поводом сазива „Великог сабора православне цркве“, 1977.)

Извор: odigitria.by

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»