Вести:

недеља, 17. април 2016.

''Решење је у наставку живљења са митом Косова''


Роман Вељка Бојића Принц је један огроман пројекат, који има децидан пројектни задатак: Како се мали народи могу одупријети од најjачим на свијету?

''Решење је у наставку живљења са митом Косова''





Рјешавајући га он развија више елабората и спаја у тезу мита. Наглашава: На једној страни пробрани поробитељи, а на другој сама Србија, као спартански борац у бојној линији, прима смртоносне ударце и од тога расте у очима свијета, и поставља тезу: Срби по други пут у историји доживљавају свој библијски потоп. Народ је затечен, не види непријатеља којему он није непријатељ, који се ни на који начин није сучелио с њим, изузев што им је заједничко небо, небеског народа и бомба из неба. Људи су заплашени свједочећи уништавању Срба и Србије, а не борбе за Косово, малодушност опхрвава: Побиједити најмоћнији војни савез у историји човјечанства може бити само илузија и заваравање, али чини нам част и да изгубимо. Они су се више од нас препали, ријечи су властодржаца, који су недорасли времену и ратовима које су водили и губили. А опозиција? Било је ту десетак политичара који су нападали оног на власти, мислећи стално гдје да себи подигну споменик кад оборе тиранина. Према замисли тог споменика у њиховим главама, могло се очекивати да ни они неће бити ништа мањи тирани.

Дакле, све је пропало, па ипак, излаза мора бити. Гдје је? У миту Косова и принца Лазара, цара Лазара, који је при избору царства, за ради племена свога, одабрао царство небеско. Он се мора дозвати, једино он, Принц, може спасити Србе на газу Потопа. Карактери се у ватри искивају, јер: Никада добре намјере не остану некажњене.


Међу народ иду мислиоци, који кроз репортаже или драмске представе објашњавају и појашњавају појаву: У времену информативне културе елита више не чини крем друштва, већ гомила која се издаје за елиту и то је поп-култура. Из њених клијети излазе заставници насиља на суверену земљу.

Агресор који смрт сије из неба, и који је непријатељски и не зна зашто: То ти је свијет који је напустио грчку мудрост и није прихватио хришћанско испуњење наде, па лута, тамни, убија и свакаква зла чини, јер ни у чему нема ослонца. Али: Угрожени самац у сукобу са свијетом не смије изгубити вјеру у себе. То је нова људска драма. Изродио се и унередио слободан свијет: 

Либерализам је давно открио своје лице у лажи и демагогији, циљ оправдава средство, а не у култури и истини. Нациста је био охол и надмен, а НАТО малициозни циник и бескичмењак. Први су хтјели једнообразни лик натчовјека, а други једнообразно друштво – глобализам, заборављајући да се комуниза мраспадао на тим крхотинама.


Србија је на све стране гробница и рушевина од непријатеља без непријатеља, небески народ је без царства земаљског: Ово није земља – ово је комад неба, завапиће писац и објаснити: Очекивали смо да ће нам историја бити праведнија, јер нам је много дуговала, али не: Историја је пулсирала задње дане вијека и била понижена као дроља. У одбрани нападнутог народа није могло бити реалне одбране, и морало се још једном на Косову потражити спасење у легенди, и онда су се све наде обрушиле на Принца, који мора доћи и месијски извести своје племе.

И када су све губили, Косово је спасавало и васкрсавало српске војнике!    


Немогуће је преживјети реалностима, јер: Смак свијета неће бити због распада планете, већ због распада морала и културе, каже Вељко Бојић и подсјећа на чињеницу: Колико више страдавамо и гинемо, све нас више грде из свијета, као да их мучи осјећај кривице.

Психологија злочина увијек се по нечем изненади. И жртва и нападач су крајпуташи узвишених тонова: У овом сукобу, агресор је све мизерије глорификовао и на томе гради славу, која је лажна, злочиначка...

У одбрани Србије било је до сада невиђених барикада, нарочито су оргинални масовни концерти на трговима испод кише граната, или одбрана мостова свенародном шетњом, те масовним китама таргета и парола: Сви смо циљ. Па ипак, чак и уз способну војну одбрану, одбране није било, јер никад прије није ни било таквог рата, и пројектант романа Принц је на мукама: 


Тражи се идеја која има моћ васкрсења. То је све.



***

Као што је и морало бити, без обзира што је Запад истресао десетак пута више бомба него је мислио да ће му требати, он је обавио што је наумио, ликује, не баш колико је био планирао, а писац га и даље види јадником, јер му не види узвишеност морала: Нешто у пораженом побјеђује побједника, којег сила не може да одбрани. Зраци разума тешко да продиру у помућене памети, премда су свјесни тешког моралног пораза. Свјетски поредак кроз институцију Ујединих нација овим чином је срушен, тврди Вељко Бојић и образлаже:

Вељко Бојић 2001.    
Погледај моћни Запад. Шта они могу морално, послије овога рећи. Антички човјек је мучио муку да се усаврши и нађе савршен модел, савршено друштво, док модерни човјек тражи савршено оружје, савршене бомбе, савршене мине, савршене паклене машине, које ће што више људи поубијати. Чиме се то може предуприједити, ограничити суверљивост, похлепу, лаж, мржњу, осветољубивост – ту психологију јачег и ароганцију надчовјека, засновану на безакоњу.

Мука је видјети човјека у властитом пепелу узбуђења гдје више неће бити огња“, каже писац и додаје: „Ми смо се већ одупрли ријечју, пјесмом, вјером и моралом и ми смо побједници у значењу царства небеског и вјечних принципа. Ми смо побједници. Националним идентитет се потврдио кроз оно што смо рекли, а он на крају побјеђује...

Па ипак, при крају романа стиче се утисак да је и писац посустао, да и његове лађе тону, иако се он не предаје: Борба између нагона глобалиста и нашег духа приведена је крају. Ми морамо умријети ако вам је стало да побиједите.

Закључује: Треба и логику овог страдања поштовати колико и логику умирања. И онда враћање на почетну идеју: Треба сви да мислимо на идеју која ће покренути будуће нараштаје. Рјешење је у наставку живљења са митом Косова и тражења везе са Принцом, који не може оманути, и појавиће се у нека боља времена, када ће још једна царевина опијена моћима отићи у немоћ. Тада ће се само рећи:

Устаните, кад вам кажем, били живи или мртви, устаните! Сада вам је све могуће, јер се и ваш Принц зове Лазар, као онај што га Спаситељ подиже из гроба. То је човјек који је био у смрти и вратио се назад, устаните, када вам кажем! Писац то будуће вријеме већ види и дочарава га: Сав простор се засијао, пун величанственог тренутка и заблистао вјечношћу како је и прорицано - долази Принц!

Долази Принц, кажем вам!


одломак из књиге Данила Марића,
"ВЕЉКО БОЈИЋ прећутани умјетник"
Издање - Шарлот 2008.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

2 коментара:

  1. Где су два или три у Име Моје, и Ја сам са (међу) њима!”, говори Христос!
    “Ако се два или три сложе у чему им год драго на земљи, и не посумњају у срцима својием, у Име Моје, биће (буде, бива им) по речи њиховој!”

    „Наш народ, порекла срБскОГА, каже, а народном искуству треба веровати:
    “НИ БЛАГОСЛОВИ НИСУ КАКО ТРЕБА , А КАМОЛИ КЛЕТВЕ”.
    И још: “ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА”
    Историја народа срБскОГА даје увек исте задатке, на којима треба да се подучумио и научимо, само су сценографија и учесници различити.
    1389-е то је била сценографија Косовског боја, а учесници наши преци.
    1999-е то је била сценографија ” Милосрдног анђела”, а учесници су били потомци …
    1389-е имамо Обилића и Бранковића, а 1999- е имамо Слободана Милошевића и Вука Драшковића.
    И у једном и у другом случају иамо НЕСЛОГУ – на тугу, јад и пропаст народа “срБскОГА, на грехоту пред Господом Богом и на “радост” – ЗЛОБНОСТ непријатеља Бога и Човека.
    Историја није само педантно бележење, анализирање, класификовање историјских чињеница и њихово пласирање у датом историјском тренутку – за дати историјски тренутак, мање или више научно-научнички успешно, већ благовремено
    проживљавање сваког тренутка и кроз то ПРОЖИВЉАВАЊЕ – ПРОИГРАВАЊЕ, мењање МИСАОНИХ ОБРАЗАЦА – МАТРИЦЕ (елабората, програма, планова…) који су предходили РЕАЛНИМ ДОГАЂАЈИМА у простору и времену.
    То што је Кнез Лазар проклео Вука Бранковића није ништа необично, само да је то oстало на томе.
    Али, ту се умешо НАРОДНИ ПЕСНИК који је, уз гусле, ту “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ” овековечио епским десетерцем и тако “инсталирао”,” упрограмирао” у “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”, (НЕСВЕСНО-СВЕСНО) – ПОДСВЕСТ народа срБскОГА, па је то постао општи модел понашања за сличне историјске ситуације, који увек резултира НЕСЛОГОМ – поделом на ОБИЛИЋЕ и БРАНКОВИЋЕ, са акцентом на ПРОКЛИЊАЊЕ БРАНКОВИЋА, не би ли се тако – КЛЕТВОМ -БРАНКОВИЋИ ПРИЗВАЛИ “ПАМЕТИ”?!
    Тренутна политичка дешавања – заоштравање предизборне кампање у Србији – то врло сликовито приказује. Ту су само јалова препуцавања са БРАНКОВИЋЕВСКИМ етикецијама, а ОБИЛИЋА – већине народа срБскОГА – ту нигде нема.
    Све то изгледа врло наивно и нестварно – а да ли је баш тако?
    Не, то нимало није наивно, ако се узме у обзир да је клетва у 10-ерцу уз гусле, на земљи (простору и времену) , појањем појца преко слушалаца реемитована мислима на таласној дужини можданих таласа од 10Hz – herca у “ИНФОРМАЦИОНИ ОМОТАЧ ПЛАНЕТЕ”, односно, “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”- “НЕБО” , и да је тамо увек присутна, као програм у компјутеру, да се стави у функцију, са већ вишевековно познатим историјским учинком унутар народа срБскОГА – НЕСЛОГОМ!!!
    Разлог за препев “ЛАЗАРЕВЕ КЛЕТВЕ” у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” имамо и у РЕЧИМА ХИМНЕ СВ. САВИ.
    И док “ЉУТО КУНЕ СРБСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ…” НА ЗЕМЉИ…макар само Бранковиће – увек мањину, а не покушава ни словом да благосиља Обилиће – већину, дотле Свети Сава шаље благослов са неба:

    БЛАГОСЛОВ СВЕТОГ САВЕ
    С неба шаље благослов
    Свети отац Сава,
    С а свих страна сви Срби,
    С мора и Дунава,
    К небу главе подигните,
    Саву тамо угледајте.

    Саву србску славу,
    Пред престолом Творца!
    Да се србска сва срца
    С тобом уједине,
    Сунце мира, љубави
    Да нам свима сине,
    Да живимо сви у слози
    Свети Саво, ти помози
    Појте му Срби,
    Песму и утројте!
    ...
    Драган Славнић

    ОдговориИзбриши
  2. ...
    На нама се остварују Христове речи савршеног кибернетског – Јеванђелског модела:
    “СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ И СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА
    ОСУДИТИ”, и “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ”.
    Најмање што можемо да учинимо за своје претке , за себе и своје потомке (ПРОШЛУ садашњост, САДАШЊУ садашњост и БУДУЋУ садашњост):
    ЈЕСТ на Небу, и БУДЕТ на Земљи: ПРЕПЕВ “КЛЕТВЕ” у “БЛАГОСЛОВ“.
    Један мудар Човек /Старац Арсеније Папачок/ говори:

    “КО ЖИВИ САДАШЊОСТ МЕЊА (ИСПРАВЉА) ПРОШЛОСТ И ОСВАЈА БУДУЋНОСТ!“

    Други мудар Човек /Старац Тадеј Витонички/ говори:

    “КАКВЕ СУ ВАМ МИСЛИ ТАКАВ ВАМ ЈЕ ЖИВОТ!“

    Дакле, ми смо увек у историјском парадоксу – разапети између “КЛЕТВЕ КНЕЗА ЛАЗАРА” НА ЗАМЉИ и БЛАГОСЛОВА СВЕТОГА САВЕ СА НЕБА.
    Није логично да се одричемо благослова Светога Саве са Неба, али је логично, пожељно и корисно да “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ”, бачену на БРАНКОВИЋЕ – увек историјску мањину:дефетисте, малодушне, кукавице…- препевамо у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” ОБИЛИЋИМА – увек историјској већини, храбрима, родољубима…

    КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    "...
    Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, у Бога се нада.
    Да је коме послушати сада
    Како кнеже Србе благосиља:
    'Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке да му родно буде
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све док је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који Србско царство сачувате'"

    Овим препевом Клетве у Благослов – знамо да смо сада и увек благословени и са Неба и са Земље, благословом и Светог Саве и благословом Кнеза Лазара…
    Уздамо се у моћ Благослова.
    Срби говорите сада Благослов, певајте уз гусле сада Благослов, молите се уз Благослов сада, свагда, увек и у векове векова.
    АМИН!
    БЛАГОСЛОВ КНЕЗА ЛАЗАРА – СВАГДА!
    БЛАГОСЛОВ СВЕТОГА САВЕ – СВАГДА!
    СПАСЕЊЕ ЦАРСТВА СРБСКОГА – СВАГДА!

    ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА!
    ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ СРБА!
    Заиста, онда и не чуди што непријатељи народа срБскОГА покушавају да “БОЛОЊСКОМ ДЕКЛАРАЦИЈОМ“ избаце
    из школских програма ЕПСКУ НАРОДНУ ПОЕЗИЈУ /у десетерцу/…
    Непријатељи народа срБскОГА схватају да су ГУСЛЕ за народ СРБСКИ исто што ПРАЋКА за ДАВИДА у борби против ГОЛИЈАТА:
    да ће њима /ГУСЛАМА/ оборити све непријатеље своје – ДОМАЋЕ ИЗДАЈНИКЕ и ЊИХОВЕ СТРАНЕ МЕНТОТОРЕ И НАЛОГОДАВЦЕ!

    Драган Славнић

    ОдговориИзбриши

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине