„Вучић проповеда јединство Срба, али по њему то не би било уједињење око неких посебних идеја него најпре око његове личности.“
Доносимо преглед писања два највећа немачка дневна листа о изборима у Србији.
Дописница Зидојче цајтунга из Београда јавља: „Колико год Вучић у изборној вечери причао о будућности, изборна листа победника чита се као мрачни час историје. Током викенда пре избора, најпознатији карикатуриста Србије Предраг Кораксић Коракс нацртао је духове Јосипа Броза Тита, Слободана Милошевића и једног четничког вође како заједно лете ка гласачкој кутији. И заиста, сви су ти духови пронашли место у парламенту. Најпроминентније је заступљен бивши председник Слободан Милошевић. Све три најјаче фракције предводе људи који су некада тесно сарађивали са човеком који важи за главног идеолога југословенских ратова и који је 1999, док је још био на функцији, у Хагу оптужен за геноцид.“
„Ни националиста Вучић ни социјалиста Дачић не желе да буду подсећани на њихова некадашња убеђења. Заиста би у свим балканским земљама било немогуће формирати владе које у првој линији не регрутују ветерански ратни кадар. Прошло је тек 20 година од борби. Али социјалдемократска опозиција је у Србији у међувремену толико подељена и ослабљена да некадашњи тврдолинијаши изгледају као једине преостале демократске снаге. Тај утисак ће се додатно појачати јер сада у парламенту седи и Шешељ. Његово понашање и аргументација толико су драстични да би се он безмало могао назвати деснорадикалним уметником перформанса. Поред њега чак и крути националистички председник Томислав Николић делује као човек политичког центра“, пише Зидојче и додаје:
„Премијер Вучић не заузима јасне позиције ни о својој прошлости ни о прошлости своје земље. До данас одбија да масакр над сребреничким муслиманима назове геноцидом. Ништа није урадио поводом тога што се југословенски ратови не обрађују у наставним плановима. Истовремено је граду Сребреници обећао пет милиона евра који треба да подстакну тамошњу привреду. То је исти прагматизам који обележава његову читаву политику: не преплашити националисте, али и не наљутити превише комшијске земље. Вучић проповеда јединство Срба, али по њему то не би било уједињење око неких посебних идеја него најпре око његове личности.“
Дојче веле
 |
Доносимо преглед писања два највећа немачка дневна листа о изборима у Србији.
Дописница Зидојче цајтунга из Београда јавља: „Колико год Вучић у изборној вечери причао о будућности, изборна листа победника чита се као мрачни час историје. Током викенда пре избора, најпознатији карикатуриста Србије Предраг Кораксић Коракс нацртао је духове Јосипа Броза Тита, Слободана Милошевића и једног четничког вође како заједно лете ка гласачкој кутији. И заиста, сви су ти духови пронашли место у парламенту. Најпроминентније је заступљен бивши председник Слободан Милошевић. Све три најјаче фракције предводе људи који су некада тесно сарађивали са човеком који важи за главног идеолога југословенских ратова и који је 1999, док је још био на функцији, у Хагу оптужен за геноцид.“
„Ни националиста Вучић ни социјалиста Дачић не желе да буду подсећани на њихова некадашња убеђења. Заиста би у свим балканским земљама било немогуће формирати владе које у првој линији не регрутују ветерански ратни кадар. Прошло је тек 20 година од борби. Али социјалдемократска опозиција је у Србији у међувремену толико подељена и ослабљена да некадашњи тврдолинијаши изгледају као једине преостале демократске снаге. Тај утисак ће се додатно појачати јер сада у парламенту седи и Шешељ. Његово понашање и аргументација толико су драстични да би се он безмало могао назвати деснорадикалним уметником перформанса. Поред њега чак и крути националистички председник Томислав Николић делује као човек политичког центра“, пише Зидојче и додаје:
„Премијер Вучић не заузима јасне позиције ни о својој прошлости ни о прошлости своје земље. До данас одбија да масакр над сребреничким муслиманима назове геноцидом. Ништа није урадио поводом тога што се југословенски ратови не обрађују у наставним плановима. Истовремено је граду Сребреници обећао пет милиона евра који треба да подстакну тамошњу привреду. То је исти прагматизам који обележава његову читаву политику: не преплашити националисте, али и не наљутити превише комшијске земље. Вучић проповеда јединство Срба, али по њему то не би било уједињење око неких посебних идеја него најпре око његове личности.“
Дојче веле
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.