Новинска
агенција Асошијетед прес је једина којој је било дозвољено да ради у
Хитлеровој Немачкој, а приступ који је имала могла је добити само ако је
интерес био обостран.
Захваљујући сарадњи са Хитлеровим режимом новинска агенција Асошијетед прес (АП) наставила је да ради тридесетих година прошлог века, снабдевајући америчку штампу садржајем који је директно стварало и селектовало нацистичко министарство пропаганде. Преузимањем власти у Немачкој, Националсоцијалистичкој партији је међу првим циљевима било „довођење у ред” не само домаћих већ и светских медија. Већина њих је готово одмах угашена, попут „Гардијана”, а до 1935. биле су затворене све веће британско-америчке агенције попут Кистоуна и Вајлд врлд фотоса (Wide World Photos).
АП је преживео обећавши да неће подривати Хитлеров режим, преноси „Гардијан” тврдње немачке историчарке Харијет Шарнберг, која је до ових сазнања дошла захваљујући архивској грађи.
„Маринци новинарства”, како је себе називао АП, били су једина западна новинска агенција којој је дозвољено да ради у Хитлеровој Немачкој, и то све до 1941. године, нашавши се тако у профитабилној ситуацији као главни канал новинских извештаја и фотографија из тоталитарне државе.
Харијет Шарнберг у чланку објављеном у академском часопису „Студије савремене историје” каже да је Асошијетед прес могао имати приступ који је уживао само ако је сарадња са режимом била обострана. Агенција је, преноси „Гардијан” наводе историчарке, потписала такозвани Шрифтлајтергезец, што значи „уреднички закон”, обећавши тако да неће објављивати ништа што би могло да науди и ослаби Трећи рајх, било у Немачкој било ван ње. „Уредничким законом” захтевано је и да АП упосли репортере који су радили за нацистичку пропагандну дивизију. Међу њима је Франц Рот, члан СС паравојне пропагандне јединице, чије је фотографије лично бирао Хитлер.
По објављивању ових информација са сајта АП уклоњене су фотографије које је он снимио.
У прилог тврдњи да је постојала јака сарадња са Хитлеровим режимом, историчарка наводи да су нацистичке публикације „Јевреји у САД” и „Нижа раса” објављивале фотографије агенције које иду у прилог декаденцији Јевреја Американаца. Историчарка каже за „Гардијан” да је АП дозволио да нацисти „прикажу рат истребљења као конвенционални рат”, правећи селективно фотографије о, рецимо, жртвама совјетске полиције и Црвене армије, које су прослеђиване америчкој штампи – заобилазећи да забележи погром над хиљадама јеврејских жртава.
Прича о спрези са нацистима појављује се пред прославу 170 година постојања агенције. Она повлачи тешка питања о њеној улози у прикривању правог лица Немачке у првим годинама Хитлерове власти, али надовезује се и на однос са савременим тоталитарним режимима.
АП је ове наводе као и наводе о сарадњи са режимом у Северној Кореји одбацио рекавши да ће истражити причу, али да негира и сваку помисао да су намерно сарађивали са Хитлеровом Немачком.
„Историчар је описао појединце и њихове активности пре и за време рата који нама нису познати”, рекао је њихов портпарол „Гардијану”.
Али њихов бивши дописник у Камбоџи Нејт Тајер, који је објавио процурели споразум АП са Корејском централном новинском агенцијом (КЦНА) о сарадњи под условом да им не „иду уз длаку”, каже да његов бивши послодавац очигледно ништа није научио из своје прошлости и да су тврдње да режим Северне Кореје не контролише њихов рад – смешне.
АП је 2012. године постао прва западна новинска агенција која је отворила дописништво у затвореном, тоталитарном севернокорејском режиму, приступивши извору профитабилног тржишта за дистрибуцију фотографија и материјала из ове земље.
 |
Захваљујући сарадњи са Хитлеровим режимом новинска агенција Асошијетед прес (АП) наставила је да ради тридесетих година прошлог века, снабдевајући америчку штампу садржајем који је директно стварало и селектовало нацистичко министарство пропаганде. Преузимањем власти у Немачкој, Националсоцијалистичкој партији је међу првим циљевима било „довођење у ред” не само домаћих већ и светских медија. Већина њих је готово одмах угашена, попут „Гардијана”, а до 1935. биле су затворене све веће британско-америчке агенције попут Кистоуна и Вајлд врлд фотоса (Wide World Photos).
АП је преживео обећавши да неће подривати Хитлеров режим, преноси „Гардијан” тврдње немачке историчарке Харијет Шарнберг, која је до ових сазнања дошла захваљујући архивској грађи.
„Маринци новинарства”, како је себе називао АП, били су једина западна новинска агенција којој је дозвољено да ради у Хитлеровој Немачкој, и то све до 1941. године, нашавши се тако у профитабилној ситуацији као главни канал новинских извештаја и фотографија из тоталитарне државе.
Харијет Шарнберг у чланку објављеном у академском часопису „Студије савремене историје” каже да је Асошијетед прес могао имати приступ који је уживао само ако је сарадња са режимом била обострана. Агенција је, преноси „Гардијан” наводе историчарке, потписала такозвани Шрифтлајтергезец, што значи „уреднички закон”, обећавши тако да неће објављивати ништа што би могло да науди и ослаби Трећи рајх, било у Немачкој било ван ње. „Уредничким законом” захтевано је и да АП упосли репортере који су радили за нацистичку пропагандну дивизију. Међу њима је Франц Рот, члан СС паравојне пропагандне јединице, чије је фотографије лично бирао Хитлер.
По објављивању ових информација са сајта АП уклоњене су фотографије које је он снимио.
У прилог тврдњи да је постојала јака сарадња са Хитлеровим режимом, историчарка наводи да су нацистичке публикације „Јевреји у САД” и „Нижа раса” објављивале фотографије агенције које иду у прилог декаденцији Јевреја Американаца. Историчарка каже за „Гардијан” да је АП дозволио да нацисти „прикажу рат истребљења као конвенционални рат”, правећи селективно фотографије о, рецимо, жртвама совјетске полиције и Црвене армије, које су прослеђиване америчкој штампи – заобилазећи да забележи погром над хиљадама јеврејских жртава.
Прича о спрези са нацистима појављује се пред прославу 170 година постојања агенције. Она повлачи тешка питања о њеној улози у прикривању правог лица Немачке у првим годинама Хитлерове власти, али надовезује се и на однос са савременим тоталитарним режимима.
АП је ове наводе као и наводе о сарадњи са режимом у Северној Кореји одбацио рекавши да ће истражити причу, али да негира и сваку помисао да су намерно сарађивали са Хитлеровом Немачком.
„Историчар је описао појединце и њихове активности пре и за време рата који нама нису познати”, рекао је њихов портпарол „Гардијану”.
Али њихов бивши дописник у Камбоџи Нејт Тајер, који је објавио процурели споразум АП са Корејском централном новинском агенцијом (КЦНА) о сарадњи под условом да им не „иду уз длаку”, каже да његов бивши послодавац очигледно ништа није научио из своје прошлости и да су тврдње да режим Северне Кореје не контролише њихов рад – смешне.
АП је 2012. године постао прва западна новинска агенција која је отворила дописништво у затвореном, тоталитарном севернокорејском режиму, приступивши извору профитабилног тржишта за дистрибуцију фотографија и материјала из ове земље.
Извор: Политика :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.