Окупиране територије – Млади одлазе, а старци заостали по забитима Косовске Каменице, један по један, умиру, па ће, уколико се настави тренд негативног природног прираштаја, српство у планинском делу ове општине нестати.
У
двадесетак села, посебно уз административну линију са централном
Србијом и делом који гравитира према Новобрдској општини, остало
стототинак домаћинстава.
Нестанак Срба прети и Ваганешу – до 1999. године великом српском селу, пошто је, како прота Драгиша наводи за Срну, једини преостали Србин морао да прода кућу, па ће се за неколико дана у том селу угасити и последњи српски димњак.
„Млади немају никакву будућност. А, и они који се запосле једним оком гледају према централној Србији или некој од западних земаља“, указује прота Драгиша Јеренић .
Није познат прецизан број младих људи и младих брачних парова који су већ отишли, као ни оних који се спремају да крену, али их има доста.
Док прелистава књиге крштене српске деце, прота каже да је Каменица до 1999. године била позната по апсолутно позитивном природном прираштају.
Данас, 16 година после повлачења српске војске и полиције са КиМ, прота Драгиша на прсте броји број крштене деце и венчаних Срба.
У прошлој години на подручју две парохије које он покрива имао је укупно 42 крштења, али и 50 уписа у књигу умрлих.
У овој години прота је у књигу венчаних имао свега два уписа, а у књигу крштене српске деце свега три.
Око 200 српских ђака похађа часове веронауке у неколико школа док их је, до 1999. године само у једној школи било толико.
У урбаном делу Косовске Каменице остало је неких шездесетак домаћинстава, која, бар за сада, не планирају да се селе јер верују да је живот у граду ослоњеном на Бујановац, Врање и Лесковац, ипак, могућ.
 |
Нестанак Срба прети и Ваганешу – до 1999. године великом српском селу, пошто је, како прота Драгиша наводи за Срну, једини преостали Србин морао да прода кућу, па ће се за неколико дана у том селу угасити и последњи српски димњак.
„Млади немају никакву будућност. А, и они који се запосле једним оком гледају према централној Србији или некој од западних земаља“, указује прота Драгиша Јеренић .
Није познат прецизан број младих људи и младих брачних парова који су већ отишли, као ни оних који се спремају да крену, али их има доста.
Док прелистава књиге крштене српске деце, прота каже да је Каменица до 1999. године била позната по апсолутно позитивном природном прираштају.
У прошлој години на подручју две парохије које он покрива имао је укупно 42 крштења, али и 50 уписа у књигу умрлих.
У овој години прота је у књигу венчаних имао свега два уписа, а у књигу крштене српске деце свега три.
Око 200 српских ђака похађа часове веронауке у неколико школа док их је, до 1999. године само у једној школи било толико.
У урбаном делу Косовске Каменице остало је неких шездесетак домаћинстава, која, бар за сада, не планирају да се селе јер верују да је живот у граду ослоњеном на Бујановац, Врање и Лесковац, ипак, могућ.
Извор: Васељенска :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.