Тек да нешто каже пошто је преизборна кампања у јеку или да дематује гласине да је воштана фигура утекла из Палминог музеја, председник Србије Томислав Николић баш на Дан државности Србије понови своју мантру да Србија никада неће признати Косово.
Није се обазирао на лелек самопроглашеног реформатора Александра Вучића да му пријатељи из ЕУ подмећу "коске" баш пред изборе тражећи да изручи свог политичког оца Војислава Шешеља. Знао је да је та кукњава део већ уговореног позоришта.
Избори, избори, избори, ори се са свих државних функција. Забављају се властодршци, брину за фотеље, а Србија опет под дахијама! Војници НАТО ће вршљати уздуж и попреко и радити шта год хоће, као што и чине непријатељи на окупираној територији. Само се то сада, модерним српским речником, зове споразум о сарадњи са онима који су нас 1999. године убијали више од два месеца.
Исти ти, који ће нас черечити ко зна још колико дуго, оставили су нам после бомбардовања у наслеђе беду, несрећу, сиромаштво и тоне уранијума од којих полако и сигурно умиремо. Од тог НАТО завештања, оно што леди крв у жилама јесте да сваког дана у Србији једно дете оболи од рака, а сваке недеље једно дете изгуби битку са канцером. То је 350 болесне деце сваке године!
Имате ли претке, историју и потомке, српски властодршци! Јесу ли вам Синђелић и Чарапић у аманет оставили Аганлију и Кучук Алију или државу на својој крви утемељену после пет векова ропства? Значе ли вам нешто Змај од Ноћаја, Мирко Узун и Милош Поцерац? А Ђорђе Петровић и Милош Обреновић?
Добро је што су мртви, да не гледају срамоту и тугу. Њима је судила историја, а и вама ће!
 |
| Кумство... Карађорђе, убиство... Николић, Шешељ... је л' су то нека српска посла? |
Није се обазирао на лелек самопроглашеног реформатора Александра Вучића да му пријатељи из ЕУ подмећу "коске" баш пред изборе тражећи да изручи свог политичког оца Војислава Шешеља. Знао је да је та кукњава део већ уговореног позоришта.
Избори, избори, избори, ори се са свих државних функција. Забављају се властодршци, брину за фотеље, а Србија опет под дахијама! Војници НАТО ће вршљати уздуж и попреко и радити шта год хоће, као што и чине непријатељи на окупираној територији. Само се то сада, модерним српским речником, зове споразум о сарадњи са онима који су нас 1999. године убијали више од два месеца.
Исти ти, који ће нас черечити ко зна још колико дуго, оставили су нам после бомбардовања у наслеђе беду, несрећу, сиромаштво и тоне уранијума од којих полако и сигурно умиремо. Од тог НАТО завештања, оно што леди крв у жилама јесте да сваког дана у Србији једно дете оболи од рака, а сваке недеље једно дете изгуби битку са канцером. То је 350 болесне деце сваке године!
Имате ли претке, историју и потомке, српски властодршци! Јесу ли вам Синђелић и Чарапић у аманет оставили Аганлију и Кучук Алију или државу на својој крви утемељену после пет векова ропства? Значе ли вам нешто Змај од Ноћаја, Мирко Узун и Милош Поцерац? А Ђорђе Петровић и Милош Обреновић?
Добро је што су мртви, да не гледају срамоту и тугу. Њима је судила историја, а и вама ће!
Извор: Вести :: © 2014 - 2016 :: Молимо за навођење извора
Шта се има овде коментаристи? Овде је све јасно, да јасније не може да буде.
ОдговориИзбришиПогледајмо сада зашто се то тако дешава са србским народом?
Ко верује у Бога, њему ће бити јасно, а атеистима ће све то чинити чуда и протести.
Какав је народ, таква му се и власт даје, јер свака власт долази од Бога.
Све ово што ради наша власт, то је огледало наше и нашег народа.
Колико имамо истинитих верника у Србији?
Мени је јако мило, када чујем по некога, да се не стиди вере, и да се показује као верник и чини дела, која нам је Господ наредио да чинимо, ако хоћемо да идемо за Њим и да заслужимо царство Божије.
Веома нас мало има, који смо "глупи и заостали" а све остало су "паметни и напредни".
Знају да осуђују власт, јер виде погрешне путеве њихове, али би било боље, када би се они покајали и увидели Божије истине и да буду мали и пред Богом слаби, да би их Бог подигао.
Апостол Павле каже: Када сам слаб, тада са јак, јер онда ми Господ снагу даје.
Нама плач не помаже, већ једно искрено покајање и враћање Богу.
Ако се погледа у " Откревење " биће нам јасно, да покајање нашег народа неће бити, јер при другом доласку Господњем, биће мало спашених. Господ нам каже: Када будем поново дошао, дали ћу наћи вере ? Вероватно, не само у нама него на целој планети земљи.
Љубиша