Вести:

среда, 20. јануар 2016.

Човића Срби са КиМ одмах препознали као ''зеленаша'' али имао заштиту власти

среда, 20. јануар 2016. | КМ новине 0

У светлу најновије оптужнице против Небојше Човића за злоупотребу државног новца на Косову и Метохији, политичар са КиМ, Момчило Трајковић, објавио је некадашњи интерју у коме је говорио о томе.

Човића Срби са КиМ одмах препознали као ''зеленаша'' али имао заштиту власти
Момчило Трајковић -Кажњен због исказане сумње у Човићев рад


"Ово је интервју због којег ме је Небојиша Човић тужио због клевете, а Суд ме је осудио на новчану казну од 100 хиљада динара" написао је трајковић на свом Фејсбук профилу.

...

ЧОВИЋ ПОТРОШИО ДВЕ ГОДИНЕ И 25 МИЛИОНА ЕВРА ЗА ЛИЧНУ ПРОМОЦИЈУ И БОГАЋЕЊЕ, А НЕ ЗА РЕШАВАЊЕ КОСМЕТСКОГ ПРОБЛЕМА*
Новинар: Милош Антић


Последњих недеља ситуација на Косову и Метохији радикално се компомпликује. Најкраће речено, Албанци све отвореније звецкају оружужјем, Срби су немоћни и незаштићени, а УНМИК и КФОР незаинтересовани, сем за своју безбедност.
Момчила Трајковића, председника Одбора Скупштине Србије за Косово, најпре смо питали - како оцењује ситуацију на Космету?


Конфузном!


Зашто?
 
Зато што су фактори задужени да решавају кризу постали фактори који производе кризу. Пођимо од међународне заједнице. Она је кључни фактор, преузела је одговорност да тамо решава проблеме, али нема одговор за косовскометохијску кризу. Нема га јер води погрешну стратегију - засновану на наводној албанској жртви. Иако је говорила да проблем решава на принципу мултиетничности, она од почетка решава албанско питање. Тако се догодило да међународна заједница, која је говорила о мултиетничком Косову, сада примењује етнички принцип.


Чиме то можете да докажете?


Један од најеклатантнијих примера постављања темеља албанског Косова, односно примене етничког принципа, јесте институционализација Косовског заштитног корпуса. То је, једноставно, албанска институција која нема везе са мултиетничношћу и која ће неминовно у будућности бити кључни проблем - сметња за успостављање заједничког живота и стварање заједничких институција. Срби никада не могу да прихвате да једна албанска институција, која нема везе са мултиетничношћу и која је произашла из терористичке организације, постане институција у којој треба да нађемо заједнички језик.


Шта све међународни фактор није урадио на Космету?


Није поставио правила игре, а пре тога није успео да створи услове безбедности, услове за повратак, није дао одговор на питања о судбини киднапованих и несталих. Дакле, тај фактор, који је требало да решава проблем, и даље је фактор који производи кризу. Немоћан је да озбиљно спроводи Резолуцију 1244.


Где је ту улога албанског фактора?

Албански фактор, и даље истрајава на својој платофрми. Користи конфузну ситуацију и ствара независно Косово. И то мајсторски ради.


Где су у свему томе Београд и Србија? Нећете ваљда да кажете да су дигли руке од Косова?


Доскора, до пре месец-два, Косовом се бавила група људи и један човек чија је прћија Косово било. Човић је то користио да промовише себе и стекне позиције на међународном плану, а не да би се решавали проблеми. Тако су потрошене две године, а да ништа нисмо урадили. Координациони центар, који је од обе владе, савезне и републичке, добио ингеренције да решава проблем, још је у фази цртања планова, још је у кабинетима. Зашто? Зато што нема одговор на кључна питања. Њихова стратегија је погрешна, јер је за решавање једног проблема потребан велики пројекат, а за тај велики пројекат треба имати компетентне људе. Они су ушли у велики пројекат са недораслим снагама.


Да ли је на том плану нешто променила Ђинђићева иницијатива?


Ово што се дешава последњих недеља, иступ премијера Србије, само је најава могуће стратегије која мора до краја да се дефинише. Кључно у њој јесте да Србија, по први пут, преузима иницијативу за решавање косовске кризе, јер она се до јуче понашала као милошевићевска политика, била је инфериорна зато што је била стерилна, што није имала прави одговор на то питање...


Има ли Србија државну стратегију за решавање косовске кризе?


Одговорно тврдим да не постоји стратегија, али знам да се у Влади Србије чини напор да се направи активна стратегија решавању...


Који је Ваш конкретан став о Ђинђићевој иницијативи, која подразумева и поделу Косова и Метохије?

Присталица сам да отворимо то питање, што не значи да ћемо га одмах решавати. Плашим се да ће, ако почнемо да решавамо Косово тек за три године, разлози тада бити излишни, јер ће на Косову бити толико мало Срба да ће статус Косова бити коначно дефинисан. Оно што је најбитније за нашу државу јесте српска заједница на Косовау. Она је кључни аргумент да Србија уопште може да разговара о Косову. Јесте то државна територија, јесте да имамо међународно право, гаранцију Србији за тај део територије, али ако матични народ ове државе не живи на тој територији, а после свега што се у њој десило, мислим да би без косовских Срба доле Албанцима било лако да коначно и остваре циљ.


Постоји ли међу преосталим српским живљем на Косову и Метохији спремност да се истраје дотле?

Ми у потпуности разумемо интересе наше државе. И нови концепт који прави коалиција Покрет за Косово и Метохију јесте, условно речено, рехабилитација свих политичких фактора који су се бавили Косовом.


Коју сад то платформу заступате?

Сматрамо да нема решења косовског питања уколико наша држава не постане важан фактор на Балкану. То ће постати уколико нађе место у међународној заједници. Услов да га пронађе јесте да Србија да одговор око Косова. Тај одговор не сме да буде препуштање Косова Албанцима, односно стварање независног Косова, већ консензус...


Постављате ли неке услове за то?

Не, предлажемо само да наша држава формира фонд за којим треба да обезбеди основне услове и активну политику према Косову.


Шта то конкретно значи?

Да свака породица која доле живи добија косовски додатак. То би зависило од могућности државе, али сматрамо да треба да буде 250 евра. За народ који је прогнан, који је социјално угрожен, треба обезбедити социјални додатак. Дакле, потребна нам је активна политика јер се огромна средства троше, али се не виде резултати, пошто се троши без контроле. Ево, да кажем, прошле године Координациони центар имао је на располагању 25 милиона евра. Ако сада питате људе на Косову да ли су осетили те паре, нико неће рећи да је осетио. Можда само неки појединци који су слушали политику уске групе људи или једног човека.


Н. Човић - задовољан одрађеним послом.

Срби ка свом циљу на Космету корачају у више колона, подељени и са опречним опцијама. Постоји ли шанса да стану у једну колону?

Како да не. Државна политика треба да буде нешто што ће све те концепције и опције окупити. Нажалост, овде је проблем што је државна политика, односно Координациони центар, постао Мека једне политичке опције или једне политичке стране. Координациони центар, државно тело, постао је политичко тело преко којег се врше политичке трговине. Иначе, сви имамо право на различите политичке опције. Али пошто је Косово државно питање, сви се око тога морамо окупити. Зато предлажемо коалицију Покрет за Косово и Метохији. То је најшири облик, да сви у њега уђемо и пронађемо одговор на наше питање. Коалиција има превасходни задатак да по први пут у историји косовско Србе учини аутентичним политичким субјектом. О судбини Срба на КиМ увек су одлучивали неки конзули, неки деташирани људи. И сада је слична ситуација. Нашим судбинама управља се даљинским управљачем са Дедиња. То је највећи пораз за нас и то не можемо да прихватимо. Тражимо од свих фактора у Србији да помогну да постанемо политички фактор. Чак и када не бисмо постојали, Србија би требало да нас измисли. Да направи стуб који ће бити врло важан фактор у државној стратегији.


Постоји ли у Београду неко кога бисте подржали?

Подржаћемо онога ко има искрене намере. Ако господин Ђинђић ово о чему говори спроведе, или настави да инсистира на томе што је започео, подржаћемо ту намеру. Не терамо никога да вуче потезе који ће Србију довести у ћорсокак, али хоћемо да то питање неко отвори. Подржаћемо политику господина Ђинђића уколико формира фонд.


Многе је збунило када је премијер Ђинђић поменуо поделу Косова. Као човек који и даље живи тамо, како то прихватате?

Против сам поделе Косова. Има још много могућности да бранимо Косово као целину. То је, пре свега, међународно-правни аспект, дакле питање немењања граница Резолуција 1244 СБ и демократски процеси који су започели у Србији. Решење питања Косова јесте принцип за решавање и других сличних проблема. Ако можемо да делимо територију са Албанцима, зашто не бисмо могли да делимо и са Мађарима, зашто не бисмо могли да делимо са муслиманима, зашто Македонија не би могла да се подели, зашто би Република Српска остала у јединственој Босни и Херцеговини? Кључно питање је: како да постанемо зрели као друштво и држава, и повратимо позицију старатеља над Косовом...Албанско друштво је незрело и то је наша шанса...

__________________________________________________________
 

Човић да саопшти ко је добио паре за адаптацију стана у Београду

Тражили смо и тражићемо од Координационог центра извештај о трошењу средстава. На који начин су утрошена, да ли је било јавних тендера, јер се прича да све што се доле ради, ради се без јавног тендера, купују се зграде, праве се станови, то се дешава у најужем кругу. То је против закона, и ако је тако, неко треба да одговара. И још једна ствар: тражимо да нам господин Човић јавно саопшти списак људи који су добили паре од Координационог центра, јер има информација да је један број људи добио огромна средства за куповину станова, адаптацију станова, градњу кућа, па чак и за куповину и адаптацију станова ван Косова и Метохије. Ако је новац намењен решавању проблем оног народа тамо трошен на тај начин, онда неко треба да одговара. Нису криви они који су узели, него онај ко им је дао. Које су то заслуге појединаца да им се из државног буџета да новац за адаптацију стана у Београду? Овог момента нећу ниједно име да поменем, али јавно и званичним путем тражићу од господина Човића да саопшти имена људи који су та средства добили.

Из књиге Момчила Трајковића "Kосовo - (не)могућа мисија" (2007)
Март 2003



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Молимо за навођење извора

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине