У подножју Копаоника, срећом, прошле недеље ништа није експлодирало. А могло је да завије српско село Гојбуља у црно.
Неколико дана након што је на продавницу у том косовском месташцу непознати нападач бацио гранату, косовска полиција у Вучитрну међу жртвама тражи кривца. Међу шачицом младих Срба који су не тако давно претрнули од страха, када је на исто место, где млади често заједно погледају утакмице, ТВ емисије и серије, након фудбалског окршаја Србија - Албанија у Београду, бачен Молотовљев коктел. Починилац је наравно непознат.
- Народ је узнемирен, збуњен и осећа се некако чудно. У тој продавници су у време напада били све млади, ожењени мушкарци, који са породицама и живе у селу. Очигледно је реч о застрашивању, а сада полиција покушава да случај прилагоди својим потребама - каже Братислав Костић, председник села Гојбуља.
Некада само српско место испод планине Бајгоре, граничи се са подујевском општином, а налази се 15 километара од северног дела Косовске Митровице и исто толико од првих српских средина јужно од Ибра. У Гојбуљи у 35 кућа живи око 120 Срба, а бомбашки напад је само кап у мору проблема са којима свакодневно морају да излазе на крај.
- Онима који желе етнички чисто Косово, ми на неки начин сметамо. У фебруару и марту, готово сваке ноћи разбијане су наше куће, из дворишта крадено све од стоке, пољопривредне механизације, казана за ракију, лугова до врећа са орасима и пасуљом. Али, изгледа то није довољно - истиче Костић.
Мештани кажу да пре 1999. године нису имали таквих проблема са комшијама Албанцима, и да је ово што им се сада дешава - несхватљиво.
- Нису нам украли једино што нису могли. У кући су ми остали само кревети, а гаражу су испразнили. У почетку сам бројала колико су пута упадали у двориште и кућу, али када сам стигла до 18, престала сам да бројим - каже Бранислава Миловановић, 81-годишња бака.
Синови који живе у Норвешкој и у Косовској Митровици инсталирали су јој аларм у кућу.
- Али, док ја позовем полицију, лопови побегну. И тако сваки пут - каже бака.
Њене комшије сумњају да је домаћинство баке Браниславе посебно на удару због извора минералне воде који се налазе испред и у дворишту.
Уз све те проблеме, тек је несхватљиво да се за Гојбуљу не интересују ни привремени органи испред Републике Србије, нити шиптарске вучитрнске власти.
- Ми смо чардак ни на небу ни на земљи. Поред свега овога, за младе нема посла. Друга могућност је да се бавимо пољопривредом, али је добар део наших имања узурпиран. Код Канцеларије за Косово и Метохију смо аплицирали за ђубриво и семе, која смо добили пре пар дана, када је већ прошло време сетве. А дали су нам 100 килограма ђубрива и исто толико пшенице. Са тим не могу ни кокошке да се држе - додаје Костић.
Мештани Гојбуље у власништву имају и више од 200 хектара шума. Пут до ње води кроз центар села, којим у супротном правцу, са уредно наслаганим деблима, и ових дана пролазе шумокрадице.
- Од тога смо се већ охладили, па више никоме ни не пријављујемо оне што кроз село пролазе са шумом, нашим дрвима. Има случајева да и нама продају та дрва - закључује Костић.
Неколико дана након што је на продавницу у том косовском месташцу непознати нападач бацио гранату, косовска полиција у Вучитрну међу жртвама тражи кривца. Међу шачицом младих Срба који су не тако давно претрнули од страха, када је на исто место, где млади често заједно погледају утакмице, ТВ емисије и серије, након фудбалског окршаја Србија - Албанија у Београду, бачен Молотовљев коктел. Починилац је наравно непознат.
- Народ је узнемирен, збуњен и осећа се некако чудно. У тој продавници су у време напада били све млади, ожењени мушкарци, који са породицама и живе у селу. Очигледно је реч о застрашивању, а сада полиција покушава да случај прилагоди својим потребама - каже Братислав Костић, председник села Гојбуља.
Некада само српско место испод планине Бајгоре, граничи се са подујевском општином, а налази се 15 километара од северног дела Косовске Митровице и исто толико од првих српских средина јужно од Ибра. У Гојбуљи у 35 кућа живи око 120 Срба, а бомбашки напад је само кап у мору проблема са којима свакодневно морају да излазе на крај.
- Онима који желе етнички чисто Косово, ми на неки начин сметамо. У фебруару и марту, готово сваке ноћи разбијане су наше куће, из дворишта крадено све од стоке, пољопривредне механизације, казана за ракију, лугова до врећа са орасима и пасуљом. Али, изгледа то није довољно - истиче Костић.
Мештани кажу да пре 1999. године нису имали таквих проблема са комшијама Албанцима, и да је ово што им се сада дешава - несхватљиво.
- Нису нам украли једино што нису могли. У кући су ми остали само кревети, а гаражу су испразнили. У почетку сам бројала колико су пута упадали у двориште и кућу, али када сам стигла до 18, престала сам да бројим - каже Бранислава Миловановић, 81-годишња бака.
Синови који живе у Норвешкој и у Косовској Митровици инсталирали су јој аларм у кућу.
- Али, док ја позовем полицију, лопови побегну. И тако сваки пут - каже бака.
Њене комшије сумњају да је домаћинство баке Браниславе посебно на удару због извора минералне воде који се налазе испред и у дворишту.
Нико није добио посао
Мештани Гојбуље тврде да од 1999. године до данас нико у том месту није добио посао.
- Митровица мисли само о својим људима, а у Вучитрну никоме не требамо. Требало је да будемо расељена лица да бисмо имали право на посао, уместо да држава Србија награди оне које су остали - каже Братислав Костић.
Уз све те проблеме, тек је несхватљиво да се за Гојбуљу не интересују ни привремени органи испред Републике Србије, нити шиптарске вучитрнске власти.
- Ми смо чардак ни на небу ни на земљи. Поред свега овога, за младе нема посла. Друга могућност је да се бавимо пољопривредом, али је добар део наших имања узурпиран. Код Канцеларије за Косово и Метохију смо аплицирали за ђубриво и семе, која смо добили пре пар дана, када је већ прошло време сетве. А дали су нам 100 килограма ђубрива и исто толико пшенице. Са тим не могу ни кокошке да се држе - додаје Костић.
Мештани Гојбуље у власништву имају и више од 200 хектара шума. Пут до ње води кроз центар села, којим у супротном правцу, са уредно наслаганим деблима, и ових дана пролазе шумокрадице.
- Од тога смо се већ охладили, па више никоме ни не пријављујемо оне што кроз село пролазе са шумом, нашим дрвима. Има случајева да и нама продају та дрва - закључује Костић.
ПОГЛЕДАЈТЕ ИНСЕРТ ИФ ФРАНЦУСКОГ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА "ЕНКЛАВА" - ДЕО О ЖИВОТУ У ГОЈБУЉИ
Десет ђака
Житељи Гојбуље имају проблема и са редовним превозом до Митровице, па се често сналазе како знају и умеју. Лекари долазе два пута недељно у село, да прегледају мештане и да им препишу им лекове. Основну школу "25. мај" похађа десет ђака. Број деце најбоље говори о томе колико нас је остало и како живимо, истиче Миланка Лазић, учитељица у Гојбуљи.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.