Недавно изабрани епископ егоревски Тихон (Шевкунов) се нада да ће допринети зближавању Православне Цркве с јеретицима папистима.
Поводом напада на наш портал, а у вези и овог текста између осталог, предлажемо да прочитате и:
1 Гнев, страст и православље Драгослава Бокана
2 Полић Миланко: Деструкција мржње Драгослава Бокана
Књига „Несвети а свети“, чији је аутор одговорни секретар Патријаршијског савета за културу Московске Патријаршије Тихон Шевкунов, који је недавно хиротонисан за епископа егоревског, - проповеда јерес екуменизма. Књига је, иначе, објављена у 16 земаља, а недавно је представљена и на италијанском језику.
Презентујући рад владике Тихона, представник издавача је рекао да је то "дивна књига о духовности", која ће допринети брисању граница између "западне и источне цивилизације."
Или је ново постављење на одређени начин деловало на Тихона (Шевкунова), или ослепљеност ауторством књиге, од које су Латини у екстази, и коју су почели да рекламирају као православни бестселер, или... или... Но, ничим се не може оправдати нада новоустоличеног епископа, да „његова књига може допринети зближавању католичке и православне Цркве“, нити јеретичка изјава: „Ова подела, на жалост, траје већ много година. Што се тиче богословља, морамо се осврнути на период VIII–IX век, када су почела та неслагања, и да пажљиво погледамо шта нас је уједињавало...“.
Како поменута екуменистичка јерес не би разједала умове људи, треба прецизирати да се 1054. године није десила подела Цркве, - јер Црква не може да се подели: и на овоме камену сазидаћу Цркву Своју, и врата адова неће јој одолети, рекао је Господ, - већ отпадање римокатолика од Цркве, због чега су они били предани анатеми.
Дужност архијереја, - па чак и сваког православног верника, - је да пројави љубав у Господу и постара се да врати јеретика у крило Цркве, кроз истинско покајање и одрицање од јереси, а не кроз зближавање са њим. Јеретика, после првог и другог световања, клони се, - заповеда Свети Апостол Павле своме ученику.
И ми морамо сачувати верност светоотачком наслеђу и живети у складу са њим.
О опасностима књиге „Несвети а свети“, где је црно помешано са белим, мед са отровом а истина са лажју може се (на руском) прочитати овде и овде.
Татјана Мурајева, ruskalendar.ru
Поводом напада на наш портал, а у вези и овог текста између осталог, предлажемо да прочитате и:
1 Гнев, страст и православље Драгослава Бокана
2 Полић Миланко: Деструкција мржње Драгослава Бокана
Књига „Несвети а свети“, чији је аутор одговорни секретар Патријаршијског савета за културу Московске Патријаршије Тихон Шевкунов, који је недавно хиротонисан за епископа егоревског, - проповеда јерес екуменизма. Књига је, иначе, објављена у 16 земаља, а недавно је представљена и на италијанском језику.
Презентујући рад владике Тихона, представник издавача је рекао да је то "дивна књига о духовности", која ће допринети брисању граница између "западне и источне цивилизације."
Или је ново постављење на одређени начин деловало на Тихона (Шевкунова), или ослепљеност ауторством књиге, од које су Латини у екстази, и коју су почели да рекламирају као православни бестселер, или... или... Но, ничим се не може оправдати нада новоустоличеног епископа, да „његова књига може допринети зближавању католичке и православне Цркве“, нити јеретичка изјава: „Ова подела, на жалост, траје већ много година. Што се тиче богословља, морамо се осврнути на период VIII–IX век, када су почела та неслагања, и да пажљиво погледамо шта нас је уједињавало...“.Како поменута екуменистичка јерес не би разједала умове људи, треба прецизирати да се 1054. године није десила подела Цркве, - јер Црква не може да се подели: и на овоме камену сазидаћу Цркву Своју, и врата адова неће јој одолети, рекао је Господ, - већ отпадање римокатолика од Цркве, због чега су они били предани анатеми.
Дужност архијереја, - па чак и сваког православног верника, - је да пројави љубав у Господу и постара се да врати јеретика у крило Цркве, кроз истинско покајање и одрицање од јереси, а не кроз зближавање са њим. Јеретика, после првог и другог световања, клони се, - заповеда Свети Апостол Павле своме ученику. И ми морамо сачувати верност светоотачком наслеђу и живети у складу са њим.
О опасностима књиге „Несвети а свети“, где је црно помешано са белим, мед са отровом а истина са лажју може се (на руском) прочитати овде и овде.
Татјана Мурајева, ruskalendar.ru
не сећам се да је ишта поменуто у правцу охрабривања помисли о екуменизму. Напротив! Када комунисти желе филм о екуменизму он их, захваљујући њиховом недоввољнонм познавању речи, приволи на пројекат о сарадњи Руске и Грузијске цркве. Како сам ту напомиње, сваки Православни монах се природно противи екуменизму. Нажалост, не разумем текст на руском, али и даље мислим да је књига изванредна. Много радости је донела у нашу кућу а прочитала сам неке делове више пута. И мислим да одише антиекуменизмом, боље рећи, чврстим опстојањем у православљу. Не могу да замислим да се ишта променило у сагледавањима О. Шевкунова.
ОдговориИзбришиЉиљана
Ни трага од екуменизма. Књига сама по себи, узимајући у обзир њену читаност и превод на много светских језика, најбоља је промоција Православља неправославнима.
ОдговориИзбришиА ако поштено и пажљиво анализирамо горе наведене изјаве, видећемо да ни оне нису екуменистичке. Ми православни треба да ширимо љубав према свима, безусловно, да разговарамо са свима, не одступајући ни милиметар од светог Предања једне, свете, саборне и апостолске Цркве Христове.
Више људи је потврдило ово исто, да је књига екуменистичка. Неки елови те књиге су саблажњавајући, као кад он пише какав укус и задовољтство у стомаку му причињава храна!Јел то православно? А ко сте Ви? Како то да коментаришете аонимно? Зашто је проблем да своје име наведете? Ово што ви говорите је ТИПИЧНО екуменистички приступ! Углавном су задрти екуменисти баш на овај начин бранили његову књигу јер им одговара што један праволавни свештеник подражава њиховим јеретичким идјама и животу! Наравно да ће екумениста да брани екуменисту! Замисли, "да ширимо љубав", да нисте можда хипик? Православни треба да живе по заповестима Господњим, да сведоче веру и да је ћврсто држе неискварену, ако то чине - имаће љубав. Ако не чине, и ако су издали веру, онда ће само да трабуљају о љубави коју немају. Обично чим се разоткрије њихово лицемерје наступа невиђена мржжња коју имају уместо љубави.
Избриши