Вести:

четвртак, 28. новембар 2019.

Данас почиње Божићни пост - слово о значају и правилима

четвртак, 28. новембар 2019. | КМ новине 0

С обзиром да се налазимо на почетку светог Божићног Поста, у прилогу доносимо Правила поста.



Уводну реч написао је Његово Преосвештенство Епископ Артемије.

Треба нагласити да је у Српској Цркви све присутнија тенденција укидања поста „на води“, те представљања поста „на уљу“, или чак поста са „рибом“, као јединог тј. уједно и најстрожијег поста.
 
. * .


Уводна реч

Живот Православног хришћанина јесте и треба да буде „Живот у Христу“. Јер је Он сам рекао: „Ја сам пут, истина и живот“. Он је „Прворођени сваке твари“. Он увек и у свему Први. Он - Јединородни Син Божији, а ми - Његова „мала браћа“, које је Он усинио Оцу своме. Он је све учинио за нас: уништио грех, сатро ђавола, победио смрт. И људима даровао – живот вечни. И све те победе, и све те дарове предао нама. Само под једним условом: да их ми прихватимо својом слободном вољом. Да оно СПАСЕЊЕ које је Господ извршио својим подвигом на земљи за све људе, учинимо својим, својом слободном вољом и својим личним подвигом.

Тај ПОДВИГ, који Господ од нас очекује, и којим ми „усвајамо“ своје спасење, то и јесте - наш „живот у Христу“. Да чинимо што је Он чинио, да живимо као што је Он живео, да прођемо пут који је Он пропутио. То је пут слободног идења за Христом кроз цео наш живот.

Први подвиг који стоји пред човеком, јесте испуњење ПРВЕ заповести Божије коју је Бог дао нашим Прародитељима још у Рају: „Од дрвета познања добра и зла не једите...“. А то је, ништа друго до заповест О ПОСТУ. Адам ту заповест није одржао и истеран је из Раја. У нарушавању ПРВЕ заповести о ПОСТУ јесте и ПРВИ грех. Зато и ПРВИ подвиг човека, којим треба да исправи и исцели први преступ, јесте - ДРЖАЊЕ ПОСТА. Потребу, значај и смисао ПОСТА показао је Господ Исус Христос својим четрдесетодневним постом у пустињи, па тек онда дао заповест својим следбеницима, рекавши: „Овај зли род (ђаволски) ничим се не може истерати, осим молитвом и постом“. ПОСТ је, дакле, ПРВА неопходност на путу нашег спасења.

 
А шта је пост?

Пост за Православног хришћанина јесте једно од неопходних средстава који му помажу у изграђивању свога спасења „са страхом и трепетом“. Никако циљ сам по себи и сам за себе. Пост је у суштини УЗДРЖАВАЊЕ од извесне хране на неко време ради достизања вишег степена духовног сазнања и узрастања. О посту се не мало говори и у Старом и у Новом Завету, што показује да је пост БОЖАНСКА установа и одредба. Многобројни плодови ПОСТА наведени су у Светом Писму, али и у историји Цркве за две хиљаде година. Отуда Света Црква Православна ПОСТ сматра као врло важну и значајну установу за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног назначења (спасења као обожења) које је Бог поставио пред сваког од нас као крајњи циљ. Пост нас приближава анђелима, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу - убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу.

Телесни, пак, пост (уздржање од хране) сам по себи нити је довољан нити много користи. Њега мора да прати ДУХОВНИ ПОСТ, под којим се подразумева УЗДРЖАВАЊЕ од сваког греха, с једне стране, и чињење добрих дела, посебно дела милосрђа, с друге стране. Када пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли, и срце од страстних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и посвки, и руке од злих дела, и ноге од кривог пута. Није могуће делити ова два поста, пошто није могуће телом бити сластољубив, а душом - богољубив.

Само такав пост и телесни и духовни има велику вредност пред Богом. Он, удружен са МОЛИТВОМ, представља, по светим Оцима, два крила којим се узносимо на небо. Пост и молитва су два најјача средства у борби против сваког греха и сваког ђавола (види: Мт. 17, 21). То и јесте разлог да у ову АНТОЛОГИЈУ МОЛИТАВА унесемо и овај осврт о ПОСТУ, у коме наводимо врсте поста, како по времену трајања, тако и по строгости или начину уздржања.

 
ПОЈМОВИ ПОСТА

ПОСТ - у најужем смислу речи значи: потпуно уздржавање од било које врсте хране на неко време (Пост Господњи од четрдесет дана, пост Мојсија на Синају такође четрдесет дана. Данас, хришћани такав пост практикују прва три дана Великог и Часног Поста – Тримирје, и на Велики Петак).

Узимање било које хране, па и посне, већ се сматра УБЛАЖАВАЊЕМ поста. То „ублажавање“ има неколико категорија:

1. Сухоједење, СТРОГИ ПОСТ - подразумева узимање „суве хране“ (хлеба и воде) једанпут на дан, и то у „девети час“ односно око 3 сата после подне.

2. Пост на ВОДИ, када једемо јела кувана на води (или печена) без УЉА, два-три пута дневно (такав је пост када се припремамо за Свето Причешће), назива се УБЛАЖАВАЈУЋИ ПОСТ.

3. Када је дозвољено јести јела спремана на УЉУ и пити ВИНО, то се назива РАЗРЕШЕЊЕ ПОСТА.

4. Има дана током поста када је РАЗРЕШЕНО јести и рибу. То је најблажи начин поста. (Све што је преко тога, јаја, млечни производи, месо - НИЈЕ ПОСТ).

Врсте разрешења поста су четири:
а) Разрешење „на све“,
б) Разрешење „на јаја и млечне производе“,
в) Разрешење „на рибу“, и
г) Разрешење „на вино и јелеј - уље“.
Треба ипак нагласити да, и поред установе одређених дана и периода поста од стране Цркве („акривија“ = тачност), регулисање питања ПОСТА за сваког хришћанина посебно, оставља се расуђивању његовог духовног оца. Понекад се поступа са снисхођењем („икономија“ = прилагодљивост) према слабости човека и према мери свакога на корист сваке душе.
 

А. Када постимо 

1. Средом и Петком – (на води) - преко целе године, сем изузетака када је и у те дане пост разрешен.

2. Велика Четрдесетница, од Чистог Понедељка до Лазареве Суботе – на води (осим суботе и недеље, када се дозвољава уље и вино) У среду и четвртак Пете седмице Великог Поста разрешава се на „уље и вино“

3. Велика Седмица – на води.

4. Пост светих Апостола, од понедељка, после Недеље Свих Светих, па до 28. јуна (по старом календару). Уздржање од меса, јаја и млечних производа (понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уље и вино, а суботом и недељом на рибу, осталим данима на води).

5. Госпојински пост, од 1. до 14. августа (по старом календару) – на води (осим суботе и недеље, када се разрешава на уље).

6. Божићни пост – од 15. новембра до 24. децембра (по старом календару).

а) Од 15. новембра до 17. децембра, уздржавамо се од меса, млечних производа и јаја (понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уље и вино, а суботом и недељом на рибу, осталим данима на води).
б) Од 18. до 24. децембра, бива разрешење само на уље и вино (увек сем среде и петка).

 



Извор: ЕРП у Егзилу    :: © 2014 - 2015 ::    Молимо за навођење извора

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине