На Богословском факултету одржан фестивал унијатства

---

Ако је неки човек пао у напаст, и десило се да је пао у искушење, пружи му руку, и подигни га из тога, али ако је пао у јерес, и нема вољу да се врати након убеђивања, одвојите се од њега одмах, јер ако се дуго трвете са њим, одвући ће и вас, и потонућете доле у највеће дубине. -Авва Теодор

Екуменистички скуп - Илустрација Фото/ Џејмс Паиле

„Теологија незамерања“ – Тим речима се може објаснити сва суштина екуменистичких акција. Метод уједињења неспојивог се базира на мелтинг поту (котлу за претапање). Православни су, често, на саборима расправљали са јеретицима, и сви такви сусрети су имали полемички карактер. Због таквог полемичког карактера ових „препирки“ неки од јеретика су се обраћали у православну веру, други су били обелодањени као јеретици. На сусрету у Флорентини где је потписана унија је, такође, преовладавао полемички карактер сусрета. Унија је могла бити потписана тек када су полемичари, тј. свети Марко Ефески били ућуткани.

За разлику од православних исповедника, ново унијатство тражи оне теологе који би знали да не помену неке истине које ће „увредити“ иноверног. Оно тражи стављање истине „под тепих“ и тражење најмањег заједничког садржаоца између Истине и лажи. Разлике могу да постоје, али се своде на модни детаљ.

По речима св. Максима Исповедника, „човек се исповедањем православне вере, освештава“, те, и данас се православље корени на полемичарима, тј. онима који говоре „откривене главе“ о заблудама јеретика. Насупрот томе унија се корени на „теологији незамерања“, тј. не-превише-гласном уочавању разлика. Мелтинг пот је добио своју наследницу, а то је „чинија салате“.

Kотао за претапање (енгл. melting pot) метафора је за хомогенизацију хетерогеног друштва. Различити елементи се „стапају“ у хармоничну целину са заједничком културом. Користи се првенствено да опише асимилацију имиграната у САД.

После 1970. године, поборници мултикултурализма су довели у питање пожељност асимилације и модела котла за претапање, тврдећи да су културалне разлике унутар друштва драгоцене и да би их требало сачувати. Стога су предложили алтернативне метафоре: културолошки мозаик, чинија салате или амерички калеидоскоп – различите културе се мешају, али чувају своју особеност. (Са Википедије)

Жалосно је што се овај принцип меша и у Цркву. Црква може да се поистовети са медицинском науком, јер, као што је у медицини императив спасити нечије здравље, тако је у Вери императив спасити нечију душу. Уколико би правили салату од медицинске науке и врачања, тј. псеудолекарства, уништили би медицину. Тако је и чинија салате коју проповедају водећи чланови јерархије, и коју уводе у теолошке школе отров који ће само православље истребити из душа православних Срба.

Преносимо текст о недавном скандалном симпозијуму на Београдском теолошком факултету из кога се види да више и нема разлике између римокатолика и православних екумениста, већ заједно чине једно тело. На скуп је „зазвао благослов Курт Кох„. Очигледно је да се сатанистички ритуали не врше само у музеју Николе Тесле, већ и на Богословском факултету Универзитета у Београду.

Beogradska nadbiskupija, 29.05.2015. 

Ekumenizam ima svoju budućnost

 

Beogradska nadbiskupija u suradnji s Pravoslavnim bogoslovnim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizirala je „Međunarodni simpozij – studijski ekumenski dan“ u povodu 20. obljetnice smrti teologa Yvesa Congara i objavljivanja njegove knjige „Devet vekova kasnije“ u četvrtak 28. maja 2015. Simpozij je održan na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu na temu: „Jedna sveta, opšta i apostolska Hristova Crkva: Kongarovi pogledi u prošlost – otvaranje perspektiva budućnosti“. Moto simpozija bijaše „Koračajmo zajedno“. Predavači na simpoziju su bili s bogoslovnih fakulteta u Beogradu, Sarajevu, Đakovu, Zagrebu, Ljubljani i Rimu. Congarovu knjigu „devet vekova kasnije“ objavila je Beogradska nadbiskupija, a preveli su je Zoran i Suzana Đurović.

 

Simpozij su otvorili beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar i dekan Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta prof. dr Predrag Puzović.

Mons. Hočevar je između ostalog, nakon pozdrava i zahvale sudionicima, naglasio kako najveću odgovornost za prošlost, sadašnjost i budućnost svijeta imaju upravo vjernici. Beogradska nadbiskupija želi živjeti vjeru koja traži jedinstvo, zajedništvo i gleda u budućnost. Ima osjećaj za sve ono što razdvaja u Crkvama, te želi sudjelovati u traženju putova razumijevanja prema jedinstvu. U tom duhu je prevedena Congareva knjiga i organiziran simpozij. Posebno ga je obradovao dolazak i sudjelovanje na simpoziju kardinala Kurta Kocha, predsjednika Papinskog vijeća za promicanje jedinstva kršćana. Zazvao je Duha Svetoga na sudionike simpozija. Zahvalio se dekanu prof. Puzoviću za gostoprimstvo i suradnju i don Aleksandru Kovačeviću, tajniku nadbiskupije koji je najviše podnio tereta u organiziranju simpozija.

 

Zatim se svim prisutnima obratio dekan prof. Puzović i poželio dobrodošlicu svima na Fakultet te uspješan rad na simpoziju. Istako je kako je tema simpozija vrlo važna jer se  posljedice raskola iz 11. stoljeća i danas snažno osjeća. Rekao je da osobe koje su sudjelovale u 11. stoljeću na razjedinjenju Crkve nisu bile sve svjesne što će se dogoditi. Zadatak svake generacije je da jaz u Crkvama umanji i da se ide putem jedinstva Kristove Crkve. Predstavio je sudionicima Pravoslavni bogoslovni fakultet, koji je osnovan 1905., a počeo je raditi 1920. Posebno ga raduje suradnja koja postoji između teoloških fakulteta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

Nazočne su pozdravili u ime teoloških fakulteta prof. dr. Ivica Raguž, prof. dr. Niko Ikić i prof. dr. Jure Zečević.
Dekan prof. dr. Ivica Raguž je pozdravio u ime Katoličkog bogoslovnog fakulteta iz Đakovu. Rekao je kako Bog kršćana nije sam ni usamljen. Vjera u trojedinog Boga je put ekumenizma.

Prof. dr. Niko Ikić je pozdravio u ime Katoličkog bogoslovnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Istaknuo je sličnosti Vrhbosanske i Beogradske nadbiskupije te suradnju među njima. Istaknuo je kako ga raduje što beogradska nadbiskupija njeguje dijalog i ekumenizam. Svima je poželio plodan rad.

Prof. dr. Jure Zečević je pozdravio u ime Katoličkog bogoslovnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Čestitao je organizatorima na prijevodu knjige i organiziranju simpozija.

 

Simpozij je imao dva bloka. Prvim blokom „Pogled unazad-vizija unaprijed“ predsjedali su dr. Jure Zečević i dr. Zoran Đurović, a izlagali su: profesor dogmatske teologije na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Sarajevu dr. Niko Ikić, umjetnik, teolog i pravoslavni svećenik dr. sc. Zoran Đurović, vojni biskup u BiH prof. dr. mons. Tomo Vukšić, profesor ekumenske teologije na Katoličkom teološkom fakultetu u Ljubljani dr. Bogdan Dolenc,  tajnik subotičke nadbiskupije mr. Mirko Štefković, izvanredni profesor na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Zagrebu dr. Jure Zečević i protođakon i viši asistent na Pravoslavnom bogoslovnom fakultetu u Beogradu mr. Zlatko Matić.

 

Prvi dio završio je pitanjima i diskusijom na temu o „uniji“, i da li je rimskom biskupu primat ograničen na bilo kojem polju na Drugom vatikanskom saboru? Slijedila su pitanja o odnosima između nacije i Crkve.

U drugom bloku pod naslovom „Kongarove smjernice“ u kojem se govorilo o Crkvi, predavanje prof. dr. Mate Zovkića pročitao je mr. don Aleksandar Kovačević, a izlagali su docenti s Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta u Beogradu dr. Rade Kisić i dr. Zdravko Jovanović, asistenti s Katoličkog bogoslovnog fakulteta u Đakovu dr. Davor Vuković i dr. Antun Japundžić, mr. don Aleksandar Kovačević. Presjedali su dr. Niko Ikić i dr. Zdravko Jovanović.

Završnu riječ na simpoziju imao je predsjednik Papinskog vijeća za promicanje jedinstva kršćana uzoriti kardinal Kurt Koch. On je istaknuo i predstavio trenutno stanje na polju ekumenizma te o važnosti ekumenizma.

 

 

 

 

Simpozij ja završio konferencijom za novinare. Na konferenciji su sudjelovali uzoriti kardinal Kurt Koch, nadbiskup mons. Stanislav Hočevar, apostolski nuncij u Srbiji mons. Orlando Antonini, dekan prof. dr. Predrag Puzović. Konferenciju je vodio prof. dr. Iko Skoko. On je novinarima iznio bitne točke sa Simpozija. Novinari su postavljali pitanja kardinalu Kochu u svezi proglašenja svetim blaženog Alojzija Stepinca i koliko bi taj čin zaustavio proces ekumenizma, te i o mogućnosti dolaska Svetog oca Franje u Srbiju i patrijarha Irineja u Vatikan.

Kmc/fra Iko Skoko

.

Једном речју, прилагођавањем и уједначавањем бавили су се јеретички богослови још од отпада Запада од Истока, а најинтензивније за последњих 150 година. Прилагодили су небо земљи, Христа другим „оснивачима вере“ а Радосну Вест осталим верама, израиљској, муслиманској и паганској. Све тобож у име „толеранције“ а „у интересу мира“ међу људима и народима. Међутим, ту је баш почетак и зачетак ратовима и револуцијама нечувеним у историји света. Јер се истина не да никако уједначити са полуистинама и са лажима. -Св. Николај Жички

Погледајте такође: КРОТКИ ЛАФОВИ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“  у сарадњи са ФБРепортером