Вести:

петак, 19. јун 2015.

Сава Јањић на екуменистичком скупу: на Косову се '99. сукобиле застареле националистичке идеје

петак, 19. јун 2015. | КМ новине 0

Сава Јањић на екуменистичком скупу: на Косову се '99. сукобиле застареле националистичке идеје Скуп јеретика сабраних у екуменистичком покрету, одржан у Приштини почетком овог месеца, у српским медијима није добио ни мало простора. Зашто ако се организатори хвале да је ово до сада био највећи "међурелигијски" сусрет организован на Косову?

Сава Јањић

Под капом марионетске квази-творевине

Вероватно јер пре свега тај скуп представља сабрање антинационалних активиста и, још горе, антиправославних. То је догађај на коме сви указују дужно поштовање организатору односно такозаној "влади" шиптарских сепаратиста и политичкој творевини НАТО-пакта, под називом "република Косово".


На крају текста приложен је превод говора Архимандрита Саве Јањића на овом скупу. Превод - јер текста на српском језику нема. Идеје и приступ који су ту заступљени нису за српску јавност која једина има привилегију да буде - обмањивана.


Кад кажем 'сви' то подразумева и учеснике који долазе са српске стране, представнике(?) Српске православне цркве на Косову и Метохији а који долазе из узурпиране Епрахије рашко-пизренске. Ти би представници морали да одговарају пред законом због својих антидржавних и антиуставних радњи за које су запрећене најстрожије казне.

Такође, одавно су морали бити и рашчињени због јединства са сектама (на овом, највећем екуменистичком скупу до сада, било је представника преко 100 разних "религија" а по први пут су били присутни и гости из Индије - у оквиру чијих "религијских" обреда је заступљено приношење крвне жртве, односно ритуално клање животиња). Ништа се од тога не дешава.

Покровитељи ових наказних политичко-религиозних појава, углавном са Запада, кроз све ово остварују своје давно замишљене циљеве. Како изједначење окултизма са неисквареном хришћанском вером, православљем, тако и постепено успостављање Новог Светског Поретка и једне, Глобалне светске владе. Све то јесте још увек далеко али судећи по активностима, изгледа и не исувише.


Ове године на међурелигијској конференцији учествовао је и говорио, именујући себе као представника Српске православне цркве, новопостављени игуман Дечана, Архимандрит Сава Јањић. На самом почетку излагања, показујући да му је то част, г-ђу Атифете Јахјагу назвао је председницом, прво се обративши њој.

Сава Јањић би морао себе прецизније да дефинише. Он, и свако други, може учествовати на таквом једном скупу али себе не сме представљати као некога ко говори у име Српске православне цркве. На првом месту јер је СПЦ не учествује ни на каквом јеретичком скупу!

Људи који су се од Бога и православног учења удаљили, који су законе погазили и свој однос према вери унаказаили - не могу представљати Цркву. Тако да Јањић сасвим сигурно јесте представник али оног дела клира Српске православне цркве који је одлучио да не буде оно што је био и што би требао да буде већ је изабрао неки други пут. Нажалост, управо онај пут који Црква и препознаје као пут одступништва, отпадништва и душевне погибије. Пут јереси.

Разлика која се покушава наметнути употребом појмова

"Међурелигијски дијалог" је израз за Екуменистичке активности али када се оне предочавају народу. Тај израз указује на дијалог "међу религијама" који тобож има за циљ унапређење мира, сарадњу, ширење међусобне љубави и испуњење мисије коју религија углавном проповедају - ширење љубави. Са друге стране израз Екуменизам означава сједињење свих религија у једну а против чега је већина без обзира којој конфесији припада. Тако и долазимо до правог значења "међурелигијске сарадње" као покрета сазданог на лажи, обмани, егоистичним интересима и служења људској нарави и хтењима.

Наравно, ни у овом случају није поменуто страдање српског народа и цркве на овом простору. Такве страхоте, у дане када су пре нешто више од деценије започеле масовно да се догађају, нису пожељан потез у сликању представе о међусобној љубави, поверењу, уважавању. Тежи се и предочава, како год ирационално звучало, супротна ситуација.

Јањић каже: На Косову, ми имамо одређену ситуацију где је већина становништва исламске вероисповести а највећи број верских светиња припада хришћанској традицији, тј. Православној Цркви. Зар ово није контрадикторност? Не, ја бих рекао да је ово повољна околност и прилика да се изграде односи засновани на међусобном прихватању и разумевању да су сви културни и верски споменици уствари богаство за све нас. Свака црква или џамија имају сопствену историју, али изнад свега, оне су изграђене на Славу Божију

 

Две могућности: тихо или екстремно - нестајање

На крају, Јањић оцењује да су "пред нама" две могућности - или изградња модерног и демократског друштва у коме ће сви живети у миру (и за њега је илузија да у Срби у друштву са Шиптарима на КиМ могу бити једнаки па то и не помиње) или, како каже, да се окренемо радикалним и верским идејама које дискриминишу друге.

Слушалац би рекао да овај човек ако је икада и чуо а камоли био на Косову и Метохији. А тек не би могао да поверује да је тај човек игуман једног од најстаријих и најзначајнијих српских манастира, Високих Дечана, на простору где народ чији је то манастир, Срби, безобзирно, нељудски, масовно прогањан, убијан, пљачкан... Осим ако ни сам, попут гостију на тој "међуверској конференцији" и не познаје ситуацију. А такав неће моћи да поверује да је НАТО творевина то постала агресијом светских моћника, терористичким акцијама, издајничком политиком.
И све то не да би на том месту људи живели у миру већ да би убиствима и прогоном аутохтоног српског народа простор постао изразито моноетнички а народ муслиманске конфесије, силом прерастао у већински, постао четврти у свету по броју џихадиста из својих редова.
Предлажемо да прочитате цео говор архимандрита Саве Јањића коме је "заиста изузетна част" да говори и пренесе поздраве узурпатора Епархије рашко-призренске Теодосија, учесницима овог скупа, који није био у могућности да им се придружи због заседања Сабора који ове године окарактерисан у свим важним медијима као - заседање Комунистичке партије Југославије или попут "занимљивих" скупштинских заседања. Једном речју - безбожнички. 

Са прве "међурелигијске конференције" 2013.





"Ми смо дужни да градимо позитиван и конструктиван однос са светом око нас"
• О. Сава Јањић

Поштована председнице,
Ваша екселенцијо,
драги представници религијских заједница на Косову 
Заиста ми је изузетна част што сам у могућности да вам се обратим на овој Конференцији у име СПЦ. На почетку, осећам се дужним да пренесем поздраве Његовог преосвештенства владике Теодосија, који ове године није у могућности да нам се придружи јер присуствује редовном годишњем заседању Светог архијерејског Сабора наше Цркве у Београду.
Религијске конференције у постконфликтним подручјима од велике су важности јер пружају прилику за размену мишљења о улози религије у помирењу и изградњи поверења између различитих заједница. У нашој хришћанској традицији однос према Богу увек је мерило односа према ближњем, а неспособност да на свог ближњег гледамо као на живу икону Божију је неспособност успостављања правилног односа према самоме Богу. Другим речима, мада се религија не може свести на хуманизам, ипак верујемо да смо дужни да градимо позитиван и конструктиван однос са светом око нас. Чињеница да не следимо исту религију и да не можемо бирати у којој религијској заједници ћемо се родити не значи да ДРУГИ аутоматски представља опасност и изазов нашем идентитету.  Већ сасвим супротно, суштина љубави према ближњем је да га безусловно прихватимо као јединствену личност и не ускратимо му право да изрази свој идентитет и веровања. Међутим, слобода захтева одговорност и није апсолутна сама по себи. Границе наше Богом дане слободе су тамо где патња наших ближњих почиње. Стога, различитост није никаква опасност већ изазов нама самима да разумемо и прихватимо друге као наше суседе и ближње док у исто време настављамо да следимо своју традицију и веровања.  
У мултиетничким и мултирелигијским друштвима као што је ово на Косову, ми живимо у мозаику различитих религијских и културних традиција које су вековима коегзистирале и доприносиле, свака на свој начин, културном и цивилизацијском идентитету ширег региона. Зато је наша обавеза данас да изразимо наша религијска веровања на начин који неће повредити друге и угрозити њихов идентитет већ их пригрлити као праве суседе.

Улица која води ка манастир Дечани. Својеврсни (једнојезички) микс суседства... Фото: Зоран Влашковић
Одређени проблем са којим се ми данас суочавамо, не само у овом делу Европе, већ у читавом свету је покушај секуларних идеологија да злоупотреби религију како би од ње створио моћно оружје за сопствене циљеве. Ако верски лидери нису довољно јаки да се одупру овим утицајима, религија може постати опасно оружје против мира, толеранције и цивилизованости. Хајде да се сетимо ужасних злочина који су током историје почињени у име Божије, мада у свим овим случајевима религија није била узрок сукоба и мржње већ је злоупотребљена од стране оних који су мислили да имају заповест од Бога да повређују друге. Тако је било и у сукобу на Косову пре 15 година који и није био сукоб религија већ застарелих националистичких идеологија 19-ог века, а којима није место у 21. веку. Зато верски лидери данас имају посебну одговорност да заштите своје вернике од негативних утицаја који се погрешно тумаче као аутентичне религијске поруке које воде свет у сукоб цивилизација. 
Мешавина религије и идеологије је један од највећих изазова за наше религије тренутно. Стога је и одговорност већа у подизању гласа у име мира и толеранције, а у исто време ове наше речи треба поткрепити делима у виду поштовања и солидарности. Зато заштита наших ближњих и њених светиња треба да буде најбитнија обавеза секуларних власти који желе да утабају пут функционалној демократији и европској будућности. Друштво које зна да цени различитости и у исто време буде инклузивно за све своје грађане, тим чином показује своју политичку зрелост. Без таквог става, постоји опасност за наше друштво да остане заробљеник својих политичких и националних митова који могу да држе цео Западни Балкан у изолацији и сукобима у годинама које долазе. 

На Косову, ми имамо одређену ситуацију где је већина становништва исламске вероисповести а највећи број верских светиња припада хришћанској традицији, тј. Православној Цркви. Зар ово није контрадикторност? Не, ја бих рекао да је ово повољна околност и прилика да се изграде односи засновани на међусобном прихватању и разумевању да су сви културни и верски споменици уствари богаство за све нас.  Свака црква или џамија имају сопствену историју, али изнад свега, оне су изграђене на Славу Божију и као такве, превазилазе важност коју имају за само једну верску или етничку заједницу. Због тога ми имамо слојевите идентитете који се међусобно не искључују.
Ја сам игуман у манастиру Дечани из 14-ог века, којег је изградио краљ Стефан III и манастир припада Српској православној цркви која је и званично призната уставом Косова. Међутим, као кућа Божија, овај манастир је био место на којем се нису окупљали само хришжани различитих конфесија, већ и муслимани. У нашој архиви, ми имамо пуно докумената Отоманских султана који дају посебне привилегије и заштиту овом манастиру признајући притом његову важност за стабилност овог дела Царства. Манастир Дечани је такође споменик који припада културном наслеђу Косова и као такав, треба да буде понос свим његовим грађанима без обзира на веру и етничку припадност. И на крају, манастир је на листи УНЕСКО-ове светске културне баштине и припада целом човечанству.

Манастир Високи Дечани 'признат тзв "уставом" Косова' и уписан на листу УНЕСКО-а то је платио једино придевом "српски" који нигде није наведен. Нико се није бунио. Фото: Зоран Влашковић
Ови различити слојеви идентитета се међусобно не искључују већ ово необично место чине још инклузивнијим и вреднијим за све нас. Пре неколико недеља држали смо службу којој су присуствовали православни хришћани из различитих делова света. Поред Срба, ми смо имали православне Албанце, Јапанце са својим свештеником из Јокохаме, групу румунских монахиња и 40 Грка из Солуна. Осим српског, приликом служења користили смо албански, грчки, јапански и енглески језик.  
Испред нас на Косову данас је јасан избор, а то је да градимо модерно демократско друштво у коме сви грађани без обзира на верску и етничку припадност могу живети у миру као једнаки или пак други избор, а то је да се окрену националистичким и радикалним верским идеологијама које дискриминишу друге. Овај први избор ће за Косово отворити бољу перспективу, док ће нас овај други вратити назад у патњу, сиромаштво и изолацију. Зато данас као верски лидери, ми ћемо подићи свој глас и подржати мир и толеранцију изразавајући захвалност нашем заједничком Творцу што нас је окупио овде данас да покажемо своју приврженост у напорима да изградимо међусобно поверење и заједничку будућност.
Хвала на пажњи
о. Сава Јањић
игуман манастира Високи Дечани

Пише: Иван Максимовић
Превод са енглеског: ДЈ
Транскрипт преузет са: Интерфеитх Косово

Припремиле: КМ Новине

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине