Остаци Исе Бољетинца "добиле" статус моштију и то у једном од утицајних српских листова - Политици.
Отворена провокација у (српском?!) листу Политика – текст професора политичких наука Неџмедина Спахиуа у коме се пише о најважнијем датуму косовских Албанаца (10. јун, дан ”када је одржана Прва призренска лига (1878), кад је усвојена резолуција Савета безбедности УН (1999) и када је Џорџ В.Буш најавио (2007) независност Косова.”), износе оптужбе за наводно скрнављење муслиманског гробља у Подгорици, Иса Бољетинац представља као пријатељ Срба (?!) који су га упркос томе убили, а његови посмртни остаци се називају МОШТИМА!
Несумњиво је да је једном професору политичких наука у Приштини, рођеном у Косовској Митровици, познато значење речи ”мошти”. Кренимо најпре од тога шта значи реч „мошти“.
Да овај термин није употребио случајно, већ са врло јасном намером да се укаже на то које место заузима Иса Бољетинац код косовских Албанаца, показује и поређењем преношења моштију Светог Кнеза Лазара Косовског са посмртним остацима Исе Бољетинца. Другим речима, оно што је за нас Свети Кнез Лазар, за њих је Иса Бољетинац. Немамо ништа против тога да га сматрају за свог хероја (Ибрахим Ругова му је 2004 године посмртно доделио орден хероја Косова) али је несхватљиво да о томе читамо у српском (?!) дневном листу.
Заправо то и није толико несхватљиво ако узмемо у обзир карактер власти у Београду, а ни ново ако узмемо у обзир сва досадашња понижења, проблем је заправо што на ово НИКО НЕ РЕАГУЈЕ.
Успут, у делу текста у коме пише о преносу моштију Светог Кнеза Лазара Косовског, Неџмедин Спахиу нас индиректно оптужује за ратове у бившој Југославији.
Ко је био Иса Бољетинац кога нам Спахиу представља као пријатеља кога смо ми убили?
Иса Бољетинац је био учесник Призренске лиге. Призренска лига је скраћени назив војно-политичке организације под називом ”Лига за одбрану права Албанског народа” које је основано 10. јуна 1878. године у Призрену, са циљем борбе за аутономију и уједињење свих територија на којима у Османском царству живе Албанци, без обзира на то да ли су на тим територијама у већини или нису. Није тешко извести закључак да идеја стварања Велике Албаније о којој се данас говори и на којој се ради није нова, већ има корене у Призренској лиги.
У књизи „Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку/Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовскометохијске“ се наводи:
“Документацију о злочинима над српским народом, Министарство иностраних дела Краљевине Србије објавило је 1899. године, под насловом „Преписка о арбанашким насиљима у Старој Србији 1898-1899“.[4] Дипломатски напори да се како-тако заштити српски народ и спречи масовно исељавање са Косова нису уродили плодом; у акцији разоружавања Срба 1901. године дошло је до великог покоља наших сународника, при чему је Иса Бољетинац имао најистакнутију улогу.[5] ”
У јеку злочина над Србима, Русија је одлучила да помогне и поред тадашњих конзулата у Скопљу и Призрену, одлучила је да отвори и конзулат у Косовској Митровици. Међу највећим противницима отварања конзулата био је и Иса Бољетинац. Изјавио је да ће радије погинути него дозволити да дође до отварања конзулата и отворено је претио да ће запалити кућу свакоме ко се усуди да изнајми стан руском конзулу. Након притиска српске дипломатије Иса Бољетинац је протеран у Цариград.
Приликом ослобођења Косова и Метохије 1912. године Иса Бољетинац је код Призрена командовао јединицама које су се бориле против Треће армије српске војске.
Оптужбе за наводно скрнављење муслиманског гробља у Подгорици се износе вероватно како би се оправдало уништавање српских културно-историјских споменика на Косову и Метохији од стране Шиптара.
Да подсетимо, од 1999. године уништено је или оштећено укупно oко 150 цркава и манастира и других објеката од којих чак 61 имају статус споменика културе, а од тога 18 су од изузетног значаја за државу Србију. Такође оштећено је и уништено 5.261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од педесет гробаља не постоји ниједан читав споменик, чак су из гробова ископаване и разбациване кости.
Као што рекох, не чуди ме што је овај текст објављен, али је невероватно и жалосно да овакве провокације и понижења остају без било какве реакције.
Племе моје сном мртвијем спава…
Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ
Извор: ФБ Репортер
Отворена провокација у (српском?!) листу Политика – текст професора политичких наука Неџмедина Спахиуа у коме се пише о најважнијем датуму косовских Албанаца (10. јун, дан ”када је одржана Прва призренска лига (1878), кад је усвојена резолуција Савета безбедности УН (1999) и када је Џорџ В.Буш најавио (2007) независност Косова.”), износе оптужбе за наводно скрнављење муслиманског гробља у Подгорици, Иса Бољетинац представља као пријатељ Срба (?!) који су га упркос томе убили, а његови посмртни остаци се називају МОШТИМА!
Несумњиво је да је једном професору политичких наука у Приштини, рођеном у Косовској Митровици, познато значење речи ”мошти”. Кренимо најпре од тога шта значи реч „мошти“.
”СВЕТЕ МОШТИ (грч: Αγια λείψανα); земни остаци светитељских тела; одуховљена телесна пребивалишта Божија; осведочени храмови Светог Духа, у облику целокупног тела, делова тела или честица…Код Срба, израз “мошти”… коришћен је у народу и за мошти као извор извесних натприродних, чудотворних снага – моћи, превасходно исцелитељских, па је стога и посебан однос према њима изражаван кроз целивање, поклоне, молитве…Као предмет поштовања Цркве, са посебном пажњом, мошти су чуване током историје.” (pravoslavlje.net)
Да овај термин није употребио случајно, већ са врло јасном намером да се укаже на то које место заузима Иса Бољетинац код косовских Албанаца, показује и поређењем преношења моштију Светог Кнеза Лазара Косовског са посмртним остацима Исе Бољетинца. Другим речима, оно што је за нас Свети Кнез Лазар, за њих је Иса Бољетинац. Немамо ништа против тога да га сматрају за свог хероја (Ибрахим Ругова му је 2004 године посмртно доделио орден хероја Косова) али је несхватљиво да о томе читамо у српском (?!) дневном листу.
Заправо то и није толико несхватљиво ако узмемо у обзир карактер власти у Београду, а ни ново ако узмемо у обзир сва досадашња понижења, проблем је заправо што на ово НИКО НЕ РЕАГУЈЕ.
Успут, у делу текста у коме пише о преносу моштију Светог Кнеза Лазара Косовског, Неџмедин Спахиу нас индиректно оптужује за ратове у бившој Југославији.
Ко је био Иса Бољетинац кога нам Спахиу представља као пријатеља кога смо ми убили?
Иса Бољетинац је био учесник Призренске лиге. Призренска лига је скраћени назив војно-политичке организације под називом ”Лига за одбрану права Албанског народа” које је основано 10. јуна 1878. године у Призрену, са циљем борбе за аутономију и уједињење свих територија на којима у Османском царству живе Албанци, без обзира на то да ли су на тим територијама у већини или нису. Није тешко извести закључак да идеја стварања Велике Албаније о којој се данас говори и на којој се ради није нова, већ има корене у Призренској лиги.
У књизи „Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку/Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовскометохијске“ се наводи:
“Документацију о злочинима над српским народом, Министарство иностраних дела Краљевине Србије објавило је 1899. године, под насловом „Преписка о арбанашким насиљима у Старој Србији 1898-1899“.[4] Дипломатски напори да се како-тако заштити српски народ и спречи масовно исељавање са Косова нису уродили плодом; у акцији разоружавања Срба 1901. године дошло је до великог покоља наших сународника, при чему је Иса Бољетинац имао најистакнутију улогу.[5] ”
Приликом ослобођења Косова и Метохије 1912. године Иса Бољетинац је код Призрена командовао јединицама које су се бориле против Треће армије српске војске.
Оптужбе за наводно скрнављење муслиманског гробља у Подгорици се износе вероватно како би се оправдало уништавање српских културно-историјских споменика на Косову и Метохији од стране Шиптара.
Да подсетимо, од 1999. године уништено је или оштећено укупно oко 150 цркава и манастира и других објеката од којих чак 61 имају статус споменика културе, а од тога 18 су од изузетног значаја за државу Србију. Такође оштећено је и уништено 5.261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од педесет гробаља не постоји ниједан читав споменик, чак су из гробова ископаване и разбациване кости.
Као што рекох, не чуди ме што је овај текст објављен, али је невероватно и жалосно да овакве провокације и понижења остају без било какве реакције.
Племе моје сном мртвијем спава…
Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ
Извор: ФБ Репортер
Припремиле:
КМ
Новине
Има јунака...
ОдговориИзбриши