Савремени „дијалог љубави“ који се обавља у форми голог
сентиментализма уствари је маловерни отказ од спасоносне „светиње Духа и
вере Истине“ (2. Сол. 2, 13), тојест од једино спасоносне „љубави
Истине,“ -Свети Јустин Ћелијски.
Мај 2015, Родос – Сви црквени обзири су пали, и пастири Цркве су срушили страже и допуштају да вукови без застоја разграбљују стадо. Опште уједињење цркава у једну надцркву иде убрзано. Лажни пастири би хтели да Цркву Православну сједине са разним сектама. Све истине Вере се релативизују и ствара се оквир за надцркву, која је такође верска секта, екуменизам. Екуменисти секташима називају православне, а све остале религије и секте су им партнери у дијалогу, са којима се моле и труде да нађу најмањи заједнички садржалац.
После корака ка уједињења са римокатолицима, постављена је и основа уједињења са верским сектама које у свом учењу признају „право жена да буду свештенице“ и венчавају хомосексуалне парове. Документ о свештенству који се најављује, може да сруши преграду између православних и лутерана тако што ће огромне разлике представити само као различит фолклор православних и лутерана настао због различитих историјских околности.
Међународна лутеранско-православна комисија спрема документ на тему свештеничког служења. Екуменисти са обе стране који су започели билатерални дијалог 1981. организоваће 2017. заједничку прославу сећања на 500 годишњицу Лутерове реформе. Чланови лутеранско-православне комисије донели су ту одлуку у току 16. билатералног састанка који се одржао на острву Родос у Грчкој од 28.04 до 5. маја.
„То је велики екуменски знак да лутерани и православни славе годишњицу реформе заједно“, рекла је „свештеница“ Каисамари Хинитика, водећа особа у екуменским релацијама за лутеранску федерацију. Она је приметила да је богословски утицај реформације, такође, утицао на источно хришћанство и реорганизовао друштво и на истоку и на западу.
“Добро је да смо спремни да признамо ове утицаје и да славимо годишњицу реформације заједно,” рекла је Хинтика, која служи као ко-секретар комисије.
Истовремено, утицај лутеранске реформације на мисао и друштво у православним земљама се од разних православних аутора и Светих Отаца обележава као негативан, па и погубан. Отац Јустин Ћелијски је један од аутора који најбоље објашњава протестантизам, а из његовог писања можемо да наслутимо и утицај на доминантно размишљање и на истоку, данас:
Васпитавање „папистичког гордоумља и „непогрешивог“ безумља“ је, заиста, у српским школама и научним круговима доминантно, од Доситеја Обрадовића до данас.
У току 16. светског заседања 2017. Комисија ће изнети и финални документ поводом Свете Тајне свештенства о коме оба партнера дискутују од 2012. године.
Овај састанак на Родосу је требало да буде завршни чин процеса изучавања, међутим, чланови комисије су закључили да треба да наставе са разговорима до следећег Светског заседања да би довољно разрадили ову врло важну тему свештенства.
Без обзира на трогодишњи процес припремања да би стигли до финалног документа „одлучили смо се за накнадна изучавања и дискусије, да би појаснили најважнија питања.“ Хинитика је изјавила да су годишњи састанци комисије временом постали врло важни јер помажу да поделимо и размишљамо заједно: „јер смо сви чланови Христовог тела, без обзира на разлике“ са теолошке и историјске тачке гледишта.
Тренутни копредседници мешовите комисије су лутеран Кристоф Клајн из Румуније и митрополит Цариградске патријаршије Генадиос Сасимски. На састанку су били представници готово свих помесних цркава. Београдску патријаршију је представљао професор Београдског теолошког факултета Раде Кисић. Бугарска и Чешка црква нису имале представнике на овом бесрамном збору.
Уз ову вест, наведимо да су се лутерани толико удаљили од хришћанства, да у Сан Франциску, САД организују феминистички фестивал под именом „Женско име Бога-Богиње – парадигма правде и снажења“, на коме је наступала, између осталих пагана, својим предавањем и свештеница богиње Изиде и одслужила се служба овој лажној богињи. Лутеранска феминистичка парохија у Сан Франциску само је пример безпринципијелности до које стижу лутерани, међу којима постоје и свештеници који негирају божанство Христу. Очигледно је да стварање глобалне надцркве у којем учествују и „православни“ екуменисти нема никакав принцип осим пацифистичког изједначавања Истине са лажју, Христа са мамоном.
Извор: riforma.it
Погледајте на исту тему: СРПСКИ ЛУТЕРАНИЗАМ
Текст припремила екипа ФБ странице «Православље живот вечни»
 |
| Хинитика, на заједничком заседању са „православнима“. |
Мај 2015, Родос – Сви црквени обзири су пали, и пастири Цркве су срушили страже и допуштају да вукови без застоја разграбљују стадо. Опште уједињење цркава у једну надцркву иде убрзано. Лажни пастири би хтели да Цркву Православну сједине са разним сектама. Све истине Вере се релативизују и ствара се оквир за надцркву, која је такође верска секта, екуменизам. Екуменисти секташима називају православне, а све остале религије и секте су им партнери у дијалогу, са којима се моле и труде да нађу најмањи заједнички садржалац.
После корака ка уједињења са римокатолицима, постављена је и основа уједињења са верским сектама које у свом учењу признају „право жена да буду свештенице“ и венчавају хомосексуалне парове. Документ о свештенству који се најављује, може да сруши преграду између православних и лутерана тако што ће огромне разлике представити само као различит фолклор православних и лутерана настао због различитих историјских околности.
Међународна лутеранско-православна комисија спрема документ на тему свештеничког служења. Екуменисти са обе стране који су започели билатерални дијалог 1981. организоваће 2017. заједничку прославу сећања на 500 годишњицу Лутерове реформе. Чланови лутеранско-православне комисије донели су ту одлуку у току 16. билатералног састанка који се одржао на острву Родос у Грчкој од 28.04 до 5. маја.
„То је велики екуменски знак да лутерани и православни славе годишњицу реформе заједно“, рекла је „свештеница“ Каисамари Хинитика, водећа особа у екуменским релацијама за лутеранску федерацију. Она је приметила да је богословски утицај реформације, такође, утицао на источно хришћанство и реорганизовао друштво и на истоку и на западу.
“Добро је да смо спремни да признамо ове утицаје и да славимо годишњицу реформације заједно,” рекла је Хинтика, која служи као ко-секретар комисије.
Истовремено, утицај лутеранске реформације на мисао и друштво у православним земљама се од разних православних аутора и Светих Отаца обележава као негативан, па и погубан. Отац Јустин Ћелијски је један од аутора који најбоље објашњава протестантизам, а из његовог писања можемо да наслутимо и утицај на доминантно размишљање и на истоку, данас:
Протестантизам? Најрођеније и верно чедо папизма, својом рационалистичком схоластиком срља из јереси у јерес, стално се дави у разним отровима својих јеретичких заблуда. Притом, папистичко гордоумље и „непогрешиво“ безумље апсолутистички царује и пустоши душе његових верника. У начелу, сваки је протестант независни папа, непогрешиви папа у свима стварима вере. А то увек води из једне духовне смрти у другу.
Васпитавање „папистичког гордоумља и „непогрешивог“ безумља“ је, заиста, у српским школама и научним круговима доминантно, од Доситеја Обрадовића до данас.
У току 16. светског заседања 2017. Комисија ће изнети и финални документ поводом Свете Тајне свештенства о коме оба партнера дискутују од 2012. године.
Овај састанак на Родосу је требало да буде завршни чин процеса изучавања, међутим, чланови комисије су закључили да треба да наставе са разговорима до следећег Светског заседања да би довољно разрадили ову врло важну тему свештенства.
Без обзира на трогодишњи процес припремања да би стигли до финалног документа „одлучили смо се за накнадна изучавања и дискусије, да би појаснили најважнија питања.“ Хинитика је изјавила да су годишњи састанци комисије временом постали врло важни јер помажу да поделимо и размишљамо заједно: „јер смо сви чланови Христовог тела, без обзира на разлике“ са теолошке и историјске тачке гледишта.
Тренутни копредседници мешовите комисије су лутеран Кристоф Клајн из Румуније и митрополит Цариградске патријаршије Генадиос Сасимски. На састанку су били представници готово свих помесних цркава. Београдску патријаршију је представљао професор Београдског теолошког факултета Раде Кисић. Бугарска и Чешка црква нису имале представнике на овом бесрамном збору.
Уз ову вест, наведимо да су се лутерани толико удаљили од хришћанства, да у Сан Франциску, САД организују феминистички фестивал под именом „Женско име Бога-Богиње – парадигма правде и снажења“, на коме је наступала, између осталих пагана, својим предавањем и свештеница богиње Изиде и одслужила се служба овој лажној богињи. Лутеранска феминистичка парохија у Сан Франциску само је пример безпринципијелности до које стижу лутерани, међу којима постоје и свештеници који негирају божанство Христу. Очигледно је да стварање глобалне надцркве у којем учествују и „православни“ екуменисти нема никакав принцип осим пацифистичког изједначавања Истине са лажју, Христа са мамоном.
 |
| Прослава Васкрса на лутерански начин. „Свештеница“, промотер геј-бракова у свом наступу бешчешћа. |
Погледајте на исту тему: СРПСКИ ЛУТЕРАНИЗАМ
Текст припремила екипа ФБ странице «Православље живот вечни»
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.