https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:

петак, 13. март 2015.

Бескрвни пут кући

петак, 13. март 2015. | КМ новине 0


Зашто је Путин отворено говорио о учешћу Русије у догађајима око "кримског пролећа"?


   Филм "Крим. Пут у отаџбину", чији су фрагменти били приказани 9. марта на руској телевизији, као што је очекивано на Западу је искоришћен као још један повод да се окриви Русија. "Владимир Путин је признао да је наредио анексију Крима" – приближно овако су западни медији протумачили речи руског председника.


    Међутим, у стварности, руски председник је рекао следеће: "Ја сам свим мојим колегама, а било их је четворица, рекао, да се ситуација у Украјини одвија на такав начин, да смо принуђени да започнемо посао око повратка Крима у састав Русије. Јер ми нисмо могли ту територију и људе који тамо живе, препустити судбини, под налетом националиста".


    Руски председник је рекао да је мишљење становника Крима испитано у затвореној анкети.


    "Испоставило се да је број оних који желе присаједињење Русији, на Криму - 75% од укупног броја станоника. Истраживање је спроведено у затвореној анкети, ван контекста о могућем присаједињењу. За мене је постало очигледно да би, ако дође до овога, ниво или број оних који би желели да се овај историјски догађај деси, био знатно већи".


До сада је Русија радије ћутала о свом директном учешћу у "кримском пролећу". Зашто се сада шеф државе одлучио да отворено говори о овоме?


    - Чињеница је, да је Путин и политчар, и, истовремено, народни лидер - говори директор Института за политичке студије Сергеј Марков. - Као и сваки политичар, Путин понекад не говори истину о протеклим догађајима. Конкретно, дуго времена, је негирао учешће руских војника у припајању Крима Русији. Али на крају је рекао истину. А амерички председник Барак Обама још увек није признао да САД имају најдиректније везе са државним ударом у Кијеву у фебруару 2014. године када су на власт дошле проамеричке марионете. Без Америке, овај преврат се напросто не би догодио.


Разлика између Путина и Обама је у томе, што Путин, пре или касније, говори истину. Зато је Путин - народни лидер.


    Он је рекао, да је када су политички терористи, који су управљали Мајданом, организовали лов на демократски изабраног председника Украјине, он дао команду да се Јанукович спасе од физичког уништења.


    И током операције спасавања председника Украјине руска влада је схватила да не може руско становништво на Криму препустити терористима који су окупирали власт.


    Становници полуострва, осим подршке Русије, нису могли да рачунају ни на шта друго. Путин је предвидео све потешкоће које ће се јавити при поновном присаједињењу Крима. Али он је такође знао да је то историјски избор Русије.



Колико озбиљна је била опасност која је претила руском становнштву Крима?


    - Иако Путин то није отворено рекао, Русија је Кримљане спасила од геноцида. У будућности он ће то сигурно рећи.


    На Криму је могло бити горе него у Донбасу. Жртве су могле бројати десетине хиљада убијених. У том смислу, треба схватити, да су у Кијеву власт запосели људи који мрзе све руско. Управо за уништење свих Руса у Украјини они су добили велику подршку споља.


Да ли је било могуће у Донбасу поновити оно што се десило на Криму?


    - Мислим да је било не само могуће, него и неопходно. И не само у Донбасу, него у практично свим регионима Југо-Исотка Украјине. У Одеси, Харкову, Николајеву, истину говорећи, већ су били започети антимајдански устанци, али су били брутално притиснути кијевском хунтом. Да је пре годину дана, Русија је помогла овим регионима, као што је помогла Криму, садашња антируска влада у Кијеву, највероватније, више не би постојала. А ситуација са санкцијама би била не много тежа него што је сада. Да не помињем чињеницу да би било спасено хиљаде људских живота.


    - Мислим да Владимир Путин, говорећи о учешћу Русије у кримским догађајима, жели да подсети и руску и страну елиту, да је "Крим наш" и да ми од њега нећемо одустати ни у ком случају - рекао је декан факултета "Социологија и политичке науке" Финансијског универзитета при влади Руске Федерације Александар Шатилов. - Украјинска влада и даље јавно пропагира своју намеру да поврати полуострво. Посебно су ови разговори интензивирани у условима примирја у Донбасу. Путинова изјава је знак да Русија од Крима неће одустати ни под каквим околностима.


    - Верујем, да се од самог почетка Русија није тербала стидети свог учешћа у кримским догађајима, - говори политички аналитичар и блогер Анатолиј Ел-Мурид. - Напротив, у тој ситуацији неопходно је било изабрати још агресивнију тактику. И, скоро сигурно, наша отвореност донела би нам корист. У том смислу, када би Запад осетио нашу одлучност, могуће је да би санкције биле чак и слабије него што су сада.


    Јасно је да негативну реакцију Запада, у првом реду САД, ни у ком случају не би могли избећи, ма колико год пазили и одавали утисак да немамо никакве везе са тим.


    Слична је ситуација и у Донбасу. Ми требамо потпуно отворено изјавити да подржавамо устанике из разлога што кијевска власт спроводи отворени геноцид над руским становништвом у том региону. И ми имамо пуно право да спречимо масовна убиства цивила.


Путинова изјава је знак да ћемо од сада заузети отворенију и директнију позицију у вези са догађајима у Украјини?


    - Надам се томе. Иако је сада веома тешко рећи којим се мотивима водио Путин.


Да Русија није интервенисала у кримским догађајима пре годину дана, било је могуће да кијевска хунта "смири Крим?"


    - Мислим да јесте. Иако је марта 2014. године Украјина као држава мало шта представљала, она би ипак успела да се избори са кримском самоодбраном. Одреди "Десног сектора" уз подршку радикалних татарских националиста могли су лако да угуше антимајданске протесте широм Крима, са изузетком, можда, Севастопоља. Тамо би у случају погрома цивила, највероватније, интервенисали руски војници из оних јединица које су се налазиле у граду. А у остатаку републике могла се веома брзо десити иста ствар која се десила касније у Одеси, Харкову, Запорожју итд.


    Колико ја знам, већ је припремано наоружавање татарских националиста. Као резултат тога, уз немешање "учтивих људи", могла су произићи дешавања окрутна као "одеска Хатина".


Колико је реално било да Русија у Донбасу понови "кримски сценарио"?


    - Мислим да се нешто слично разматрало. Ту пре свега говоримо о Харкову. Готово истовремено са кримском делегацијом у Москву је допутовао градоначелник Харкова Кернес и губернатор Харковске области Добкин. Из њихових јавних изјава може се закључити да су били спремни да се ослоне на подршку Москве, како би добили бар неку аутономију од Кијева. Није случајно да је у Харкову пре годину дана одржан конгрес посланика Југо-Истока Украјине. Русија би могла, да је подржала ове тенденције, обезбедити да најмање три области - Харковска, Доњецка и Луганска – практично без крви добију аутономију. У то време, политичке елите у тим регионима су биле спремне да иду на неки облик савеза са Русијом. Зашто се Кремљ није одлучио за ову варијанту, из информација које су данас доступне, немогуће је разумети.

Са руског превео
Срђан Ђорђевић, дипл. екон.
сарадник Друштва српско-словенске солидарности КиМ
 «Григорије Степанович Шчербина»

Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.