Задушнице на Косову и Метохији

---

...

Када задушнице јесење дођу,

Тужна родбина масовно крене,

У завичај, силом остављен,

До наше Јужне покрајине,

У пратњи КФОРА и ЕУЛЕКСА,

Зараслим путем, кроз пуста поља,

Да своме циљу на крају стигну,

Да посете, срушена гробља.

А када стигну, на рад се баце,

Да прво усправе споменике,

Да скупе слова са именима,

И саставе  поцепане слике,

Разбацане кости да прикупе.

Које бацише кабадахије,

Па тек онда, можда и стигну,

Да запале свећу и гроб окаде,

Да поново ожале најмилије.

Јер мрак ће брзо да падне,

Назад се одмах кренути мора,

Јер КФОР неће да причека,

Још једна суза да се пусти,

На гроб покојнику намењен,

Последњи поздрав да упуте,

За најмилијег, што вечно лежи,

Једном умро, безброј пут сахрањен.

А ми равнодушно само ћутимо,

Правимо се да то не знамо,

Власти ништа не предузимају,

Док једног априлског дана,

Шиптари „фини, мали, поштени,“

Уз помоћ КФОРА и ЕУЛЕКСА,

На њихов гроб не покуцају.

Милош Ђошан

---

Припремиле: КМ Новине