https://1.bp.blogspot.com/-mlNCiaaJGtw/YBljytHAOqI/AAAAAAAAEK8/HNNDuRfgNkoowVRPiBJBwUFeeUTO8ExZACLcBGAsYHQ/s468/%25D0%25B2%25D0%25B8%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25BE-%25D0%25BE%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BC%25D0%25B0.gif
Вести:

четвртак, 27. новембар 2014.

Марко Ђурић пише ''из главе'' Енвера Хоџе

четвртак, 27. новембар 2014. | КМ новине 0

Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију на шољи има фото диктатоеа, врховног и комунистичког вође Албанаца после Другог светског рата.
...
КАО и на многим другим, и на радном столу директора владине Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, стоји шоља пуна оловака. Нешто је овде, ипак, неочекивано. На шољи је слика диктатора Енвера Хоџе, врховног и комунистичког вође Албанаца после Другог светског рата.

Овај сувенир Ђурић је добио на поклон од веома доброг пријатеља који се вратио са пута из Албаније.

„Поклону се у зубе не гледа“, каже стара народна, а и никад није лоше подсетити се историје, препоручују "Новости" које су ово и објавиле. Ако је тако онда да направимо кратак пресек.

Енвера Хоџа је један од оснивача Албанске комунистичке партије. Био је њен главни секретар.

У доба комунистичког режима Енвера Хоџе Албанија је озваничила атеизам, забранила исповедање вере, и наметнула дубоку асимилацију свих мањина албанизацијом и променом њихових имена и презимена. Џамија у Враки надомак Скадра служила је као складиште оружја, док је црква била претворена у дом омладине, са бином на месту олтара.

Да би још више уништила националне мањине КП Албаније је 1975. донела посебан декрет о промени ''неподобних'' имена и презимена.. Те године је и формално почео поступак брисања Словенских имена, па и Српских и Црногорских.

У том декрету је написано ''грађани који имају неодговарајућа имена са: политичког, идеолошког и националног становишта су обавезни да га замене''.
По наводима Љубице Штефан, први и једини пут када је Хоџа био у посети Београду (тада главном граду ФНРЈ)  разговарао је са Јосипом Брозом Титом о Косову. Наводе је поткрепила Хоџиним мемоарима (Сјећања, Присјећања, Успомене, други извори ту књигу називају и "Титоисти") објављенима 1979. у Тирани.

На Хоџину изјаву "Косово и друге области албанског становништва у Југославији су албански територији, које су велике силе неправедно отргле. Сада су створени услови да се овај проблем праведно реши", Тито му је одговорио: "Слажем се, то је и наша жеља, али у овом тренутку ми не можемо ништа учинити у том смислу, јер то Срби не би схватили", а Хоџа је на тај одговор узвратио речима: "Ако то не схватају данас, схватиће сутра".

Ово је уједно и једини траг овој тврдњи али се ипак ради о његовим мемоарима и то за време живота Ј.Б. Тита. У прилог таквој тези и те како иде чињеница да се шиптарски терор и злочини над Србима непосредно после Другог светског рата нису кажњавали што је Србима уливало несигурност, страх и терало у прогон да би им каснији повратак био чак и законском депешом забрањен за време Титове Југославије.


Документ о забрани повратка "колониста" се ипак односио на све расељене и пре свега на Србе са КиМ.
Идентичну, мада тек делимично прикривену политику, власт у Београду води и данас а на КиМ је представља управо Марко Ђурић пре свих. Активно се спроводи Бриселски споразум који има за циљ да заокружи независност јужне српске покрајине. Док се о повраку повремено говори све учињено Србе са КиМ тера у расељеништво. А и промена идентитета Срба са КиМ активно се спроводи. По Бриселском споразуму радници српских служби, распуштених од издајничке власти, морају да се интегришу (поалбанизују) у сепаратистичке непризнате институције а уколико се преселе на територију централне Србије губе права на сва примања! Да би се запослили у таквим институцијама морају да псоедују лична документа и као грађани непризнате "државе Косово" наставе да раде и живе на својој земљи али сада као "Косовари".

Занимљиво је и да је Енвер Хоџа имао разрађен план за рат на Косову, али “није реаговорао” током демонстрација 1981. године, јер је са закашњењем обавештен о том догађају, тврди његов син Иљир.

Руски историчар Артјом Улуњам објавио је у свом тексту "Тајна операција Експлозија" да се комунистички вођа Енвер Хоџа крајем 70-их и почетком 80-их прошлог века припремао за рат којим је требало присвојити Косово, делове Црне Горе и Македоније у којима албанско становништво има већину. То се види и на основу каснијег самита у Хелсинкију 1975. године где је Албанија одбила да потпише акт на основу кога су дефинисане послератне границе Европе. Процес активне припреме за рат са Југославијом довео је до тога да Хоџа 1978. године оснује "Канцеларију за Косово"

Шоље за укус свакога из српске владе... за кафу са комшијом.

Не може се порећи сличност политике Енвера Хоџе са политиком коју спроводи Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, и преко њега влада Србије, који поред свега имају још нешто заједничко - Енвер Хоџа је од 1934. до 1936. радио у албанској амбасади у Бриселу. Ико Ђурић у својој биографији истиче да је потомак, по женској линији породице Пашић из које је и чувени дипломата и политичар Никола Пашић, он на свом столу нема његову већ фотографију Енвера Хоџе, диктатора и атеисте.

Тако да такав предмет није случајно ту већ је знак политике коју  воде људи у српској власти и оданост комунистичким тоталитарним и антихришћанским идејама које непрекидно дивљају и пустоше по Србији ево већ готово читав век. 


Припремиле: КМ Новине

Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.