Вести:

субота, 6. септембар 2014.

Како се од Срба стварају Зомби нације црногорска, ''бошњачка'', хрватска, војвођанска...

субота, 6. септембар 2014. | КМ новине 0

Код нас су недавно настале нове нације као црногорска, македонска, муслиманско-бошњачка.
...

Значајан елемент самоутемељења хрватске, македонске и црногорске нације, као и покушаја формирања унитарне босанске државе, било је разграничавање сопственог идентитета од Срба, који су свима њима послужили као митолошки „други“, конститутивни непријатељ у чијем поразу једино може да се уздигне нова и млада нација.

Познато је да је језик основно и базично обележје једне нације. Међународна лингвистика сваку језичку подударност на проценту већем од 75 одсто третира као један језик. Хрватски, бошњачки, црногорски „језици“ подударају се са српским на проценту од свега 100 одсто. Од српског народа у Црној Гори који се најснажније одупро, како католицизму тако и исламизацији, настоји створити посебна нација — црногорска — како би се Срби подјелом лакше уништили.

Црногорци су се одувек осећали и себе национално дефинисали као Срби са простора Црне Горе, док није стигао Мило. Црногорска академија наука и умјетности припрема „Рјечник црногорског језика“. Скандал! Циркус! Богами није; ако признато од других постоји нешто што се зове црногорски језик, онда је логично да то има и речник. Е, сад, што је таквом сочињенију адекватан једино назив „Рјечник српског језика којим се говори у Црној Гори“, није, изгледа, ничији проблем.

 http://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2012/12/CrnaGora_Crnogorci_070906_AFParhivaV.jpghttp://eizbori.com/wp-content/uploads/2012/04/milo-djukonovic.jpg


Почетком двадесетог века, 1909. године у Црној Гори, тада самосталној кнежевини, организован је попис становништва и 94,38 одсто становника изјаснило се као Срби. Остатак су Албанци. Црногорца ниједног. Српским језиком говорило је 95 одсто пописаних, остали албанским. Доласком на власт 1945. године комунисти све Србе преименују у Црногорце. Језик нису дирали. То је урадио њихов баштиник, Ђукановић. Тако смо добили и црногорски језик а добићемо и горе споменути речник... За именовање „црногорског језика“, званичници у Црној Гори су нашли основ не у науци, не код Срба, код Хрвата, већ код Бошњака у Федерацији БиХ. Заправо, десило се и са „црногорским“ и са „бошњачким“ језиком исто. Ни један ни други нити су постојали, нити су се помињали пре формирања ове две самосталне државе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. Сви напори који се у Црној Гори чине да се докаже национална и језичка самосталност у суштини су прихватање западних хтења да се омаловажи, смањи и уништи српски род…
Хрвати су до средине 19. века говорили чакавски и кајкавски. Онда су вође Илирског покрета донеле одлуку да Хрвати као народ за службени језик узму српски, да пређу на штокавицу. Људевит Гај је о томе отворено говорио, постоје и писани трагови, наглашавајући да су Хрвати прихватили српски језик као свој. Гај је у Даници у броју 31. за 1846. годину, између осталог, написао да ‘… сав свиет зна и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли; ну нама још нити издалека није на ум пало икада тврдити, да то није српски већ илирски језик; поносимо се и хвалимо Богу великому, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо'“ (Д. 
Руварац, 1997, ЏИВ). И Јосип Јурај Штросмајер то признаје.

Посао је по кратком поступку окончан Бечким договором, 1850. године. Тај документ спада у ред најзначајнијих у 
историји утемељења хрватске нације… 

Бошњаци као посебна етничка група, повезана религијским нитима (ислам), створена је у другој половини 19. века у глави Бењамина Калаја, аустроугарског намесника за БиХ. После свега што се у међувремену догодило, Бошњаци су данас народ и говоре, тако кажу, бошњачким језиком. Не пију ни кафу, ни каву већ кахву. Довољно за нови језик – бошњачки. Само да није српски.

Српски војници, муслиманске вероисповести, полажу заклетву у српској војсци пред Први светски рат

Све до пописа 1971. муслимани су се изјашњавали као Срби – муслиманске вероисповести јер су и пореклом Срби, чији матерњи језик Српски а који у доба окупације Турака под разним облицима притисака прешли у исламску веру. Ово је било потребно да би се могло манипулисати да су „Муслимани“ пореклом Хрвати, мада на тим просторима Хрвати никада нису живели. Да поменем само турске пописе из 15, 16 и 17 века. У тим прецизним пописима наведена су имена уживаоца и власника баштина као и имена тимарника и старешина села и џемата. Имена тих људи нису ни турска, ни арапска ни персијска већ словенска, у нашем случају српска. У некима су наведени и попови, калуђери, цркве и манастири. Бошњаштво из периода османске и аустроугарске владавине је промовисао освајач и окупатор из својих интереса. Ово сада је трећи пут да се муслимани опредељују да су Бошњаци.

http://sphotos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc7/598580_261311433992216_1033642908_n.jpg
Честитка за "Бошњачки" дан независности од... себе.

Интересима Турске, Ватикана и Запада то свакако одговара, јер што смо ситнији лакше је са нама владати, манипулисати и поткусуривати са нама своје империјалне апетите.

У Војводини праве нову нацију!… На делу је покушај разламања српског идентитета данашње Војводине, стварањем конкурентског културног и идентитетског обрасца – војвођанског. Да би се створио аутентични, у односу на српство конкурентски и дезинтегративни, војвођански културно идентитетски образац, неопходно је интегралистички српски модел учинити одбојним и представити га као назадни оквир који ограничава таленте и могућности за просперитет Војвођанера.

 Да би се у овом науму успело, морају се изградити војвођанске институције, створити војвођанске манифестације и наметнути војвођанске културно идентитетске норме, нове политичко-националне реалности.

Зато је било неопходно, сепаратистичким Статутом АП Војводине, увести институције Владе и премијера Војводине, зато смо морали да добијемо Војвођанску академију наука и уметности, Радио-телевизију Војводине, војвођанску заставу и многе друге елементе новог војвођанског националног идентитета.

                        
                         http://www.dw.de/image/0,,15433203_4,00.jpg

Ови симболи би требало да начине и у свест грађана Војводине утисну једно ново национално осећање. Осећање које неће сопствену националну припадност идентификовати са православљем, Немањићима, деспотом Стефаном, Орфелином, Вуком, Карађорђем и Кајмакчаланом, већ с јединственим културно-историјским простором Средње Европе. Мора се на сваки начин, институционално, културолошки и симболички начинити осећај „другости" у односу на остале Србе…

Они који су се бавили националним инжењерингом на Балкану (Бењамин Калај, Сава Штедимлија, Ј.Б. Тито,сада НАТО окупатори ) користили су ове покрајинске разлике, које су увећавали и злонамерно тумачили за стварања нових нација, отргнутих из српског националног корпуса. Раскидањем духовног заједништва панонских Срба са осталим деловима наше нације, могуће је и територију Војводине откопчати од Србије.

Не треба очекивати војну агресију или терористичку побуну националних мањина. Сценарио отцепљења може бити само онај монтенегрински. Прво се морају придобити срца и умови војвођанских Срба за идеју Војвођанства, а касније ћемо добити војвођански језик, можда и неко ново слово, војвођанску православну или унијатску цркву, и уопште војвођанску лисницу у војвођанском џепу. Аутономни кинески зид према Београду и осталим Србима није потребан нашем народу. Он је опасност и мора бити срушен. Ретко ко Војводину назива Северном Србијом. Име је битно. Није свеједно… Македонци су хиљаду година били Јужни Срби само се географски простор на коме су живели називао вардарски део Македоније.

 

Илустровале и припремиле: КМ Новине

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.

 
Copyright © 2014 - 2021 КМ Новине