КМ Новине: Шта треба да знамо а не знамо или заборављамо о томе - зашто су страдали Срби на Косову и Метохији 90-тих година па и после рата?
Јово Вукелић: |
КМ Новине: Какав је однос српског народа према тим жртвама?
Ј. Вукелић: Однос српског народа према српским жртвама на Космету оптерећен је покушајима са разних страна да се страдање омаловажи и умањи, да се побијени забораве причом да „треба заборавити прошлост“. Грађани, тачније народ најчешће немају могућности да на прави начин, јер им је ограничена слобода кретања, одају почаст настрадалима. Вандалско рушење српских гробаља, споменика и црквених храмова најбоља је илустрација албанског примитивизма и мржње која и даље исијава из њиховог колективног понашања.
КМ Новине: Какав је однос српских политичара и служби закона, реда, безбедности... уопште државног апарата према српским жртвама на КиМ?
Ј. Вукелић: Однос српских политичара и служби закона, реда, безбедности... уопште државног апарата према српским жртвама на КиМ је углавном неодговорајући, небрига је велика. Тај однос је кампањски, површан, најчешће у служби некаквих политичких циљева када се посећују гробља, открива неки споменик, одаје почаст изгинулима. Значи, нема сталног, систематског и брижног његовања успомене државних институција на изгубљене животе палих војника, полицајаца, бораца и невиних грађана. Све ово говори да код државних званичника углавном успешно делује пропаганда о заборављању страдалих Срба, који су своје животе уткали у одбрану отаџбине. Осећам се врло непријатно, стидим се, и у своје и у име породица настрадалих, таквог понашања званичних институција и званичника.
. . . . .
Удружење породица киднапованих и убијених полицајаца, војника и цивила на Косову и Метохији данима протестује испред Тужилаштва за ратне злочине тражећи правду за своје страдале и истину о отетима. Медији, државни апарат али и народ остају неми, у овом тренутку важне су неке друге ствари чији ће "понос", уз небригу о жртвама, нанети трајну срамоту српском народу.
Јово Вукелић је рођен 1952. године у Херцег Новом. Дипломиро је на Филозофском факултет у Београду.
Као студент је прогањан па потом и осуђен 1974. због вербалног деликта (као студент друге године на годину дана затвора, условно на две године) због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза.
Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.)
Припремиле: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.