...
Један пита: "Да ли ти једеш сендвиче за ручак"? Друг му нешто одговара али је тих па не чујем одговор. Дечак који му је поставио питање се насмеја и каже: "Па да, и ми једемо кајгану за ручак кад у кући немамо новца".
Ето, то је Србија. Деца нам живе на сендвичима и, како је Чкаља знао да каже:"Дупло празан". Питају га:"Па какав је то сендвич?"А Чкаља ће:"Како какав? Па, нормалан. Парче хлеба доле, парче хлеба горе, а унутра ништа".
Једино добро у овој причи је да се наша деца више не стиде сиромаштва (што је био случај последње деценије 20-ог века).
Није срамота бити сиромашан. Срамота је лагати, варати, красти, бити необразован и ходати слеп кроз живот. Срамота је кад се деца родитеља који су покрали ову државу смеју деци радника који не примају плату. Али та деца ће им вратити једног дана мило за драго кад се образују стекну знање и почну да освајају свет, а ови нек се и даље смеју, возе скупа кола, шмрчу квалитетну дрогу, пију добра вина и гину на друмовима и сплавовима.Од њих никад човек.
"Баба Стана"
Насловна фотографија: Илустрација Фото: КМ Новине
Припремиле: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.