Основни разлог писања овог текста је да подстакне на размишљање изван наметнутих нам оквира.
...
Напомена: преносимо део текста објављеног на порталу "Србски ФБ Репортер" где можете прочитати цео тескт и наћи везу за његово преузимање, такође, у целини.
Ставови аутора текста не одражавају нужно и ставове редакције већ пружају прилику да се умањи ефекат медијског мрака и пружи прилика сваком аутора да његово дело буде објављено са циљем подршке аналитике, научне, друштвене и политичке критике српског друштва.
Уводна реч
Присуство такозваних међународних
цивилних и безбедносних снага на Косову и Метохији, према Резолуцији
савета безбедности УН 1244 имало је за циљ испуњавање задатака који
укључују успостављање сигурног окружења у којем избеглице и расељена
лица могу безбедно да се врате домовима, обезбеђивање јавног реда и
сигурности и обезбеђивање услова за миран и нормалан живот за све
становнике Косова и Метохије и других.
Casus belli
Сада, 2014. године, односно после
деценију и по од доласка такозваних међународних цивилних и безбедносних
снага и бројних терористичких напада, почев од убиства 14 српских
жетелаца у Старом Грацком, убиства породице Столић у Обилићу, дизања у
ваздух аутобуса са путницима „Ниш експреса” код Подујева при чему је
погинуо и двогодишњи Данило са оба родитеља, терористичког напада у
кафићу „Панда” у Пећи у коме је живот изгубило шесторо младих људи и
деце а велики број особа је повређен, терористичког напада на децу која
су се купала на реци Бистрици у Гораждевцу, терористичког напада у
Косовској Митровици у којем је у бомбашком нападу повређено двоје мале
деце, брат и сестра Милица и Боривоје Вучетић, и бројних других, готово
свакодневних терористичких напада: уништавања, оштећивања и отуђивања
имовине у приватном и државном власниству, уништавања и оштећивања
цркава и манастира и других културно-историјских споменика итд. и
чињенице да се и даље преко 250 000 избеглих и прогнаних са Косова и
Метохије, у највећој мери српске националности, али и других, није
вратило својим кућама – јасно је да такозване међународне снаге нису, а
ако узмемо у обзир и дужину времена њиховог присуства, и не могу да
испуне постављене задатке – или им то и није циљ.
Власт
“По плодовима њиховим познаћете их” (Мт. 7, 16)
Од 5. октобра 2000. и тзв. „демократских
промена” Република Србија је само номинално суверена држава, односно
споља гледано поседује све чиниоце независности али је у ствари под
контролом и посредном влашћу страних сила – САД и појединих земаља ЕУ,
тачније оних земаља које су финансирале петооктобарске промене како би
на власт довеле политичаре који ће им бити послушни и радити у складу са
њиховим интересима.
Тим Маршал у књизи „Игра сенки – петооктобарска смена власти у Србији” пише:
- Америка, Британија и
Немачка потрошиле су више од шездесет милиона долара на финансирање
опозиције… Би-Би-Си је омогућавао пренос програма Радија Б92 на већу
раздаљину, а немачки Дојче веле је помагао најмање једним опозиционим
новинама тако што је плаћао папир и штампу.
На питање одакле му податак да је Запад потрошио 60 милиона на организацију 5. октобра, Тим Маршал је био изричит:
- То није никаква
тајна, довољно је видети документа америчког Конгреса. То је укупна сума
која је потрошена у Србији, на пример, за штампање материјала, за
обуку, тренинг, путовања, изборе… У креирању Отпора, на пример, директно
је учествовао амерички пуковник који их је у Мађарској снабдевао свим и
свачим, а понајвише парама.
Догађајима који су се одиграли 5. октобра 2000. претходила је велика припрема. Нико од милион људи који су тог дана били у Београду није се, тек тако, пробудио и дошао на идеју да дође у престоницу и спали зграду парламента. То је морало да буде добро организовано.
Догађајима који су се одиграли 5. октобра 2000. претходила је велика припрема. Нико од милион људи који су тог дана били у Београду није се, тек тако, пробудио и дошао на идеју да дође у престоницу и спали зграду парламента. То је морало да буде добро организовано.
Опозиција
Res, non verba. (Дела, не речи)
Отежавајуће околности у вези са садашњом
ситуацијом и могућим решењем проблема Косова и Метохије (и уопште
заштите националних интереса) можемо поделити у три групе.
У прву групу спадају проблеми са
разјединошћу опозиције, у другу проблем пасивности опозиције, а у трећу
проблем одсуства стратешке перспективе, односно постављање политике на
дужи рок и у вези са тим одсуство идеја и стратегије у вези решења
проблема Косова и Метохије.
Неприхватљиво је и необјашњиво да се у
ситуацијама као што је постављање граничних прелаза у централној Србији
према Косову и Метохији и потписивања тзв. Бриселског споразума
(Бриселске капитулације, Бриселске издаје) организују посебни, а не
заједнички протести опозиције, иако је и у овом случају, било позитивних
примера позива на саборност и заједничко деловање.
Исто тако је тешко дати одрживо објашњење
за самосталан наступ на протеклим изборима (ванредни парламентарни
избори одржани 16. марта 2014.), посебно ако се узме у обзир циљ
расписивања избора – обезбеђивање двотрећинске већине ради измене Устава
Републике Србије. Из тог разлога се стиче утисак да не постоји
подједнако код свих довољно развијена свест о важности промена кроз које
као политичка генерација пролазимо. Лични и страначки интереси се
стављају изнад националних.
Интернет
Герилско ратовање јесте појам који се
најчешће користи у војној области, али је начела герилског ратовања
могуће применити и у области политичког информисања и комуникације са
јавношћу. У том смислу, приметно је да је интернет код нас недовољно
политички искоришћен, како у континуираној политичкој комуникацији, тако
и у политичким кампањама. Стиче се утисак да се прецењује његова
забавна, а потцењује информативна функција.
Предности интернета, како у континуираној политичкој комуникацији,
односно информисању грађана, тако и у политичким кампањама су евидентне.
On-line комуникација је јефтина, непосредна, брза и интензивна.
Омогућава уз мале трошкове, велики учинак.
Овде је важно приметити да се деловање неких од ових организација
представља, па према томе и у делу јавности види, као непримерено,
непожељно, као патологија, користе се разне етикете (најчешћа је свакако
она да су у питању фашистичке организације) и друга средства укључујући
и захтеве за забрану, са циљем да се они уклоне јер представљају могући
узор другима.
Ширење дефетистичког мишљења
Уместо да ободре народ и подигну му
морал, оваквим својим изјавама опозициони политичари, без обзира на
њихове мотиве, чине управо супротно, изазивају осећање безнађа и
малодушности како народа у централној Србији тако и оних на Косову и
Метохији. У том смислу, овакве њихове изјаве представљају ништа друго
него ширење дефетистичког мишљења. То као последицу има и то да, рецимо,
на протесту против потписивања тзв. Бриселског споразума (Бриселске
издаје) у Београду буде присутан неприхватљиво мали број људи.
Уместо тога, подршка нам долази из
иностранства: “Огромна већина Срба, и оних младих, има у себи и
родољубље и национални понос, и то је оно што ће им помоћи да превазиђу и
ову садашњу нелаку тешку ситуацију. ” (Јарослав Фолдина, посланик у
чешком парламенту у разговору за Никад Граница)
Подсетимо се речи Томислава Николића
изречених на Правном факултету у Београду, на догађају којим је
обележено 100 година од Првог балканског рата. Николић је изјавио да се
„данас борба за истину и правду води речима … не треба да водимо ратове…
”. (Бета, 23.10.2012)
- Србија више неће
узроковати ратове и желимо бити стуб стабилности у региону. Нећемо
учествовати ни у каквим ратовима и сукобима – истакао је Вучић.
Напоменуо је да Србија једноставно више не жели да се враћа у прошлост и
да неће више стварати нове тензије и могуће ратове у региону.
(Анадолија/Ослобођење, 4.8.2014)
Ево шта са друге стране каже Свети
Владика Николај: „Дошао је рат. Нека буде мирна наша савест, хришћани,
јер рат је једно средство у рукама Божјим као мир. Пале су прве жртве.
Не жалите мајке и сестре, ваши погинули у рату живеће у рају, јер су
дали живот свој из љубави према ближњем, према потлаченој браћи својој.
Од те љубави нема веће, рекао је Христос.” (Свети Владика Николај
Охридски и Жички, БЕСЕДА ПРЕД КУМАНОВСКУ БИТКУ)
Чак је и Добрица Ћосић, који је још почетком 90-их почео да заговара поделу Косова, једном приликом написао:
- Отаџбину можемо да
одбранимо само ако је сви бранимо. У одбрани слободе за све људе и жене
постоје дужности… Рат је најтежи и најгори посао на земљи, а мора се.
Рат хоће освајачи, пљачкаши и убице. А ми то нисмо. МИ НЕ РАТУЈЕМО ДА
ОСВОЈИМО ТУЂЕ, МИ РАТУЈЕМО ДА ОДБРАНИМО СВОЈЕ… (Добрица Ћосић, говор
ђенерала Михајла Рашића)
У вези овога, оно чега такође морамо бити
свесни јесте да се стање у коме се сада налазимо ни у ком случају не
може окарактерисати као редовно – напротив, против нас се води рат,
неконвенционални рат (супститут за оружану агресију) па се према томе и
политика странака и покрета опозиције мора водити у складу са том
чињеницом. Овде је важно скренути пажњу на чињеницу да теорије САД (као
што је и теорија „мрежног”, односно „мрежноцентричног” ратовања) у
складу са којима се воде данашњи ратови (различити од оних у прошлости;
који се воде и без објаве рата, и који подразумевају и активности у
стању формалног мира), нису никаква тајна, напротив доступне су свакоме
ко је заинтересован. Ово је корисно, јер се из њих могу извући и основне
смернице за деловање (одбрану), али наши (опозициони) политичари
очигледно не спадају у групу заинтересованих.
- Основни задатак
вођења свих „мрежних ратова” представља извођење „операција базних
ефеката” (Effects-based operations) које се одређују као „свеукупност
радњи усмерених на формирање модела понашања пријатеља, неутралних снага и непријатеља, у ситуацији мира,
кризе и рата.” (Цит. према : Edward A. Smith, Jr. Effects based
operations, Applying Network-centric Warfere in Peace, Crisis and War,
Washington, DC:DoD CCRP, 2002) (извор – Александар Дугин, Геополитика
постмодерне)
У свом тексту, из кога смо пренели део, Марковић тематски врши поделу на: Уводна реч, Casus belli, Власт, Опозиција, Интернет, Циљеви бољег информисања грађана, Ширење дефетистичког мишљења, Зашто нам се све ово дешава?, Околности у свету, Мисли српски и победи!, Срби, Албанци, Закључак, Завршна реч.
Ради бољег разумевања и свеобихвантог информисања текст можете прочитати на "Србском ФБ репротеру" на овој СТРАНИ заједно са везом за преузимање.
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.