...
Новинари Радија Приштине, Ђуро Славуј и Ранко Перенић, киднаповани су на данашњи дан 1999. године у околини Ораховца, док су обављали свој посао. О њима се после тога није сазнало ништа, нико није понудио никакве релативне информације, доказе нити било какав други траг који би водио ка расветљењу њихових судбина од тог дана. Барем - званично!
Треба поменути да се и за многе друге Србе "није сазнало" шта се и како догађало по њиховом киднаповању а да је информација ипак било. Оно што би породице сазнале о својим киднапованим члановима - редакције није занимало. Из једноставног разлога јер се косило са политичким и другим интересима који се заједно могу подвести под категорију - економија.
Никада се са тим није престало. Напротив, умножило се. Тако и данас са нашим отетим колегама.
Као прва, како преносе медији, огласила се Канцеларија за Косово и Метохију да се "пожали". На њихову акцију "подсећања" јавља се - "држ'те лопова!" - повика баш лопов. Они такође наводе и многа још друга имена новинара, желећи да оставе утисак душебрижника.
Не, они нису и никако не могу бити криви за њихов нестанак па чак и да желе, просто не могу ни по једном основу. Али су криви за скривање и директно оправдање ових али и сваког другог злочина од стране шиптарских терориста икада почињеног.
Канцеларија за Косово и Метохију је директан инструмент спровођења велеиздајничког бриселског споразума. Тај неуставни, противзаконити и вискоко криминални споразум за циљ има протеривање свих институција и атрибута државе Србије са простора Косова и Метохије и заокруживање монструм творевине, такозване "државе Косово" а у ствари НАТО базе за диловање дрогом, оружјем, људима и извозом сваког другог зла.
Та творевина била је циљ шиптарских терориста за рачун чијег остварења су они убијали, клали, застрашивали, силовали и киднаповали Србе не би ли тако утерали страх међу српски живаљ те га натерали да се повуче, побегне, исели и напусти јужну српску покрајину да би је што лакше преотели.
Бриселски споразум такво понашање сматра за потпуно исправно јер пристаје да признаје тако насталу творевину. У том случају потписници немају никакво право нити има смисла да се буне и траже закон а пристали су на безакоње и спороводе га. Када су већ пристали и прихватили онда за њих то и нису злочини већ легитимна борба. Зашто се онда буне? Економија! Скупљање поена код домаће јавности и приказивање себе у некаквом исправном светлу.
Ово они никако не би могли сами. У томе им здушно помажу они новинари који су избегли смрт и киднаповање. Прихватају безакоње, и у држави и у цркви, и промовишу га као нешто што је исправно.
Прихватили су лажне представнике цркве и народа јер њихови политички налогодавци то желе а за узврат им се одуже тако што одобре неки пројекат, исплате хонорарчић или зараду и сита уста а сита уста - ћуте.
Све су моје колеге свесне своје срамоте, сваки од њих понаособ! Свесни су издаје и бруке коју подржавају, свесни су издаје коју чине и свесни су да оправдавају злочине као и да су то све време и радили.
Игнорисали су сваку информацију која је указивала на починиоце и жртве, ван званичних истражних токова служби безбедности, и одбијали да сами извшре одређене истражне поступке које им професија налаже чак и као обавезне. Ако ништа друго - анализа туђих поступака, чињеница, резултата и узбуњивања приликом бахатог и несавесног понашања служби.
Да ли лицемерство или умиривање сопствене савести - УНС и Друштво новинара са КиМ данас ће поставити таблу, каква је већ два пута рушена у протекле две године, са натписом на српском и шиптарском језику "Овде су 21. августа 1999. године нестали новинари. Тражимо их".
Ко их тражи? Где их тражи? Срам вас било!
Нисте могли да се сетите ничега другог него да поставите таблу са натписом попут оних када неко тражи изгубљеног пса?!
Из фотеље од мештана слушате да су табле поломљене, што ионако знате да ће се десити, а са друге стране убијате се живи да одете на место где ће се било која белосветска уштва и ратни злочинац наместити да га сликате и да вам у лице пљуне своје бљувотине о "независном Косову", "демократији", "владавини права" и "побљшаним условима живота" а ви још да их називате "премијерима", "политичарима", "господинима".
Ако ико од вас има барем мало части - нека имена жртава, на дан њиховог страдања - не узима у уста. То је највише што можете урадити за оне који су свој живот, свесно или несвесно, положили као жртву за част новинарске професије!
Фото: Илустрација
Иван Максимовић, КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.