Вести:

петак, 04. јул 2014.

М. Зарковић: Не могу нам одузети право да побеснимо на оне који нам раде о глави помажући непријатеља

петак, 04. јул 2014. | КМ новине 0




Догађај када је приликом свог говора на Газиместану, председник Р. Србије Томислав Николић, најблаже речено извиждан, оставио је дубок утисак. Не може се рећи да је ово било неочекивано с обзиром на то какву политику према Косову и Метохији води Влада која је настала његовом изборном победом а захваљујући обећањима која је тада давао и поступцима након избора. Све скупа намеће питање ко је и какву намеру имао када је осмислио овај потез председника Србије. О томе за КМ Новине говори Миодраг зарковић, новинар из Београда.
...


О очекиваном ефекту присуства Николића на Газиместану

Нисам сигуран да су сви прижељкивали исте ефекте. Можда је, рецимо, Александар Вучић срећан због тога што је Николић извиждан, може бити да је чак и прижељкивао да се управо то деси, ако су тачне приче да у СНС-у букти тихи рат између њих двојице. Што се тиче самог Томислава Николића, он свакако није очекивао да буде извиждан. Рекао бих да он не размишља превише о овом или оном ефекту, већ више о томе да избегне одговорност и кривицу за разарајуће деловање власти. Не бих се претерано заклињао ни у његову ни у Вучићеву памет, али ми се чини да је од њих двојице Николић ипак мудрији и да зато, донекле свестан историјске тежине коју Вучићева и Дачићева издаја носи са собом, гледа да буде на извесној удаљености од грозоморних непочинстава Владе, нарочито оних која се тичу Косова и Метохије. У том контексту бих посматрао и његов долазак на Газиместан, за који је вероватно рачунао да ће протећи безболно по њега и, самим тим, послати поруку да он није исто што и Влада која је потписала бриселски споразум. 


О разлозима бурне реакције окупљених.

Томислав Николић, заједно са Александром Вучићем и Ивицом Дачићем, издао је и изневерио све оно што се заклео да ће штитити и чувати: државну целовитост, Устав, културну самосвојност, историјско сећање српског народа. То што се они међусобно не воле и повремено сукобљавају, то нас грађане уопште не мора да занима. Били су сложни када је требало спроводити најтежа огрешења о државу и народ, као што су граница према Космету и Бриселски споразум. Зато је и праведно да сви подједнако испаштају, односно, да у свакој прилици буду суочени са последицама и казном свог велеиздајничког непочинства. Било ко од њих да се појави на било ком јавном скупу, требало би да наиђе на овакво понашање: на звиждуке, псовке, увреде, повике... Заједно са претходном влашћу Бориса Тадића, која их је и створила, ова власт је спровела незапамћен злочин буквалног сатирања српске државе и културе у свим облицима и видовима, а најмање што им се не само може него и мора радити, увек и на сваком месту, то је да им се исказује отворено и огорчено незадовољство, или ако хоћете и оправдани бес. То право, да побеснимо на оне који нам раде о глави тако што помажу непријатељима, нико не може да нам ускрати. 


Шта из тога видимо?

Видимо да све те изборне победе „напредњака“, укључујући и ову последњу која нам је међ` министре вратила Кори Удовички, немају ни изблиза ону тежину и вредност којима се властодршци непрекидно хвалишу. Они немају никакав разуман одговор на оптужбе да су починили велеиздају. Они немају никакво сувисло образложење нити једног свог потеза или одлуке. Они не знају шта ће од муке када им неко звижди и виче да су издајници. Једнако су немоћни и пред Уставним судом, где смо прошле седмице видели непојамну страхоту: министра правде који нас убеђује да је бриселски споразум изнад Устава зато што је као бајаги политички а не правни чин! Ова власт је, заједно са претходном од које је никако не би требало раздвајати у разматрањима, сигурно најозбиљнији показатељ нашег националног суноврата. Сто година после Гаврила Принципа, младића који није зазирао ни од империја, данас нас кроз историјске токове предводе сами недостојници, способни једино да се такмиче у томе ко ће од њих бити покорнији непријатељу.










Миодраг Зарковић, новинар

   Зарковић је један од ретких новинара који сне да мисли својом главом али се његова храброст ту не завршава, он сме и да каже све оно што мисли да треба чути и о чему вреди или се мора говорити. Снажно држи до свог става и праведног погледа на свет који се, пре свега заснива на родољубљу. Због начина на који обавља свој новинарски посао, подразумевало би се да му буде ускраћена могућност да то и даље ради. Ипак, квалитет којим обавља свој посао спречава да се такве опције остваре. Због тога представља поузданог и саговорника од поверења што је прави бисер у времену у коме живимо.
Припремиле КМ Новине








Share/Bookmark

Постави коментар

Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.