Извор: НПР букс
Питање које се упорно поставља више од једног века: како може нежни 19-годишњак испаљујући два пуцња да започне рат у коме су убијени милиони људи широм света?
Тим Бучер, британски ратни извештач који доста путује и медијски је покривао последње ратове на Балкану, вратио се у Сарајево у покушају да сазна више о Гаврилу Принципу, младом српском револуционару који је променио ток историје у најгорем правцу атентатом над аустријским надвојводом Францом Фердинандом и његовом супругом Софијом.
Бучер, дугогодишњи извештач (британског) „Дневног телеграфа“, аутор је нове књиге „Окидач: Ловећи атентатора који нас је увеоу Први светски рат“. Он је новинару „НПР“-а, Скоту Сајмону, испричао да су се током српских љутих зима људи окупљали око ватре и казивали приче о старој независности државе. "Митови о старим временима, када смо имали сопствену државу, и чували средњовековни закон у животу. Али сећајући се тога после стотина година, све је било само то, мит. Дакле, на неки начин, [Принципово] пут је било ... како вратити те ствари у живот? "
О Принциповом образовању.
Он оставља овај врло, врло суморни крајолик и одлази преко планина. Зашто? Због образовања. Под Аустро-Угарском, било је неких школа. Не много, тек неколико - али је Гаврило Принцип био, видео сам ово у његовим школским записима - паметан дечак, веома паметан дечак, талентовано дете. Када погледате школске дневнике, оно што видите је задивљујуће: 5, 5, 5, истински суперлативан завршетак прве године - и онда успех почиње да опада ... пад као кроз кров, послушан дечак у почетку, постаје опасни револуционар, можете то видети чак и у самиму школским извештајима.
О ономе шта је Принцип могао да мисли да ће постићи атентатом над надвојводом.
Десило се тако да је он босански Србин, али он није био заинтересован само за босанске Србе. Имао је пријатеље који су били босански муслимани, пријатеље који су били босански Хрвати, радио је са јеврејским студентима. Он је веровао људима и изван српске заједнице, јер сви су они радили на истим националним циљевима, а са тим се сплеткари - јер погодите шта? Како је он представљен од стране историчара, политичара, и по званичном Бечу после атентата? Представили су га као српског националисту.
О рекацији Принципа на догађаје које је покренуо
Био је збуњен. Ставили су га у затвор, а он је чуо само површно, када би му повремено неко од стражара у пролазу пренео неку од информација, да је почео рат, рат који је захватио континенталну Европу. То мора да је потпуно одувало његов разум! Нико није могао да предвиди да ће та два пуцња на углу улице у Сарајеву одјекнути кроз историју, одјекнути читавим светом.
А ипак, ја не мислим да би он могао да има било какве везе са екстремним национализмом који је уследио - јер запамтите једно, пре сто година, национализам је био у моди. Империјалне силе су се одржале на њему стотинама година - имали сте јеврејски национализам, Ционизам, и тако у низу, национализам је у ваздуху, свуда је око вас. Он је део овога ... али попут лептировог ефекта, он пали ватру коју не може да контролише - и где то води? То доводи до Адолфа Хитлера.
Из стране штампе издвојили смо и превели разговор са британским ратним извештачем, новинаром и писцем књиге о Гаврилу Принципу намењене Западном тржишту.
...
Питање које се упорно поставља више од једног века: како може нежни 19-годишњак испаљујући два пуцња да започне рат у коме су убијени милиони људи широм света?
Тим Бучер, британски ратни извештач који доста путује и медијски је покривао последње ратове на Балкану, вратио се у Сарајево у покушају да сазна више о Гаврилу Принципу, младом српском револуционару који је променио ток историје у најгорем правцу атентатом над аустријским надвојводом Францом Фердинандом и његовом супругом Софијом.
Бучер, дугогодишњи извештач (британског) „Дневног телеграфа“, аутор је нове књиге „Окидач: Ловећи атентатора који нас је увеоу Први светски рат“. Он је новинару „НПР“-а, Скоту Сајмону, испричао да су се током српских љутих зима људи окупљали око ватре и казивали приче о старој независности државе. "Митови о старим временима, када смо имали сопствену државу, и чували средњовековни закон у животу. Али сећајући се тога после стотина година, све је било само то, мит. Дакле, на неки начин, [Принципово] пут је било ... како вратити те ствари у живот? "
О Принциповом образовању.
Он оставља овај врло, врло суморни крајолик и одлази преко планина. Зашто? Због образовања. Под Аустро-Угарском, било је неких школа. Не много, тек неколико - али је Гаврило Принцип био, видео сам ово у његовим школским записима - паметан дечак, веома паметан дечак, талентовано дете. Када погледате школске дневнике, оно што видите је задивљујуће: 5, 5, 5, истински суперлативан завршетак прве године - и онда успех почиње да опада ... пад као кроз кров, послушан дечак у почетку, постаје опасни револуционар, можете то видети чак и у самиму школским извештајима.
О ономе шта је Принцип могао да мисли да ће постићи атентатом над надвојводом.
Запамтите, у том тренутку, гласање је незамисливо. Млади људи не мењају
ствари гласањем за своје представнике. Насиље је
опција. Насиље је на столу. Надвојводина тетка је била убијена од стране атентатора. Надвојводин рођак је умро под мистериозним околностима. Атентат је
био део народног језика, логика постојања, личност, владар је ужасан тиранин, то оправдава акцију. Шта је Гаврило Принцип жело да уради? Сада је то заиста важно овде: Он је желео да се отараси
аустро-угарске владавине за све људе који живе на том подручју.
Десило се тако да је он босански Србин, али он није био заинтересован само за босанске Србе. Имао је пријатеље који су били босански муслимани, пријатеље који су били босански Хрвати, радио је са јеврејским студентима. Он је веровао људима и изван српске заједнице, јер сви су они радили на истим националним циљевима, а са тим се сплеткари - јер погодите шта? Како је он представљен од стране историчара, политичара, и по званичном Бечу после атентата? Представили су га као српског националисту.
О рекацији Принципа на догађаје које је покренуо
Био је збуњен. Ставили су га у затвор, а он је чуо само површно, када би му повремено неко од стражара у пролазу пренео неку од информација, да је почео рат, рат који је захватио континенталну Европу. То мора да је потпуно одувало његов разум! Нико није могао да предвиди да ће та два пуцња на углу улице у Сарајеву одјекнути кроз историју, одјекнути читавим светом.
А ипак, ја не мислим да би он могао да има било какве везе са екстремним национализмом који је уследио - јер запамтите једно, пре сто година, национализам је био у моди. Империјалне силе су се одржале на њему стотинама година - имали сте јеврејски национализам, Ционизам, и тако у низу, национализам је у ваздуху, свуда је око вас. Он је део овога ... али попут лептировог ефекта, он пали ватру коју не може да контролише - и где то води? То доводи до Адолфа Хитлера.
Оригинално објављено: 28. јуна 2014.
Превод: КМ Новине
 |
| Корице књиге новинара Бачера. |
Интервју са писцем књиге о Гаврилу Принципу објављујемо као једну од чињеница и показатеља у ком смеру и на који начин Запад посматра почетак Првог светског рата о коме се сасвим довољно зна. То ни мало није безазлено јер се без проблема и новинари појављују као релевантни историчари иако су доказали своју пристраност и антипатију ка српској страни. Ревизионистички став према догађајима који су иницирали највећи светски сукоб какав се никада пре тога није десио на планети, своје упориште има у савременим геополитичким и освајачким тежњама ка Србији. Сатанизација Србије код Западног јавног мњења "оправдавала" је све страхоте које нам је Запад наносио трудећи се да оствари своје циљеве над нама. Они су и себи створили проблем и зависност од клеветања од чега се не могу отргнути. На корицама видимо Гаврила "до гуше у крви" и испод тога аристократску породицу као жртве. У исто време идеали и слободарске тежње, заједно са жељом да се обичан човек супротстави тиранину што је Франц Фердинанд био, имају такву снагу да и поред силне жеље да се кривица свали на Србију за почетак Првог светског рата то ипак остаје немогуће.
Један од разлога што је то тако јесте и бахатост осионе Аустро-згарске која је желела да просто заувек уништи једну малу и наизглед немоћну земљу на лији рачун би се територијално проширила и додатно обогатила. То се готово неизмењено дешава и данас. Зато је важно да се осврнемо у прошлост из које можемо да црпемо сву потребну снагу за пружање отпора модерној тиранији и, у једном делу Србије - класичној а у другим деловима - тихој окпуацији.
Коментар: КМ Новине
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.