...
Живео је и делао у 4. и 5. веку. Родом је био из Дакије, вероватно из саме Ремезијане, како сведочи Св. Павлин Нолански (353. г. Бордо-Аквитанија, +431. г. у Ноли код Рима, у Песми 17, 195), и вероватно је рођен око 335. године.
Ако је судити по једном писму, које је Герминије еп. Сирмијумски (Сремска Митровица) упутио епископима Илирских провинција (сачувано код Св. Иларија Пиктавијског, Фрагм. XV; PL 13, 573), Никита је постао Епископ Ремезијански нешто пре 366/67. године, јер му се име налази међу адресатима тога писма, писаног тих година.
Њему су, уз остале Епископе Македоније, адресована и два писма папе Инокентија Првог, 409. г. и 414. г. (Ep. 16 и Ep. 17. PL 20, 520, 527), што би значило да је доживео дубоку старост (око 80 година) и представио се око 414. године.
Катакомба посвећена Светом Никити Ремезијанском је прославила своју храмовну славу и празник Јовањдан, рођење Светог Јована Претече и Крститеља Господњег.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.
У својој празничној беседи Владика је нагласио:
"И ево ова света обитељ овде у овом скромном манастиру, ако дâ Бог биће и велики, пре три године је почео да живи, ако дâ Бог наставиће тако у још бољим условима, а што је овде отворен овај манастир захваљујемо се брату Радмилу Крстићу и његовој супрузи Десанци који су из Канаде поклонили ово место, ову кућу овде за наше сестре монахиње које овде живе, подвизавају се и моле се Богу не само за себе него и за све нас и за цео наш народ. Захваљујем се и вама који сте данас овде дошли на ову свету молитву и нашем народу из Ниша и околине који воде рачуна о овим сестрама овде, који су спремни да им помогну у свим потребама њиховим да би могле да опстану и остану на овоме месту, да сведочимо сви заједно веру коју је свети Јован Претеча проповедао, коју је свети Никита Ремезијански утврдио у народу, да и ми ту веру очувамо чисту, неупрљану, неоскрвљену разним заблудама и јересима, јер свети Никита се назива сасечитељ јереси у оно време а ми данас смо сведоци и треба да будемо следбеници, сведоци његови, да се боримо за истину праву и праву веру коју нам је оставио наш свети Сава, свети Оци и свети апостоли Христови".
Послушајте беседу:
Транскрипт беседе можете прочитати овде (ВЕЗА ДО ТЕКСТА) .
Владика Артемије је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које је спремила настојатељица манастира мати Михаила, а много верног народа је припремило славске колаче у част рођења Светог Јована Крститеља.
Домаћин овогодишње славе поред сестара ове обитељи и њихових ктитора Радмила и Десанке Крстић, била је Нада Шешељ из Пирота, а залог славског колача за наредну славу преузео је Иван Младеновић из Лесковца.
Након Свете Литургије приређен је свечани програм са многобројним учесницима.
Извор: Инфо служба ЕРП у Егзилу
Постави коментар
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.