Вести:

уторак, 08. септембар 2020.

Јелена Гускова: Вучић је одавно донео одлуку о KиМ, остаће упамћен као издајник

Постало је јасно да је Београд већ донео одлуку и да је руководство Србије спремно да призна независност Kосова.

#Jelena #Guskova #Kosovo #Metohija #Srbija #Izdaja #Vučić #Potpis #Vašington #Amerika #Srbija


Русија се неће противити том процесу, зато што је реч о српској територији и Срби треба да одлуче да ли ће је поклонити, продати или ће се ње одрећи, каже Гускова.

Председник Србије Александар Вучић је одавно донео одлуку о Косову и Метохији, још онда када је био изабран на место премијера. Такво мишљење је агенцији „Евроазија дејли“ (ЕАДејли) изнела шеф Центра за истраживање савремене балканске кризе Института за словенство Руске академије наука и члан Сената Републике Српске, Јелена Гускова.

Подсећамо да је Вучић, непосредно пред посету Москви 9. маја, у интервјуу за српски лист „Курир“, изјавио да ће одлука о Косову бити крај његове политичке каријере, јер му Срби неће опростити оно што је он наумио да спроведе у живот.

Према мишљењу Гускове, председник Србије је имао шансу, када је сменио са власти Бориса Тадића, да измени сценарио односа са Приштином. Како подсећа експерт, Тадић је водио преговоре са сепаратистима али са њима није потписао споразум. „Било је могуће одустати од свега онога око чега се Тадић договарао и кренути од нуле. Вучић то није учинио, већ је прихватио све тачке договора, али је отишао и даље, проширујући их“, казала је она и додавши да при том права косовских Срба ни до данас нису уопште заштићена.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Тренутак када Вучић сазнаје да је већ потписао јако важан и међународно скандалозан договор о измештању амбасаде Републике Србије из Тел Авива у Јерусалим. Цео свет је са подсмехом пропратио овај јако штетан моменат по Србију а неки су коментарисали како је "глупост данас таленат за политику"

Према речима Гускове, Запад данас већ отворено говори о неопходности доношења коначне одлуке о Косову и Метохији. И Вучићу је потпуно јасно да он у току 2018. године мора да потпише споразум који ће Косово максимално приближити независности, подвлачи експерт. Можда се у том споразуму неће наћи реч „независност“, али фактички, „добијањем места у УН, поштовањем граница, које данас између Косова и Србије у потпуности уобичајено функционишу, можемо говорити о признању независности Косова од садашње власти“, истакла је Гускова.

„По свему судећи потребно је договорити се са Русијом, која у Савету безбедности мора да подржава Србију. И треба рећи да Вучић потпуно свесно иде ка томе, јасно схватајући да му Срби то неће опростити. Он се правда тиме да су Срби увек памтили војнике, да су волели оне који су за њих гинули, а политичари су, наводно, увек сматрани нечасним. Међутим, морамо добро да разумемо да је ово изузетно важна историјска одлука за Србију, те и ако садашњи лидер сматра да не постоји алтернатива таквој одлуци, стручњаци сматрају да је алтернативе увек било и да она и сада постоји. Најважније је да се у оваквој ситуацији искористе све дипломатске могућности, укључујући и подршку Русије, а управо у томе нису искоришћене све могућности“, изјавила је руска историчарка.

Одговарајући на питање да ли Александар Вучић може и у будуће да рачуна на безусловну подршку Русије у Савету безбедности УН, ако би због напретка земље на путу евроинтеграција она морала да приступи НАТО-у, Јелена Гускова је указала како и сада Србију приморавају на максималну сарадњу са земљама чланицама НАТО. „Ми одлично знамо да је број војних вежби које су оружане снаге Србије извеле са НАТО земљама и са Русијом потпуно неупоредив: само две вежбе са Русијом и двадесет две са земљама чланицама НАТО у 2015. години. Толико споразума о војној сарадњи колико је потписано са земљама чланицама НАТО никада није било потписано са Русијом. Са Русијом су потписана свега два споразума и то потпуно безопасна. Због тога се чак ни сада не може говорити да, по питању приближавања НАТО, Вучић седи на две столице. Он седи на једној столици“, истакла је Гускова.

Према њеним речима приступање Србије НАТО-у остаће и даље један од главних задатака који ће постављати западне земље. Ако Вучић пристане да потпише споразум у вези са Косовом, тада ће бити пронађена нека нова средства притиска која ће га приморати да се приближи НАТО-у, без обзира на одлуку о војној неутралности Србије, додала је Гускова.

Пажљиво читали, најважније превидели
Она се дотакла могућих последица које би потписивање споразума о „нормализацији односа“ између Београда и албанских сепаратиста са КиМ, а који би у некој од форми садржао признање независности Косова, могло да има на ситуацију у вези са Републиком Српском. Како сматра Јелена Гускова, садашња позиција Републике Српске представља за Запад фактор који смета уједињавању БиХ, њеној централизацији и остваривању задатака које су поставили ЕУ и НАТО.

„Запад не замишља будућност Балкана без таквих процеса, а пре свега без удаљавања Републике Српске од Русије. Зато сада Вашингтон озбиљно разрађује и решава задатак како да партија и присталице Милорада Додика не победе на изборима, да би на власт дошла опозиција, да се она лако сложи са уједињењем и централизацијом БиХ, да би сва активност БиХ била усмерена пре свега ка сарадњи са Европом и НАТО пактом, а не са Русијом“, рекао је експерт.

Одговарајући на питање да ли је могуће да се у датој ситуацији предузму радње које би измениле сценарио који је Запад написао за Србију, Гускова је изјавила да то „треба радити, али не од данас, већ је требало почети још 2000. године и наставити са инсистирањем да су Косово и Метохија део територије Србије“. Према њеном мишљењу током преговарачког процеса Београд није морао да тежи компромисима.

Издаја припремана годинама
„Тај конфликт може да се замрзне, као што је урађено на Кипру, решење тог питања може да се развуче на сто година. Међутим, морамо да будемо потпуно свесни да је од позиције руководства земље умногоме зависило како ће се развијати овај процес.
Садашња влада је имала шансу зато што је Борис Тадић водио преговоре са Приштином, али са њом није потписао ни један документ. Могло се рећи, преговоре је водила претходна власт, а ми почињемо од нуле и реализујемо свој програм. Међутим, нико од експерата није био укључен у преговарачки процес и тек сада када се покушава наћи одговарајућа форма признања Косова, одједном је неочекивано искрснуо предлог да се у земљи спроведе јавна дискусија, која ни до чега није могла доведе нити било шта да промени“, напомиње политиколог (Вучић је у лето 2017. године објавио почетак „унутрашњег дијалога“ унутар српске јавности и експерата – ЕАДејли).


Према мишљењу Гускове, постало је јасно да је Београд већ донео одлуку и да је руководство Србије спремно да призна независност Косова. „Сходно томе, Русија се неће противити том процесу, зато што је реч о српској територији и Срби треба да одлуче да ли ће је поклонити, продати или ће се ње одрећи. Међутим, историја ће упамтити Александра Вучића по том што је предао Косово и Метохију Албанцима и одрекао се дела српске територије за коју су се бориле генерације његових предака“, закључила је Јелена Гускова.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  
........................................


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 
...............................................


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  
.........................................




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 06. септембар 2020.

Јово Вукелић: Документ из Вашингтона правно неважећи, без икакве међународне ваљаности

Доносимо ауторски текст Јова Вукелића а оводом потписаног документа у Белој кући у САД

#Jovo #Vukelić #Dokument #Potpis #Vašington #Pravo #nevažeće #Kosovo #Metohija #Ambasada #Izrael


  • У документу се помињу разне теме, које немају никакве везе са међусобним односом између Србије и непризнате државе Косово и Метохија.

  • Зашто је у овом документу наведено да ће Србија преместити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, кад се томе противи цео свет, а то стриктно забрањује и Резолуција УН 478. То треба да објасни председник Србије!

  • Документ нема никакву важност, ваљаност и међународни значај значај сем за потребе маркетнига председника САД у изборној кампањи и за потребе спин и маркетниг деловања председника Србије. Користи за Србију овде нема! И за остваривање скривених интереса америчких компанија у овом региону и експлоатацију енергететских извора.


Пише: Јово Вукелић



Документ који су у Америци, у присуству председника САД, потписали 4. септембра председник Србије А. Вучић и А. Хоти, председник сепаратистичке "владе Косова", којег Србија не признаје за државу, је као прво, правно неважећи међународни документ. Нема никаву снагу и ваљаност.

Посебно је питање, каква овлашћења у овом послу и потписивању има, по Уставу Србије, председник Србије? Где је на овом документу потпис српске владе, сем ако она као техничка влада нема никаква права и овлашћења да потписује и овакве документе. Зашто документ нису потписали представници две „владе“, председници две „државе“...

Ово је неки договор, споразум једне државе (Србије) и једне од ње непризнате територије (и од од стране УН) о регулисању, покушају уређења једног дела питања,уз присуство сведока – посредника САД и њених услуга.

Друго, овај документ, како истичу саме САД, држава Америка није потписала! Значи, САД нису потписници, него присутни сведоци ових договора, писма о намерама, разних иницијатива у њему...

Треће, у документу се помињу разне теме, које немају никакве везе са међусобним односом између Србије и непризнате "државе" Косово и Метохија.

Једно од њих је признање Косова од стране Израела. Какве везе има признање јужне српске покрајине од стране Изреаела са односима Србије и непризнатих српских власти. Зашто у документу онда нема и изјаве о признању државе Палестине од стране те нелегалне "државе" Косовo?


Помешане су и бабе и жабе у овом документу који ће најмање бити користан за Србију, као страну потписницу. Биће врло штетан!

Исто тако, зашто је у овом документу наведено да ће Србија преместити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, кад се томе противи цео свет, а то стриктно забрањује и Резолуција УН 478? Зашто је Србија уопште пристала да се ова тема налази у овом документу који треба да регулише нека актуелна питања између Србије и њене покрајине? То треба да објасни председник Србије!

Зашто је Србија прихватила и потписала бављење темом 5Г опреме у овом документу кад он нема никакве везе са односима Србије са непризнатом "државом" Косовом?

Тако се у документу наводи да ће обе стране „забранити употребу 5Г опреме која потиче од непоузданих снабдевача. Тамо где таква опрема већ постоји, обе стране ће се благовремено посветити њеном уклањању и другим посредничким напорима“.

Невероватна одлука председника Србије на коју он нема никакво право, а сигурно штети односима Србије и Кине. Поквариће односе Србије и Кине.

Затим, још једна сулуда тема се налази на овом документу. То је тема ЛГБТ права. Па се наводи да ће „обе стране радити са 69 земаља које криминализују хомосексуалност како би их подстакле на декриминализацију“. Невероватна одлука председника Србије, имаће чиме да се похвали пред ЛГБТ Аном Брнабић... иако се тема не тиче Косова и Метохије. Требала је А. Брнабић да парафира овај део документа, али она није била у Америци?!

Још једна потенцијално врло штетна реченица, између осталог, се налази у овом документу. То је да ће “обе стране диверзификовати своје енергетско снабдевање“. Одакле одједном оваква реченица из чиста мира у овом документу то је тешко објаснити. Али, да она може да наруши питање снабдевања целог региона гасом и нафтом и угрожавање Турског тока, је евиденто, и да угрози српске интересе и односе са Русијом. Зашто је ово потписала Србија то би председник Вучић требало да објасни грађанима Србије.

Судбина Турског могла би да постане неизвесна после потписивања документа у Вашингтону


Све у свему, да не би анализирали и све остале погубне делове овог накарадног документа може се закључити да је ово једна скаламерија од документа који нема никакву важност, ваљаност и међународни значај значај сем за потребе маркетнига председника САД у изборној кампањи и за потребе спин и маркетниг деловања председника Србије. Користи за Србију овде нема!

И за остваривање скривених интереса америчких компанија у овом региону и експлоатацију енергететских извора.




author-picПише: Јово Вукелић      |      Лични блог: Између сна и јаве


Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2020 ::   Хвала на интересовању

четвртак, 03. септембар 2020.

Победа у Црној Гори је можда поклоњена, да би се изгубио рат

Победа опозиције, тачније Срба у Црној Гори, свакако доноси много тога доброг али може да донесе и оно најгоре, да Црна Гора постане нова Марица.

#Црна #Гора #Избори #Победа #Срби #опозиција #Косово #Метохија #ИванМаксимовић












Пише: Иван Максимовић



Наравно, мислим на Маричку битку а с обзиром да је просвета у Срба страховито унакажена труцкањем на про-европском путу, али и да је тешко све имати на памети у доба агресивне поплаве информација, барем због млађих следи кратко и прецизније подсећање на овај догађај иако он представља опште место у српској култури и колективном сећању.

Ова битка се одиграла на месту нарочито данас симболичног назива - Черномен у области Еврос. То је место остало упамћено по погибељи Срба.

Недовољно поуздани извори наводе неколико вероватних верзија догађаја а једна од њих је нарочито битна да је се данас присетимо.

Видевши Србе да су много бројнији а тиме и надмоћнији од њих, Турци обећаше да ће се сами повући како нико не би залуд гинуо јер је исход у таквом односу снага био свима јасан. Срби то прихвате и славећи победу без проливене капи крви, опијени заспаше. У позно доба ноћи а под окриљем јаке кише, Турци се примакну српском логору, опколе га и почну да галаме и да дижу буку са свих страна због чега се чинило да их је много више него што их је било. 

Унезверени и изненађени српски војници нису могли да знају шта се дешава а поплашени коњи унесу још већу забуну па се у том немиру неки Срби једни са другима у мраку поубијаше мислећи да је онај други нападач, неки крену у бекство иако их нико није гонио а велможе које су предводиле војску погину и земља падне у вазалство. Неки још кажу да је краља Вукашина, тешко рањеног, докрајчио неверни слуга.

Тако је поклоњена победа, добијена без капи проливене крви, постала касапница и гробница једне од српских земаља од које се ни до данас нисмо сасвим опоравили.

Нико не мисли да је данас добијена битка, то јест победа опозиције у Црној Гори, крај некаквом рату или да се било шта овим окончава, а многи верују да овим почиње једно ново доба. То јесте чињеница али чије је то доба? Да ли заиста може да се назове ослобађањем? Хоће ли они који су уложили огромне своте новца, знање и напор да разбију српски а створен један нови идентитет сасвим налик усташком, повући своје пипке само зато што су "освојени" једни избори? Неће.

Освојити победу на изборима који су свуда а нарочито на Балкану строго контролисани, на чијим резултатима је ЕУ раније честитала својим пуленима и по неколико сати пре затварања гласачких места, опасно је и наивно узети здраво за готово. Па то чак иде дотле да је наивно уопште прихватити и као могућност.

Нарочито број посланика који се тек за једног разликује у корист опозиције а можда чак и бивше власти, као језичак на ваги пре коначне пресуде, више је него јасан знак да се ту дешава нешто чудно, најблаже речено.

Сећамо се непрегледних колона људи који су учествовали у свечаним и, чинило се, бескрајним литијама. На супротној страни тек у неколико наврата било је смешних испада против тих црквено-народних протеста у којима је ретко кад учествовало више људи него што се могло на прсте обе руке избројати. Они су били присталице режима Мила Ђукановића.Истина је и да их има више него тим смеђним контра-протестима али је и неупоредиво мање. Да ли је онда нормално да број посланика буде у конац исти? Не, никако.

Уз пуно поштовање господина Абазовића, каква је то српска победа о чијем ће крајњем исходу одлучивати Албанац? Ма како он био настројен.

Што је најважније, Мило Ђукановић није отишао ни у историју, ни на суд већ у опозицију и нигде више. Дакле ту је, учествоваће у парламентарном животу, чак имати озбиљан утицај на власт ко год је буде формирао.



Уосталом, и много је других сличних назнака. На пример, лепо је и похвало да до инцидената, осим оног у Никшићу, није дошло. А да ли је заиста могуће у средини толико подељеној, где већ традиционално Ђукановић купује гласове или застрашује политичке противнике и доноси одлуке сам упркос неслагању огромне већине а да није наилазио на отпор он, у тренутку када му измиче тло под ногама, просто дозволи да све протекне без икаквог инцидента који би медијски "екслодирао" што у његовом случају значи пад у најдубљу тамницу? Не, ништа од тога није могуће.

Непријатељима српских интереса можда је, а ја верујем да јесте, ова победа управо највише и одговарала. Поред свега осталог, све бројнијим скептицима овим је показано да на изборима "може" да се учини нешто и да дође до промена, што је само додатни бонус овог, по свој прилици, контролисаног процеса. Такође, можда је ово замишљено и као морална компензација за оно што се жели наметнути у Вашингтону, иако од издајника али признање Косова и Метохије као независне државе.


Све су то претпоставке и не значи да се изборна победа у Црној Гори десила због тога, и није, ово су нуспроизводи победе која је изнуђена сви знамо како.

Током претходних месеци ништа није могло да заустави народне литије у Црној Гори. Ни зло време, ни зле намере, ни подмукли покушаји са свих страна, ништа није успело да сломи вољу и одлучност Срба Црне Горе да одбране светиње, своје достојанство, своју земљу. Како се радило о људима који нису показивали никакве агресивне намере, нити је ко од њих изазвао ма какав инцидент а камоли да се изродила и најмања милитантна опција која би оправдала употребу силе и гушење "побуне" у крви, није остављено место ни за какву ни војну, ни страну интервенцију. Могло се реаговати једино "цивилним мисијама" али и тада искључиво у корист учесника Литије који су једино захтевали поштовање својих права и то основних. Оних чије кршење здушно подржавају сви контролори ситуације са запада.

Како је време одмицало а ни воља ни одлучност не да нису слабили већ су јачали паралелно са захтевима за повлачењем признања илегално отетог Косова и Метохије, постало је више него јасно да се против тог народа и таквог расположења, не може повести никакав "хуманитарни рат" у коме би их измасакрирали онако како су то учинили током агресије 1999. године.

Слично као са човеком који услед нагомилане неправде коју трпи кипти од гнева и никаквом му се силом не може стати за врат, јер је одлучио и живот да положи само да би збацио јарам ропства, до мира се могло доћи једино прихватањем његових (народних) захтева, праведним "исходом" и признањем да је у праву.

То постаје срж обмане јер умирити таквог човека, у овом случају Србе Црне Горе, могуће је једино испуњењем њихових захтева и то - победом! То ће неминовно донети олакшање, прилику да се одахне а тиме и умире страсти јер је циљ "испуњен". Тако се хладе и глава и крв. 


За то време неко подмукло чучи у тмини и чека погодан тренутак како би их заскочио, препао, или гурнуо лакомом слуги нож у руке, а он већ зна шта ће са њим.

Јесте, устала је Црна Гора. Та несавладива енергија народа који није посустао јесте оно што је изнудило овакву ситуацију, макар она била и привидна, али донела је прижељкивани резултат. Ово попуштање и јесте уследило јер се другачије нико са њима није могао изборити. Ипак, не обмањујмо се... сетимо се да је у Црној Гори било више момената који исто тако јесу били стварни повод да се све ово много раније догоди. На референдуму, јуна 2006. године, донешена је шокантна одлука о отцепљењу од матице Србије и да је она прошла без икаквог отпора иако се народ снажно противио томе а свима било јасно да је резултат рефереднума лажиран. Затим је наметнуто и признање у крви окупираног Косова и Метохије. И то је протекло без отпора, уз нешто мало негодовања. Онда је Црна Гора ушла ушла у НАТО, уведене су санкције Русији, усвојен закон о истополним браковима... и тако даље, и тако даље. Све то без да је ико прстом озбиљније мрднуо, ако не рачунамо неколико власника компјутерских тастатура.

Уколико се народ на тлу Црне Горе поново примири, уљуљка се у победу и новостечену слободу, шта ће му поново узбуркати крв? И када? Нико може да тврди да после овог буђења, племе Његошево неће опет "сном мртвијем заспати".

Да ли непријатељ управо на то и рачуна? Смемо ли то да препустимо времену да нам то покаже?

Сада би више него икада Срби морали да буду трезвени и на опрезу, да на бедемима појачају стражу и да постану још одлучнији у испуњењу својих захтева. Наравно, не сме се ни срљати јер ће баш свака грешка скупо да кошта, мора се бити стрпљив и мудар, с правом поносан и радостан али не и опуштен, па ни претерано самоуверен. Не сме се дозвлити да "последња превара буде гора од прве" нити да Црна Гора постане нова Марица јер следећа зора можда више никада не сване.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Полиција ударила на народ у Црној Гори (ВИДЕО)

Полиција без престанка баца сузавац, тако да ни припадници Комуналне полиције Главног града Подгорица, не могу да прекрече мурал Подгоричким насељем Златица одјекују детонације и шок бомбе након интервенције полиције, која је хтела да улони мурал српске тробојке. "Џаба хапсите, џаба судите, православљу не можете да наудите" стоји на натпису пребаченом преко тробојке која је разбеснела режим.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У Црној Гори подигнуте НАТО заставе у војним објектима

Окупаторска застава НАТО савеза подигнута је испред Министарства одбране и у касарнама Војске Црне Горе, јавља портал "Уједињење". „Испред Министарства одбране и у касарнама Војске Црне Горе у Даниловграду, Никшићу, Пљевљима, Kолашину, Бару, Маслинама, као и у ваздухопловној бази Голубовци, свечано је подигнута НАТО застава, која ће убудуће стално стајати поред црногорске.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Јаку вољу за променама у Црној Гори ни киша не може да поквари (ВИДЕО)

Девети дан протеста у Црној Гори стигла је и киша. То није ни мало омело протестанте да на слободној територији обављају своје уобичајне активности. На снимцима, које је забележила екипа портала ИН4С, протестанти док чекају сунце, време на кишном дану проводе код шатора уз чашицу разговора са својим пријатељима из кампа.




https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању

ВУЧИЋЕВ СПИН? Шиптари на муслиманском горбљу ископали људске остатке и тврде да је ''жртва рата''

Уз пристрасан и злонамеран наслов, редакције медија у Србији плаћене од западних влада које лобирају за отимање Косова и Метохије, јављају да су "пронађени посмртни остаци најмање једне жртве рата на Kосову" не изражавајући на најмању сумњу иако је очигледно да се ради о спину којим се прикривају много већи догађаји у моменту док Вучић у Вашингтону, према мишљењу многих, изводи финални чин издаје јужне срске покрајине.

#Kosovo #Metohija #Srbija #Vučić #Izdaja #Vašington #Mediji #Spin #Laž #Obmana #Manipulacija #Mediji



Илегалне власти косовских сепаратиста су "потврдиле" да су током ископавања унутар муслиманског гробља у северном делу Косовске Митровици пронађени посмртни остаци најмање једне особе, за коју се сумња да је "жртва рата на Kосову".

Заиста невероватна и фрапантна ствар! На гробљу ископани остаци неке особе! Међутим, као и толико пута до сада, шиптарској страни није ни мало тешко да тврди да се ту ради о "жртви рта" иако се остаци тек ископавају!

„Тренутно се ископавају посмртни остаци једне ратне жртве. После тога ће се наставити испитивања и зависно од тога и анализе ДНK потврдиће број ископаних особа и њихов идентитет“, изјавио је Kуштрим Гара из комисије сепаратистичке "владе" косовских АЛбанаца и то "за нестала лица Kосова", преноси амерички радио РСЕ.

Он је додао да се на основу сакупљених информација сумња да се на истом месту налазе посмртни остаци још пет особа.

Kако је рекао, и раније су се радила ископавања на тој локацији, али се сада понављају на основу нових информација из различитих извора, укључујући и Kомисију за нестале из Србије. Додао је да ће се ископавања наставити и наредних дана.

Треба поменути да је Комисија за нестала лица Владе Републике Србије у неколико наврата повлачила идентичне потезе. Наиме, један од таквих јесте и из децембра 2014. године када је у Рудници, уз саму административну линију између АП Косова и Метохије и остатка Србије, наводно пронађено неколико тела а што је новинару КМ новина на терену, од стране припадника полиције потврђено да није тачно. То исто, односно да нема лешева у наводној гробници код Руднице, потврдио је и службеник ЕУЛЕКС-а који је желео да анимира новинаре и медије да појачају притисак како би до истине дошло. Међутим, то му није пошло за руком у средини где су у сви званични медији корумпирани или политички инструментализовани а он је ућутао. Што се те саме лажне гробнице тиче, у њој је на дилетантски и више него сумњив начин наводно ископано више остатака а морбидно је да се на том месту заправо налазило гробље домаћих животиња чије су остатке оклни мештани бацали као на својеврсном гробљу што су све стране врло добро знале.

Најважније је истаћи да се то јавности приказало истог дана када је на северу КиМ уведена царина која до тада никада није функциониала! Управо је то омогућило да Шиптари касније уведу блокаду на робу из централне Србије јер су добили контролу над тим путним правцем! Веђћу о наводној масовној гробници успешно је прикривен још један издајнички и катастрофални потез Владе Србије и Александра Вучића. То исто чини се и сада када је Вучић отишао у Вашингтон да преговора са шиптарским сепаратистима.

Опет се ископава наводна гробница "са више остатака" и то у српском делу града како би се појачао акценат да су Срби зли и злочинци док крвави шиптарски зликовци седе у власти и воде мафијашке кланове богатећи се а да никада нису одговарали за покоље и масовна убиства Срба иако свет за све те злочине одлично зна!


То има за циљ да покаже да су Срби "вршили злочине" и да заслужују да им се отме најсветији део државе што треба да оправда издају Косова и Метохије!


Бекство са места злочина


Ово подсећа на Вучићев најчешћи став којим показује најдубљи презир према српском народу и аутошовинистичку настројеност. Човек који се диви Мурату а пљује и понижава Небеску Србију и њене свете који су животе дали за земљу у којој он школи "Свети Сава" недалеко од Новог Пазара мења име у част арапског шеика, овакве потезе би могао да повуче као нешто сасвим природно.


Исто као код Шиптара, Британаца, Немаца, Американаца... ни у Србији којом Вучић влада нема ни речи о геноциду који је извршен над Србима, нема загтева да се прогнани врате на своју земљу, нема покушаја ни труда да се злочинци заслужено казне и да се до било какве правде дође. Све то представља нови злочин, тежи од свих досадашњих јер даје и сагласност и легитимитет свим тим злочинима награђујући њихове виновнике.


У јеку је кампања за оправданост издајникчке политике коју Вучић води према КиМ а наставља је управо овог тренутка у Вашингтону. Очигледно је да се тамо нешто важно ипак дешава и да Вучићу за то треба јака подршка у медијима!






ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

УДАРНА ВЕСТ – Вучић: Ја ћу признати независност Косова!

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће Kосово у будућности добити независност и сувереност на целој територији и то тако што ће је он признати! За овај историјски чин велеиздаје Вучић је оптужио оне који су били против његове политике издаје Косова и Метохије!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Албанска глумица са КиМ се јавно одрекла ионако лажне ''државе'' Косово

Огорчена до сржи, како је навела на свом Фејсбук профоилу Беснике Арифи, албанска глумица са Косова и Метохије, јавно се одрекла лажне "државе" на тлу српске покрајине.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Александар Вучић: ''Људи мисле да је Косово наше од памтивека, али то није истина''. Истина је да је Вучић бедна кукавица и велеиздајник )

Председник Србије Александар Вучић је гостујући у емисији „Око интервју" на РТС-у, изнео мноштво фрапантних чињеница које смо ми живо прокоментарисали са циљем разоткривања лажи. - Људи мисле да је Косово наше од памтивека, али то није равно истини. Имали смо проблема, увек се борили за тај простор и увек губили.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Молдавија не прима албанске фудбалере са КиМ на своје тло јер их не признаје!

Молдавија не признаје илегалну НАТО/албанску творевину на отетом Косову и Метохију и одбија да политички формирану "селекцију" угости на својој територији.

Фудбалски савез Молдавије / КМ новине



Утакмица између репрезентације Молдавије и албанских сепаратиста са КиМ, једина је која неће бити играна на терену домаћина, у овом случају у Kишињеву.

УЕФА је због тога меч преместила на италијански стадион „Енио Тардини” у Парми. И друга утакмица биће играна на неутралном терену, али УЕФА још није одредила земљу.


Молдавија не признаје Kосово и Метохију као независну државу и није дозволила да селекција косовских Албанаца игра на њеном тлу. Слично су се понеле Шпанија и Русија које су на крају ипак одолеле притисцима а што не чуди јер су косовски сепаратисти управо потписима из Србије добили право да учествују на међународним такмичењима. Прво је то договорено у склопу Бриселског споразума који води Вучићева влада, а онда су то потписали пре свих Владе Дивац а након тога још неки српски истакнути спортисти како чланови олимпијског комитета тако и национални.

Србија, коју од 2012. године води Српска напредна странка а онда конце у своје руке узима Александар Вучић који је разорио све српске интересе на КиМ које је иоле могао, остаје држава која сва права даје онима који јој отимају територију што све друге у свету спречава да се против таквог илегалног поступка боре. Спортисти из централне Србије (кошаркашке екипе) одиграле су утакмице са екипама Албанаца са КиМ, у окиру европских првенстава, а чак су и неке екипе и илегалне "репрезентације" требале да учествују у такмичењаима на тлу централне Србије али су реакције српске јавности то спречиле.

Молдавија је овим гестом доказала да се то не мора, да нико не мора да пристане на безакоње и у томе показала највише труда и истрајности.


Грчка, такође, није признала јужну српску покрајину као независну државу, мада као чланица ЕУ признаје пасош косовских сепаратиста као важећи путни документ, па ће Албанце са КиМ угостити у Атини.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Шиптари каратисти са КиМ ''пуноправно'' као ''репрезентација'' у Новом Саду

У удружењу шиптарских каратиста са Косова и Метохије кажу да су спремни за учешће на предстојећем Европском првенству у Новом Саду и то под сепаратистичким ознакама. Генерални секретар тог удружења Назми Гаши рекао је да је такозвана "Карате федерација Косова" коју су шиптарски сепаратисти са КиМ основали, пуноправни члан Европске карате уније и да, као и свака друга федерација, има апсолутно право да учествује на европском првенству.

.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Шпанија због сепаратиста са Косова не шаље премијера на Самит ЕУ-З. Балкан у Загреб али Србија шаље

Шпански премијер Педро Санчес могао би отказати долазак у Загреб на мајски самит лидера ЕУ и Западног Балкана ако буду учествовали шиптарски сепаратисти са Косова и Метохије. Ово је за хрватску агенцију Хина извор из шпанског министарства спољних послова. Као председавајућа ЕУ Хрватска ће 6. и 7.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

СНС кадрови албанизују српску децу у Грачаници

У спортском комплексу "Драган Џајић" у Грачаници одржана је "церемонија доделе признања и спортских награда" за најуспешније ученике и спортисте. Наиме, "Општина Грачаница" је обезбедила награде за најуспешније ученике основних и средњих школа као и спортисте и спортске клубове који су остварили запажене резултате током претходне године.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

среда, 02. септембар 2020.

Србин са КиМ у Београду свакодневно тихо моли за помоћ пролазника (ВИДЕО)

Зоран Јовановић је живео на Kосову и Метохији. Од мине је изгубио обе ноге још 1997. године.

#Srbin #Kosovo #Metohija #Pomoć #Rat #invalid

Зоранова прича је као ретко која потресна, а достојанство и скромност са којом носи своје бреме, задивљујући су. Он свакога дана седи код "Грчке краљице" у Kнез Михаиловој, готово неприметно, тихо молећи за нашу помоћ. Екипа портала "Нова.рс" попричала је са њим и сазнала нешто више о његовој животној причи.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Нова.рс    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Слободан Самарџић: Чудо у Црној Гори

Победа опозиције на републичким изборима у Црној Гори била је пожељна, али не и очекивана. Пожељна је била за неке а неочекивана за све.

#Слободан #Самарџић #Чудо #Црна #Гора #Избори #Гласање #Победа #Срби
Славље у Црној Гори / фото: Спутњик: Небојша Поповић






















Пише: Слободан Самарџић


То што су опозицији биле даване извесне шансе, много веће него икада раније, није много значило у режиму који је контролисао и јавну и приватну сферу. Ако су пре референдума о независности 2006. године сви инсајдери знали да ће победити политика независне Црне Горе, тим пре су биле извесне све потоње изборне победе главне режимске странке.

Чињеница да се опозиција политички консолидовала пре ових последњих избора није обећавала преокрет. Овакви режими увек имају примарни резервоар „гласова“ у виду проблематичних бирачких спискова, материјалног подмазивања сиромашних гласача, уцењивања запослених у јавним службама, обавезе бирача да фотографишу изборни листић, „бугарског воза“, да не говоримо о буџетској злоупотреби јавних средстава и сл. Оваквим резервоаром располагала је машинерија Мила Ђукановића и овог пута, и не треба сумњати да га је обилато користила. Захваљујући срећној околности да је опозиција сада победила, никада нећемо сазнати шта је са оних око седамсто прибележених неправилности током ових избора. Жалбене поступке ове врсте подносе увек поражени, а не победници, и добро је да је тако. Али, остаје знатижеља о томе колика је била стварна разлика у броју гласова између победничке опозиције и владајуће странке.

Остаје питање – како се догодила победа? Како се кумулирао тако велики број гласова за опозицију који ни сви изборни марифетлуци режима нису могли да спусте испод победничког нивоа? Одговор је једноставан: у Црној Гори су се девет месеци пре избора одвијале масовне црквено-народне литије против највећег могућег непочинства режима. Овај неочекивани след догађаја имао је учинак моралног катализатора огромног броја људи у једном поретку/непоретку у којем је морално понашање служио још само за подсмех. Литије су додирнуле праг људскости свих оних који тај праг нису прешли у бројним социјалним искушењима унутар темељно корумпираног поретка. То нису били само непосредно угрожени верници Српске православне цркве, већ и широк спектар људи који је пришао из виших разлога него што би то били само разлози солидарности. Изгледа да људи универзалну правду осете најбоље онда када се суоче са универзалном неправдом. А када се ова друга појави, опажа се независно од повода, тј. повод може да јој буде свакојак. У конкретном случају, то је био опаки наум режима радикално антитеистичке провенијенције да духовно и културно благо једне верске заједнице и државе на чијем тлу оно живи подреди свом владалачком обрасцу.

Литије су најпре на хуманом плану катализовале моралну реакцију људи различитих светоназорних оријeнтација, да би тек приближавањем редовних избора ова димензија добила свој политички израз. По изборним резултатима знамо да је реч о победничкој тројној коалицији која и по програмско-политичким оријантацијама и по по бројности изборних присталица политички изражава спектар групација које обједињује воља за обарање дехуманизованог режима. Њихово бирачко тело, без обзира на поменуте програмско-политичке оријентације, одсликава колоне побуњеног народа на литијама.

Све што ће се у Црној Гори надаље одвијати јесте прича о терету слободе. Она јесте златна, али познато је да злато има највећу специфичну тежину. За политичке делатнике, који успеју да у најтеже време и под најтежим околностима направе преврат, следи задатак да друштво из стања освојене слободе преведу у стање поретка који ће бити способан да очува слободу. Данас ће сваки писменији човек умети да издекламује тзв. европске вредности под којима се генерално разуме савремена политичка слобода. Хајдемо редом: демократија, владавина права, гаранције људских права... Можда на овом апстрактном реторичком нивоу неће бити разлике међу нашим тројним победницима, али то неће бити довољно за градњу новог поретка. Разлог је једноставан, реч је пре о полемичним него универзалним вредностима, те разумевање њихове конкретне примене у новој градњи институција може бити основ унутрашњих спорова, чак и сукоба. Па зар се није режим, који треба заменити поретком слободе, такорећи свакодневно позивао управо на ове „вредности“ и зар га није ауторитет (западног) центра у томе подржавао.

Слободан Самарџић / Илустрација: КМ новине
Мој је утисак да су учесници великих промена у Црној Гори свесни својих унутрашњих разлика у практичном разумевању многих наводно саморазумевајућих појмова („вредности“) и да су стога своје могуће спорове превентивно пацификовали у идеји о „влади стручњака“. Али, та идеја је крајње магловита. (О томе мој прилог овде). Зар нису они, као историјски победници над једним опаким режимом, не само најпозванији него и најодговорнији да се суоче са задатком изградње новог поретка. Зар у том послу стручњаци нису довољни у својству саветника, а не креатора добрих услова „за прве наредне фер изборе“. Зар није управо политичарима, а не стручњацима, мандат дало бирачко тело пуно поверења да су управо они у стању не само да победе него и да изграде. Како стручњак може бити члан владе а да не буде политичар, особа одговорна за своје послове. Јер, коме стручњак треба да одговара. Шта ако стручњак не задовољи бирачко тело својим стручним делима будући да као неполитичар не познаје простор примене свог стручног знања, итд.

У Црној Гори, као у свакој ситуацији после дубоког политичког преокрета, питање које претходи питању изградње новог поретка јесте, шта претходно повезује градитеље. У светлу оног заједничког, ако оно збиља постоји, спорови идеолошко-политичке природе лакше се превазилазе, тј. налазе форму свог решавања. Није се још завршило пребројавање гласова, у јавности се појавило питање о унутрашњем спору између националног и грађанског, између верског и лаичког (секуларног), између моно- и мултикултурног. Као да је ова изборна победа исход неке случајности коју режим Мила Ђукановића није могао да отклони због неког баналног превида. То је последица олаког, премда можда и намераваног, медијског заборава тешких месеци када су литије повезивале људе темељним људским а не изведеним политичким разлозима.

Довољно је да се победнички актери приликом сваког спора присете тог недавног времена и промисле да ли је спор вредан одрицања од најдубљих вредности покрета који је објединио Црну Гору. Ако су приликом објављивања победничких резултата избора руку пружили свима у Црној Гори, не рачунајући виновнике опаког режима, онда је отворена прилика за довршетак деценијских поларизација и дискриминација и настанак нормалног друштва и његове државе.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Слободан Самарџић: Грађани Србије, припремите се на још веће преваре

Започео је последњи чин Вучићеве предаје Косова и Метохије лажној албанској држави „Косово". Треба очекивати најцрњу кампању са лајтмотивом - „ми ту ништа не можемо". Додуше, у режиму апсолутне неодговорности, какав је Вучићев, српско јавно мњење готово се навикло на званичну пропаганду која врховниково служење спољном диктату преобрће у објективну нужност и стога лично жртвовавање.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Слободан Самарџић: Браћа по вазалству

" Мило Ђукановић има бар петнаест година дужи вазалски стаж од Александра Вучића. То је одлучујуће у очима сениора и то оба вазала добро знају." О званичној монтенегринској политици према Србима и Српској цркви, а поводом тадашњег Нацрта закона о верским слободама, писао сам на овом блогу јуна месеца (вид.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Слободан Самарџић: У Берлин по свето ''нешто''

Као што се могло и очекивати, Вучић није одржао ни онај мали, кукавни услов да неће ићи на преговоре док Албанци не укину царину. Његово громопуцатељство из трске није променило, нити је то могло, сценаријске оквире водвиља у коме је његова улога од 2013. године надаље да држи отвореном капију одбрамбене тврђаве.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању