Вести:

уторак, 04. август 2020.

Факултет драмских уметности у Београду: Фама или тама

Два инспектора из одсека за инспекцијске послове министарства просвете су почетком фебруара на Факултету драмских уметности (у даљем ФДУ) Београд обавили ванредни, уредно најављен теренски инспекцијски надзор.

Два инспектора из одсека за инспекцијске послове министарства просвете су почетком фебруара на Факултету драмских уметности (у даљем ФДУ) Београд обавили ванредни, уредно најављен теренски инспекцијски надзор.


Налог за надзор је по пријави из јануара потписала помоћник министра Јасмина Јовановић. Поступајући инспектори су биле Ступар Гордана и Катарина Жугић Јовановић.

Предмет инспекцијског надзора је била контрола поступка одбране докторске дисертације мр Радосава Лазића, новинара Магазина Таблоид.

Како је у међувремену донета Одлука којом је проглашено ванредно стање инспекторке су искористиле могућности које им је пружила Уредба о примени рокова у управним поступцима за време увођења ванредног стања, па је Записник урађен тек 12.маја 2020.године, док је ФДУ-у достављен тек 04.јуна 2020.године.

Решењем је „надзираном субјекту“ између осталог наложено да се у року од 8. дана поништи другостепено Решење Наставно-уметничко-научног већа од 21.11.2019.године. „Рок за поступање по мери 8. (осам) дана“ с тим што рок тече од дана пријема Записника.

Крајем јуна декан је кратким дописом обавестио кандидата како је ОН указао просветној инспекцији на покренут управни спор пред Управним судом и да би сад „евентуални поништај наведеног Решења у овој фази управно судског поступка додатно одложио одлуку која се у управном спору очекује“. Другим речима они по Решењу нису предузели ништа при чему су инспектори упознати са тим.


ЧИТАЈТЕ МАГАЗИН ТАБЛОИД:
 https://magazin-tabloid.com/


У Решењу које је Министарство просвете доставило новинару 26.јуна 2020. године заједно са дописом који је потписао актуелни министар Миладин Шарчевић пише „нешто друго“: „Надзирани субјект“ (ФДУ) је дужан не само да отклони неправилности у задатом року већ и да о томе „обавести инспекторе у року од 5. (пет) дана од дана истека рока за поступање по мерама“.

Простим сабирањем видимо да је рок за отклањање недостатака био 12.јун 2020.године. Додајмо рок од 5. дана за обавештавање инспектора. Додајмо и недељу на голуба писмоношу видећемо да „неко“ (Миладин Шарчевић) „обмањује“ јавност.

Пошто је тешко поверовати у ову истину новинар је почетком јула обавестио министарство да „надзирани субјект“ (ФДУ) није поступио по Записнику. Министру је истовремено „за сваки случај“ скренута пажња да на основу члана 15. став 2. тачка 6. просветна инспекција може (и треба) да донесе Решење о доношењу мера за отклањање незаконитих последица и испуњењу прописаних обавеза у складу са законом.


ФДУ циркус

Комисија за процену теме у саставу др Андреја Савић, др Милена Драгићевић и др Тијана Мандић је давне 2014.године дала предлог да се кандидату омогући рад на докторској дисертацији. Тај извештај није заведен али није страшно пошто је Сенат донео Одлуку о усвајању позитивног извештаја наведене комисије која је срећом код њих заведено.

Циркус је почео кад је др Мирјана Николић са ФДУ уз помоћ сарадника за докторске студије из Комисије за одбрану рада избацила др Дивну Вуксановић која је годину дана пре тога активно учествовала у раду.

Менторки др Тијани Мандић и кандидату је предочено да то тако треба (мора) по Правилнику о докторским студијама. Инспектори кажу да им „Записник Научног већа са предлогом чланова Наставно-уметничком-научном већу није достављен“. После је испало да је и Правилник о докторским студијама „у изради“ (немају га).

Након тога је стручна сарадница у име Мирјане Николић кандидату „грешком“ доставила негативан налаз о његовом раду који је адресиран на чланове Комисије. Кандидат је тражио да се то пошаље коме је намењено не схватајући да је „намењено“ њему.

Налаз се лако налази на нету па читаоци могу да се увере у његову „научност“.


Чланови Комисије су се у чуду разбежали а Мирјани и њеној стручној помагачици није било назад. План Мирјане Николић је био опасно угрожен због чега је помагачица онемогућила предају рада у штампаном облику. Обавештени су новинари из бројних редакција па је рад „некако“ доспео на увид јавности док су новинари остали без теме.

Да би спречила бруку Мирјана Николић је дала још једно негативно мишљење газећи овај пут и по деловима рада које су покривали експерти са ФФ (статистика), ФЛУ (креативност) али и ФБ (кризни менаџмент). Најгоре су прошли (највише су се смејали и јогунили) психолози којих са ментором има троје.

Пошто је у међувремену Мирјана Николић постала вд ректора Универзитета уметности морала је да смисли још нешто како би кандидат био кажњен и како би брука остала у кући. Зато јој у помоћ „као јавност“ прискачу доцент Нина Михаљинац, Весна Ђукић и (гле чуда) Милена Драгићевић Шешић са својим обједињеним приговором.

Тијана Мандић као ментор и председник Комисије на све ово пише заједнички „одговор на мишљење“ уз коју прилаже Одлуку Сената након чега се на ФДУ доноси вишеструко незаконито Решење.


Накнадна тумачења са ФДУ

Откуд ароганција „надзираног ФДУ субјекта“ ухваћеног у лажима и неправилностима до гуше?

Мирјана Николић је имала намеру да „само мало“ једно пола године (највише годину) завлачи кандидата, тек толико да се ментору због пензионисања и рокова онемогући да посао приведе крају. Онда би „она“ то преузела као једини члан Комисије са ФДУ. У томе је имала помоћ пријатеља поменуту сарадницу и декана који је три пута пропустио прилику да унормали ситуацију.

Ако Мирјана Николић успе у намери да од „лажног ректора“ постане прави она ће „заштитити“ декана који ће „можда“ као и ФДУ платити казну нашим парама. Декан верује да ће то баш тако да изгледа.

Хоће ли бити прекшајно финансијског кажњавања „надзираног субјекта“ и руководиоца остаје да се види. Ако је закон на страни инспектора могуће је наложити читање Записника пред Саветом ФДУ. Могућ је предлог за смену декана или бар реченица која почиње са: „Стекли су се услови да Савет размотри смену декана“.

На страни инспекције су Закон о просветној инспекцији, Закон о инспекцијском надзору и Закон о високом образовању. Опет Миладин Шарчевић и Мирјана Николић су јако добри. Писало се и о њиховим „комбинацијама“. На крају он зна да је она лажњак од ректора што му не смета ево већ годину дана.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html


Интересантно је и да „оспособљен“ ФДУ 20.маја 2019.године добија „Допуну уверења о акредитацији студијског програма менаџмент културе и медија“ којим Национално акредитационо тело за проверу квалитета у високом образовању даје сагласност за упис 20 студената (раније 15), што је потписала директорка НАТ-а др Јелена Кочовић.

Постављамо питање: Како, на који начин (на коју фору) је ФДУ дошао до акредитације и допуне јер квалитетом то нису могли да добаце?

Срећом по Србију у њој још увек постоје официри који не салутирају Вулину иако је овај гле чуда министар војни. Постоје и новинари који не пишу наручене текстове. Исто тако постоје и кандидати који не би да докторирају по сваку цену са напуханим незналицама у Комисији без обзира дал су лажни или прави ректори.

Пише: М. Хаџић




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Индијац снима филм о Марку Краљевићу - КМ Новине

Извор: Ало.рс Индијски редитељ у Београду снима филм о нашем епском јунаку. Као што он у филму није свестан своје снаге, тако и ви Срби, не знате колико вредите - каже С. Шридар. На Косову је постављен нови паша.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

''Отели су нам душу и завичај'': Светомир Арсић Басара на представљању две књиге у САНУ - КМ Новине

Стварањем туђе државе на мом огњишту на Косову и Метохији, одузето ми је право на живот. Изложба мојих скулптура у Галерији САНУ обухватила је период од 1998. до 2018. године. У том међувремену Србију су, ни криву и дужну, бомбардовале најцивилизованије земље западне Европе, са Сједињеним Америчким Државама на челу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Случај најцењенијег живог српског научника илустрација екстремне пропасти напредњачке Србије - КМ Новине

Случај најцењенијег живог српског научника илустрација екстремне пропасти напредњачке Србије #Stojan #Radenović #Profesor #Matematičar #Vučić #Srbija #SNS #Propast Оно што Вучић није навео, ни раније ни касније, јесте да се српска институција светског значаја свела на институцију белосветског значаја.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Магазин Таблоид   :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 03. август 2020.

НП ''Отаџбина'': Пре Вучића, север КиМ је изгледао као било који други део Србије, а не овако

"Када је потписао Бриселски споразум Александар Вучић је сепратистима предао и судство и полицији и телекоминикације и енергетику чиме је починио дело националне велеиздаје"

"Када је потписао Бриселски споразум Александар Вучић је сепратистима предао и судство и полицији и телекоминикације и енергетику чиме је починио дело националне велеиздаје"


Посета министра унутрашњих послова самопроглашене "републике Косово" Агима Велијуа северу Косова и Метохије, конкретно општини Зубин Поток, није ништа необично. Тим пре, јер је пре њега север Косова и Метохије, додуше ненајављено, посетио и Хашим Тачи када се возикао чамцем по вештачком језеру Газиводе. И некадашњи председник владе „Косова“ Рамуш Харадинај долазио је на север Косова и Метохије када је требао са „Српском листом“ да формира владу.

Али ова посета министра унутрашњих послова сепаратистичке владе има другачији карактер. Њега су званично дочекали председник „Српске листе“ и потпредседник владе „Косова“ Горан Ракић као и заменик министра унутрашњих послова Милан Радојевић. Наведени функционери „Српске листе“ били су домаћини Велијуу и са њим обилазили север Косова и Метохије.


Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ указује да пре доласка на власт Александра Вучића тако нешто на сверу Косова и Метохије није виђено. На сверу КиМ нису била присутна возила било са КС или РКС таблицама јер таква возила нису наилазила на симпатије српских житеља. У сваком смислу север Косова и Метохије изгледао је попут осталих региона Републике Србије било да је рашки, моравички или неки други. Када је потписао Бриселски споразум Александар Вучић је сепратистима предао и судство и полицији и телекоминикације и енергетику чиме је починио дело националне велеиздаје по члану 306 и 307 кривичног законика. Последица тога је слободан упад РОСУ полиције на север Косова и Метохије што је до тада било незамисливо. Приликом једног таквог упада ове специјалне полиције ухапшен је и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић кога су као кера држећи га за кравату водали улицама Приштине а присутни становници Албанци су се наслађивали и подсмејавали.


Прошле године упад РОСУ полиције у Зубин Поток завршио се тако да су претучени становници села Доње Вараге од којих је њих десетак завршило у болници. Међу онима који су били претучени је и шеф УНМИК-ове канцеларије у Зубином Потоку. Његово пребијање пре свега има везе са његовом националношћу јер је у питању Рус.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Интересантна чињеница је да је заменик министра полиције „Косова“ Милан Радојевић пре неки месец именован и за директора Пензијског осигурања за север КиМ што јасно илуструје како Александар Вучић награђује оне који издају државне и националне интересе Србије. Ту праксу да се новац прима и са једне и са друге стране, и из Београда и из Приштине, користи и остали део чланова „Српске листе“ а међу њима и Горан Ракић који је потпредседник владе самопрогалшене "републике Косово" одакле прима једну палту а са друге стране је и директор комуналног предузећа Стандард из Косовске Митровице у којем прима плату из Београда. Ово је класичан пример како председник Србије нагрђује своје послушнике или боље рећи издајнике. Једно је сигурно да после силаска са власти неће само Александара Вучић одговарати за кривично дело националне велеиздаје него и они пре свега којекакви министри, посланици, председници општина који тако учествују сепаратистичкој власти самопроглашне републике Косово.


Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ поздравља став председника Србије да Срби не треба да се појаве на обележавању прославе „Олује“ у Книну. Нажалост, председник нема исти аршин за све Србе јер учешће у скупштини и влади самопроглашене републике Косова је још већа брука и срамота за Србе и српску дражву него присуство на обележавању „Олује“. И оно што је најчудније, ни хапшење Марка Ђурића, ни хапшење великог броја Срба повратника, ни увођење такси на српску робу из централне Србије не може да натера „Тачијеве Србе“ да напусте владу и скупштину „Косова“ јер им то не дозвољава председник Србије.


Како радили, тако нам Бог помогао. 



Косовска Митровица
03.08.2020. године                 Информативна служба




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Браћа Вучић наоружали Војску Косова - КМ Новине

По повратку из Њујорка српски председник Александар Вучић, којем су заплењени сви рачуни у иностранству, најавио је да ће сам донети тешке и болне одлуке, мислећи на признавање независности тзв. "републике Косово", како је то и неовлашћено потписао у Бриселу. Српска листа у парламенту Косова треба да изгласа Закон о Војсци Косова.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

У Звечану поцепани плакати СНС-а (ФОТО) - КМ Новине

У Звечану, на северу Косова и Метохија, највећи број СНС плаката излепљених у оквирукампање за ове нерегуларне изборе, поцепан је. Непознате особе су, пре неколико дана, у центру Звечана поцепале велики број плаката којима се пормовише странка Александра Вучића, СНС.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

НП ''Отаџбина'': Вучић да не кука што су други из УН изместили преговоре о КиМ, него да их тамо врати - КМ Новине

НП ''Отаџбина'': Вучић да не кука што су други из УН изместили преговоре о КиМ, него да их тамо врати #Vučić #Izdaja #Kosovo #Metohija #UN #Ujednjene #nacije #Srbija #Otadžbina #Pokret Иако месецима Александар Вучић говори да нема преговора са сепаратистима из Приштине док они не укину таксе, на само један миг Ангеле Меркел председник Србије састаје се у Берлину са Хашимом Тачијем и Рамушем Харадинајем.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Зоран Влашковић: Oко 90 милиона становника пет земаља ЕУ, не признаје Косово као државу

Поштују међународно право и сувереност државе Србије

Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар одбијају више од 12 година да признају једнострану проглашену државу   Косово.     Осим Кипра, све земље су чланице и НАТО – а





  • Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар одбијају више од 12 година да признају једнострану проглашену државу Косово.
  • Осим Кипра, све земље су чланице и НАТО – а

Пише: Зоран Влашковић



Иако Европаска Унија, у којој је 27 држава, нема мандат да признаје или не признаје државе, ипак она се, одавно умешала, посредовањем у дијалогу Београда и Приштине,
Албански геноцид тек нечасни подржавају
у решавање питања Косова које је и званично, Р – 1244, под протекторатом ОУН, односно под суверенитетом државе Србије.

Чак 22 државе Европске Уније, су и у таквим околностима признале Косово као самосталну државу. Но, пет државва Европске Уније : Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар, поштујући међународно право, Р-1244 и суверенитет државе Србије, не желе никако да признају Косово као државу.

Ове државе ЕУ, које ни после 12 година нису признале самопроглашено незавино Косово, а тиме не желе ни да успоставе дипломатске односе са Приштином, укупно имају 90 милиона становника што је велики број у Европској Унији који су на страни Србије.

Тако краљевина Шпанија која има површину од 504.030 km2, и око 50 милиона становника је највећа земља ЕУ која не признаје Косово. То је резултат тога што на својој територији имају Косово, Каталонију која се залаже за самосталну државу.

Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније од 1986. године и НАТО савеза од 1982. године. Шпанија је имала своје војнике на Косову, у сектору “Запад“ али су се повукли 19. септембра 2009. године.

Република Грчка има површину од 131.957 km2 и око 12 милиона становника која такође не признаје Косово.

Грчка је чланица бројних међународних економских, политичких и војних организација. Била је међу оснивачима Организације уједињених нација (ОУН) 1945, део је НАТО пакта од 1952, а Европске уније од 1981. Од 2001. године део је Еврозоне. Грчка сада на Косову има нешто више од 100 војника у саставу Кфора.

Кипарска Република има површину од 9.251 km2 где живи око милион становника.

Кипар је независност од Уједињеног Краљевства стекао 1960. године, а од 1. маја 2004. члан је Европске уније. Став Кипра, који се често преноси у медијима је, да и кад би Србија признала Косово то Кипар никада неће учинити.

Турска је 1974. извршила инвазију на Кипар и окупирала значајне делове острва, што је хиљаде кипарских Грка и Турака претворило у избеглице. Кипар није члан НАТО – а.

Румунија има површину од 238.391 km2 где живи више од 20 милиона становника. Румунија је члан Европске уније од 2007. године и НАТО савеза од 2004. године. Румунија такође, изричито не жели да призна Косово као државу иако у саставу Кфора
на КиМ сада има 57 војника.

Словачка Република има површину од 49.035 km2 где живи око шест милиона становника. Словачка се изричито залаже за Р – 1244 која је основ за решење питања Косова.

Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту а члан је ЕУ од 2004. године. Словачка је чланица и НАТО пакта од 2004. године. И Словачка је имала своје војнике на КиМ који су чували, поред осталог, и споменик на Газиместану. Словачки војници у саставву Кфора напустили су Косово 20. новембра 2010. године.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Пољаци за српско Косово (ВИДЕО) - КМ Новине

Упркос политичким одлукама своје владе, младима у Пољској није проблем да јавно истакну неслагање са евратлантским токовима, када је Србија у питању. По природи обичног човека, коме је општа правда изнад интереса уског круга светских профитера, понашају се и Пољаци посебно њихови навијачи.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Словаци због КиМ Тачијевог министра избацили са скупа, српски министар ћутао - КМ Новине

БРАТИСЛАВА - На министарској конференцији Прашког процеса поводом мигрантске кризе која одржава у Братислави, домаћин Словачка је потпуно игнорисала захтеве шиптарских сепаратиста са Косова и Метохије да они на скупу буду представљени у складу са Бриселским споразумом.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

''Хуманитарна'' интервенција и њене последице - КМ Новине

​Из западних земаља и централе НАТО-а стално се подвлачи да ову њихову „хуманитарну" интервенцију (коју сматрају оправданом) треба заборавити и кренути у нову фазу односа. Да ли је то уопште могуће Такозване хуманитарне интервенције без одобрења Савета безбедности УН, наводно ради заштите људских или мањинских права, увеле су у праксу међународних односа западне земље, пре свега САД и НАТО, у виду насилног кршења суверенитета земаља чланица УН.




author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 02. август 2020.

Опљачкана црква у Паралову, Косовско Поморавље (ВИДЕО)

Црква светог цара Kонстантина и мајке му Јелене у селу Паралово, у новобрдској општини,  нашла се на мети вандала.




Непознати починиоци обили су врата и украли икону и пар хиљада динара у ситним апоенима. Случај је приметио Синиша Симијоновић и одмах је обавештена такозвана "косовска полиција" која је убрзо стигла и обавила увиђа.  Мештани, већ навикли на овакве нападе, кажу да није велика материјална штета али да је циљ да се преосталим Србима улије додатни страх како би се одселили.

"Ово се највероватније десило у ноћи 29. јула. Долазила је полиција и направила увиђај. Процена је да ће покушати да дело окарактеришу као прибављање имовинске користи. Међутим, ми мештани који овде живимо, нас пар душа, немамо апсолутно никаквог разлога да верујемо у то. Што се нас тиче, циљ је јасан, да се додатно узнемири нас неколицина који још живимо у овом засеоку", каже за Пулс Драган Стојковић.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html



Изградња цркве почела је 2018. године средствима тзв "републике Косово" уз сагласност узурпатора трона Епархије рашко - призренске, Теодосија(Шибалића).

Ово није прва црква која се гради новцем шиптарских сепаратиста. Занимљиво је да је изградњу овог објекта помогао први Вучићев "градоначелник" Грачанице и заменик такозваног "премијера Косова" који је у то време био Хашим Тачи. Он је такође учествовао и у почетку изградње цркве у Чаглавици коју је такође финансирала илегална "општина Грачаница" при администрацији тзв "републике Косово а о чему смо такође благовремено писали. О томе можете читати путем линка у дну овог текста.

Општина Ново Брдо, такође у систему албанских сепаратиста, обезбедила је грађу за кров и столарију, док је спољна изолација, завршена ове године, углавном добровољним прилозима мештана и оних који су се одселили а којим није правилно објашњено какав је подухват у питању.

Овакви подухвати раде се не како би се ојачала вера у народу већ како би Шиптари могли да кажу да су цркве њихове, с обзиром да су они плаћали њихову изградњу иако преко појединих "институција" иапк су оне у њиховом систему и располажу новцем из њиховог буџета. Све то представља припрему за проглашење "Косовске цркве" о чему је још раније писано.

Село Паралово чини 16 раштрканих махала у којима живе Срби и Албанци. Овде је сада још око 115 Срба, а до рата их је било око 700. Напади на преостале Србе су чести а нападачи веома бахати. Медији о њима махом не извештавају. Управо њихова одбаченост јесте најповољније подручје за умножавање оваквих грађевина јер жељни минималне пажње, при том лоше и непотпуно обавештени, они бивају веома срећни таквим постпуцима ни мало свесни да је то на њихову штету и постепену асимилацију у вештачки народ "Косовара" који се активно стварају и дефинишу на светом Косову и Метохији не би ли тиме заувек преотели овај део земље од остака Србије.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Теодосије 'освештао' прву цркву коју гради тзв ''република Косово''! - КМ Новине

Почетак изградње новог храма на територији Епархије рашко-призренске финансираног парама тзв. "републике Косово", по свему судећи представља и почетак изградње "косовске православне цркве", посебно имајући у виду редовне међуверске сусрете и Теодосијево ангажовање у њима. Ова, слободно можемо рећи, политичка "црква", посвећена је једном од најуспешнијих српских владара и једном од највећих бораца и државника за све време постојања Србије - светом Деспоту Стефану Лазаревићу.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Теодосије на Косову распродаје српску земљу (ФОТО, ДОКУМЕНТ) - КМ Новине

Крајем прошле године, свесно злоупотребљавајући део имовине српског народа на Косову и Метохији над којом има надлежност, епископ викарни Теодосије повукао је један од најтежих потеза у оквиру издаје коју, координисано са српским властима у Београду, спроводи на Косову и Метохији већ дуги низ година.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) - КМ Новине

У сред поста - Теодосије испија пиво на Бир Фесту! (ВИДЕО) Бир-фест, који се одржава у току Богородичиног поста, посетио је и узурпатор трона Епаргхије рашко - призренске Тедосије Шибалић, преносе српски медији.



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

Ивањица: И даље без Дражине улице

Општинске власти упорно задржавају име главној улици по комунисти упамћеном по злу

Најодликованији српски официр свих времена, генерал Дража Михаиловић
Најодликованији српски официр свих времена, генерал Дража Михаиловић



Пише: Младомир М. Ћурчић


Србија је, већ дуго, земља табуа и монопола. То су две важне карактеристике које обележавају многе поступке и догађаје који се у Србији дешавају, било да је то под притиском државног апарата, или у обичним друштвеним односима. Кад је Србија била и званично у социјалистичком друштвеном уређењу, табуи и монополи су били законски нормирани и озваничени. Данас није такав случај, али ова ограничења, која су нам остала као највеће наслеђе из доба титоизма, живе свуда око нас.

Есеј под насловом Духови наших сокака, објављен у јулу 2014. године у Српским новинама, написао сам како бих показао колико су јаке комунистичке стеге у Ивањици, у родном месту Драже Михаиловића. Навео сам тачан број улица, њихова имена данас и некад, као и немоћ тадашње општинске врхушке да то стање измени. Како је било тада, тако је и данас. Наиме, у јесен 2016. године, СО Ивањица донела је Одлуку о измени одлуке о одређивању назива и обележавању улица и тргова у Ивањици. У најкраћем, они су морали да именују све улице у Ивањици које нису имале имена, па су желели да узгредно промене називе улица чије име није имало смисла, али и неке које су носиле имена потпуно непознатих историјских личности, а које су по правилу припадале комунистичком покрету у Другом светском рату. Ова одлука је стајала као мртво слово на папиру до јула 2017. године, када је формирана и комисија од шест чланова, а на чијем је челу Светлана Јовићевић, дипломирани архитекта из Ивањице, која је имала задатак да размотри иницијативе за одређивање назива улица и тргова у Ивањици. Остали чланови комисије су: Зоран Аџић (заменик), Предраг Ђоновић, Мирјана Луковић, Милан Павловић и Сретен Богдановић. Да ли је ова комисија нешто радила или није, мање је важно, јер се она пробудила тек пошто је донета одлука о допуни закона о локалним самоуправама, у којој је наређено локалним самоуправама да морају именовати све улице. Тако је, у јуну 2018. године, ова комисија предложила СО Ивањици да се промени име једне мале улице у Ивањици. И то је било све.

Поставља се питање у чему је главни спор око именовања улица у Ивањици. Као и увек у сличним случајевима, главни спор се води око Главне улице. Она данас носи име по Милинку Кушићу, комунисти и “народном хероју“ Брозове Југославије. Милинко Кушић је рођен 26. марта (по старом календару) 1912. године у селу Свештица, изнад саме Ивањице. Основно образовање и део гимназије завршио је у Ивањици, а Вишу гимназију у Чачку. Уписивао је Филозофски и Правни факултет у Београду и напустио је факултетско школовање, због тога што је у међувремену приступио илегалној КПЈ. Хапшен је по Закону о заштити државе, 1938. године, и осуђен на 18 месеци затвора, које је одлежао у казнионици у Марибору. По повратку са робије, наставио је са комунистичким ангажовањем, па је поново ухапшен и осуђен на робију, коју је почео да служи у казнионици у Сремској Митровици, крајем 1940-те године. Тамо је остао све до маја 1941. године, када су га из затвора ослободили немачки окупатори и нове усташке власти, а све према Споразуму о сарадњи, који су, 1939. године, потписали министри спољних послова нацистичке Немачке и комунистичког СССР-а, Јоаким фон Рибентроп и Вјачеслав Молотов. Одмах по ослобођењу из затвора, Кушић је прешао у окупирану Србију, која је тада била под комесарском управом Милана Аћимовића и боравио у Ужицу и Ивањици. У Ивањици је сарађивао са немачком фелдкомандантуром која је ту постављена. У једном тренутку, комунисти под контролом Милинка Кушића били су ангажовани за ред и дисциплину у Ивањици. На тај начин су се докопали и првог оружја.

До промене је дошло када је Немачка напала Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, па су и Немци у Србији кренули у хапшење српских комуниста. То у мањим местима, попут Ивањице, није ишло тако лако као у Београду, Нишу или Крагујевцу, па се Кушић још увек јавно кретао по Ивањици. Померио се у своју родну Свештицу тек у јулу 1941. и чекао налог партије да се одметне у шуму. То је урадио тек крајем јула и почетком августа, када је добио задатак да формира Моравичку партизанску чету, што је и учинио, 5. августа 1941. године, на Клековици. Том приликом скупио је на једном месту низ проблематичних личности из Моравичког краја, као и велики број малолетника, па чак и девојчица. После тога отишао је за Ужице, где је ускоро постао комесар у Ужичком партизанском одреду. Неколико пута за време устанка из 1941. долазио је у Ивањицу, како би помогао у формирању нове комунистичке управе у овом месту. Тада је имао обичај да понови своју омиљену крилатицу, коју је у Ивањици изговарао још 30-тих година, када је долазио на ферије из Београда: „Више волим једног црнца да је комуниста, него сто Срба који нису комунисти.“

У говорима које је држао, том приликом, понављао је пред малобројним присталицама паролу: „Смрт великосрпској хегемонији“.

Као комесар Ужичког партизанског одреда, и у Моравичком срезу наредио је да се оружано нападају жандармеријске станице и пале општински архиви, што су комунисти и учинили у неколико општина, где четници нису успели да их спрече. У самој Ивањици су изнели општински архив и црквене књиге и са старог моста их бацили у реку Моравицу. Том приликом нестао је и документ о оснивачкој скупштини фудбалског клуба Јавор из 1912. године, тако да, 2012. године, на стогодишњицу постојања клуба, ФК Јавор није имао документ са којим би аплицирао код УЕФЕ која додељује три милиона евра фудбалским клубовима старим један век.

После пропасти Ужичке совјетске републике, у општој бежанији комуниста из Ужица према италијанској окупационој зони, нестао им је „врховни командант“. У тих пар дана, обезглављени и не знајући шта да раде, неколико комуниста на челу са Милинком Кушићем, преузело је иницијативу у сакупљању одбеглих партизанских група. Кушић је чак потписао споразум „о ненападању“ са италијанским командантом из Нове Вароши, фашистичким официром Ненијем. Кушић није заборавио да води револуционарну борбу и у таквим условима. Одреди под његовом командом упали су у манастир Клисуру, коју су опљачкали и девастирали, а том приликом су неки његови припадници силовали и заклали искушеницу Ђенадију Ђорђевић, а у комшилуку су запалили кућу Војислава Радосављевића, којом приликом је изгорело и убијено 10 лица. Одмах по повратку врхушке КПЈ на тај терен, Кушић је стављен под истрагу, да би видели да ли је имао амбицију и жељу да уклони „врховног команданта“ са чела КПЈ и партизанског покрета. Кушић се данима извињавао и молио да га не избацују из партије, што је на крају и усвојено. Остао је један од најближих сарадника „врховног команданта“.

Ова велика група партизана из Србије прешла је у Босну у фебруару 1942. године и у Чајничу формирала Другу пролетерску бригаду, у марту 1942. године. Тада је Милинко Кушић постао политички комесар Друге пролетерске бригаде. Постоје озбиљне индиције да су тада наоружани оружјем које име је дао Јура Францетић, командант усташке Црне легије, који су тада били у великој офанзиви како би „очистили“ источну Босну од четника мајора Дангића. Четници су некако успели да се одржавају и бране српску нејач у ових двадесетак срезова, све док им комунисти из Прве и Друге пролетерске бригаде нису ударили „с леђа“ и тако омогућили Црној легији да избије на леву обалу Дрине. О масакрима који су тада почињени над српским народом, тек је недавно почело званично да се говори.

У јуну 1942. године, комунисти су приморани да се повуку у западни део Босне. „Врховни командант“ је одлучио да тада промени своје политичке комесаре у главним јединицама, из два разлога: да не би стекли превелику моћ у елитним јединицама које су служиле за његову личну заштиту, као и због тога да у новим одредима наметне комунистичку доктрину, која је већ „изучена“ у Ужицу. Зато је и Кушић премештен за комесара у Крајишкој бригади. То је, очигледно, на њега негативно утицало, јер се сматрао одбаченим из главних токова револуције. У договору или без њега, комунисти су правили фингиране нападе на усташке постаје и касарне. Тада би обично погинуло неколико партизана из Србије, а усташе се повукле и тако омогућавале комунистима да дођу до оружја и муниције. У таквим кретањима, по природи неуредни, а још увек неформирани у класичном војном поретку, комунисти су били лак плен пегавог и трбушног тифуса. Разочаран зато што је одбачен, а по својој природи неуредан у исхрани и дисциплини, Кушић је оболео од пегавог тифуса и као тешки болесник извршио је самоубиство, 1. маја 1943. године, у селу Мајкића Јапра, код Санском Моста, у партизанској болници. Одмах по завршетку рата, тачно на дан победе, 9. маја 1945. године, међу првим партизанским борцима, АВНОЈ га је прогласио за „народног хероја Југославије“.



http://www.kmnovine.com/p/joe-travel-red-voznje.html


Са друге стране, већ дуже времена се прича да у Ивањици главна улица треба да понесе име по армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, рођеном у Ивањици, у главној улици, 14. априла (по старом календару) 1893. године. Написано је много научних радова и популарних текстова, снимљено је више документарних филмова, код нас и у иностранству, који су се бавили биографијом Драже Михаиловића. Зато ћемо, овом приликом, поменути само најзначајније податке, како би их упоредили са горе поменутом биографијом „народног хероја“ Милинка Кушића.

Дража Михаиловић је завршио НШ и ВШ Војне академије у Београду. Учествовао је у пет ратова између 1912. и 1920. године. Одликован је са 19 одликовања, од чега су три инострана. Завршио је ђенералштабну обуку ВКЈ. Није припадао ниједној политичкој странци. Био је војни аташе Краљевине Југославије у Бугарској и Чехословачкој. Други светски рат није дочекао у чину ђенерала само због тога што се противио погрешно конципираној одбрани земље од Немаца, а време је показало колико је био у праву. У Априлском рату исказао је велико војничко знање и изузетну храброст и водио је сталне борбе. Није се предао,  када је то учинио већи део припадника ВКЈ, већ се, са групом лојалних официра, жандарма и војника, под борбом, повукао на десну обалу Дрине. Као елитни ђенералштабни и обавештајни официр, професор Стратегије на Војној академији у Београду, одређен је од Ђенералштаба за вођу герилског отпора унутар Југославије уколико она буде окупирана. Формирао је свој штаб на Равној Гори – ГШ1, већ у мају 1941. године, а затим и низ четничких одреда, који су, убрзо, кренули у ослобођење земље, први у Европи. Његов Јадарски четнички одред, под командом потпуковника Веселина Мисите ослободио је Лозницу, 31. августа 1941. године, и то је био први ослобођени град од Немаца у Другом светском рату. Већ сутрадан, 1. септембра 1941. године, четници су ослободили Ивањицу.

Окружен мноштвом непријатеља, Дража Михаиловић је успео  да створи моћну војну организацију, која је у другој половини Другог светског рата бројала 80 корпуса. И поред изузетно тешких околности, у свакој години рата, успео је да изврши по једну велику војну операцију против Сила осовине, којима је допринео укупној савезничкој победи у Другом светском рату. Игром историјских околности, остављен од савезника, по доласку Совјетске армије, и устоличења партизанског покрета на власти у Југославији, Дража Михаиловић био је жртва комунистичке револуције, која са историјске сцене није однела само њега и његову војску, већ и читаве генерације најелитнијег дела српског народа. Дража Михаиловић се у свим документима изјашњавао као Србин. За време Другог светског рата бранио је српски народ у целини, као и све друге народе када је то могао. Никада није наредио, нити извршио, било какав напад, а камоли девастирање неког српског манастира. Никада није наредио, а камоли извршио, било какав ратни злочин.

Генерал Дража Михаиловић је убедљиво најпознатији рођени Ивањичанин у историји ове варошице. Небројени су споменици са његовим ликом и именом подигнути широм света. Његово место у историји је неупитно позитивно не само за Србе и победнике у Другом светском рату, него чак и за његове некадашње противнике у Другом светском рату, а данас модерне нације, попут Немаца, Бугара, Мађара, а поготову Италијана. Историјско наслеђе лика и дела Драже Михаиловића негативно представљају искључиво припадници оних народа који су некад припадали српском етничком бићу, а у неком тренутку су се одвојили од њега. То су: Хрвати, Бошњаци, Црногорци-Монтенегрини и Македонци. По нашу унутрашњу културну сцену то не би имало толики значај, да не постоји још једна прикривена нација која Дражу Михаиловића перцепира у негативном контесту. Та прикривена нација су – комунисти.

Комунисти су дефинитивно ушли у Ивањицу у новембру 1944. године. Одмах су почели са успостављањем органа власти, а паралелно са тим, кренула су масовна хапшења великог броја житеља Моравичког среза. У неколико наврата извршили су масовна погубљења у Ивањици, а број појединачних ликвидација Срба, која су извршили комунисти, мери се у стотинама. Велики број људи набили су у импровизоване затворе, који су ницали на све стране. Огроман број људи послали су на принудни рад у изузетно тешким условима, широм земље.

После тога, дошли су на идеју да промене идентитет српског народа. Један од елемената којима се формира национално сећање и идентитетско наслеђе су и називи улица. О именима улица у Ивањици писао сам опширније у тексту Духови наших сокака. Овде ћемо поменути само да су Главну улицу назвали по Милинку Кушићу. Али, то није било једино што је носило његово име: рудник антимона у Лиси су назвали по њему, подигли су му две спомен-бисте у Ивањици, које и данас стоје, а што је најважније дали су име по њему и основној школи у Ивањици. И данас основна школа у Ивањици носи име Милинко Кушић. Тако долазимо до парадокса да школа слави школску славу Светог Саву, која је била забрањена у пола века комунизма у Србији, а зове се по “народном хероју“ комунистичке партије, који се и лично залагао против онога за шта се залагао Свети Сава.

Није промењено само име главне улице, већ и низ других улица. Посебан скандал представљала је промена имена улици пуковника Душана Пурића, команданта 4 пука Стеван Немања, а који је погинуо на Мачковом камену 1914. године. Та улица добила је име по пуковнику Душану Пурићу, 16. јула 1932. године, одлуком ивањичке општине, „У знак захвалности према херојским подвизима свога великога сина, команданта храброг IV пука који је, са својим командантом, исечен на Мачковом камену. Захвални Ивањичани сећају се велике жртве“ – како је то тада објавио Чачански глас. У тој истој улици рођен је и одрастао пуковник Душан Пурић. Колико је била славна погибија пуковника Душана Пурића, сведочи и чињеница да је Станислав Бинички управо њему посветио своје славно дело Марш на Дрину.

Многим Србима данас је несхватљиво када им се напомене да комунисти и њихови следбеници имају велики утицај на стварање културног идентитета у држави Србији. Тешко је људима објаснити како су комунисти успели да се, прикривено и отворено, убаце у систем организације које финансира држава, како у просветном, тако и у културном окружењу. Неке организације, попут СУБНОР-а, директно се финансирају из буџета, а посредним путем преко буџета локалних самоуправа. Разне културне манифестације које пропагирају комунистичку идеологију или су им аутори припадници јасне комунистичке провинијенције, пролазе на конкурсима за пројекте у култури које финансира држава. Зато је њихова моћ у српском друштву још увек не само неупитна, него и пресудна.

Генерал Дража Михаиловић има споменик у Ивањици, подигнут 2003. године, захваљујући великој борби и изузетном труду које су том приликом испољила неколицина Ивањичана. О томе сам подробно писао у тексту Историја једног споменика, објављеном 10. јануара 2014. године, у Српским новинама. Пошто је већина одавно подлегла титоистичкој фразеологији и комунистичкој идеологији, ретки су Ивањичани који и данас, после 17 година, стану испод Дражиног споменика да се фотографишу. За разлику од њих, сведоци смо да огроман број туриста, чим пристигну у Ивањицу, долазе да се фотографишу поред Дражиног споменика. Нико од тих туриста се није ни фотографисао, па чак ни осврнуо при проласку поред бисте Милинка Кушића, или Споменика револуције. Таман као да су прошли поред турског гробља. Додељивањем имена главне улице генералу Дражи Михаиловићу, Ивањица би на мапи Србије постала ексклузивна туристичка дестинација.

Свеће су запалили посетиоци

Данас многи Ивањичани не знају готово ништа о Дражи Михаиловићу, а поготову о Милинку Кушићу. Већина становништва индоктринирана је комунистичким образовањем, а нарочито утицајем титоиста у културним и јавним установама и масовним медијима у Србији. Међутим, како су падале границе Брозове Југославије, падала су и уверења тог типа. Али једно од уверења, а то је фасцинација Орденом народног хероја, остала је у већем делу народа. Тешко је објаснити данашњем становнику Ивањице да су Орден народног хероја добијала лица, готово без изузетка, која су се истакла у мржњи према српском народу и деловању против свих темељних вредности српске традиције или културе, а у томе су се највише истицали управо они који су номинално припадали корпусу српског народа. Стара је Цицеронова изрека: „Све је јадно у грађанским ратовима, али ништа није јадније – него сама победа.“ Комунисти, који су проглашени за победнике у грађанском рату у Југославији, сматрали да имају монопол над истином о компликованим историјским догађајима и тај монопол задржали су до дана данашњег.

Сви ови разлози довели су до тога да се створи један табу у Ивањици, а то је како треба културно вредновати име Драже Михаиловића у његовом родном месту. Нека суседна места успела су да се изборе са сличним проблемом, па су некако изгурали да се именима најславнијих суграђана из историје тог места, обележе главне варошке улице. То је пример Нове Вароши, где су се одужили војводи Петру Бојовићу, или Ариље где су се са пијететом понели према Краљу Драгутину, ктитору цркве Светог Ахилија, око које је и настала ова варошица. Има још сличних примера. Оно што је нужно учинити у Ивањици је да се пуковнику Пурићу врати достојанство и да улица у којој је рођен поново понесе његово име. Исто се односи и за капетана Симу Јаковића, оснивача ивањичке варошице. Између те две улице је главна улица, која, и по Богу и по народу, мора да носи име генерала Драже Михаиловића, најпознатијег Ивањичана у њеној историји. То је човек који је иза себе оставио завештање да Србин може живети само као слободан човек. Зато се слободна Србија може темељити само на делима људи којима је слобода Отаџбине била прва дужност и прва заклетва, какав је био Дража Михаиловић.

Чланови комисије за додељивање имена у Ивањици одавно не живе, као ни остатак Србије, у титоизму и самоуправном социјализму. Поставља се логично питање шта њих обавезује да поштују „вредности“ које су афирмисали Авној и КПЈ. Њихову одлуку оптерећује невидљиви утицај који комунисти и њихови следбеници испољавају по свим друштвеним питањима, а нарочито у питањима културног наслеђа, јер тиме себи обезбеђују монополско место у српској култури и одатле контролишу сва друштвена кретања. То не може и не сме бити оправдање за оне који буду одлучивали о имену главне улице у Ивањици. Њихова одлука мора бити јасна и прецизна, заснована на научно утврђеним чињеницама, култури, традицији и националном идентитету. Једино у том случају њихова одлука ће бити једногласна и недвосмислена, а то је да је једино логично решење да главна улица носи име по генералу Дражи Михаиловићу.

 

Младомир М. Ћурчић

Благовести, 2020. године
(Српске новине, гласило ОСЧ “Равна Гора“, Чикаго, јун 2020)





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу - КМ Новине

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу #Генерал #Дража #Михаиловић #Издаја #Хапшење #Суђење #ЦИА #Комунисти #Злочин #kmnovine Оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", после више од 70 година, показују истину о хапшењу генерала Држае Михаиловића, ко га је издао и како је доспео у комунистичку замку.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Фотографија Драже Михаиловића каквог га никада нисте видели - КМ Новине

Мало ко је имао прилике да Дражу Михаиловића види у оваквом издању. Друштвеним мрежама језди фотографија Драже Михаиловића из 1943. године, када је био на скијању у Црног Гори. Оваквог Дражу, признаћете, нисмо навикли да виђамо, а мало је познато да је био и пасионирани скијаш.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:  

Гучевски говор о ђенералу Дражи - Марко Пејковић - КМ Новине

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и на потпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну...




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: Погледи    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању