Вести:

среда, 27. новембар 2019.

Браћа Маниташевић из Велике Хоче нова имена на списку српских жртава са КиМ - албански терор још увек траје

Самоодбрана је злочин, али само ако сте Србин који се брани јер жели да сачува живу главу у тренутку када албански терористи покушавају да га киднапују или убију.

Никола Маниташевић, штрајковаће до смрти не би ли ослободио брата

Због једног од тих Срба, Љубише Маниташевића из Велике Хоче, његов брат Никола одлучио је да штрајкује глађу до смрти. У овом тренутку он се налази испред амбасаде Мађарске у Београду и упркос чињеници да су медији о овоме извештавали, њему се још увек није јавио нико да са њим поразговара, пружи му подршку или покуша да изнађе праведно решење односно, да спречи да Србина који се бранио од покушаја шиптарских терориста да буде киднапован и највероватније, убијен.

За КМ Новине Никола је потврдио да је започео штрајк глађу и да је одлучио да издржи до краја па макар га коштало живота. 

"Ја сам већ испред мађарске амбасаде и осећам се јако лоше. Ово што се дешава мени и мојој породици, не дај Боже никоме" каже он.

Мало је оних који могу да схвати суштину ових речи. Оне свакако значе да се ови људи налазе у великој муци али то није само тренутак. Они су живели у време албанског терора од кога у Метохији никада није било довољно заштите. Опстали су најчешће личном упорношћу и личној борби да сачувају своја вековна имања и своју земљу, често ризикујући своје животе. На крају долази тренутак када одбрана голих живота може да их скупо кошта јер, када су Срби у питању, и самоодбрана је злочин. А нападачи, шиптарски терористи који нису успели да изврше злочин, проглашени су "особама" и жртвама.

Маниташевић каже да га "више мучи неправда" него исхрана са којом се мучи и пре него што је ступио у штрајк глађу.

"Не једем редовно већ два месеца и смршао сам 10 килограма за то време. Погодила ме је вест о томе да ће мој брат бити изручен, то ме је јако погодило" каже Никола.

"Дошао сам овде да спречим изручење а да ли ћу успети, то не знам. Могу само да се надам. Љубиша је све то урадио у самоодбрани и сви се сада питамо - од када је то самоодбрана злочин"?

Никола додаје да би сви пријатељи и родбина дошли да протестују испред амбасаде али се надају да ће разум преовладати и да до таквог апсурда неће доћи али да "ништа веће од слободе мог брата не постоји али ту је потребна помоћ државе" каже саговорник КМ новина.

#Љубиша #Маниташевић
Љубиша Маниташевић се већ налазиу притвору у Мађарској

Међутим, Канцеларија за КиМ је одбила да одговори на било каква питања медија везана за подршку и помоћ Србима на КиМ, конкретно Љубише Маниташевића. 

Оно што покушавају да прећуте јесте да је оптужница подигнута 2015. године а потерница расписана у мају ове године, дакле тек након постизања Бриселског споразума и предаје државних надлежности у руке шиптарским сепаратистима. А они су то брже-боље искористили да започну лов на Србе који су преживели њихове терористичке нападе и у њима, у самоодбрани, ранили или повредили нападаче за које се Међународна заједница обавезала да ће их разоружати и расформирати одмах након окупације.

Љубиша је 28. јуна 1999. кренуо са својим братом од стрица и његовом женом, возилом холандских војника КФОР-а из Велике Хоче у болницу у Ораховцу. Снаји, која је била трудна, у ораховачкој болници су јој дали инјекцију и рекли брату да набави још једну. Љубиша пошао ка апотеци ван круга болнице, без пратње. Постоји сумња да је лекар обавестио терористе јер како би иначе могли да припреме заседу унапред? Испред апотеке чекала су га четворица припадника терористичке тзв "ОВК", а иза њих кола са аутоматским оружјем. Почели су да га вуку. Из пиштоља који је носио са собом у самоодбрани је опалио најпре у ваздух, а пошто није успео да растера нападаче, пуцао је поново. Једног нападача је ранио у раме, а другог у стомак. Тек тада су се разбежали.




Љубиша се одмах предао припадницима КФОР-а . У притвору, у Призрену, провео је 67 дана. Био је пресрећан не само зато што је спасао живу главу, већ и зато што никог није убио. "Да јесте, Љубиша не би могао да живи с тим" - изјавио је раније Никола.

Приликом припрема за окупирање Косова и Метохије Владе земаља које су предводиле НАТО агресију, обећале су да ће им један од првих задатака бити да разоружају и расформирају албанске терористе. То се није догодило упркос чињеници да је највећи број масовних убистава, киднаповања, прогона и уопште геноцида над Србима, вршио управо у то време, пред очима оних који су два и по месеца раније упослили сав свој војни капацитет да наводно "спрече етничко чишћење" а у ствари су га само спроводили над Србима.

Небројено је много српских, неалбанских али и албанских жртава и готово да нема човека на Косову и Метохији који након јуна 1999. није претрпео неку врсту физичког или вербалног напада а да то нико није забележио. Као да се само смрт рачуна у злочине када се они чине над Србима. А у последње време сведоци смо да медији, будући плаћени да извештавају у корист политичких страна, прикривају и ублажавају чак и покушаје убистав (срећом, убистава није било претходних година иако су забележени бројни покушаји).

Натпис крај кога Никола Маниташевић штрајкује глађу

Уколико се догоди да Никола истраје у својој намери и подлегне последицама штрајка глађу или његов брат буде изручен сепаратистиким илегалним органима који нису до сада казнили ни решили ни један злочин над Србима, биће то нова имена на списку српских жртава терора Арнаута, западних Влада али овај пут и уз саучесништво владе у Београду која је Бриселским споразумима омогућила да започне лов на Србе који су већ једном успели да избегну судбину жртве.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

понедељак, 25. новембар 2019.

Шел Магнусон: Хандке и Србија

Постоје три врсте реакција на Нобелову награду за књижевност за 2019. годину: једни осуђују Петера Хандкеа и Академију; други тврде да Хандке заслужује награду, али критикују његове ставове о ратовима на Балкану, и трећи га безрезервно сматрају вредним лауреатом.
#Петер #Хандке #Писац #Нобел #Награда #Протести #Напади #КМновине
Хандке крај моста на Дрини, са пријатељем, деведесетих година


Према критичарима, не само да је Хандке деведесетих година прошлог века био на страни Срба, већ је активно подржавао Слободана Милошевића, посећивао га у Хагу и говорио на његовој сахрани. Поред свега, доводио је у питање оно што се догодило у Сребреници.
Критика, можда, више говори о нашој културној клими него о самом аутору, и можемо претпоставити да је мало људи прочитало оно што је Хандке у ствари написао о том питању. Уместо тога, мишљења се често заснивају на неповезаним цитатима и информацијама из друге или треће руке.
Хандке се бавио сукобима у бившој Југославији описујући путовање у Србију у касну јесен 1995. и у лето 1996. године, када је посетио и источну Босну, као и у својој књизи о Србији током бомбардовања 1999. године. Ту је и есеј о Трибуналу у Хагу из 2003. и још један о састанку с Милошевићем 2006., и најзад текст из 2011. о Драгољубу Милановићу, бившем директору Телевизије Београд, који је осуђен на десет година затвора због одговорности за смрт 16 радника убијених НАТО бомбама. Ниједан од тих текстова није преведен на шведски, а само је један на енглеском.
Први текст, насловљен „Зимско путовање рекама Дунавом, Савом, Моравом и Дрином – или правда за Србију”, објављен је у јануару 1996. године, након потписивања Дејтонског споразума, када се чинило да су ратови на Балкану завршени. Дакле, Хандке није учествовао у расправама о Босни у периоду од 1992. до 1995. године, и нико тада није могао бити „шокиран његовим ставовима изнетим током балканског сукоба”.
Дневник путовања из 1996. године одликује се квалитетима типичним за Хандкеово писање: спор ритам, суптилни описи догађаја, места и расположења; рефлексије о сопственом ставу и улози језика; све то је узео у обзир Нобелов комитет. Милошевић је поменут једном када Хандке цитира „Шпиглов” чланак о Дејтону; али не изражава наклоност ка српском национализму, нити доводи у питање масакр у Сребреници. Међутим, сматра да Срби нису једини одговорни за рат и узнемиравају га језичке манипулације. „Део мене није могао да бира страну, а још мање да осуђује”.
Немогуће је занемарити Хандкеово порекло. У путописном дневнику „Збогом сањару из девете земље”, из 1991. године пише о својој мајци, рођеној у Корушкој у словеначком селу, о свом деди који је 1920. гласао за улазак у Југославију, и о сопственом повратку словеначкој култури после детињства проведеног у Берлину. За Хандкеа, Словенија је била део ширег јужнословенског простора, који се протезао од Алпа до византијских цркава и албанских џамија у Македонији.
Раскид са Словенијом почиње током 1980-их, када су радници из јужних крајева Југославије у говорима интелектуалаца доживљавани као претња словеначком идентитету, а неразвијене републике сматране економским експлоататорима. Хандке се дистанцира од идеја о цивилизованој средњој Европи која је супериорна у односу на примитивни Балкан и не види потребу за словеначком или хрватском државом. Он сведочи да су жртве током словеначког „Ослободилачког рата” 1991. године већином били регрути који нису ни отварали ватру, већ су их убијали средовечни словеначки територијалци.
У мају прошле године професору Шелу Магнусону уручена је Златна медаљу за заслуге у јавним и културним делатностима, посебно у јачању сарадње Србије и Шведске. У образложењу Комисије за одликовања било је наведено да је објавио бројна дела о Југославији, те да се залагао за одбрану и заштиту српских интереса
Срж књиге чини морална критика Немачке која више не жели да се подсећа на злочине почињене током Другог светског рата. Каролина фон Опен у свом есеју „Правда за Петера Хандкеа” истиче да је његово путовање у ствари ходочашће на места смрти, почев од Земуна, где су у немачким покретним гасним коморама убијани јеврејске жене и деца из усташког логора. Путовање се наставља ка Крагујевцу и Краљеву, градовима масакра. У тексту Хандке се осврће на то како су немачки новинари позвали Србе у Хрватској да прихвате статус грађана другог реда, што се мора повезати са „никад заборављеним прогонима у оквиру хитлеровско-хрватског усташког режима”. Он одговара на оптужбе за српску параноју питајући „колико је свестан био немачки (и аустријски) народ онога што је увек изнова чинио и терао друге да раде” на Балкану.
За време распада Југославије, Немачка је игнорисала европске споразуме и признала независност Словеније и Хрватске пре постизања договора. Немачка политика била је барем исто толико спорна и током бомбардовања 1999. године када су војне обавештајне службе шириле срамотно лажне вести. (Опширније у књизи бригадног генерала Хајнца Локваја о „рату који је могао да се избегне”).
Текстови о Хагу садрже занимљива запажања о раду суда у драматуршкој перспективи, као и необичан састанак током кога је Хандке три сата без прекида слушао Милошевића. Милошевићеви браниоци су га молили да буде сведок одбране што је он одбио. Међутим, касније је прихватио да присуствује сахрани.
Тешко је у Хандкеовим списима наћи потпору за наводне ставове за које га оптужују. Уз то, паралеле са Езра Паундом важиле би само да је Милошевић Хитлер, а рат у Босни еквивалентан холокаусту. Али онда би требало занемарити историјску реалност и реинтерпретирати Конвенцију о геноциду на начин који релативизује убиства европских Јевреја. Морамо бити у стању да се дистанцирамо од насиља без употребе испразне и неморалне реторике.
Аутор је професор у пензији универзитета у Упсали
(Текст са енглеског језика превео Владимир Вулетић, професор на Филозофском факултету у Београду)



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Политика    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Вучић #Пахор #Шах #Игра #Политика #Издаја #КМновине

Никола Милованчев: Британци за Броза и комунисте: Kанада 1942-43.

Често пута су ствари прегледније кад се гледају из далека и зато се од тамо боље сагледавају. Ову чињеницу потврђују и два случаја из историје југословенских исељеника у Kанади у време Другог светског рата, а које наводим у овом чланку: ради се о погледима везаним за тадашњу ситуацију у окупираној Југославији.

Спасавао их док су му радили иза леђа



Пише: Никола Милованчев



Британски пуковник, маја 1942: само комунисте шаљемо за Југославију

Пре више од 40 година, као студент, купио сам у Загребу књигу под насловом „Преко Атлантика у партизане“ (Загреб, 1965). Аутор Божо Прпић ми је био непознат али је наслов био занимљив а цена са великим попустом, багателна, па купих ту књигу. Kасније листах Прпићеву књигу и видех да је он хрватски комуниста, који је до 1942. живео у Торонту и био члан Kомунистичке партије Kанаде, све док му Британци нису обукли униформу и послали га на диверзантско – обавештајни рад у Југославију.

Kада сам прелистао књигу, учинила ми се незанимљивом и неважном – осим у једном детаљу, који ме је запањио. Б. Прпић је, добродушно и без околишања, записао да је у Торонту, почетком маја 1942, британски пуковник (Kанада је у персоналној унији са Великом Британијом) тражио за слање у окупирану Југославију искључиво комунисте, чланове тада још законом забрањене Kомунистичке партије Kанаде! На састанак са британским војним представником су, по одлуци Централног комитета KП Kанаде, тада послани члан ЦK KП Kанаде Смит (Smith) и двојица комуниста из реда југословенских исељеника: Никола Kовачевић-Стари и Едо Јардас. Да не бих препричавао, цитираћу најважнији пасус (стр. 19-20) споменуте књиге: „Почетком свибња 1942. године дошао је у уредништво наших „Новости“ (које смо покренули након забране „Слободне мисли“), један британски представник и саопћио нам, да британско министарство рата тражи 30 до 40 људи које би пребацио у Југославију. Kако је британски представник изричито нагласио, да у обзир долазе само комунисти, обратили смо се ЦK KП Kанаде која је још тада била у илегалности...“.

После састанка код британског пуковника (очито обавештајца), постигнут је договор: британска војска је почела диверзантско - падобранску обуку канадских комуниста југословенског порекла (претежно Хрвата) и они су од пролећа 1943. убацивани у Југославију.

Прпићева мемоарска књига, значајна само због цитираног пасуса, остала је потпуно незапажена у југословенској историографији. А баш тај кратак цитат је драгоцено сведочанство и кључан за разумевање шта се догађало у Југославији 1941 – 1945. и какав је био однос Британаца према Србима у другом светском рату.



„Глас Kанаде“ 1943: Срби су искоришћени и издани

Друго сведочанство које наводим је један чланак објављен у недељном листу „Глас Kанаде“ (касније: „Kанадски Србобран“), 28. децембра 1943. године, на 2. стр. тог броја листа. Kоментар је непотребан – ко је имао очи, могао је да види, а ко је имао уши, могао је да чује.

С. В. Kовач:


СРБИ СУ ИСKОРИШЋЕНИ И ИЗДАНИ

Да ли овај рат губи прави смисао циља, то јест оног циља који је наведен у Атлантском Чартеру¹? Изгледа да губи, свакако за нас Србе. Наши моћни Савезници чине сада из необавештености или намерно по старом начину по којем мале нације постају код великих сила као обична роба која се пребацује из руке у руку по потреби великих. Ако наши Савезници буду тако продужили, онда само сигурни да овај рат није за правду и слободу, него за власт великих сила као што су били и прошли ратови.

Што овако приговарам, мислим да Срби данас имају права на то више него иједан народ од Уједињених Нација, јер су Срби попречно по броју становника дали највише жртава у прошлом и у овом рату за општу ствар Савезника и човечанства, а по свим изгледима да су са својим отпором Осовини и решили овај рат у корист Уједињених Нација. Па ипак данас се Србима чини највећа неправда од стране наших Савезника, што ја верујем да то не чине намерно, него из необавештености што су насели међународној лажној пропаганди.

Има већ дуже времена да су Савезници узели у обзир само партизане у Југославији као једине борце и мисле да су они у већини и да највише задају удараца Немцима. Они наглашују да шаљу и да ће слати више помоћи партизанима него четницима. Тако су далеко отишли да напомињу да ће могуће признати партизане. Чудно је да су наши Савезници могли тако лако насести, а да у детаље нису испитали ко су и какав циљ имају партизани под вођством Тите. Јасно се види да Савезници немају веродостојне вести из Југославије о партизанима и њиховим борбама, него једино што објављује радио станица „Слободна Југославија”, а чије су вести 90% лажне и служе једино циљу пропаганде.

Kо познаје у детаље Југославију лако може знати да су све вести лажне, које јављају о партизанским успесима, зато што се зна ко је те борбе покренуо и којем циљу иду, а то је, да су те борбе покренуте да се закрију покољи Срба у „независној Хрватској” да би избегли казну за почињене криминале. Из партизанских вести тачно се разабире да им је једини циљ борба против Срба и српских бораца. Те су вести тако контрадикторне да саме себе побијају. Разна места бацају на супротне географске положаје, то јес што је на југу бацају на север или обратно и по томе се види да те вести не долазе из Југославије и види се да се пуно састављачи вести не брину да ли ће казати истину или не, него само нека се јавља, ма шта било, да би само популарисали партизане а облатили четнике и Дражу, јер иако су вести лажне, ипак ће се неко наћи да ће поверовати. Тако и јес.

Наши Савезници, односно штампа наших Савезника, виде партизане као велике демократе а у ствари су највећи терористи. Британска и америчка штампа, ако хоће да објективно пише, могла је да сазна право стање из рапорти Даниела Де Луке (Daniel De Luce), који је ишао међу партизане и послао пар дописа. Он је писао како је видио и како су му сами партизани казивали. На једном месту наводи како су му сами партизани причали како су усташе поклале 400.000 Срба. На другом наводи за Владимира Назора, да је певао химне Павелићу и био типични усташа а сада пошто види да ће Осовина изгубити, преокреће кабаницу и прилази партизанима², а то доказује да су партизани постали од усташа, као што смо ми увек тврдили. Даниел Де Лукa такођер наводи како му је причао један партизански официр, да су пуно погрешили што су наоружавали народ приликом заузимања Сплита и других места, јер да се тај народ чинио њихов пријатељ, а чим су ухватили прилику они су на њих окренули оружје. То јасно доказује да партизани нису демократи него терористи, као што их у ствари и познајемо и зато их народ неће. Још нам је Де Лука навео да су све оне вести о борби у Далмацији биле преувеличане. Савезничка штампа је могла лако да сазна из Де Лукини дописа да партизани нису демократи, него да су постали од усташа, да нису демократе јер их народ неће и да су оне вести биле већином лажне, које су служиле само за циљ пропаганде. Па ипак савезничка штампа из тих дописа није ништа објективно исцрпила, него напротив, враг зна из којих разлога, огласује Тита и партизане херојима и да се туку против Немаца, а у ствари се туку против Срба, а против Немаца само ради рекламе. Ово све мирише на начин који употребљује Немачка са својим сателитима да убију што више Срба па ево смо дочекали да и наши Савезници потпомажу партизане а заборављају на своје истинске савезнике Србе које партизани уништавају у Херцеговини, Далмацији и Лици.

А ако Савезници продуже да потпомажу партизане а да још не знају право стање у Југославији, што значи да помажу наслепо. Таково помагање неће донети користи ни Савезницима ни будућем миру а поготово њиховим највернијим савезницима Србима. Партизани су револуционарна странка, не што воле комунизам него да би се заогрнули комунизмом и да тако избегну казну за покољ Срба у независној Хрватској. Сами Титини партизани се изјашњавају да се боре против четника, што значи против Срба. Ако им Савезници и надаље буду помагали, то ће значити да их помажу отворено да убију још више српског живља, а то помагање партизанима ће изазвати реакцију код свега српског народа, јер ће у томе видети издају од стране наших савезника и онда може да постане прави рат између партизана и четника, јер Срби ће се бранити ма од кога напад долазио, а зато ће сигурно сносити одговорност пред народом и историјом Савезници а не Срби.

Зар се Британија данас не сећа када је остала усамљена према сили Немачкој и сваки час очекивала инвазију на острва британска. За време потписивања пакта са Осовином и после потписа британске агенције су јавиле свету да се у Солуну тада налазило 250.000 британске војске која чека да прискочи у помоћ ако Југославија буде нападнута. Оног времена док је Русија давала помоћ Немачкој такође комунисти целога света су били и радили у прилог Немачке, јер онда комунисти и амерички и канадски писали су и агитовали да не треба дати ни једног цента, ни једног војника, ни једног фишека муниције помоћи Великој Британији, која води империјалистички рат. Тито и његови садашњи партизани као и већина Хрвата су то мислили и радили. Онда кад су изгледали црни дани за Британију а Хитлер погазио скоро целу Европу, на ту неизвесност се Срби нису освртали, него су јуначки устали за одбрану части и уз Велику Британију стали. Онда су они, који су данас у партизанима издали Југославију и оберучке дочекали Немце, због чега је уследило пре времена пад Југославије. Па ипак Срби су наставили борбом, којој се борби ставио на чело Дража Михаиловић и кроз цело време задржавали неких 80 осовинских дивизија, које Хитлер није могао да пошаље на руски или афрички фронт.

Онога времена када је Британија стрепила од Немачког напада, а Немци свом жестином продирали у Русију, онда су Дража и четници били добри и певали су им славопојке, зато јер су им онда Срби требали више него икад пре или после. За спас Срба, Русије и Британије Срби су дали око два милиона жртава што изгинули, поклани или настрадали и заробљени. Те су жртве скоро веће него свих Савезника до сада. Покрај ти огромних жртава Срби дан данас држе и воде битке, али их наши Савезници не признају и не дозвољавају да излазе на јавност, као да су Срби издали Савезнике, а не они који се налазе у партизанима.

Онда су борбе Срба требале и Британији и Русији, али данас су прилике другачије, и захваљујући Србима Хитлер није успео, јер су му планови помршени, закаснио је у Русији, а није му успело да продре преко Блиског Истока да се споји са Јапаном у Индији, за то што су на Балкану једино Срби и Грци омели његове планове по скупе жртве, те данас Руси изгоне Немце из Русије, Америка прискочила у помоћ Британији, избацише Немце из Африке, упадоше у Италију и примичу Берлину и више од Немаца нема опасности. Сада изгледа да су и Руси и Британци заборавили српске услуге, те помажу данас оне који су онда били против њих, а против Срба и онда и сада и данас кад виде да губе, преокрећу кабаницу и чине се пријатељи, али ипак и надаље настављају убијањем Срба. Такав поступак Савезника ће разочарати све праве демократе а највише Србе. Зар нам Савезници не могу дати бољу хвалу или признање, него помагати оне који Србе туку, што значи да су Србе искористили до потоње капи крви и данас их напуштају на милост и немилост. Зар савезници мисле да ништа не вреде два милиона српских жртава, да смо дочекали од наших савезника да се са нама тргује као са обичном робом, зар тако поступати са нама који смо били и јоште смо од неоцењиве користи Уједињеним Нацијама. Ако се овако продужи, онда овај рат губи свој постављени циљ и не иде се будућем трајном и праведном миру, него трећем светском рату.

Било би у интересу да Савезници не шаљу никакве помоћи партизанима јер слањем помоћи ће само распиривати мржњу и куражити партизане да још више кољу остатак Срба у независној. Било би најбоље када би се учинила што пре инвазија Југославије те тако спасити онај настрадали српски народ од тоталне погибије. Ако то не мисле онда би требало да пошаљу у Југославију мешовиту комисију састављену од Британаца, Американаца, Руса, присталица Михаиловића и присталица партизана и да на лицу места извиде право стање и са киме је народ. Ако се тако не поступи онда ће Савезници слањем помоћи партизанима само ствари погоршати и распирити братоубилачки рат, који ће бити на корист једино Осовини а на штету Савезницима.

Срби су заслужили да им се даде признање и помоћ а не омаловажавање и помагање партизана који воде борбу против Срба.

(„Глас Kанаде“, Торонто, 28. децембар 1943, стр. 2)


„Глас Kанаде“, Торонто, 28. децембар 1943, стр. 2


¹ Атлантска повеља САД и Велика Британије из августа 1941. потписана од стране Рузвелта и Черчила, коју је септембра 1941. подржало још 10 држава, међу којима Совјетски Савез и влада Kраљевине Југославије у емиграције; Атлантска повеља се сматра почетком стварања Организације Уједињених Нација

² Хрватском песнику Владимиру Назору оптужбе да је после стварања НДХ писао оду Павелићу и сарађивао у усташким листовима нису политички штетиле код хрватских комуниста: не само да је крајем 1942. топло примљен у партизанском покрету, већ је 1946. постао први председник Президијума Сабора Народне Републике Хрватске и ту функцију је обављао све до своје смрти 1949. године.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

ЕКСКЛУЗИВНО! Укидањем ознаке ''ПОВЕРЉИВО'' ЦИА открила истину о Дражином хапшењу - КМ Новине

Оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака "СТРОГО ПОВЕРЉИВО", после више од 70 година, показују истину о хапшењу генерала Држае Михаиловића, ко га је издао и како је доспео у комунистичку замку.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Вучић #Пахор #Шах #Игра #Политика #Издаја #КМновине

недеља, 24. новембар 2019.

Вучић – српски шаховски ''геније''

На слици доле Вучић игра перверзан шах са словеначким председником Пахором, јер га игра на погрешно окренутој шаховској табли* - окренутој за 90 степени у односу на праву! На њиховој табли је леви Пахоров бели топ на белом пољу (а Вучићев леви  црни топ такође), док су у правом шаху они на црном пољу!

#Вучић #Пахор #Шах #Игра #Политика #Издаја #КМновине
Слика лево – Вучић-Пахорова табла; слика десно – права шаховска табла
















Пише: Др Миодраг Кулић



Неко је направио ову зелену таблу (на слици доле) у виду симетричног квадрата, верујући да ће на њој играти шаховски зналци а не пацери, односно да је неће погрешно окренути.  Али, смехотресно је како Вучић „стручно“ објашњава ову перверзну партију : "Crnim figurama odigrao kraljev gambit i pokušao da se suprotstavim slovenačkom prijatelju", objavio je Vučić na Instagram profilu "budućnostsrbijeav". „ Наравно, објашњење је противно шаховској логици и правилима ако се игра на Вучић-Пахоровој табли, али је зато у стилу његовог недавног одговора новинару са Н1 - „не видим јер носим наочаре“.

На Вучић-Пахоровој перверзној шаховској табли практично је немогуће одиграти прави Краљев гамбит а који почиње са: 1.е2-е4 ; е7-е5; 2. ф2-ф4; е5 узима на ф4; 3. Лф1-ц4; Дд8-х4+ … итд.  У Вучићевом перверзном шаху ова нотација нема смисла. Ова первезна шаховска партија је уствари одиграна искључиво за Информер, Пинк, Хепи, сендвичаре и остале његове бираче. Она се понекад може играти у доколици, али нема везе са стварним (реалним) шахом. Слично као што скраћене (покрадене) пензије немају везе са правим, као што његова ММФ економија нема везе са реалном, итд!

Тако то ради Вучић, бивша бубалица (месец дана пред испит није излазио из куће и бубао напамет), мало ефикасни студент на Правном факултету (студирао преко 6 година!), и по правилу његова размишљања и тврдње су перверзне и нереалне – салата манипулираних, и када затреба лажних, података без логичког основа. Његова логика је у стилу недавних смехотресних изјава: „у УСА сваких десет секунди погине један перач прозора (преко 3 милиона годишње!)“ или „нисам читао тезу Малог али ту има добрих ствари“, или „извозом српског оружја у Украјину се бавила његова госпођа мајка“. По правилу, целокупни Вучићев ПР је усмерен у највећој мери на његове бираче - материјално и интелектуално оронуле пензионере. 




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Вучић #Пахор #Шах #Игра #Политика #Издаја #КМновине

четвртак, 21. новембар 2019.

Косово и Метохија - и даље жива рана на телу народа

Највећа и најболнија рана још је отворена - страдање народа и светиња на Косову и Метохији.

#Српска #Православна #Црква #Косово #Метохија

СРПСКА православна црква се, током осам векова постојања, сусретала са многобројним тешким изазовима. Осим оних који су се тицали неких болних питања унутрашње организације, за време и после турског ропства, најтеже године за Српску цркву биле су у време ратова када је народ страдао, а богомоље и баштина скрнављени и уништавани. А, такве прилике, безмало трају колико и наша аутокефална црква.

Највећа и најболнија рана још је отворена - страдање народа и светиња на Косову и Метохији.

Тешко је рећи када је почео прогон Срба из јужне покрајине, али је неспорно да непрекидно траје од завршетка Другог светског рата. Нова власт је, случајно или не, направила прву катастрофалну грешку. Наиме, одлуком НКОЈ од 6. и 17. марта 1945, забрањен је повратак на Космет српским колонистима избеглим током рата пред окупаторским и арбанашким терором. Због тих одлука, у своје домове, никада се није вратило 1.638 српских породица, а у Војводину је пресељено 2.064 фамилија.

О исељавању под притиском српског живља са КиМ, ћутало се готово до почетка осамдесетих година. Једини хроничари њиховог тихог егзодуса били су свештеници и владике рашко-призренске. Све учесталији су били и напади на Српску цркву и њену имовину, о чему сведоче бројна документа и судски спорови, вођени углавном без успеха.

Страдање српског живља и цркве на КиМ, интензивирало се од пролећа 1981. Пожар у Пећкој патријаршији најавио је много већу ватру која ће букнути на КиМ. У наредним годинама српске богомоље, манастири, свештенство и монаштво били су непрекидно на удару. Храмови су проваљивани, пљачкани и скрнављени, учесталија су била убиства и киднаповања, забележена су и силовања монахиња у манастиру Гориоч, а бесомучно се ударало и на српска гробља која су разарана, некад чак и паљена или преоравана. Готово сваке године насртало се на манастир Светог Марка у Кориши код Призрена, на манастире Девич и Свету Тројицу, цркве у Самодрежи, Доњем Неродимљу, Штимљу, Долцу, код Клине, Ђаковици, Косовској Каменици... Епископ рашко-призренски Павле, обавештавао је о свему Верску комисију САП Косова, али се све завршавало на томе.

Гурање под тепих свих ових проблема резултирало је страшним погромом који су српски народ и црква доживели у последњој деценији минулог и на прагу трећег миленијума. Током и после НАТО агресије 1999, када је готово потпуно протеран српски живаљ, на КиМ су на милост и немилост албанских терориста остали домови Срба и стотине светиња. Од доласка Кфора до данас, уништено је више од 100 цркава, манастира, црквишта, гробаља...


Ј. Матијевић


ПРЕПОРУКА:

Зоран Влашковић: Кривотворење историје Албанаца на КиМ је злочин у циљу затирања српске историје! - КМ Новине

уторак, 22. мај 2018. | КМ новине Отворено скрнављење историје од стране Албанаца након што су 17. маја на седници тзв. "Владе" у Приштини, Призрен прогласили историјском престоницом Косова. - Пописано је укупно 122 објекта, међу њима само 8 цркава владичанског двора, уз три православне цркве.



ПРЕПОРУКА:

Интервју са Владиком Артемијем за Православни глас - КМ Новине

Преносимо део интервјуа са владиком Артемијем за Православни глас у чијем задњем броју ћете моћи да прочитате цео интервју. Владику Артемија смо посетили 15. маја 2015. г. и разговарали са њим о значају овога чина, о томе како је до њега дошло и како даље. Тај разговор у целости преносимо читаоцима „Православног гласа".




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Новости    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Српска #Православна #Црква #Косово #Метохија

среда, 20. новембар 2019.

У Француској објављен стрип ''Добродошли на Косово''

Стрип прати живот младог Димитрија, који се из избеглиштва враћа на Косово непосредно пре погрома над Србима 2004. године.

#Kosovo #Metohija #17mart #Pogrom #Zločini #Strip #Francuska
Насловна страна стрипа


У Француској је објављен стрип "Добродошли на Косово" с циљем да се глас српских жртава чује свугде на Западу, саопштио је оснивач хуманитарне организације "Солидарност за Косово" Арно Гујон.

Гујон је на свом налогу на Инстаграму навео да је његова организација подржала штампање стрипа који прати живот младог Димитрија, који се из избеглиштва враћа на Косово непосредно пре погрома над Србима 2004. године.


"Ова романсирана драма је сачињена од реалних догађаја и показаће француској публици недавну историју Балкана из другог, мање пристрасног угла. После књига и часописа, докуметараца и предавања, ово је још један корак напред, са циљем да се глас српских жртава чује свугде на Западу", написао је Гујон.



Он је нагласио да се, одмах по објављивању, стрип "Добродошли на Косово" нашао међу најпродаванијим историјским стриповима у Француској.



Гујон је на Инстаграму објавио и фотографију на којој у рукама држи стрип и честитао екипи која је радила на пројекту, на челу са Николом Мирковићем.





ПРЕПОРУЧЕНО: 

17. март Награђени Погром - документарни филм (видео) - КМ Новине

Документарни филм ''17. март награђени Погром" је први документарни филм у продукцији ''КМ Новина''. Поводом 17. марта и сећања на Погром 2004. године, КМ новине званично најављују филм посвећен тим данима терора и дивљања шиптарских екстремиста под управљачком палицом својих вођа и ментора са запада.



ПРЕПОРУЧЕНО: 

Сећање на 17. март: Нас је УНМИК протерао, не Албанци (ВИДЕО) - КМ Новине

Сећање на 17. март: Нас је УНМИК протерао, не Албанци (ВИДЕО) Током Погрома 17. - 19. марта 2004. године са Косова и Метохије је прогнано 4012. Срба. Већина њих побегла како би се спасила пред таласом албанског насиља али тамо где Албанци нису смели да нападну, за њих је прогон спровела УНМИК полиција.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Владиак #Јован #Ћулибрк #Падобранац #Жртве #Јасеновац #Црква #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово,

уторак, 19. новембар 2019.

Чудесни крајолик КиМ - село Лештане, Гора

У општини Гора, на крајњем југу Косова и Метохији, смештено је село Лештане настањено муслиманским становништвом српског говорног подручја а у коме су цркве порушене још у 19. веку.

#Село #Лештане #Гора #Косово #Метохија #Србија
Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић

Источно од задњих кућа горанског села Лештане, са око 1360 метара надморске висине поглед се пружа ка југозападним падинама Шар-планинског венца и ближи део реона са благом падином под називом Бачилишта, на коју се надовезује падина која носи име Равништа и чијим гребеном се долази до врха Уши (ТТ2111), а за око километар југоисточно се благим успоном стиже и до врха Качина глава (ТТ2207).

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  
Југозападно од врха Уши уочавамо вододелницу и стрми део реона под називом Јазги одакле, са око 1876 метара надморске видине, од неколико планинских потока настаје Лештанска река. А први врх крајње лево на фотографији изнад који се види у даљини, је Кула (ТТ2359)!

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  

Од већ поменутог реона Јазги, (чијим се гребеном, за око километар северно, долази и до врха Стрга (ТТ1926), као једног од доминантнијих врхова изнад трасе пута Драгаш - Брод Призренски), падина према нама и листопадној шуми на следећој фотографији, назива се Белачевина, а западно, у ували која се не види са овог места, на око 1550 метара надморске висине налази се извор Јавори испод кога се простире падина под именом Плужине (ТТ1532). Ако кренемо југозападно долази се и до виса Вирје (ТТ1602), одакле се великом стрмином падинама Грнчарице може спустити и до асфалтног пута изнад села Диканце.

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  

А некада се од Плужина, идући у правцу севера планинским путем, долазило и до благо испресецане падине под именом Каленице близу села Лештане на трећој слици, одакле њеним западним благим падинама кривуда, сада већ све теже уочљив и зарастао у шибље, планински пут којим се преко висоравни Ћаћук могло стићи до села Кукуљане.

Лештане, Гора / Фото: Дејан Павловић  

На задњој фотографији у даљини у Албанији, лево се уочава део каменитог врха планине Галаић (ТТ2484), и северније од њега Коритник (ТТ2395) чија се нама видљива падина спушта ка реци Плавска која извире са 728 метара надморске висине, а чији се ток наставља на територији Албаније.

Према тексту Дејана Павловића 


Према књизи „Гора и Опоље“, Милисава Лутовца, издање 1955. године, село је у присојној заравни где се састају два планинска потока. Испод данашњег насеља је Седиште или Старо Село, у коме се налазе трагови ковачких радњи.

Око села су крајеви који носе ове називе: Чука, Гар, Белићеве Њиве, Вошљак, Селиште. Село нема своје планине, иако је само у планини. Око њега је свуда Љубошка планина. Откуда је то могло доћи, мишљена су различита. Једни тврде да су мештани села Лештана продали своју планину, а други да је нису ни имали, јер су се њихови преци бавили само занатом, па им она као таква није ни била потребна.

Сем реке која служи за појење стоке и за друге домаће потребе, у селу има и извора, али су ови пресушили зато што су довели воду са даљине од 800 метара и развели је у сваку махалу (Kамиска, Локачка и Анђуровска чесма) и извор Топлец.

Лештане је груписано село подељено у четири родовске махале: Бардовци, Кантуровци, Анђуровци и Одовци. Сви ови родови су старинци. Прешли су на ислам пре шест појасева.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


Иван Јастребов, руски дипломата, историчар, етнограф и археолог; који је као конзул службовао имеђу осталог и у Призрену (1870 -1876. и 1879 -1886. године), записао је да су цркве код Радеше и Лештана порушене. Јастребов се нарочито залагао да спречи исељавање Срба и десрбизацију који до данас трају.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Бомбоњере у облику Велике Албаније у продаји широм Србије - КМ Новине

Велики број трговинских ланаца у Србији у својој понуди има "Камила" бомбоњере, на чијој декларацији је јасно истакнуто да је "увоз са Косова".




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Срамно: Албанска певачица и ''Политика'' скрнаве храм Св. Николе код Новог Брда - КМ Новине

Албанска певачица Аљбана Азизи снимила је непримерен спот на рушевинама Храма Светог Николе у Новом Брду где је обнажена, са још неколико девојака обучених у албанску ношњу промовисала своју нову песму, пише Политика, али...




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Владиак #Јован #Ћулибрк #Падобранац #Жртве #Јасеновац #Црква #Екуменизам #Лаж #Зло #Косово,