Вести:

петак, 09. август 2019.

Бранко Ђорђевић: Правда

Латинска изрека ''јusticia regnorum fundamentum'', у значењу правда је темељ државе, односно власти, требало би да је инспирација свим носиоцима власти.




  • Међутим, да ли је она водиља носиоцима власти у случају Бранка Ђорђевића, пензионисаног припадника Безбедносно-информативне агенције из Ниша, који је био професионално одговоран и храбар да укаже на незаконитости и неправилности појединаца унутар Агенције чија поступања су озбиљно довела у питање интигритет Агенције?

Пише: Бранко Ђорђевић



Због чега нису предузете мере ради отклањања неправилности на које сам указао?

Због чега нисам заштићен од штетних радњи и због чега оне нису обустављене и отклоњене њихове последице?

Због чега ми је без законског основа отето уставно право да радим као припадник безбедносно-обавештајне службе којој сам посветио живот, односно да браним Отаџбину од оних који би у овим смутним временима да је сатру, и због чега они други, који чине незаконитости и неправилности и они који ове штите, без последица користе све бенефиције државне службе и чак вртоглаво напредују у хијерархији?

Због чега се и судови на сумњив начин баве питањем моје заштите?

''Отвореним писмом мајци Србији'' обратио сам се јавности новембра месеца 2018. године, изражавајући забринутост због неуважавања прворазредних чињеница у неколико случајева из безбедносног и друштвеног сектора, где је обавеза надлежних била реаговање у корист државе и њених грађана, што је изостало, те сам напоменуо да ћу покушати да од председника Републике Србије тражим правду, имајући у виду да је Законом о основама уређења служби безбедности Републике Србије прописано да је рад служби безбедности под демократском цивилном контролом, између осталог и председника Републике.

Након тога, из наведених разлога, више пута у писаној форми, а матра месеца 2019. године и непосредно на адреси Андрићев Венац 1 у Београду, покушао сам да остварим контакт са председником Републике, али неуспешно. Одговори су били да ће мој захтев за разговор бити прослеђен, да председник Републике нема надлежности да поступа по мојој молби, да је мој допис упућен Безбедносно-информативној агенцији која ће сагледати моје наводе и да ћу о томе бити обавештен...

Ја сам као припадник Безбедносно-информативне агенције у Нишу указао на одређене неправилности и незаконитости у раду појединих припадника Центра БИА Ниш и то надлежнима у Агенцији, Влади Републике Србије, председнику Републике, дакле прописаним каналима, након чега су високопозиционирани појединци унутар Агенције према мени започели мере одмазде, које су заокружене мојим незаконитим пензионисањем.

Поред покушаја да у оквиру наведених институција укажем на потребу адекватног реаговања државе у циљу заштите интереса Републике Србије и грађана, био сам принуђен да се обратим и судским и тужилачким институцијама.

Тако, због штетних радњи које су чињене према мени, ја сам Вишем суду у Нишу поднео три тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем и то: јуна 2016. године, маја и децембра 2017. године, по којима је у складу са Законом о заштити узбуњивача требало да се поступа по хитном поступку. Ове тужбе су могле да буду решаване у поступцима од по 3 до 4 месеца, међутим, први поступак траје већ 38 месеци, други 27 месеци, а трећи 20 месеци. Одокативно се може уочити да, нарочито Виши суд у Нишу, ове поступке очигледно одуговлачи, а аналитичким освртом и да упорно свесно доноси незаконите и неправилне пресуде на моју штету.

Тако је по мојој првој тужби из јуна 2016. године Виши суд у Нишу априла 2017. године донео пресуду којом се одбија мој тужбени захтев, коју по мојој жалби која је уследила Апелациони суд у Нишу укида решењем септембра 2017. године као незакониту и неправилну. Непотребно долази до промене поступајућег судије Вишег суда, расправа почиње изнова, а због бројних неправилности у раду ја подносим притужбе на рад поступајућег судије, одређеног службеника суда и председника Вишег суда у Нишу, које остају без адекватног поступања. Онда следи покушај да се поступак неосновано ''замрзне'' доношењем од стране Вишег суда у Нишу априла 2018. године решења којим се одређује прекид поступка, које по мојој жалби Апелациони суд у Нишу укида решењем септембра 2018. године као незаконито и неправилно. Поново следи промена поступајућег судије и поново доношење очигледно незаконите и неправилне пресуде Вишег суда у Нишу јануара 2019. године којом се одбија мој тужбени захтев, због чега сам поднео жалбу Апелационом суду у Нишу, чија се одлука очекује.

По другој тужби из маја 2017. године, прво се у Вишем суду у Нишу поступак безразложно одуговлачио, затим непотребно долази до промене поступајућег судије и априла 2018. године овај суд доноси пресуду којом се одбија мој тужбени захтев, коју по мојој жалби Апелациони суд у Нишу укида решењем јула 2017. године као незакониту и неправилну. Поново Виши суд у Нишу доноси пресуду новембра 2018. године којом се одбија мој тужбени захтев. По мојој жалби, међутим, иако је и ова пресуда Вишег суда у Нишу опет била очигледно незаконита и неправилна, овог пута Апелациони суд пресудом априла 2017. године, потпуно контрадикторно свом претходном решењу, потврђује пресуду Вишег суда у Нишу, што је имајући у виду и очигледност незаконитости и неправилности пресуде Вишег суда врло индикативно поступање, овог пута Апелационог суда у Нишу. Против овакве пресуде поднео сам ревизију Врховном касационом суду, чија се одлука очекује.

По трећој тужби из децембра 2017. године, Виши суд у Нишу, након непотребног одуговлачења поступка, прво покушава да решењем из јула 2018. године неосновано одбаци тужбу, које по мојој жалби Апелациони суд у Нишу септембра 2018.године решењем укида као незаконито и неправилно и враћа Вишем суду на поновно суђење, које је у току.

Виши суд у Нишу ми, такође, није одредио привремену меру, у складу са Законом о заштити узбуњивача, већ је након мог предлога Вишем суду у Нишу за одређивање привремене мере, односно одлагања правног дејства решења директора Агенције и решења Жалбене комисије и мог враћања на посао до окончања поступка, прво октобра 2017. године одбио овај предлог, да би након моје жалбе октобра 2017. године Апелационом суду, Апелациони суд децембра 2017. године донео решење којим се укида решење Вишег суда у Нишу као незаконито и неправилно. Опет Виши суд децембра 2017. године доноси решење којим одбија мој предлог да суд одреди привремену меру. По мојој жалби, међутим, иако је и ово решење било очигледно незаконито и неправилно, овог пута Апелациони суд, потпуно контрадикторно свом претходном решењу, решењем од фебруара 2018. године одбацује моју жалбу.

У свим овим поступцима сам наглашавао, да сам тужбе само формално поднео против Безбедносно-информативне агенције, коју доживљавам као своју кућу, и да ми намера није била указивање на малу неправду на личном нивоу, већ скретање пажње на озбиљан проблем у Агенцији и подстицање његовог решавања у циљу враћања части Агенцији и достојанства професији, који су доведени у питање неодговорним понашањем појединаца.

Тужбама практично само тражим да суд утврди чињеницу ''да је снег беле боје'', док Агенција упорно тврди ''да је снег црне боје'', а судови, до сада, или подржавају ову очигледно неистиниту тврдњу Агенције или се не усуђују да примене закон.

Очигледност неоправданог одуговлачења поступака и доношења незаконитих и неправилних пресуда на моју штету, чак очигледним погрешним представљањем чињеничног стања, указује на сумњу да се у овим поступцима поједине судије нису држале етичког кодекса, односно на могуће недозвољене утицаје са стране на оваква њихова поступања.

Индикативно је и да је у поступку по првој тужби дошло до промене поступајуће судије, која је непосредено прешла из Основног у Виши суд у Нишу и да је након вођења мог предмета на очигледно пристрасан начин са циљем његовог одуговлачења, после само нешто више од пола године проведене у Вишем суду, ова судија ''напредовала'' преласком у Апелациони суд у Нишу, док јој је мој случај могао послужити као ''одскочна даска'' за експресни прелазак из Основног у Апелациони суд, док је Виши суд имао функцију ''проточног бојлера''.

Сумња на недозвољени утицај на судије, али и на тужиоце, још се јасније види у посебном поступку који сам покренуо тужбом за оцену законитости решења Агенције од 28.јула 2017. године о мом престанку радног односа с правом на пензију и пре испуњења општих услова за стицање пензије са 31.августом 2017. године. Наиме, ради се о правној ситуацији да сам ја остварио право, али да поступак пензионисања није покренут на мој захтев, нити је Агенција мени пружила прилику да се изјасним да ли у том моменту желим да остварим право на престанак радног односа са правом на пензију, већ је сама донела решење без правног основа, чиме сам лишен уставом загарантованог права на рад.

Током августа 2017. године против овог решења поднео сам жалбу Жалбеној комисији Владе Републике Србије, која је августа решењем одбила моју жалбу, без ваљаног правног образложења. Иначе, кредибилитет ове Жалбене комисије је озбиљно доведен у питање и у опште познатом идентичном радно-правном спору колеге Небојше Благотића из МУП-а Р Србије, када је комисија својим незаконитим поступањем практично спречила реализацију судске одлуке Управног суда повољне по Благотића, због чега је овај поднео кривичну пријаву против председника Жалбене комисије.

Тужбу за поништај коначног решења Жалбене комисије Владе Републике Србије, као и предлог да суд, у вези Закона о заштити узбуњивача, одреди привремену меру и одложи извршење решења Жалбене комисије, са истицањем да акт Агенције представља штетну радњу у вези са узбуњивањем, поднео сам Управном суду у Београду дана 06.септембра 2017. године, а већ сутрадан, 07.септембра, Управни суд-Одељење у Нишу у трочланом већу донео је решење и одбио мој захтев за одлагање извршења решења Жалбене комисије Владе Републике Србије са образложењем, веровали или не, да ''решење Жалбене комисије Владе Републике Србије нема карактер коначног управног акта којим је мериторно одлучено у овој управној ствари''. Ствар је у томе, да и најлошији ђаци правних школа знају да је ово решење коначно у управном поступку и да се против њега може покренути управни спор пред Управним судом, па је апсолутно сигурно да су по том питању искусне судије које су у овом случају учествовале у одлучивању знале да доносе незаконито решење на моју штету. Индикативан је податак да постоји озбиљна сумња да је одмах након тога једном од поступајућих судија враћена контрауслуга од стране Агенције,односно несавесних појединаца. Даље, уместо да по тужби у вези привремене мере одлучи судија појединац, одлучивало је веће, са очигледном намером да се и на формалан начин спречи било каква могућност подношења приговора на овакво решење. Ја сам ваљано образложен приговор са указивањем на очигледну незаконитост и неправилност ипак поднео Управном суду септембра 2017. године, који је решењем Управног суда фебруара 2018.године одбачен као недозвољен, тако да су судије Управног суда и овим маневром мене онемогућиле да законом прописаном привременом мером будем враћен на посао.

Марта 2018. године сам Високом савету судства- Дисциплинском тужиоцу поднео дисциплинску пријаву за учињени дисциплински прекршај, као и Управном суду захтев за изузеће судија Управног суда-Одељења у Нишу, оба са ваљаним образложењем, а априла је одбијен захтев за изузеће, и јула такође одбијена дисциплинска пријава, оба без ваљаног образложења.

И најзад, пресудом Управног суда-Одељења у Нишу од 10.маја 2018. године одбија се моја тужба. Овог пута Управни суд поступа по мојој тужби и решење Жалбене комисије овог пута третира као коначни управни акт, иако је у претходном решењу у вези привремене мере тврдио супротно. Такође, претходно је, у идентичном радном спору колеге Благотића из МУП-а, исто Одељење Управног суда у Нишу донело дијаметрално супротну одлуку него у мом случају.

Дакле, право на рад које ми је одузето незаконитим доношењем решења о престанку радног односа од стране Агенције, Управни суд је подржао класичним вршењем кривичног дела од стране поступајућих судија.

Уставном суду поднео сам јуна 2018. године уставну жалбу којом оспоравам овакву пресуду Управног суда, чије поступање се очекује.

Истог месеца Врховном касационом суду поднео сам и ревизију против ове пресуде Управног суда, коју је Врховни касациони суд, како би неправилно избегао поступање, септембра 2018. године решењем незаконито и неправилно одбацио као недозвољену, иако је експлицитно прописана Законом о заштити узбуњивача као увек дозвољени ванредни правни лек, што значи да одлука суда подлеже и другостепеној и трећестепеној провери и што доприноси сигурнијој и потпунијој заштити узбуњивача, а што у конкретном случају важи и у овом посебном поступку за оцену законитости појединачног акта послодавца.

Уставном суду поднео сам новембра 2018. године и уставну жалбу којом оспоравам овакво решење Врховног касационог суда, чије се поступање очекује.

Такође сам, јула 2018. године Вишем јавном тужилаштву у Нишу поднео кривичну пријаву против троје судија Управног суда-Одељења у Нишу због основане сумње да су учинили кривично дело Кршење закона од стране судије, уз приложени корпус деликти. Августа 2018. године само сам обавештен, иако је постојала обавеза доношења решења, да је Више јавно тужилаштво у Нишу одбацило кривичну пријаву са образложењем, опет веровали или не, ''да пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности''. И у овом случају важи да и најлошији ђаци правних школа знају да се кривично дело Кршење закона од стране судије гони по службеној дужности, па је апсолутно сигурно да је по том питању Заменик Вишег јавног тужиоца знала да даје незаконито обавештење.

Септембра 2018. године Апелационом јавном тужилаштву у Нишу поднео сам приговор против обавештења Вишег тужилаштва у Нишу због повреде Законика о кривичном поступку. Истог месеца, решењем Апелационог јавног тужилаштва у Нишу одбија се овај мој приговор, са истим незаконитим и неправилним разлозима као код Вишег тужилаштва.

Дакле, и тужилаштва су се укључила у помоћ судијама које су вршењем кривичног дела подржале отимање мог права на рад, покушајем заташкавања и такође вршењем класичног кривичног дела, овог пута од стране двоје поступајућих заменика тужилаца.

Уставном суду поднео сам октобра 2018. године уставну жалбу којом оспоравам овај акт Апелационог јавног тужиоца, чије се поступање очекује.

Такође сам, новембра 2018. године Вишем јавном тужилаштву у Нишу поднео кривичну пријаву против Заменика Вишег јавног тужиоца у Нишу и Заменика Апелационог јавног тужиоца у Нишу због основане сумње да су учинили кривично дело Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела у стицају са кривичним делом Кршење закона од стране јавног тужиоца или његовог заменика, опет уз приложени корпус деликти.

Децембра 2018. године решењем Вишег јавног тужилаштва у Прокупљу, коме је пријава прослеђена на поступање иако је и оно подређено Апелационом јавном тужиоцу у Нишу против чијег Заменика сам поднео пријаву, одбачена је ова кривична пријава са незаконитим и неправилним образложењем.

Истог месеца поднео сам приговор Апелационом јавном тужилаштву у Нишу против решења Вишег јавног тужилаштва у Прокупљу. Јануара 2019. године решењем Апелационог јавног тужилаштва одбија се мој приговор, такође са незаконитим и неправилним образложењем.

Уставном суду поднео сам фебруара 2019. године уставну жалбу којом оспоравам и ово решење Апелационог јавног тужилаштва, чије се поступање очекује.

Дакле, и аматерском оку је видљиво да се у овом случају ради о очигледној сумњи у шири организовани недозвољени утицај на судове и јавна тужилаштва и драстично кршење закона. О томе сам обавестио најдетаљније министарку правде, а затим и председницу Владе, председеника Републике Србије и директора Безбедносно-информативне агенције, али немам никакве повратне информације о њиховом евентуалном поступању.

Мој случај можда не делује као много битан, али разоткрива модус операнди одређених појединаца и група који сматрају да су изнад закона. Према појединцу који указује на незаконитости и неправилности покреће се одмазда и доводи се у ситуацију да се бори за своју егзистенцију, а на другој страни, подаци о незаконитостима и неправилностима на које је указивао долазе у други план, по њима се не поступа са основном намером да они полако падну у заборав и да они који су извршиоци незаконитости и неправилности као и њихови заштитници остану ван домета било каквог поступања и санкција, а као последица наступа несагледива штета по друштво и државу.

Желим да истакнем да су јавност и посебно медији кључни за лица која указују на незаконитости и неправилности, јер шаљу поруку политичарима да проблем доведу до парламента, а судије онда морају то размотрити у судском поступку.

Правичност је синоним за непрекидно и трајно вољно настојање да се свакоме призна право које му припада, а порука свима у овом ланцу који се у својим поступањима не воде законом и етичким принципима је да постану свесни да дижу камен који ће им пасти на ноге, односно да ће у једном тренутку морати да се суоче са последицама оваквог поступања.


Бранко Ђорђевић,
пензионисани припадник БИА-е



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#BIA #Agencija #Služba #Bezbednost #Sigurnost #Niš #Srbija #kmnovine

четвртак, 08. август 2019.

Стево Мрђен: Ни за парастос више нисмо способни! (ВИДЕО)

"Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан"

#Злочин #Олуја #Жртве #Парастос #Издаја #Београд
Никада празнија црква није била него за овогодишњи парастос жртвама "Олује"


















  • Прошле су двадесетчетри године од издаје Срба у западним земљама и њиховог страдања.
  • Самоиницијативно, прогнани су почели да се окупљају у цркви Светог Марка у Београду, и ту је служен парастос за све убијене у избегличкој колони.
  • За само четири године, од како је Вођа преузео власт, скуп више није ни налик ономе што је трајало двадесет година пре тога.
  • Ни свештенство није остало доследно. Прећутани скандал представља и крштење које је у цркви Светог Марка обављено истовремено када и парастос.

Пише: Стево Мрђен



4. август 2019,

Навршилe су се двадесетчетри године од удруженог злочиначко - издајничког напада на Републику Србску Крајину, коју је са једне стране бранио четри године самоорганизовани народ са тог подручја, а са друге стране тзв војска и полиција обновљене НДХ "независне државе Хрватске", Нато алијансе и Србија не реагујући иако је преузела обавезу као гарант мира.

Готово невјероватно звучи чињеница да је дио народа из западних земаља, осим много бројнијег непријатеља (са подршком најјачег свјетског војног савеза), морао да води рачуна да ли ће имати подршку матичне земље. Истина је да су границе Републике Србске Крајине утемељене уз помоћ и подршку матице Србије, углавном док се већ распаднута ЈНА(без Словенаца, Хрвата и Муслимана) конвертовала у Војску Југославије. Усљедили су транспорти огромних војних залиха са тог подручја у Србију (колико се само опарио неко од потомака Брозових генерала тргујући са тим залихама). Кад су све преселили, а није да су све то биле само војне залихе војска се повукла из РСК И РС, подршка је остала кроз официрски кадар и постављање командне мреже лојалне Слободану Милошевићу, еволуирајући у коначну и никад оспорену издају, тј., саучествовање највишег командног кадра и специјалних јединица из Србије непосредно пред и за вријеме оружаног напада са почетка августа 1995, познатијег као „Олуја“.

Под таквим околностима није постојао промил шансе да се сачува држава! Тих несрећних дана једино могуће и битно је било спасити што више глава пресељењем у матичну државу, а после куда који. Мноштво „спашених“ је завршило у Ердуту, војном кампу државног убице и криминалца Аркана, да он њих тамо „научи памети и дисциплини“, многи од њих су силом депортовани у нову кланицу, на Косово и Метохију.

У тој неравноправној бици наших две хиљаде и петсто није успјело, они своју Крајину нису никад напустили. Петина њих још нема гроб - „нестали су“- тако то раде усташе.

У помен њима, претекли су се самоорганизовали и спонтано, још од 1996. уз подршку свештенства цркве св Марко у Београду служили парастос. Достојанствено и тихо како доликује таквом тужном скупу, без говорника и политичких говора јер за њих мјесто и прилика није. Обичај је био да се након богослужења неко од свештеника обрати, окрепи душу и поврати наду, то би било све од буке која би савладала тишину и од неколико хиљада људи.

И све је то тако трајало, понављало се из године у годину, док се власти није дочепао Александар Вучић. Преузимањем власти преузео је и обавезе, јер бити власт у Србији има своју цену, за народ и државу, разумије се.

Једна од преузетих обавеза је и овај тужни скуп, по природи аполитичан, миран, достојанствен, без икаквог скривеног значења или чињења. Зашто је толико важан и коме је сметао тешко ми је закључити, али с обзиром у шта се претворио и ко је иницирао да постане вашар, циркус, политички дискурс, разврат са народом и вјером могу врло лако претпоставити.На последњем парастосу од пре неки дан, у недељу 4. августа 2019, у цркви Св Марка у Београду, окупило се не више од 350 људи. Медији нису пренијели, или не као битну, информацију о одржавању парастоса у цркви Св Марка, иако су тог јутра бројне ТВ редакције послале своје репортере, сигурно више него претходних година кад је стизало пар хиљада људи.

Али су зато сви медији редом позивали на Фрушку Гору, манастир Крушедол, тамо ће им се велики вођа обратити, спремили су за њих бесплатан превоз, сендвиче, културно (забавни) програм, ливаду...

И тако, лобирајући преко избјегличких удружења, донирајући новчане суме „власницима“ истих, а посебно се међу њима истиче самозвани предсједник опскурне организације "Срби региона", велики бизнисмен и власник међународне транспортне компаније Миодраг Линта, предсједник посланичког клуба СНС.

Пара врти гдје бургија не може - каже наш народ и за само четри године од како велики вођа прави вашаре са страдалницима и убијајући у њима задње граме достојанства, од традиционалног и многопосјећеног окупљања на парастосу у цркви Светог Марка, без икаквих политичких подлога и порука, успио је да га разбије, претвори у вашар, циркус само великом вођи потребан. Да се, ето, он тамо појави, прикупи неки политички поен, руга им се у лице и смије колико су биједни и за колико мало може да их шета гдје он пожели. Као да олтара и свијећа нема у мјесту гдје сада живе, ако већ нису у стању да дођу на традиционално мјесто за окупљањ тим поводом. Прилику да кажу неку ријеч добијао је и узурпатор трона св Саве, братоубица Иринеј Гавриловић, чије отровне екуменистичке премисе не могу ни да понављам, не замјерите ми. Чак морам да признам да овогодишњи наступ на вашару званом "Олуја" нисам ни гледао, мора да чувам своје здравље што и вама драги читаоци препоручујем.

Новинарска етика налаже да пренесем још неке значајне догађаје са парастоса из цркве св Марка, на ком сам био.

Наиме, једва сам негдје нашао да служба почиње у 11, али је један од свештеника већ у 10.40 изашао испред цркве и руком махао на све стране, претпостављам да уђу унутра јер служба креће. Да, у 10.45 молебан је већ служен и питао сам се зашто је пре времена почело, тада сам то себи правдао да су видјели да нема много људи и да су почели раније.
Међутим, неких 45 минута касније добио сам прави одговор - овим молебаном блокирана је црква за остале обреде, па је један свештеник унутар цркве св Марка отворио једну просторију у којој је почео обред крштења неких десетак минута прије краја парастоса. Видело се да је и породица пристигла на крштење била изненађена парастосом који је затекла, да ли им је свештеник одговорио да је и то „Божја воља“? Ово је и мени био одговор и чега је молебан почео двадесетак минута раније. Ваљало је што прије ослободити цркву од ових страдалника, од њих се не живи, чекају остали „обреди“, са тарифом.

Изненађен оваквим поступком, питао сам познаваоца црквеног права да ли је неки прекршај учињен и добио сам сљедећи одговор:

„Тиме није прекршен ни један канон, али је ипак непримерено. То личи нажалост на праксу да се црквени обреди од стране појединих свештеника „одрађују“ као обични послови.“

У шта се претворило свештенство узурпиране СПЦ сами видите, чујете. Колико су огрезли у јереси екуменизма и куда су нас повели можете да наслутите.

А једном, кад велики вођа одлучи да не скупља Крајишнике (а богами и остале, јер ником на челу не пише одакле је), традиционални скуп у цркви св Марка више неће бити традиција, биће заборављен.

А и тзв свештеници те цркве су презаузети осталим обредима, шта сада да им заузимају вријеме и простор, кад га они могу „боље“ организовати.

Ни за парастос више нисмо способни!

„Крајино мила мати, увијек ћу те својом звати“


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Стево Мрђен   l     Контакт



Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.

Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала "КМ Новине" као фото и видео сарадник - дописник из Београда.

Живи у Београду.


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::   Хвала на интересовању

уторак, 06. август 2019.

НП ''Отаџбина'': Јакшић је од данас др Марко К. Јакшић

Ради бољег препознавања Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ обавештава јавност да ће се убудуће члан председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ Марко Јакшић потписивати са др Марко К. Јакшић.

#Marko_Jakšić #Potpis #Ime #Otadžbina #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine
Убудуће ће се потписивати као др Марко К. Јакшић, ради лакшег распознавања


Ово из разлога јер у Косовској Митровици постоји још један политичар млађе генерације који често има опречне политичке ставове од нашег члана председништва а носи исто име и презиме.

Др Марко К. Јакшић је оснивач и дугогодишњи начелник ортопедско-трауматолошког одељења болнице у Косовској Митровици. У периоду од 2004. до 2008. године био је и директор болнице у Косовској Митровици. Такође, у више наврата био је и народни посланику Скупштини Србије.

Један је од предводника у борби зарад очувања српске државе и српских институција на северу Косова и Метохије. У Косовској Митровици 03. новембра 2013. године организовао је успешан бојкот локалних сепаратистичких избора у организацији Приштине. Сетимо се да је тада Александар Вучић затражио од команданта јужног крила НАТО пакта да уђе на Косово и Метохију у трајању 45 минута да би „дисциплиновао“ бојкоташе. Политичке ставове по питању косовских избора резолутно до данас није мењао.

Марко М. Јакшић је перспективни политичар млађе генерације. Био је одборник у скупштини Косовске Митровице на изборима које је расписала самопроглашне република Косово. Изабран је са листе покојног Оливера Ивановића ГИ „Србија, демократија, правда“. Дипломирани је правник а стално је запослен у интегрисаном општинском суду ( у оквиру система албанских сепаратиста - прим. ред.) у Косовској Митровици.

Косовска Митровица
06.08.2019. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Marko_Jakšić #Potpis #Ime #Otadžbina #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine

КиМ: Србину претресли кућу због дивљих свиња

Неколико возила такозване косовске полиције и Ветеринарске инспекције сепаратистичких структура, међу којима и специјално возило за транспорт животиња, нашло се испред гатера Ивана Ристића у селу Kормињане, општина Косовска Каменица, односно по шиптарском - илегална општина Ранилуг, јер је Ристић већ дуже време чувао две дивље свиње на свом имању.

Divlje_svinje #Korminjane #Lov #policija #Srbija #kmnovine



 

“Чека се на правно тумачење шумарске или ловне инспекције да ли је чување дивљих свиња законито или не, пре него што се предузму друге мере”, рекао је за Пулс Ристић при том мислећи на "законе" такошзване "републике Косово".

Специјална јединица шиптарске полиције завршила је око 11 часова претрес у кући Ивана Ристића, који је и одборник у илегалној сепаратистичкој тзв "Скупштини општине Ранилуг".

"Претрес је трајао пуна три часа и полицајци су тек око 11 часова напустили моје имање", изјавио је за Пулс Иван Ристић.

По његовим речима, јутрос око осам часова појавила се група (такозваних) косовских специјалних полицајаца, наоружана дугим цевима, која је на његовом имању тражила дивље свиње. Ристић, који је члан локалног ловачког удружења, одвео их је у гатер удаљен 200 метара од његове куће где се свиње налазе.

"Једна од дивљих свиња је спрасна и намера ми је да прасиће касније пустим у шуму, односно ловиште", каже Ристић.

На његово питање полицији, зашто су, после обиласка гатера претресали и његову породичну кућу, Ристић каже да није добио никакав одговор, али да мисли да су тражили оружје које он, како тврди, и не поседује.

Ова "полиција" је након претреса напустила Kормињане, али се поново вратила после 12 часова у пратњи инспекције и специјалне опреме за хватање дивљих животиња.

Kако је Пулс јутрос јавио, о овој интервенцији специјалне тзв "косовске полиције" која је у надлежности сепаратистичких институција у Приштини а је улазак специјалаца изазвао забринутост код локалног становништва у том месту у којем живи близу две хиљаде Срба.






КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kuršumlija #Vlast #SNS #Pljačka #LokalniIzbori #Srbija #kmnovine

понедељак, 05. август 2019.

Poland invited Germany to celebrate the 80 anniversary of the beginning of World War II

According to press service of the president of Poland, the republic invited Germany to celebrate the 80 anniversary of the beginning of World War II, but did not invite Russia.

#Germany #Russia #Poland #Serbia #WWll #Mark


Author: Olexiy Ptitsyn



How Russia and Serbia became forgotten

Poland implements on a regular basis various commemorative events on 1 September, the date of the first assault of Nazi Germany and the Day of the beginning of the 2 World War.

These events take place on Cape Westerplatte in Gdansk at 04.48, the time when the first bombardment of Polish territory began.

This year, Poland decided to invite its current allies. The press service of the Polish president said that Poland would memorize that dramatic events together with the countries with which it is closely cooperating nowadays in the interests of world peace based on the principles of respect for international law. So, the invitations were sent to the members of NATO, the European Union, the Eastern Partnership (including Belorussia).

The German assaulted on Poland in 1939, but it is not a problem, because both countries are members of NATO and UN now.

The Polish Deputy Prime Minister Jacek said that Angela Merkel was invited to commemorative events.




Warsaw expect Donald Trump's visit. Polish President Andrzej Duda invited him individually again during his recent official visit to the USA.

US President Donald Trump will pay a visit to Poland on August 31-September 1, Poland said. The White House did not announce it yet.

The country’s leadership ready move commemorative events from Gdansk to Warsaw.

Naturally, there is no Russian President Vladimir Putin among them. The Warsaw officials say that the reason is the violation of international law in 1939. The Second World War began on September 1, 1939, with the German assault on Poland. After that, part of its territory was ceded to Germany, and another part to the Soviet Union.

Earlier, Dmitry Peskov, a spokesman of the Russian President, stated that any memorial events that are dedicated to the anniversary of the Great Patriotic War and World War II, held in any country of the world without the participation of the Russia cannot be considered fully fledged.

The Polish Deputy Prime Minister Jacek Sasin say that Russia was not invited due to the armed conflict in south-eastern Ukraine. “It would be inappropriate to celebrate the anniversary of the armed aggression against Poland with the participation of the leader who is acting in this way towards the neighbor today,” he said.

Russia–Ukraine relations become worse after revolution in Ukraine and because of the situation on Donbass.

Ukraine’s leadership earlier accused Russia of the interference in the internal affairs of Ukraine.

Moscow said that Russia is not a part of internal Ukrainian conflict and interested in overcoming by Kiev politician and economic crisis.




KM newspaper need your support - this is why KLICK

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
From: KM Novine    :: © 2014 - 2019 ::    Thank you for your interest