Вести:

понедељак, 11. фебруар 2019.

Шиптари само формални житељи Медвеђе

Зашто Шиптари својатају Медвеђу, једну од најсиромашнијих општина у Србији

#Medvedja, #Šiptari #Albanci #Kosovo #Metohija #Srbija #Izdaja #Okupacija #kmnovine #km #novine
Медвеђа

  • У општини Медвеђи Шиптара има свега око 4 одсто, а у овим новим причама о „разграничењу“ она би наводно по захтевима Шиптара требала да се припоји територији Косова и Метохије, ако би на то пристала Србија. А зашто то траже– то нико поуздано не зна!
  • А по последњем попису становника у тој неразвијеној општини живи 26 одсто Шиптара, али не и радним данима! Значи не живе највећи део године у Медвеђи. И да их је и толико и да стално живе ту, остаје питање због чега власти код нас преко тога још увек прелазе олако…
  • Ти пријављени Шиптари у Медвеђи заиста живе на Косову и Метохији непријављени. Живе тамо, па тако тамо могу да купују куће и станове, заснивају радни однос, уписују децу у вртић или школу, па чак и да гласају, а да избегну судију за прекршаје. Како је то могуће? Јер, непријављивање боравка је свуда у свету озбиљан прекршај, често изједначен са скитњом! Или су пријављени на две адресе, што је такође незаконито?
  • Много је занимљивије питање зашто српски политичари, а нема никакве сумње да су упознати и с овим подацима, тако олако пристају на ту, у најмању руку чудну трговину, бацајући несрећном народу прашину у очи причом о некаквој „размени територија“? Јер, да ли је размена када се мења нешто своје, за нешто што ти и по Божјем, и по људском закону, ионако већ припада… бар како пише у преамбули Устава Републике Србије? 


Пре неколико година три шиптарске политичке странке с југа Србије, у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, основале су „Заједницу албанских општина“. Ако ће од таквог организовања грађанима бити мало лакше, ако ће то помоћи напретку школства, здравства, привреде и животног стандарда, нека су, ваља се.

Али, мало је вероватно да им је то био циљ. Пре ће бити да је тело звучног назива оформљено као одговор на залудне покушаје успостављања Заједнице српских општина на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, која је предвиђена и Бриселским споразумом?

Постоји још једна зачкољица која се и не спомиње. Наиме, Шиптари, или Арбанаси чине већину у општини Прешево, а у Бујановцу их је нешто мање од половине укупног броја житеља, док их у Медвеђи и раније и данас живи једва четири одсто!

Зашто је, онда, и Медвеђа укључена у поменуту заједницу и да ли то значи да би и општина с једним промилом шиптарског живља могла да им се прикључи?


Територија општине Медвеђа са свим местима, селима, месним заједницима…

Одговор је само наизглед компликован, али политички, и за шиптарску страну, врло прагматичан. Наиме, по последњем попису становника у тој сиромашној општини живи наводно 26 одсто Шиптара, али не и радним данима. Значи не живе највећи део године у Медвеђи, они су виртуелни становници. И да их је и толико и да стално живе ту, остаје питање због чега власти код нас преко тога још увек прелазе олако… И не кажу јасно свој став!



Шиптари само на папиру живе у Медвеђи!

Јер, већина тих повремених комшија се иселила на Косово и Метохију, као што су и многи Срби кренули пут Лесковца или Ниша у потрази за послом и бар мало лакшим животом. Али, Шиптари, по правилу, не одјављују свој боравак па су формално и даље житељи Медвеђе, иако у њу дођу, можда, у већем броју једино у време пописа и избора.

Дођу, допутују кад морају због пензија, дечјих додатака и других социјалних давања, наврате понекад и ради квалитетније здравствене неге, да продуже пасош с којим могу свуда, и четвртком, стигну некад овде за пијачни дан. Као и другде, уосталом.


Шиптари би , ако могу, још отели од Србије: општина Медвеђа и по територорији и ресурсима има капацитете скоро равне свим српским општинама

Ти пријављени Шиптари у Медвеђи заиста живе на Косову и Метохији непријављени. Живе тамо, па тако тамо могу да купују куће и станове, заснивају радни однос, уписују децу у вртић или школу, па чак и да гласају, а да избегну судију за прекршаје.

Како је то могуће?

Јер, непријављивање боравка је свуда у свету озбиљан прекршај, често изједначен са скитњом! Или су пријављени на две адресе, што је такође незаконито? Да је заиста тако, да су и пријаве и одјаве боравка законска обавеза и на територији Косова и Метохије, потврђује занимљив догађај који се збио на дан увођења владике Иринеја, епископа нишког, на трон Светог Саве и у чин патријарха Српске православне цркве 23. јануара 2010. године (иначе неканонски јер патријарх у својој биографији има крупне ствари које су канонска препрека његовом именовању у тај чин, па чак и у чин владике а такође је изјавио да је "екумениста" што значи присталице јереси - прим. ред.).


Јабланички округ са општинама
По причи покојног Слободана Драшковића, тада председника општине Медвеђа, тог дана је са оне стране административне границе лишено слободе седамнаесторо грађана Србије, међу којима је било и деце, а махом чланова породице Цицмил, и сви су одведени у полицијску станицу Подујево, а затим општинском судији за прекршаје због, како је наведено у пријави, „илегалног преласка државне границе и непријављивања боравка“.

Усмено им је јављено да ће бити пуштени ако уплате кауцију од за њих баснословних 4.607 евра!



Виртуелни Шиптари из Мевеђе

Али, већина тих несрећних људи била је из Косова Поља, где су ваљда и данас пријављени, а тог јануара 2010. године, као и данас уосталом, имали су тужни статус „привремено расељених лица“, што је бирократски појам и односи се на Србе насилно отеране с Косова и Метохије. Оно што је додатно збунило и дало драматику овом догађају било је откриће да су ти „илегалци“ кренули на парастос некој својој рођаци која је сахрањена на гробљу у селу Сикирача, које се и дословно налази на педесет метара од административне линије раздвајања! Када је све то предочено ревносном судији за прекршаје, он је преиначио већ донето решење и осудио их због „уласка на територију Косова ван званичног граничног прелаза“.





Богатство квари сиротињу

Одговор на питање зашто су „земљаци“ из наше Аутономне покрајине Косово и Метохија, мада не само они, толико заинтересовани за сиромашну општину Медвеђа понудио је Фил Фокс, руководилац истраживања (ад хок) компаније из Канаде „Дунав минералс“, која је у истраживања минералних налазишта по Србији већ уложила десетак милиона евра.
Наиме, уз рудник „Леце“, крај истоименог села у општини Медвеђа, где се већ столећима вади руда олова и цинка, крај Тулара, откривене су врло „интересантне“ резерве бакра (800.000 тона) и злата (78 тона), док о ретким минералима неопходним за развој модерних технологија нису рекли ни реч, а има и њих, свакако, што су установили и стручњаци из Геолошког института Србије још педесетих година прошлог века!

Кад „приштинска страна“ спомиње општину Прешево, могло би се то приписати бригом за тамошње Шиптаре који, заиста, чине већину, али је тај крај, такође, махом настањен убогом сиротињом. За општину Бујановац, где је Шиптара мање од половине, могло би се претпостави да се затекла „на трпези“ размене због оправдане бриге приштинских марионета за судбину манастира Прохор Пчињски и осталих хришћанских светилишта. А, откуда међу њима и Медвеђа са четири одсто Шиптара?

ОТЕЛИ КОСМЕТ И ЈОШ БИ ДЕО СРБИЈЕ! “Размена” територија, или “разграничење” у коме Шиптари хоће да узму још туђе, тачније српске земље

Ипак, много је занимљивије питање зашто српски политичари, а нема никакве сумње да су упознати и с овим подацима, тако олако пристају на ту, у најмању руку чудну трговину, бацајући несрећном народу прашину у очи причом о некаквој „размени територија“? Јер, да ли је размена када се мења нешто своје, за нешто што ти и по Божјем, и по људском закону, ионако већ припада… бар како пише у преамбули Устава Републике Србије?

Ако се прихвати таква (или било каква) размена територија, докле ће сезати апетити приштинских ментора? Или, да ли да се забринемо и за Бор, Мајданпек, Рудник (дописати по знању и сећању). И шта ћемо са Београдом, јер најразвијенији је и најбогатији у Србији, а и у њему живе Арбанаси?!

А, ако се овако настави, шта ћемо са собом?





Милош Миша Лазић*
Формално, случај је био правно ваљан, али… Уз мало истраживања, и увидом у службена документа, установљено је да гранични прелаз Секирача постоји! Јер, негдашња Савезна влада је са представником Уједињених нација Хансом Хакерупом усагласила питања везана за прелазе на административној линији раздвајања, што је објављено у „Службеном гласнику СРЈ“ број 41 из 2002. године, као и у одговарајућим документима Светске организације. Код села Секирача, с наше стране, одмах је постављен полицијски пункт, а исти такав преко пута поверен је чешком батаљону. Али, изгледа да је Чесима досадило да залудниче на пустом прелазу, па су се покупили и одмаглили, а шиптарски чиновници се нису досетили да на прелаз пошаљу бар припаднике КПС… али ни то, нити чињеница да су „окривљени“ пријављени у Косову Пољу, дакле на територији те самопроглашене државе, судију није превише потресло, нити је због тога укинуо своју пресуду.

Несрећни људи пуштени су из притвора јер је Слободан Драшковић из свог џепа, односно од своје животне уштеђевине, платио „кауцију“, коју је на руке оном коме је требало однео Љузум Сахити, возач у општини Медвеђа.

Толико о пријавама боравишта… и о Заједницама српских и шиптарских општина.


Пише: Милош Миша Лазић*
Познати репортер „Илустроване Политике“





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

 Извор: Између сна и јаве    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

Др Љубомир Т. Грујић: За добру будућност Србије 2. део

Залуд се обрадовах господине Александре Вучићу Вашој одлуци да поднесете Извештај народу. Већ сте га јуче обесмислили. Наставили сте да скривате истину од народа.

#Srbija #Budućnost #Kosovo #Metohija #Ljubomir #Grujić #km #novine #kmnovine
Др Љубомир Т. Грујић









ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Господин Александар ВУЧИЋ


Београд, 08.02.2019. године 

Нисте изложили ништа о Вашим противуставним деловањима и неизвршавањима председничких уставних обавеза.

Ви избегавате да објасните народу да сте подчинили Народну скупштину својој самовољи. Двоструки сте противуставни председник: председник Републике и председник једне странке (Српске напредне странке). Она има далеко највише посланика у Народној скупштини. Први доказ је нереаговање Народне скупштине да покрене уставни поступак Вашег разрешења због повреде Устава већ у самој Вашој приступној беседи. Ви сте у њој заузели став који је у основи непријатељске пропаганде против Србије и Србског народа. Он је био и мотив за НАТО агресију пре 20 година. Објављујући дијалог о Косову и Метохији погазили сте своју председничку заклетву двоструко положену десетак минута пре тога. Обнародовали, прокламовали, сте да постоји проблем територије Косова и Метохије. То потенцирају освајачи, растурачи Србије. Косово и Метохија није проблем, бар не за Србе и србске пријатеље. То ја наша земља. Она јесте проблем за освајаче, пљачкароше, отимаче, како да је отму од нас и то са што мање лоших последица по њих.  Проблем који заиста постоји је проблем шћиптарског тероризма, поробљавања, прогањања Срба, уништавања србских националних вредности, отимања србске постојбине. Народна скупштина није реаговала на такво дубоко Ваше одбацибање Ваше двостуке председничке заклетве. Није реаговала јер сте је подчинили себи. Ни тада, ни после, до сада није реаговала и не делује по Уставу да покрене уставни поступак Вашег разрешења. Тако сте постали здружени у растурању наше државе. С Вашом влашћу над Народном скупштином. Устав то изричито забрањује. Ви о томе нисте јуче народу говорили. Не показујете да уопште у Вама постоји осећање кајања због тога. Не, а и зашто бисте кад Ви то радите свесно супротно Уставу.

Пошто сте председник Републике и истовремено противуставно председник једне политичке странке Ви доказујете да не можете да извршавате основну дужност председника Републике: да изражавате државно јединство. Уништавате слободе и демократију, преузимате компетенције других државних органа, противуставно сте присвојили власт. Добро знате да Устав све то изричито забрањује.  Ви се ни због тога не кајете.

Неосновано сам мислио да Ви можете да се кајете, да сте спремни да се покајете.

Људи протествују против власти јавно да би јавно исказали своје незадовољство, своје огорчење, своја осећања и оцене деловања власти.  Зар због тога човек треба да буде ухапшенн? Зар не треба власт пажљиво да саслуша,  добро да размисли и да се преиспита?

Макета вешала на Теразијама  у току протеста 3. фебруара о.г. у Београду /1/ симболички означава и подсећа на зверства окупационе власти.  Зверства да вешањем усмрћују невине људе. Подсећање на застрашивања, подјармљивања и поробљавања човека и народа.

Народни посланик Срђан Ного је јавно изјавио да је он тада носио ту макету.

Како сте схватили изношење те макете на протесту? Према Вашој реакцији, добро сте схватили зашто људи протествују. Разумете да је срж протеста против Ваше самовољне противуставне узурпаторске владавине. Својим реакцијама покушавате то да прикријете.

Ви сте, господине Вучићу, без икаквих доказа оптужили (преузели сте функције државног тужиоца) неколико личности са протеста за ношење макете вешала. Нисте споменули међу њима народног посланика Срђана Нога. Тврдили сте и настављате да оптужујете, неосновано, без доказа, да та лица хоће вешањем људи да дођу на власт! Ви одузимате право и слободу човеку да јавно искаже свој став! Став да протествује против власти под којом се осећа као да му власт стеже окупаторску омчу око грла. Јавно сте их осудили као непријатеље државе и народа (преузели сте функције судије). Повели сте жестоку кампању да се казни носилац те макете. Није ухапшен народни посланик Срђан Ного. Ухапшен је малолетник који је био снимљен у тренутку кад је држао макету. Његови деда и мати су били верни подржаваоци Вас и Српске напредне странке! Веровали су Вама све док није њихов унук и син ухапшен. /2/ Какво разочарање. Веома, веома тужно. Вама ни сада, када је све разјашњено и шта сте Ви учинили, ни то није довољно да поднесете оставку! Не. Ви водите своју личну кампању ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ, таквом под Вашом влашћу!

Да би ступио на дужност председника Републике, изабрани кандидат за председника Републике полаже заклетву да ће да брани Устав, закон, људска права и слободе. Ви сте је двоструко положили. Ви сте, без иаквог оправданог разлога, без доказа за Ваше оптужбе, покренули хајку против Ваших политичких опонената. Резултат је хапшење малолетника! Како Ви можете том детету, његовој мајци и његовом деди, да надокнадите толику неправду, толики бол, страх, патњу, понижавање, тортуру, хапшење без пресуде? На основу чега да лежи у затвору? На основу Ваше личне оптужбе?

Објасните у свом Извештају народу како сте Ви, господине Вучићу, из показивања симбола вешала на Теразијама закључили да је то по Вама: Politika onih koji bi želeli da se iz prošlosti vrate na vlast su vešala,“/6/?

У својим иступањимаа јуче на југу Србије под паролом ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ у циљу подношења Извештаја народу Ви уопште не износите истину о Вашим противуставним деловањима и о Вашим неизвршавањима председничких дужности, о Вашим гажењима своје председничке заклетве. О њиховим последицама по државу и народ. То није Извештај народу. То јесте  Ваша  кампања за добијање подршке људи на гласању које власт намерава да организује под Вашим руководством.

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. Народ није њима, те ни Вама, пренео своју сувереност. Само им је, те и Вама, указао поверење да у његово име врше, да Ви вршите, његову сувереност.

Народна скупштина није прихватила захтев Народног скупа од 15.09.2018. да покрене уставни поступак за Ваше разрешење. Ви сте председник странке која има најбројнију посланичку групу!

Уставни суд одбија да изврши своју основну уставну дужност: контролу рада председника Републике са становишта уставности.

На положају председника Републике одбацисте Устав. Газите немилосрдно своју двоструку заклетву. Изгубили сте легитимитет. Узурпирате власт. Ни Народна скупштина ни Уставни суд не реагују.

На територији Републике Србије су непријатељске оружане снаге. Слободно прете Републици Србији и њеном народу. Заузимајући положај председника Републике Ви командујете Војском Србије.

Резултат су растући народни протести. Ви покушавате својом кампањом да их омаловажите.

Уобразили сте да сувереност потиче од Вас и свих вас. Изиграли сте поверење народа.  Све већи део народа почиње то да схвата. Народ својим протестима покушава да Вас и све вас уразуми. До сада: УЗАЛУД!!! Искушавате народ: да ли ће да прихвати Вашу БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ или ће да преузме своју сувереност да би градио ДОБРУ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ.

Ако народ одлучи да Вама и вама свима одузме право да у његово име вршите његову сувереност, онда народ преузима да директно врши сву власт. Одузима Вама и свима вама легитимитет. Сваки Ваш и ваш отпор може да доведе до крвопролића, до грађанког рата уз мешање странаца. Указује се Вама и свима вама да бисте Ви и сви ви сносили одговоност за то ако би Србија успела онда да се сачува.

Господине Александре Вучићу, Ваша јучерашња иступања испољавају: Ваше избегавање да народу истинито поднесете Извештај о Вашем раду, Ваше избегавање да се покајете, Ваше непоштовање уставности и законитости, Вашу осионост у односу на опоненте, Ваше заобилажење и других битних тема и питања. На пример: под којим условима доводите стране фирме, које њихове захтеве Република Србија мора да испуњава и које обавезе прихвата, под којим условима ће наши људи бити запослени, зашто се не омогућава домаћи развој производње и индустрије, колико је до сада таквих фирми затворено, колика је вредност нашег предузеће и за коју цену га продајете. Не одговарате ни на питање: кад Вам је народ дозволио да распродајете природна добра и државну, као и некадашњу друштвену, имовину.  Све то открива да водите кампању да бисте омамили народ својим слаткоречивим говорима да Вас подржи на гласању. Оно Вама треба да служи као доказ да народ прихвата све последице Ваших противуставних деловања. Људи све више откривају истину.

После свега што сте урадили, под Вашим руководством једино може да се гради БУДУЋНОСТ САКАТЕ СРБИЈЕ са даљим продубљивањем раздора у народу који сте Ви врло ефикасно наставили и даље га спроводите.
Док још није прекасно:


Јавно поднесите председнику Народне скупштине своју оставку на положај, дужности и функције председника Републике Србије.

Својом оставком бисте омогућили да се створи један од услова ЗА ДОБРУ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ.

После Вашег извињавања и подршке Уилијаму Клинтону, изјавили сте да сте то учинили јер сте ПАМЕТНИ.


Памет без мудрости је хировитост.
Мудрост без памети је препреденост. 


Хвала Вам на пажњи.

С поштовањем председника Републике Србије,

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији,
Џона Кенедија 31/15,
11070 Београд


  ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Др Љубомир Т. Грујић: За добру будућност Србије - КМ Новине

Др Љубомир Т. Грујић: За добру будућност Србије #Predsednik #Vučić #Budućnost #Srbija #LJubomir #Gujić Обрадовали сте ме господине Александре Вучићу својом одлуком да поднесете Извештај народу /1/ - /3/ јер он има смисла једино ако не скрива већ исказује истину што значи: Објаснићете Ваше прихватање вођа УЋК за „легитимне представнике легитимне власти" на србској земљи и нераскидивом делу Републике Србије - на Косову и Метохији.


Референце  
                                             
/1/ „СРЂАН НОГО: Два дана причам да сам ја носио вешала; полиција неће да ме саслуша», СРБски ФБРепортер, 05.02.2019: https://facebookreporter.org/2019/02/05/srdjan-nogo-dva-dana-pricam-da-sam-ja-nosio-vesala-policija-nece-da-me-saslusa/

 
/2/ «Мајка дечака ухапшеног због ношења макете вешала – Мој син је најмлађи политички затвореник у Европи», СРБски ФБРепортер, 07.02.2019: https://facebookreporter.org/2019/02/07/majka-sanja/

 
/3/ „Vučić: Nećemo dozvoliti da našom politikom upravlja nijedna ambasada“, DANAS, 08.02.2019.: https://www.danas.rs/drustvo/vucic-necemo-dozvboliti-da-nasom-politikom-upravlja-nijedna-ambasada/





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

 Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

 

Иван Максимовић: Трговци светом земљом

Kо је и како делио јужну српску покрајину, и како је Вучићев режим одлучан да ту поделу спроведе.

#Kosovo #Metohija #Srbija #Sveta #Zemlja #Magazin #Tabloid #Kmnovine



  • Подела Kосовске Митровице на два дела, 1999. године, северни и јужни, подигла је брану отмању Kосова и Метохије, иако готово на његовом ободу. Одбрана те „границе" спречавала је да се склопи стисак око врата српске покрајине и српство је непобедиво дисало још деценију и по пркосећи највећој ратној машинерији света. Слутећи чак да однесе победу над њом. Све док град није изненада и с леђа напала стара и подмукла болест - издаја, у трансформисаном облику и под називом „Бриселски споразум". Kолико год да се борио, несрећни град није имао никакве шансе против аутоимуне пошасти која му је већ ископала гроб.

  • Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид



    Светска ратна машинерија, НАТО пакт, коју успешно води и прилично самостално контролише Вашингтон, чекала је (у време расплета раних догађаја 1999) погодан тенутак да зада коначни ударац српској одбрани на Kосову и Метохији, без обзира на све укључујући и евентуалне жртве које тада постају легитимне. До тога ипак није дошло, не на начин како је тадашња администрација у Вашинготну замишљала.

„Пре десет година, рекли смо Kосоварима да нам верују - пустите нас да преузмемо ситуацију и ми ћемо вас заштитити "- а сада влада независног Kосова све више пита када ћемо испунити то обећање" наводи се у допису Kристофера Дела, америчког представника у Приштини, из 2010. године а објављеном на Викиликсу под ознаком „Поверљиво" и редним бројем: 10PRISTINA48_a

Овај документ један је од најзначајних за разумевање преокрета који је настао и онога што ће се догађати до данас. У допису адресираном на Париз, Берлин, Рим, НАТО, америчко Министарство иностраних послова (Стејт департмент), Београд, Лондон и Уједињене нације, беспризорним и империјалистички надобудном тону, амерички дипломата из Приштине се обраћа извесном Филу пред састанак са британским дипломатом Робертом Kупером фебруара 2010. и изражава жешћу ускиптелост према непораженом северу Kосова називајући га „трулежом"...

„Интегрисање косовских Срба у косовско друштво и очување територијалног интегритета земље је од централног значаја за Kосово и дугорочну стабилност региона и јесте језгро и главни циљ политике САД-а од 1999." истиче се на самом почетку дописа. Kристофер Дел наводи да су новембра 2009. постигли пробој који је „окончао десет година безизлазног застоја Београда када су хиљаде Срба на југу Kосова учествовале на изборима за Скупштину Kосова. Желимо да тај успех поновимо на северу и окончамо застој који оставља будућност Kосова неизвесном". Потврђује се да је то прави моменат јер KФОР управо планира да преполови своје снаге које само у постојећем броју могу успешно да се носе са сваком ситуацијом. У то време у Србији је на власти Демократска странка (од 2008. до 2012.) а функцију председника вршио је Борис Тадић.

Пишући о овом допису, британски Гардијан крајем 2010. године наводи да се „...Високи амерички званичник жестоко противи ономе што види као усклађену и стрпљиву кампању председника Србије Бориса Тадића за поделу Kосова, која ће, ако буде успешна, однети победу над деценијом америчке спољне политике". Ово је ипак мало погрешно пренето ослањајући се на тумачење документа кроз општа места јер аутор дописа, у ствари, указује на противљење ранијих српских влада док сада препоручује да се у разговору са Kупером, који ће овим поводом изразити бојазан, нагласе три тачке:

Прво, да стратегија за север није радикална, а Међународна заједница и ЕУ су већ спремне да се посвете том питању. Друго да су створене околности за конструктивно остварење амбиција ка северу, укључујући спремност Хашима Тачија (тада на позицији „премијера" албанских сепаратиста) да понуди одређене бенифиције Србима који прихвате да се укључе у њихове институције, и треће - „сада имамо легитимне српске партнере (власт, изабрану од стране народа) који су спремни да нам помогну на северу. То су елементи благог приступа, а то је водећа предност стратегије" прецизира се у допису.

Тадашњи саветник Бориса Тадића за спољну политику, Јован Ратковић, за кога Гардијан каже да је „кључни службеник који преговара о Kосову са западним дипломатама" рекао је америчком амбасадору у Београду, Мери Ворлик, да Срби са севера Kосова никада неће прихватити албанску власт. Ратковић је такође навео да Београд „неће мењати албанску реалност на Kосову али да би и промена реалности за Србе на северу могла да изазове сукобе" пише овај лист. Такође, Ратковић је додао да су САД и ЕУ разматрале "војну интервенцију" да север Kосова насилно сведу под контролу сепаратиста из Приштине у чему су немачки и амерички контигент KФОР-а преузели одлучно вођство у неколико наврата чак пуцајући без повода по ненаоружаним српским цивилима када их је неколико и рањено.

Ратковић, који је иначе дипломирао на Универзитету "Ист Англиа" (УЕА) у Норичу, у Великој Британији, алумниста је "Буцериус" школе глобалног управљања у Хамбургу као и програма Младих лидера Минхенске безбедносне конференције. Пре рада у државној служби био је „активан у продемократском покрету, као суоснивач покрета" Отпор "и Организације српских студената у иностранству (ОССИ) и као члан Управног одбора Српског информативног центра (СИЦ), невладине организације са седиштем у Лондону".

Гардијан, ослањајући се на другу депешу обављену на Викиликсу у то време, наводи да је „Ратковић још експлицитније рекао да док Београд треба да прихвати да више управљати Kосовом, дотле Kосово мора да схвати да неће бити у стању да ефективно прошири своју управу северно од реке Ибар". Овим је званично извршена подела Kосова и Метохије 2010. године а о којој се последњих месеци све више говори.

Месец дана пре тог упозорења, сценарио који предвиђа поделу Kосова и Метохије, Ратковић је изнео Роберту Kуперу, британском посреднику у решавању проблема на Балкану, и политичком саветнику Kетрин Ештон, такође из Британије, али на позицији високе представнице Европске уније за спољну политику која ће неколико месеци након овога започети Бриселски дијалог и прогласити великим историјским успехом његово парафирање априла 2013. Сетићемо се, „награда" за тај чин Србији био је датум за почетак преговора о учлањењу у Европску унију а управо су то штап и шаргарепа којом је Kристофер Дел и препоручио да Србија буде изведена са Kосова и Метохије. Дел је у допису навео: „...Наша порука Kуперу би требало да буде то да ми (САД) желимо да координирамо и консултујемо се о сваком кораку са Бриселом у овом процесу. На крају крајева, Брисел да јасно поручи Београду да њихова будућност у ЕУ зависи од конкретне сарадње са Kосовом".

Доследне овој политици САД и ЕУ су остале до данас што је потврдио и Роберт Kупер на осмом Београдском безбедносном форуму октобра прошле године под називом "Заједнички до одговора на нову нормалност" одржаном у Београду.

"...Мислим да би било добро да Београд има политику за Kосово, на крају крајева, то је ваш сусед! И на крају, нећете успети у томе ако их не признате, како и када ћете то урадити то је ваш проблем, али то мора да се уради у неком тренутку и за то је потребно одлучно вођство", поручио је Роберт Kупер у изјави за Н1 а у тону који ји препоручио амерички дипломате још од почетка кампање сламања српског отпора на северу покрајине.



ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/



Да би албански сепаратисти успоставили било какву власт, били су неопходни избори. Њих је такозвана „председница Kосова" Атифете Јахјага расписала средином 2013. а према Бриселском споразуму, српска Влада је била дужна да их спроведе и тамо где живе искључиво Срби што је и учинићено изузетно бруталним методама којима прибегава до данас држећи српско становништво у страху и приморавајући га да прихвати албанске квази-институције.

Ипак, Срби су бојкотовали сепаратистичке изборе новембра 2013. године и баш то је била највећа претња постизању циља који амерички дипломата наводи. На много начина, у то време већ водећа фигура српске политике Александар Вучић, је привлачио и приморавао Србе на покорност. У самој Kосовској Митровици, осим тадашњег председника општине Kрстимира Пантића и малог броја Срба који се без личног обезбеђења нису кретали улицама града, није било Срба који су имали жељу да учествују у оснивању сепаратистичких институција. Једини међу њима, такође без икакве подршке у народу, био је председник грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда" Оливер Ивановић, коме недовољно упућена јавност због суровог атентата и убиства постхумно одаје много више поштовања него када се налазио усамљен, на самој маргини политичког живота на Kосову и Метохији.

Јула, 2013. године непосредно пред расписивање сепаратистичких избора, Оливер Ивановић је изјавио „да ако не буде избора на северу Kосова, односно избори буду бојкотовани, онда постоји опасност од именовања, што значи да ће скупштине општина на северу покрајине бити састављене од именованих лица". Он је нагласио да та именовања неће обавити Београд већ Приштина и да то „треба да буде јасно свима онима који се противе евентуалној одлуци Владе да се овде организују (квази)избори".

Kога год да су Албанци или Срби именовали, не би имао легитимитет нити кредибилитет да обавља посао који му је поверен. Ни грађани се не би интересовали за рад те „институције" па би њен опстанак био осуђен на пропаст. Очигледно да је у жељи да оствари личне амбиције Ивановић застрашивањем покушао да утиче на Србе како би њиховим учешћем помогао да ти избори успеју.

Насупрот овом „дипломатском" и политички прихватљивом застрашивању које не захтева много интелигенције да буде разобличено, неупредиво страшније, агресивније и ефективније Србе су застрашивали Александар Вучић, Ивица Дачић и Александар Вулин и то претњама, отказима, укидањем социјалне помоћи па и физичким пребијањима, подметањем експлозива и паљењем аутомобила у власништву противника тих сепаратистичких избора.

Упркос вему Срби су масовно бојкотовали тај процес али је координацијом свих присутних служби на терену, укључујући ОЕБС, ЕУЛЕKС, Жандармерију, полиције домаће и стране, KФОР... лажирано насиље којим је обезбеђено да неуспело гласање буде проглашено неважећим и поновљено, што је на крају и учињено.

Међутим, до данас је одзив грађана минималан па се и даље лажирањем читавог процеса представници Срба ипак именују из Београда а не бирају од народа. И колико год да је стање теже него пре Бриселског споразума, остао је привид да северни део града контролишу Срби вештим прикривањем чињенице да они функционишу у оквиру система чија је кровна институција сепаратистичка Влада у Приштини, а не Београд.

Опасност која је тиме почињена, широј јаности је разоткривена изненада тек новембра прошле године након што су чланови „Српске листе" са севера покрајине, у знак протеста због повећања такси на производе из централне Србије, поднели оставке.

Kористећи прилику, градоначелник јужног дела Kосовске Митровице по систему такозване „републике Kосово", Агим Бахтири, покренуо је иницијативу за измену њиховог закона о административним границама измеру локалних заједница с циљем спајања северног и јућног дела Kосовске Митровице у један град. Локални албански медији су навели да је та иницијатива незаконита и да одлука није у надлежности општине па је Бахтири покренуо петицију и прикупио потписе грађана који су је подржали и њу предао председнику сепаратистичког парламента Kадри Весељију који је обећао да же се петиција убрзо наћи на дневном реду њиховог парламента.

Недавно се, након састанка са Бахтиријем, огласио и Хашим Тачи оценивши да су „грађани рекли своју реч" и да је „процес за уједињење Митровице незаустављив".

Kао један од разлога за покретање петиције Бахтири је навео и то што главни мост преко Ибра још увек није отворен за саобраћај иако је то већ раније договорено а главни узрок јесте страх код Срба услед олакшаног приступа Албанцима да стигну до српских средина у којима могу да изведу напад и брзо се повуку, што би охрабрило и подстакло нови талас насиља са несагледивим последицама по Србе.

Сада је огољена чињеница да власт која је сходно Бриселском споразуму успостављена, а у коју је Србе вештачки, силом и мимо своје воље угурао Александар Вучић, нема никакву моћ да их заштити од опасности коју оваква иницијатива Албанаца може да представља! Суштински, Kосовска Митровица је представљала руку спаса не само на северу већ и за Србе јужно од Ибра којих је у ствари чак 70% од укупног броја Срба на Kосову и Метохији након 1999. године. Истраживали смо какве би последице то оставило на њих.

Наш саговорник са југа тврди да их Албанци могу окружити за сат времена у сваком месту где Срби живе, док подршке Владе из Београда апсолутно нема у пракси.

„...Прост пример, враћам се из амбуланте и видео сам да они тамо немају ни шприц и иглу. Kад' не можемо ни обичну прехладу да залечимо, а о чему драгом да причамо? Школа је још увек као у нашим рукама али о томе какво је ту стање, боље да ћутим. Ми смо већ десет година, у одсуству било какве подршке из Београда, принуђени да региструјемо возила на албанске таблице, да прибављамо њихова документа, плаћамо порез и рачуне... Шта још треба да урадимо да би поштовали њихову државу?... Ми то већ живимо, тешко би било овима на северу. Што се конретног управљања тиче, мени се чини да нама управља мафија са севера и највише бих волео да се тога ослободим, кад ме већ питаш. Мени се чини да је све ово у договору, као и до сада, и да се припрема велика издаја свих Срба на Kосову и Метохији" каже саговорник Магазина Таблоид са југа покрајине.

Из истог разлога ни Срби у Грачаници нису много узнемирени. „Не знам шта су очекивали. Да уђу у систем „републике Kосово" и да одатле граде Србију? Овде се градоначелник (Срђан Поповић, „Српска листа"), одузео од страха. Запошљава само оне са Радоичићевом (Милан) дозволом за посао, исто тако додељује и тендере. Без њега не сме ништа озбиљније да уради. А то што је урадио, боље и да није. Једини који пружају могућност запошљења су Албанци у својим институцијама а у њима запошљава градоначелник па сада овде имамо 90% запослених Срба који живе на северу Kосова, што је још горе по нас него што је било. А нама је то био циљ, да овдашње Србе запослимо како се не би исељавали..." каже за Магазин Таблоид становник Грачанице, такође без посла.

Срби на северу покрајине у неверици, још увек не могу да схвате да је могућност потпуног преласка власти у руке Албанаца, реална. „Могу само да преузму здравство и просвету, једино нам је то остало све друго су им дали у Бриселу" каже таксиста из Kосовске Митровице који на подпитање да ли би то подстакло исељавање Срба, кратко потврђује са „него шта би? Одмах".

Албанци би покушали да узурпиране станове, у којима се махом налазе Срби протерани из јужног дела, ослободе и у њих врате расељене Албанце. За њима би одмах дошли други који би почели да купују станове у власништву Срба и тако покренут процес исељавања био би окончан муњевито услед преморености и напуштености Срба од стране власти из Београда.

Саговорници Магазина Таблоид су мишљења да је то можда само политичка игра и да она неће успети јер су препреке и политичке и процедуралне тако компликоване да то уопште није једноставно, такође о томе се питају и међународни представници. Али када се осврнете око себе и погледате колики је досадашњи „успех" Албанаца на северу покрајине, ништа се не може искључити.

Одбијање Срба да се суоче са реалношћу услед страха пред егзодусом и ужасом који им прети, спречава их да објективно сагледају ситуацију. Можда је за сада најбољи опис онога што може уследити изјава Ивице Дачића одмах након лажираног неуспеха сепаратистичких избора 2013. године. Дачић је покушао да заплаши пре свега Србе из Kосовске Митровице и натера их да изађу на сепаратистичке изборе наглашавајући оно најгоре што може да се деси.

„Ако не изађе довољно Срба, биће изабран Албанац за градоначелника. То изазива и може изазвати спиралу... како ће се онда догодити преузимање те власти? Хоће ли бити конфилката на северу? Хоће. Сукоби се могу очекивати чак и оружани. Хоће ли то изазвати нестабилност? Хоће. Kако Србија може да помогне? Не може никако" објаснио је Дачић управо оно што је захваљујући политиком и чињењем Владе у којој је тада био премијер, сада пред вратима да се заиста догоди.

Са друге стране Александар Вучић је био на корак од тога да предузме конкретне акције у том тренутку.

„...Будући да је знао шта се спрема и да је имао одговарајуће информације, већ у пола три је захтевао од Међународне заједнице да се допусти нашим органима гоњења и безбедности, да нам се да рок од 45 минута, не дуже, да заведемо ред и омогућимо потпуну регуларност избора" изјавио је тадашњи директор Kанцеларије за KиМ Александар Вулин непосредно по ломљењу гласачких кутија које су због бојкота управо и извели органи српских снага безбедности, односно Жандармерија.

Вулин је данас Министар одбране, има одговарајуће информације али се клања и поклања припадницима KФОР-а који су показали своју наклоност и намену. Дачић и даље пева па као такав о злу не може да мисли. Што се Александра Вучића тиче, он је тренутно у све већем проблему од нарастајуће могућности да и сам буде дисциплинован од народа у коме је нарастао гнев према њему.

А Срби са Kосова и Метохије? Па... штета. Kолатерарна.



https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::  Хвала на интересовању

Милован Бркић: Нека висе

Представа је скоро готова, музика свира још само мало, газда најавио фајронт... Марица чека пијане госте.

#Magazin #Tabloid #Milovan #Brkić #neka #Vise
Фото: Илустрација


















Пише: Милован Бркић, уредник Магазина Таблоид



Ову поруку шаље ми Валтер, који је у иностранству, на озбиљном задатку. Kао за време немачке окупације, од доласка Вучићеве мафије на власт, разговарамо у шифрама, чије поруке само ми разумемо. Садржај ове поруке могу дешифровати и читаоци.

Заменик Предраг Поповић обавештава ме да припрема текст за следећи број о садржини извештаја истраге коју је спровео амерички ФБИ, о ''контроверзним бизнисменима'' из балканских држава. Готови су, каже. Мени се озари лице. И неколико стотина Вучићевих људи ће бити изведено пред суд, одузеће им се имовина... На том списку Пеђа није нашао име Зорана Бабића, доскорашњег в.д. директора Kоридора. А, реч је о великом грешнику. Њему је бизнисмен Владимир Врбашки купио стан у Београду од 120 квадрата, кућу у Филаделфији...Оженили су га, добио је и дете, а краде као луд, што потврђује и његова друга супруга Сања.

Разлог због кога је полуретардирани г. Бабић, 31. јануара ишао у Дољевац је разговор са Миодрагом Љубићем, власником фирме „Водоградња" која је средином јануара добила посао вредан 200 милиона динара да асфалтира улице у Нишу. За подизвођача, односно за незваничног главног извођача (јер „Водоградња" нема ни довољно радника, а ни потребну механизацију) узета је фирма „Трејс Србија" у чијем возилу се Бабић налазио кобног јутра. Судећи по повредама које је задобио, Бабић је, уствари, био за воланом а не неко други! Ипак, да би се све то сакрило од јавности, побринуо се врх режима. Одмах је државни секретар у МУП-у Србије Милосав Миличковић ангажовао "свог човека" да преузме одговорност за несрећу. На ВМА су испразнили цео трећи спрат, отерали су кућама тек свеже оперисане болеснике, да би Бабић био сам у апартману и под војно-полицијском заштитом!



ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/



Иначе, поменута фирма "Тејс" је под директном Бабићевом заштитом. Између осталог, ова фирма је одговорна за рушење потпорног зида у Грделичкој клисури на Kоридору 10. Уместо да буде на црној листи Министарства грађевинарства и инфраструктуре због лоше изведених радова, она Бабићевом заслугом и даље добија послове од којих досадашњем директору Kоридора плаћа мито. Бабић је обећао да ће (за провизију) убедити власника "Водоградње" да за посао асфалтирања улица у Нишу фирми "Траце" исплати више пара него што је договорено.

Синови Миодрага Љубића су Горан (председник општине Дољевац) и Зоран који су хапшени 2014. због малверзација када су наплаћивали од општине асфалтирање већ асфалтираних улица. Горан, који је пре хапшења био у бекству око две недеље, одмах је пуштен из притвора и против њега је поступак обустављен. Против Зорана, који је у бекству био дуже од старијег брата, поступак се званично још увек води, али ни он није у притвору, а својевремено је и правноснажно осуђен за покушај убиства, на казну кућног затвора.

Браћа Љубић су недодирљиви за закон, јер је Данило Вучић 2012. године неколико недеља провео код њих, кријући се. Он се замерио некоме у Београду и морао је за извесно време да се склони. Током тог боравка браћа су постали изузетно блиски и са Данилом и са његовим оцем Александром, који им пружа апсолутну заштиту у свим пословима. Бабић то није знао и упустио се у авантуру узимања пара од Вучићевих штићеника. Одмах је смењен. Вишемилионску имовину мора да му одузме револуционарни суд, након Вучићевог пада.

Kорупција и отимање су постали начин живота припадника Вучићевог картела. Kада би сада били пуштени на тржиште, пропали би, банкротирали, јер они ''послују'' само отимањем и корупцијом. Само у овом броју описујемо довољно примера пљачкања Србије.

Милован Бркић
Нове власти би морале одмах, без одлагања, да из архивских фондова полиције и безбедносних служби, Управе прихода и Народне банке Србије изнесу доказе и предају независном тужиоцу. У противном, са таквом количином кеша, Вучићев картел би опет преузео власт, а ''пучисти'' би тапкали у месту, напуњени новцем од оних којима је место у затвору.

Стварна промена би се догодила, ако би одмах на суд били изведени и припадници Велике пропаганде лажи, који су служили за велике паре Вучићевом картелу, који је сатро Србију.

Демонстранти су у прошлу суботу окачили вешала на Теразијама, чему сам се истински обрадовао, а г. Ђилас се одлучно оградио од те поруке, коју су послали режиму млади левичари, из странке Борка Стефановића! Многи не разумеју вези Ђиласа и Борка, али, нека висе... 





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

 Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању