Вести:
Приказују се постови сортирани према релевантности за упит Кристиан Каш. Сортирај према датуму Прикажи све постове
Приказују се постови сортирани према релевантности за упит Кристиан Каш. Сортирај према датуму Прикажи све постове

понедељак, 06. јул 2015.

Кристијан Каш против фалсификовања историје на Косову и Метохији

Норвешки новинар и бивши официр НАТО нашао се на  мејлинг листи Соње Бисерко из Хелсиншког комитета, а како она има отворен списак адреса истакнутих пријатеља попут Дорис Пек и Џона Клинта Вилијамсона, Каш је одлучио да им пошаље следећи поздрав:

Кристијан, Каш, Косово, Метохија, Србија, Соња, Бисерко, вести, Новости,
Кристијан Каш

Драга Соња Бисерко,

Хвала за ово обавештење.Видим да у вашем email-адресару имате много утицајних људи, и из моје домовине Норвешке, који су веома заинтересовани за Балкан. Мој однос према Косову је посебан јер сам радио као представник за штампу КФОР-а  2000.године. Радио сам у међународном штабу у Приштини, али сам убрзо имао неугодно искуство неопходности да се суочим са сопственом наивношћу и погрешним уверењем да смо ми са Запада и из НАТО били потребни да бисмо балканске “варваре” научили нечему о демократији, слободи говора и људским правима.

Прешао сам дугачак пут од те 2000.године, и 24.марта 2011.године сам у вестима РТС упутио јавно извињење српском народу због тога што ми у НАТО нисмо успели да заштитимо неалбанске становнике Косова.

Као врло заинтересовани за косовску политику, и ви ћете приметити како је учестало помињање наводних 20.000 силовања на Косову, која се стављају на терет југословенским снагама безбедности ангажованим 1999.године. Али, пошто верујем да сте  добро обавештени, ви ћете знати да је организација Хјуман Рајтс воч (Human Rights Watch) документовала укупно 96 случајева силовања у току целе 1998. и   1999.године. У мом чланку Против надуваног броја силовања на Косову (Fighting inflated Kosovo rape figures), оспорио сам нетачне извештаје Гардијановог новинара Марка Трана (Mark Tran) и др Франсиса Трикса (Frances Trix), професора лингвистике и антропологије на Индијана универзитету.

На мојој веб страници, такође можете да видите да сам се супротставио норвешком истраживачу Јозефу Мартинсену (Josef Martinsen) због тога што је активно фалсификовао историју на Косову изношењем потпуно погрешних бројеве и података о томе ко је и како тамо изгубио живот. Упоредио сам Мартинсенове податке са другим списковима и одличном базом података Центра за хуманитарно право Наташе Кандић, па сам нажалост морао да  окарактеришем његов рад као једну активну лаж, јер он не жели да исправи своје податке, упркос мојим бројним упозорењима. О томе можете сазнати више из мог чланка Фантазије Јозефа Мартинсена о Косовском рату … раскринкане! (Kosovo war fantasies of Josef Martinsen… debunked!) Надам се да ће моја истраживања заинтересовати и Џона Клинта Вилијамсона (John Clint Williamson),  на пример, и друге.

Покушао сам да добијем праве одговоре од Кјела Магне Бондевика (Kjell Magne Bondevik), који је био норвешки премијер 1999. Питао сам Бондевика, рукоположеног лутеранског свештеника, зашто је ишао у рат против Југославије, али изгледа да је њему било лакше да прича о својим хришћанским вредностима него да их практикује. Прочитајте мој интервју са њим, а ако разумете норвешки, можете и да га  слушате.

Дакле, шта ћемо учинити да избегнемо ратове које воде  НАТО и друге снаге “демократије” под изговором R2P[1]? Како ћемо избећи западњачке ратне хушкаче који нас увлаче у рат, називајући га хуманитарном интервенцијом, када су њихови ратови у много већој мери ствар заштите њихових националних интереса него људских права?

Мој одговор је: укључимо се у политику. У овом тренутку, ја сам руководилац службе информисања Демократа Норвешке, националне конзервативне партије која следи поносну традицију Данске народне партије, Шведских демократа, британског УКИП, француског Националног фронта, аустријске Партије слободе и других. На нашој партијској конвенцији у фебруару следеће године, бићу кандидат за лидера Демократа, и ја сам сигуран да можемо да поновимо успехе других националних конзервативних партија у Европи. Мислим да имамо добре изгледе да остваримо велики резултат на норвешким парламентарним изборима 2017.

Успут, сви моји чланци су отворени за коментаре, без обзира на то да ли се слажете или не слажете са мном.

Искрено,

Кристиан Каш (Kristian Kahrs)

Кандидат за члана норвешког парламента на изборима 2017, директор за информације Демократа  Норвешке

Телефон у Норвешкој: +47 72 60 12 83
Мобилни телефон, норвешки: +47 93 00 25 22
Мобилни телефон, српски: +381 628 406 604
sorryserbia.com


facebook.com/kahrs (friends or follow) facebook.com/sorrysserbia (like) youtube.com/user/kkahrs

________________
[1] ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗАШТИТУ (RESPONSIBILITY TO PROTECT  или „RtoP“ или „R2P„) нова је међународна безбедносна и норма у области људских права која решава проблем неуспеха међународне заједнице у спречавању и заустављању геноцида, ратних злочина, етничких чишћења и злочина против човечности.

Извор: ФБ Репортер

среда, 11. јул 2018.

Видовдански протест у Београду - КиМ је Србија - нема референдума, нема предаје! (ВИДЕО)

Протест против издаје Косова и Метохије и за омогућавање избора хоће ли родитељи да вакцинишу своје дете или не, одржан је на Видовдан испред народне Скупштине у Београду.

др Јована Стојковић током обраћања окупљенима на Видовданском протесту












Скуп је почео у 18.00 часова а организатори процењују да се окупило око 6 хиљада људи. Више говорника се обратило народу и заједнички су упућене поруке власти да никакав споразум који значи признање независности окупиране српске покрајине, као ни експлцитно признање, никако не долазе у обзир и да народ то неће прихватити. Због тога су се говорници успротивили референдуму о Косову и Метохији јер нема потребе организовати било какав референдум о ономе што Устав Србије јасно прописује а то је да су Косово и Метохија неотуђиви део Србије.

Окупљенима се на почетку образио Дамањан Кнежевић, испред организатора протеста, који је председнику Србије поручио: "Александре Вучићу, немаш ти моћ у својим рукама да преговараш у наше име. И будеш ли нас посрамио једним потезом са овог места ти поручујемо да ћеш имати стотине и стотине хиљада грађана широм Србије и да ће то бити твој крај" што су окупљени громогласним аплаузом и покличима поздравили.

Затим је говорио ратни ветеран са Косова и Метохије Томислав Рачић, учесник битке на Кошарама, који је на почетку позвао српски народ да напокон "сви заједно станемо под један бајак". Он је додао да ветерани желе да остваре она права која су сви остали ветерани у земљама окружењу до сада остварили па чак и терористи из редова шиптарских сепаратиста. На крају је додао да је "свима нама доста више овога. Косово је Србија и не може да буде ништа друго. не смемо да пристанемо ни на какве друге споразуме јер нас штити Резолуција 1244 и морамо остати верни томе јер зато см осе сви ми борили доле  изато су наша браћа гинула. Нкакав референдум не може да се распише јер нико нема права да одлучује о Косову, ни ми који смо ратовали за њега, ни председник, ни премијер. Косово је Србија и ту нема никакве друге приче". На крају његовог обраћања окупљени су почели да скандирају "не дамо косово! Не дамо Косово"...

Затим је представљен као "наш витез из Норвешке" Кристиан Каш, који је службовао на Косову и Метохији као официр НАТО пакта за медије због чега се неколико година касније, видевши шта се у ствари дешава, покајао и јавно затражио извињење од српског народа због чега покренуо и сајт "Извини, Србијо"⇗

Кристиан је рекао да је ово био тренутак када је Вучић оценио да је добра прилика за преговоре о Косову и рекао да таквог тренутка нема. Да никада не треба дати Косово и да о томе нема преговора. Он је такође скренуо пажњу на чињеницу да се паралелно намеће и агенда о можеложницима и сродним неприродним навикама што такође долази из истог центра.

"Уколико Вучић потпише овај споразум о Косову онда ћете бити затрпани свим тим "европским вредностима" да ли то желите?" упитао је Кристиан на шта се чуло масовно "не" и скандирање против геј парада и њихове агресивне агенде. "Ја сам радио за НАТО, али кажем вам - реците НЕ НАТО пакту, чувајте суверенитет Републике Србије! Ја носим мајицу "Нема предаје", то важи и за вас - нема предаје!" поручио је Каш окупљенима али и целом српском народу.

Након њега обратила се др Јована Стојковић испред иницијативе за необавезну вакцинацију и организатора Видовданског протеста. Честитајући празник, Видовдан "када све изађе на видело", Јована је рекла да се обраћа "ономе коме је Косовски мит бајка а пузање пред непријатељем реалност, ономе који свакодневно крши Устав и који га помиње само када треба себи да сачува власт. Ономе који дозвољава да се наша деца третирају као заморчићи и робови мултинационалних компанија, ономе ко штити права хомосексуалаца а одузима права родитељима..." Окупљени су њено обраћање на кратко прекинули спортским поздравом "Вучићу, педеру" "Вучићу, педеру"...

Др Стојковић је затим навела да се "не сме ни по коју цену Шиптарима дати столица у Уједињеним нацијама, да се прекине Бриселски дијалог и да се поништи све потписано  након доношења Резолуције 1244 као и да се прекину сви преговори са албанском страном док су њихови преговарачи особе са потернице МУП-а Србије или особе осумњичене за тешке ратне злочине над Србима. Она је такође рекла да Влада Србије теба да распише референдум за улазак или неулазак у Европску унију а не у вези Косова и Метохије као и да се укине закон о обавезној вакцинацији деце као и да с еукине било какво институционално уцењивање на основу вакциналног статуса деце пиликом финансијске помоћи као и да се забрани хомосексуална пропаганда малолетницима" што је наишло на опште одушевљење и подршку окупљених који су уовом тренутку већ увелико покисли од кише која је почела да пада недуго по почетку протеста.

Немања Петровић из иницијативе "Нема предаје - Косово и Метохија" обратио се последњи ечима "Браћо и сестре, тешко је видите и сами. Али је на нама овде да се боримо. Кажу 'нема вас пуно' али до кје и последњег Србина који не признаје (отимање) Косова и Метохије, није касно! Неће нас спречити ни зима, ни кише, ни лета а камоли Александар Вучић или Ана Брнабић која је пре неколик одана отворено пркршила Устав Србије рекавши да је Косово била Србија" на шта се из масе проломило - Уаааа! Издаја, издаја... а онда су сви заједно почели да скандирају "Косово је срце Србије"... Настављајући обраћање Петровић је рекао да "нисмо ми ни режимска ни било чија опозиција, ми смо народ!" што је такође прихвћено здушним одобраваањем.

"Најављују референдум, који бре референдум?! Нема рефередума када су у питању Косово и Метохија. Ми смо овде да бранимо Устав ове земље а Устав ове земље јасно каже да су Косово и Метохија део Србије. А када дође време, будите сигурни да ће сви они који говоре супротно, бити похапшени али их неће хапсити ни жути, ни црвени, ни плави ни овакви ни онакви, хапсиће их народ" поручио је Петровић окупљенима који су цео његов говор испратили гласним одобравањем.

Затим окупљени су позвани, како је и најављено, да крену у протестну шетњу до Председништва али је пре тога др Стојковић још једном узела реч како би поменула Оливера Ивановића "како нас је ова власт зајахала тако нас има све мање" рекла је она. Затим је поздравила и пружила подршку Николи Алексићу који је неколико дана пре тога провео испред Скупштине штрајкујући глађу са захтевом да војска и полиција ухапсе председника Србије Александра Вучића как оби му било суђено због издаје Косова и Метохије.

Говорећи о Алексићу назвала га је "храбрим витезом који се бори и борио се против сваког зла и издаје у овој земљи. Шта смо ми дочекали дау рођеној земљи морамо штрајковати глађу да би се поштовао Устав".

Колона је кренула до председништва и Владе републике Србије. Током шетње окупљенима се обратио и уредник портала "Србин.инфо"⇗ Дејан Петар Златановић.

"Пошаљимо прво јасну поруку свима који ће да издају земљу Србију: Ко потпише, њега убише! јасна порука свим издајницима ма как осе звали. Александе Вучићу, рекао си да нема решења за Косово и Метохију а које је добро за Србију. Ако нема, после твојих 8 година владавине - склони се" поручио је Златановић.

Организатори су затим покушали да предају захтеве са протеста Александру Вучићу "који се хвали да ради 25сати дневно па см осе надали да 18 часова неће бит касно за њега"... Међутим како је тај покушај протекао као и детаље са овог протеста који је завршен скупом и групним фотографисањем испред Патријаршије због њеног пружања подршке у издаји Косова и Метохије, погледајте у видео снимку испод.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

четвртак, 22. март 2018.

Вучић је лажној албанској држави на Косову и Метохији дао највише новца!

Наметнута идеја о независности Косова и Метохије јача све више али, како изгледа, само - у Србији.

Окупацију Косова и Метохије спровео је НАТО али Резолуција УН 1244 стоји на путу отимачини, све док и власт буде стајала уз народ.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид




Злочини којима је окупација јужне српске покрајине спроведена и до данас траје, код свих часних и правдољубивих људи, чије су земље учествовале у томе, изазива стид који не могу а да не признају у разговору са Србима.
Међутим, начин вођења политике од доласка Александра Вучића на власт, као и домаће стручне и шире јавности која то подржава или немо посматра, најбољи су начин да савест Западњака поново постане мирна. Без обзира на то они ипак не могу да подлегну утицају режимских медија у Србији те стање на Косову и Метохији виде онако како јесте.

Према Кумановском споразуму из јуна 1999. године и Резолуцији УН 1244, српске безбедносне снаге су се повукле у потпуности са КиМ али је пуни суверенитет државе Србије потврђен. По налогу Запада Албанци су у Приштини фебруара 2008. године илегално прогласили независност окупиране територије. Деценија која је протекла од тада и скоро пуних 19 година од НАТО агресије, сасвим је довољно времена да сагледамо у којој мери и да ли је тај и у којој мери тај пројекат успешан или не. Нарочито у очима јавности чије су Владе и војно и цивилно учествовале или присутне у том процесу.

Власник и главни уредник јединог приватног војног часописа у Канади „Есприт де Корпс" који излази већ дуже од 25 година, Скот Тејлор, професионални је извештач са ратом захваћених подручја који је обишао већи део света. Као новинар долази 1992. у Хрватску и Босну а на Косову и Метохији је боравио у време напада терориста „ОВК" на српске снаге безбедности, НАТО агресије, затим албанско - македонског сукоба али и у време самопроглашења независности поводом кога је, на протесту у Торонту те године, рекао да Срби никада нису тражили да пише у њихову корист, већ само да пише истину. О свом искуству и сазнањима о догађајима у којима су се Срби нашли написао је чак две књиге а за Магазин Таблоид коментарише тренутно стање.

Скот Тејлор
"У марту 1999. године снаге НАТО-а, укључујући и Канаду, интервенисале су на Косову на страни сепаратиста ОВК-а, водећи кампању бомбардовања 78 дана како би присилиле Југославију на капитулацију. Након готово девет година војне окупације НАТО-а, Косово је најавило једнострано проглашење независности 17. фебруара 2008. Међутим, до сада је Косово било све осим "независног" - каже наш саговорник који као водеће проблеме на КиМ истиче изузетно лошу економску и безбедносну ситуацију.

"Упркос чињеници да су Сједињене Америчке Државе одмах признале ову нову „државу" и извршиле снажан притисак на друге земље, као и на Канаду, да то учине исто, вето Русије у Савету безбедности УН наставља да спречава званично чланство и признање Косова и Метохија које су тренутно друга најсиромашнија територија у Европи, и налазе се испред потпуно осиромашене Молдавије. Њихов БДП по глави становника 2016. износи само 10.000 долара, ако упоредимо са Канадом где он износи 46.400 америчких долара. Незапосленост је преко 33 одсто, а незапосленост младих износи 60 одсто. Од самопроглашења независности 2008. године, десетине хиљада Албанаца са Косова придружило се колонама миграната које су се сливале у Западну Европу. "Економски то је пропала држава" - каже Скот Тејлор.

У то време свет је обишла и вест да је Рагип Мустафа, брат тадашњег тзв. "премијера" Косова Исе Мустафе, затражио економски азил у Немачкој. Иса је то правдао његовим здравственим стањем и потребом за лековима које не може да нађе на Косову и Метохији те њавио да ће се Рагип ускоро вратити кући. Међутим, медији су дошли до сазнања да је још неколико других чланова прородице Исе Мустафе такође затражило економски азил у Немачкој.

По глави становника, окупирано Косово је примило највећу суму економске помоћи који је икада дистрибуиран земљама у развоју: међународна заједница донирала је двадесет пет пута више новца и послала педесет пута више трупа по глави становника на Косово после рата него у Авганистан. Упркос томе „међународна заједница није понудила убедљиву политичку перспективу друштвима у региону" и то до 2005. године, каже се у извештају Међународне комисије за Балкан о његовој европској будућности.

Ово исто као водећи проблем види и француски правник млађе генерације Жулијан Филип који подсећа да за две деценије на Косову није успело стварање стабилне економије, иако су приватизовали српске фирме, имају плодно земљиште, и битан стратешки положај.

Жулијан Филип
„...У међувремену, Косово се суочава са дубоким економским проблемима. Више од 100.000 косовских Албанаца напустило је покрајину од 2014. због лоше перспективе и пораста коефицијента незапослености. Србија још увек плаћа део спољног дуга Југославије за Косово и Метохију, а ипак би овакво Косово доживело колапс без помоћи из иностранства и албанске дијаспоре. Само 2016. године Косово је примило готово 500 милиона долара стране помоћи (еквивалентно 10% БДП-а), док је албанска дијаспора послала 691 милион евра Косову (што износи 15% БДП-а)" наводи Жулијан.

Када се о економији ради приходи од царина су изузетно и вишеструко значајни али се о томе до сада није говорило у српској јавности.

„...Успостављање царина се увек види као успех (у стварању албанске државе на Косову) упркос сталном политичком уплитању над именовањем. Приходи од царина су од виталног значаја за функционисање косовске владе, с обзиром на жалосну економску зависност земље од увоза. Само 2013. косовске царине чиниле су око три четвртине свих локалних прихода за буџет" наводи Грег Милс економиста из Јужне Африке у својој књизи „Зашто се државе опорављају" из 2014. године.

Управо те 2013., почетком децембра, по споразуму из Брисела, на Јарињу и Брњаку успостављена су још два нова прелаза на којима је почела да функционише и царинска служба косовских сепаратиста. Прелазе, по свом изгледу класичне граничне, изградио је режим СНС-а чији је премијер тада био Ивица Дачић а на контејнерима за потребе функционисања ове службе и данас се налазе налепнице са српским заставама и адресом фирме, као подсетник ко је изградио границу између Косова и Метохије и остатка Србије. То су једини детаљи које албански службеници нису уклонили а који подсећају на било шта српско.

Већ крајем 2014. године царина косовских сепаратиста остварила је приход од 868,570 милиона евра што је било за 34,520 милиона више него претходне године. Прошле, 2017. године, приход је достигао милијарду и шест милиона евра! А то је врло близу укупној суми страних донација и оној која стиже из дијаспоре. Изградња још два нова прелаза договорена је јуна 2016. године у Бриселу. После свега, очигледно је да је једну од најснажнијих економских ињекција лажној држави на Косову убризгала управо Влада Александра Вучића.

Ипак, чини се да ни то није довољно да сепаратисте извуче из проблема са чиме се слаже и француски пуковник Жак Огар који је током 1999. године, као припадник француског контигента КФОР-а на КиМ, због свог труда да осигура мир и заштити екстремно угрожени српски народ смењен већ после мање од месец дана. И то је било довољно да учини и да довољно види што је записао и маја месеца 2014. године објавио у књизи „Европа је умрла у Приштини".

„Ситуација на Косову и Метохији је изузетно катастрофална" сажето објашњава Огар у разговору за Магазин Таблоид.

Жак Огар
„Чак и француски новинари који су величали независност Косова 2008. године, данас признају да је ова "независност" мамац и фијаско. Тзв. "република Косово" је марионетска држава, играчка у рукама Сједињених Америчких Држава, Европске уније, НАТО-а и нарочито албанских мафијашких кланова који данас владају српском покрајином. Економска и социјална ситуација су изузетно лоши. Покрајина живи на цурењу финансија из ЕУ и, наравно, свих врста трговине у рукама албанске „ОВК „ мафије", тврди француски пуковник.

По окупацији КиМ окружење у коме се стварала нова економија, а у коме влада организовани криминал и клановски који воде трговину наркотицима, оружјем и људима, неизбежно је било да се нарочито корупција и остали нелегални видови контроле, широко распростране. У насталој ситуацији омаловажавање и недостатак перспективе постали су уобичајена друштвена појава.

Код младих Албанаца се јавила велика жеља да напусте Косово и Метохију или да се препусте некој од исламских фундаменталистичких струја чије је учење све заступљеније међу осиромашеним косовским Албанцима и јавља се као један од видова зараде.

Комбиновање верске пропаганде са обимним финансирањем и регрутовањем терористичких ћелија још један је од елемената из групе хибридних претњи које су изражене на овом простору. Пре нешто више од десетак година Саудијска Арабија је отворено плаћала за ношење браде без бркова, панталона са краћим ногавицама, женске главе прекривене фереџама и друге визуелне карактеристике фундаменталних исламских схватања у просеку до 100 евра. Многи млади људи су прихватили тај „посао" врло наивно али је он подразумевао и редовне одласке у џамију где су активно и плански излагани радикалним учењима. До данас тај проблем је екстремно нарастао па су Албанци доспели на врх листе по учешћу у терористичким јединицама према глави становника.

Наравно, косовски Албанци „најјасније" виде претњу која „долази" из остатка српске државе па иду дотле да тврде да су део руско - српске пропаганде чак и видео снимци на којима Албанци из састава ИСИС-а одсецају главе заробљеницима и прете у камеру.

Према подацима до којих је дошао новинар „Јединства" Зоран Влашковић, у Сирији и Ираку за такозвану Исламску државу ратовало је више од 320 албанских терориста са КиМ, од којих су 42 жене, 77 их је тамо погинуло, међу којима и четири бомбаша самоубице, а до сада, 130 их се вратило на КиМ! Ипак, тврди он, сумња се да је овај број многоструко већи па чак и да је премашио хиљаду током ових година.

Кристиан Каш, норвешки официр задужен за медијске извештаје НАТО пакта који је у терористичком нападу на аутобус „Ниш - експреса" 2001. у Ливадицама код Подујева у коме је 12 Срба погинуло а њих преко 40 рањено, схватио ко је злочинац а ко жртва те сам покренуо кампању за ширење истине о Косову и Метохији под називом "Sorry Serbia" (Србијо, извини), оцењује да је „такозвана Међународна заједница створила неуспешну државу на Косову".

"Дугогодишњи слоган је био "стандарди пре статуса". Видели смо какви стандарди постоје на Косову 17. и 18. марта 2004. године. А онда, 2008. године, видели смо да су Албанци имали користи од етничког чишћења и убистава Срба 2004. Срамота је да моја земља Норвешка и многе друге западне земље данас признају Косово као независно" каже Кристиан.

Кристиан Каш





Да је безбедност више него угрожена тврди и Скот Тејлор.
„...Што се тиче безедности, хиљаде припадника страних трупа и даље остаје на Косову, највише да би заштитило Србе од албанског етничког чишћења и нових погрома. Корумпирано руководство сепаратиста са Косова, у Приштини, је само луткарски режим под контролом међународних надзорника" оцењује наш саговорник.

Жак Огар додаје да је „судбина свих мањина осим албанске без икаквог достојанства. У стварности, српске енклаве су као под опсадом, такође и манастири, слободе мањка у сваком смислу а етничко чишћење се наставља пред самозадовољавајућим оком "међународне заједнице". Једино побољшање је што све више људи у Европи схвата да је агресија НАТО-а против Србије 1999. године била флагрантна неправда, фундаментални напад на међународно право, против начела суверенитета и независности држава" објашњава Огар.

Да се истина о Косову и Метохији шири Европом тврди и Жулијан Филип, познавалац међународних односа, Међународног и европског права а који нарочито изучава догађаје на Балкану последњих 30 година.

За Магазин Таблоид Жулијан наводи да 19 година након агресије НАТО-а против Србије и десет година након проглашења независности Косова, тешко је квалификовати искуство као успех.

"Бивши лидер ОВК Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, осумњичени за ратне злочине, и даље воде Косово под патронатом Америке и ЕУ. Правда за прогон и убиства Срба након рата није задовољена, а од тада се вратило на само неколико хиљада српских избеглица. А десетине уништених православних цркава само 2004. године на целом Косову и Метохији, као и бројни насилни инциденти над Србима и њиховом имовином, не говоре у корист такозваног "мултиетничког" Косова, које мени изгледа као мала Албанија, са намером да касније постане Велика Албанија" речи су Жулијана Филипа.

Циничан однос Запада, пре свега Америке да затвара очи пред овако екстремним претњама па чак и да их промовише као средство за постизање сопствених циљева, постаје све отворенији, чак баналан. На власт на Косову и Метохији у оквиру система сепаратиста дошла је такозвана „ратна коалиција" и то баш у тренутку када свет све гласније заговара оснивање суда за ратне злочине „ОВК". Један од елемената који олакшава Западу овакав приступ свакако је и безезервна подршка Вучићеве „Српске листе" управо ратним злочинцима за које и сам Вучић твди да су баш то, попут Рамуша Харадинаја али и Хашима Тачија већ извесно време. Њихове рекације на помињање тог Суда оцењене за као сукоб највећег интензитета и нивоа са Западом до сада.

„Када видимо очајничке покушаје лидера ОВК да се ослободе своје одговорности као ратних злочинаца, доминацију црвених албанских застава у покрајини (а не плаву која би требало да буде застава 'републике Косова'), декларације о зближавању са Албанијом, очигледно је да САД, НАТО и Европска унија нису ни једног тренутка веровале у 'независност' Косова од остатка државе и да је њихов циљ једноставно био стварање "Велике Албаније ", старог сна Призренске лиге с краја 19. века" изричит је Жак Огар и додаје: „Међутим, оно што ми се чини веома озбиљним је уцена Србије, од стране ЕУ, да се одрекне Косова и Метохије у замену за евентуални пријем у ЕУ. То је неприхватљиво. Али судбина Косова тек треба да буде решена. А то једино може бити, ако се желе мир и стабилност, применом Резолуције 1244 УН која дефинитивно подсећа на чланство покрајине у Србији".

Ова Резолуција је основ кога Србија треба да се држи слажу се сви наши саговорници.

„Устав Републике Србије и Резолуција 1244 УН још увек признају Косово као покрајину Републике Србије. Бриселски споразум из 2013. године потврђује све већу аутономију Косова, али не и независност, упркос томе што је Србија вероватно превише дала као на пример међународни позивни број различит од оног који је у употреби за државу Србију. А и САД и Европска унија желе да натерају Србију да одобри независност Косова, и то у замену за интеграцију Србије у Унију" каже Жулијан који истиче да без обзира на све Србија не сме да призна независност косовских сецесиониста.

„Србија мора да остане јака и не сме да прихвати да се понаша по диктату. Србија је једина легитимна држава на својој територији, укључујући и Косово".

Не само зато што су Косово и Метохија историјски центар српске националног бића, српске државности уопште, а посебно Српске православне цркве, барем од времена династије Немањића. Не само зато што су Косово и Метохија де јуре део њене суверене територије, нити зато што Србија има дужност да заштити своје грађане уопште, а посебно Србе на Косову. Већ и због тога, јер се Србија брани, изван сопствених интереса, међународног права, свог кредибилитета а делом и саме судбине. Бранећи своја легитимна права на Косову, Србија брани основна начела Уједињених нација: Сарадња, а не агресија. Мир, а не рат. Поштовање државног суверенитета и граница њених чланова. И... самоопредељење једино путем преговора и мирним средставима.

Многе земље у свету суочавају се са војном агресијом неке моћније стране (Авганистан, Ирак, Сирија, Либија, Украјина...), као и са домаћи тероризмом. Ове земље, као и многи народи и појединци широм света, па и у Србији ... гледају на снагу и одлучност Србије да се не поклони својим агресорима, нити призна њихове поступке" образлаже Жулијан тренутак у ширем опсегу.




„Какав је будући статус Косова, не знам, али Србија никада не би требала признати Косово као независну државу" поручује и Кристиан Каш.

„Надамо се да ће у Србији бити изабрани национално свесни лидери. Међутим, ако би антидемократски глобалисти победили на изборима у Србији, могли би се одрећи Косова да створе могућност да постану део ЕУ. Све док је Србија јака и одлучна, земље попут Русије и Кине ће стајати уз њих, али ако српски политичари одлуче да желе да се придруже корумпираној Европској унији, то ће бити крај косовске приче" наводи Каш.

„Међународно право подсећа на неповредивост држава и граница. Права Србије су експлицитно призната Резолуцијом УН-а 1244 од јуна 1999. године. Уједињене нације никада нису признале независност тзв. "републике Косово", која није ништа друго до трагична фарса и неизбрисива срамота за земље које су га признале" подсећа пуковник Огар који предлаже конкретне и продуктивне потезе уколико се искено жели постићи трајни мир.

"На Уједињеним нацијама је да захтевају од својих чланова поштовање сопствене Резолуцијe и, на тај начин, да признају потпуни и комплетни суверенитет Србије над својом покрајином.

У супротном, завршићемо са ставом да су Уједињене нације само "ствар" - како је рекао генерал де Гол, и да би било боље онда да државе саме спроводе правду: што никада није право решење за мир и благостање народа. На "међународној заједници" је да поправити врло озбиљну штету нанету Србији од 1999. године" изричит је пуковник Огар.

Ејдан Хеир са Универзитетау у Вестминсер, Лондон, у свом ауторском тексту из 2016. године "Како је Запад изградио пропалу државу Косово" каже да je међународна заједница принуђена да појаве попут корупције и организованог криминала толерише док на микронивоу управља пројектима како би приказала Косово као успешан пројекат. Другим речима Косово И Метохија су једино место на планети где се против организованог криминала не бори већ се узгаја.

"Не изненађује да због тога јавно расположење пати. Последње истраживање УНДП-а на Косову указало је на то да је само 7% становника било "задовољно" или "веома задовољно" садашњим политичким правцем Косова, док је 70% "незадовољно". Задовољство јавности са сваком новом косовском кључном извршном, законодавном и правосудном институцијама је данас мање него пре него што је проглашена независност 2008. године" пише Хеир.

Штета се може поправити и то на једноставан начин објашњава пуковник Огар.

„Дакле, хајде да имплементирамо одредбе Резолуције 1244 у потпуности, како бисмо у потпуности обновили суверенитет српске државе над њеном покрајином Косово и Метохија. То је услов за повратак владавини права, миру и стабилности. Вође „ОВК" ће морати да буду доведени пред српски суд да би одговорили за почињене злочине. То је ствар правде" каже он.

И Скот Тејлор посредно препознаје главне кривце за овакво стање И такође навод као проблем непоштовање Кумановског споразума где би „према условима Резолуције УН 1244, ово требало да буде привремена мера, а Косово би требало да остане аутономни регион у Србији. То се променило чим су војници НАТО крочили на територију. Каже се да је „поседовање девет десетина закона", и у овом случају НАТО је тај који војно поседује Косово. Мало је вероватно да би Србија икада могла покренути војну кампању за повратак Косова све док је оно под америчком и европском заштитом. Међутим, нико није предвидео ни колапс Совјетског Савеза 1991. године а током кратког периода од 1939. до 1941. Хитлер и Стаљин били су незгодни савезници. Другим речима, будући главни стратешки помаци у променљивом савезништву светских сила могу да буду почетак евентуалног повратка Срба на Косово. Историјска битка на Косову водила се 1389. године, Срби су претрпели тешке последице и вековну окупацију али никада нису одустали од Косова у њиховим срцима".

ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"  http://www.magazin-tabloid.com/casopis/




Александар Вучић чак и на врхунцу предизборне кампање за београдске изборе, где видимо и на најефтинијим омотима паштета и месних нарезака, излаже негативном расположењу гласача и из петних жила труди да јавност Србије убеди у то да је битка за Косово и Метохију изгубљена упркос чињеници да су сви адути у рукама Србије. Скоро сви, осим оних које је до сада у Бриселу његов режим добровољно предао косовским сепаратистима.

Истовремено сви ван Србије су свесни да проблем није решен и да Косово и Метохија не могу да буду независна држава све док Влада Србије али сам српски народ не постану сагласни са тим, показао је и Вучићев коалициони партнер Рамуш Харадинај који је непосредно пред обележавање деценије лажне независности био у посети Америци након што је морао да премости више проблема како би добио америчку визу.

„За Косово, Вашингтон је адреса. За било коју велику одлуку на Балкану, потребна нам је улога Вашингтона. А ми имамо незавршен посао. Чињеница да Косово и Србија нису признали једно друго, још увек је део отвореног проблема који треба да буде решен" изјавио је Рамуш Харадинај Вашингтон посту.

„Некада давно, Југославија се борила за право несврстаних земаља да самостално заступају своје интересе без покровитељства САД или Совјетског савеза. То се није заборавило" каже Жулијан Филип и додaје да јесте тешко али да Србија није по први пут у таквој положају.

„Још једном, кроз тешкоће и упркос тешким дипломатским и економским притисцима, Србија мора да буде виђена као пример међународној заједници кроз противљење некима од њених најмоћнијих чланова. То значи да мора да одбије да преда своју јужну покрајину бившој терористичкој организацији „ОВК", данас прерушену у "државну власт". Ово, чак и ако су ови "владари" директно спонзорисани од САД и њихових европских савезника.

Моћне земље попут Русије, Кине, Индије, Бразила, Шпаније и многих других земаља подржавају Србију из сопствених разлога. Свет је већи од САД-а, Европе и њихових савезника. Србија није сама. Србија мора да задржи снажан став и... њен територијални интегритет. Србија мора да брани Косово. Јер ... Косово је Србија" подсећа Жулијан.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2018 ::  Хвала на интересовању

четвртак, 12. март 2020.

Сва америчка повлачења из Бондстила

У последњих петнаестак година, Американци су у бар четири наврата најављивали повлачење трупа са Косова.

#Косово #Метохија #Србија #Бондстил #Америка #Албанци #Повлачење #Шиптари #Трумп #Tramp, #Pandemia, #Coronavirus #Koronavirus #Virus #Izbori #Bojkot
Бондстил







Разлози су били различити - од истека рока употребе монтажних објеката који чине базу Бондстил, преко политичких притисака зарад ратификације демаркације са Црном Гором и успостављања Специјалног суда за злочине ОВК, па до укидања такси на производе из БиХ и централне Србије.

До средине јуна 1999. године село Сојево недалеко од Урошевца нико није помињао. Тада се, уз пут, паркирала колона америчких тенкова и оклопних транспортера из којих су истрчали војници и на пољима прекривеним црвеном прашином поставили прве шаторе.

Убрзо, уз земљану стазу која води са пута Урошевац–Гљилане постављен је знак на којем је писало "Камп Бондстил", по Џејмсу Бондстилу, вијетнамском ветерану кога је Ричард Никсон одликовао Медаљом части.

Суштински, тих дана је отворена војна база која ће у наредним годинама бити поприште бројних контроверзи, спекулација и отворених дипломатских сукоба.


Раде Мароевић, Бондстил јун 1999. године

У почетку, у Бондстилу се налазило око 7.000 припадника елитних америчких јединица, попут маринаца, падобранаца, ренџера и зелених беретки, али се с временом мењао број и квалитет снага које су упућиване на Косово.


Од Хејгела до млађег Трампа
Идеју о затварању Бондстила, први је у јавност изнео тадашњи сенатор и један од кључних чланова Спољнополитичког комитета Сената САД, Чак Хејгел средином 2007. године, када је објаснио да је рок трајања монтажних објеката у тој бази истекао, те да Вашингтон, због одржавања базе на Косову, мора да ангажује значајне и скупе резерве и логистичку подршку у Немачкој.

Објекти у Бондстилу, како је тада говорио Хејгел, направљени су да трају седам година, али је оценио и да ће, због потенцијалних проблема који би могли пратити фазу преговора Београда у Приштине у којој се решење очекивало од Финца Мартија Ахтисарија, Американци ипак остати на Косову још неко време.

Наредне две године повлачење Американаца са Косова нико није помињао, све док у центар пажње светске јавности нису доспеле базе у Румунији и Бугарској, замишљене као одскочна даска америчке политике према Блиском истоку, али и шанса да се смањи прескупи контингент од 55.000 војника оружаних снага САД у Немачкој.


Бериша отима базу

Већ тада, амерички званичници су најављивали да ће до истека фискалне 2010. године, у Бондстилу задржати минималан број војника, што би теоретски омогућило и смањивање контингента у Немачкој.

Готово истовремено, тадашњи албански премијер Саљи Бериша је Американцима понудио да негде у Албанији распореди контроверзни противракетни штит, због којег су у време администрације млађег Буша драматично порасле тензије између Вашингтона и Москве.




Победом Барака Обаме на председничким изборима, Америка је одустала од Бушове визије ракетног штита, па су самим тим престале и спекулације о Бондстилу као месту где би, уз Албанију, могли бити распоређени елементи тог система.


Упркос лобирању, већ 2011. године, тадашњи амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел најавио је да ће САД ускоро затворити базу Бондстил, јер је престала потреба за њеним постојањем.

"Приче да је Бондстил изграђен и да се користи како би се показала снага и моћ Сједињених Држава у региону је само мит", рекао је тада Дел, наводећи да је велика база код Урошевца постала "финансијски терет" Америци, па се новим војним буџетом и стратегијом у региону предвиђа се њено гашење.

Дел је рекао и да је Бондстил веома драгоцен, али се ради о принудним рестриктивним мерама, тако да САД не желе да "држе више од онога што је неопходно", посебно у регионима који "више нису тако високо на листи америчких приоритета".
"Видите догађаје у другим земљама, ситуацију у Авганистану, масовне протесте на Блиском истоку, то утиче да политичари мењају приоритете и разматрају важније ствари", рекао је Дел.


Турски уместо америчких војника

Годину дана после Делове најаве затварања Бондстила, тадашњи командант америчких снага на Косову, пуковник Џефри Лајтен је изјавио да се амерички војници неће повући из Бондстила, упркос чињеници да у војном буџету САД више није било средстава за обнављање и одржавање објеката у тој бази.

На најаве могућег затварања Бондстила најжешће су, како се чини, реаговали албански лобисти у САД, који су од америчких званичника затражили да се повлачење одложи до решења ситуације на северу Косова.

Такође, затражили су и да Американце, уколико одлуче да оду из Бондстила, замене турски војници, наводећи да је Анкара "поуздан савезник САД и Косова".

Затварању Бондстила, као средству притиска, овај пут на владу Аљбина Куртија, Американци су поново прибегли недавно, када су га упозорили да ће повући војску са Косова уколико не укине таксе на производе из БиХ и централне Србије.


Бондстилска замешатељства

За ову базу везано је неколико никада разјашњених контроверзи, попут извештаја Савета Европе из 2005. године у којем је Бондстил описан као "мали Гвантанамо", јер су се ту наводно одвијале прилично мутне радње везане за особе осумњичене за радикални ислам.

Суштински, извештај аутора Дика Мартија наводи да су екипе Међународног комитета Црвеног крста у кавезима у Бондстилу видели људе у наранџастим оделима, током муслиманског верског обреда. Закључили су да се ради о наводним исламистима које су Американци, у свеопштој параноји након 11. септембра, затварали широм света. Американци су одлучно одбацили оптужбе, а посете представника међународних хуманитарних организација су у међувремену драматично проређене.





У мају 2001. године, из Бондстила је побегао Фљорим Ејупи, осумњичен да је поставио бомбу која је експлодирала испод аутобуса "Ниш-експреса" код Подујева и убила 11, а ранила 40 путника, Срба.

Ејупи је био ухапшен пошто је иза пања, недалеко од места експлозије, пронађен опушак са којег је изолован његов ДНК. Ослобођен је касније због недостатка доказа.

Из Бондстила је у Немачку, тајно, пребачен и Рамуш Харадинај када је рањен у обрачуну са ривалским кланом Мусај, а амерички полицајци су, том приликом, са места окршаја однели сав доказни материјал.

Раде Мароевић, РТС





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Главосеча у Сирију отишао право из ''Бондстила'' - КМ Новине

У Качанику, где су се објавом са џамије опростили од исламисте Лаврима Мухаџерија. Мештани: Био је обичан младић док није отишао да ради за Американце У котлини Неродимке, на петнаестак километара од границе са Македонијом, налази се Качаник. Лаврим Мухаџери, најозлоглашенији џихадиста са Косова и Метохије, који се "прославио" одсецањем главе "шпијуну", родом је из ове вароши.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зоран Влашковић: Екслузивно - Бондстил проширен узурпацијом још 100 хектара (ФОТО) - КМ Новине

Aмеричка војна база Бондстил у Сојеву код Урошевца на КиМ Проширена за узурпираних нових 100 хектара земље! Садашњи план америчке бате Бондстил Американци без икаквог поштовања неприкосновености, свуда у свету загарантованости права приватне својине, на српској територији, Косову и Метохији, узурпирали више стотина хектара за своју војну базу која је фактор зла на Балкану и Европи!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Кристиан Каш: На Косову и Метохији стабилно - али само за Американце - КМ Новине

Кристиан Каш: На Косову и Метохији стабилно - али само за Американце Командат америчке окупационе базе "Бондстил" на Косову и Метохији, Ник Дучић, недавно је изјавио у Грачаници да је "да је ситуација у већем делу Косову мирна и стабилна" упркос све јачем интензитету напада на Србе.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 11. септембар 2016.

Oпет сметају специјалне јединице полиције и војске на југу Србије

Опет сметају специјалне јединице полиције и војске на југу Србије Одбор за људска права који окупља Шиптаре са југа Србије, одржао је 8. септембра 2016., трибину о стању и изазовима безбедности у овом делу државе а који сматра проблемом присуство безбедносних снага Србије.

Добросин крај Бујановца, на самој административној линији КиМ и остатка Србије. У овом селу је формирана терористичка "ОВПМБ".



















Пише: Иван Максимовић



Организатори трибине “Стање и изазови безбедности на југу Србије”, Одбор за људска права који воде Шиптари уз помоћ амричких организација и Хелсиншког одбора за људска права, изнели су став о присуству специјалних војних и полицијских јединица који су овде присутни "иако је прошло 15 година од почетка процеса мира на југу Србије, након потписивања Споразума за прекид оружаног сукуба у овом региону". Присутни су критиковали недеостатак комуникације и транспарентност државних структура безбедности, преноси медији са југа Србије.

Овај Одбор је наставио да ради оно што чини од свог оснивања а то је да се бави искључиво проблемима шиптарске заједнице док потпуно игнорише проблеме Срба у овом крају. Због тога је у Бујановцу 2001. године основан други Одбор за људска права који је био приморан да се бави проблемима Срба који се у потпуности игноришу.


Безбедносни проблеми на југу Србије?

На одржаној трибини истакнута је чињеница да структуре безбедности не малтретирају становништво "као што је било пре", али да нису решени случајеви где су грађани албанске националности нестали у нејасним околностима у овом региону, што се поновило са случајем када је нестао грађанин из Великог Трновца.

Међутим, чланови тог Одбора се никада нису бавили чак ни најдрастичнијим случајевима попут неразјашњеног нестанка српског младића из Косовске улице у центру Бујановца који се десио новембра 2001. године, као ни убиством Владе и Персе Милетић, последњих српских житеља у Малом Трновцу, у септембру 1999. године... Али ни оних новијег датума када је дечак Андрија Ристић (11) у Медвеђи нападнут од Шиптара и прећено му је да ће "бити поломљен" ако још једном обуче мајицу са грбом Србије коју је тада имао на себи! Нападач, и локални медији на српском језику, мајицу због које је дечак нападнут окарактерисали као провокацију!

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯


Овим али и другим питањима бавио се Одбор за људска права из Бујановца основан као "противтежа албанском" а чији је председник Светислав Величковић који се још по оснивању залагао за основна права и поштовања Закона Србије:

- Реаговали смо и када су нам се обратили житељи Прешева, где су пријавни листови за упис у дечји вртић штампани само на албанском језику. После наше интервенције то је исправљено - навео је Величковић још 2003. од када се редовно баве проблемима угрожавања личне имовине, посла и ометања поседа који нису предмети шиптарског Одбора, на чијем је челу Шаип Камбери, када су оштећени Срби.


Фалсификовање и преувеличавање броја шиптарске популације - Шиптари мањина у Бујановцу

Проблеми, са којима се и данас сусрећу Срби, много су озбиљнији и прете да оставе далекосежне последице по опште прилике овог подручја. Они су априла 2001. негирали наводе тадашњег председника општине Прешево и Партије за демократско деловање Ризе Хаљимија, који је навео да "према службеним подацима из 1995. године, у општини Бујановац живи 61 одсто Албанаца".

Неалбански Одбор за људска права навео је тада да последњи пут кад су се Албанци пописивали 1981. године, када је руководилац општинске комисије за попис био Хамдида Даци, тадашњи потпредседник општине, сви Роми пописани као Албанци.

Из овог Одбора тада су упитали "Ако стварно има 20.000 избеглих Албанаца са територија општина Бујановац, Прешево и Медвеђа (у то време шиптарски терористи су започели оружане сукобе са српским безбедносним снагама), како то да нема избегличких кампова и у чијим кућама су ти људи смештени?"

Поблем фалсификовања броја Шиптара на југу, никада није решен. Покрет за општину Бујановац, Одбор за људска права и Завичајни клуб Бујановчана у Београду од Владе Србије тражили су да утврди тачан број становника ове општине. Своје захтеве поткрепили су петицијом са 7.000 потписа, које су још 2009. године доставили и Народној скупштини са захтевом да се заустави албанизација југа Србије!

Отворене и некажњене сепаратистичке тежње.

Пошто је Влада остала нема, Српско народно веће у Бујановцу одлучило је да само спроведе проверу пописа на терену који су Шиптари бојкотовали а пописаних је био исувише преувеличан број.

"Узмите само пример села Зарбинце у залеђу Бујановца према Врању, где је 2002. наводно пописано 654 становника, а ми смо директним увидом на терену утврдили да данас тамо живи само један човек, Хајриз Ферати" рекао је за "Политику" Александар Поповић, потпредседник СНВ и навео да је "Време да неко коначно саопшти да су Албанци мањина у општини Бујановац!" Зато је СНВ захтевало и од РЗС да коначно објави званичну процену, ако што је то чинио и при ранијим пописима.

Половином прошле године у договору са челницима Бујановца, Прешева и Медвеђе и Владом Србије, најављена је "процена броја становника" у овој области што је метода која се користи када становништво бојкотује попис. Тада је речено да би "Међународни експерти требало да процену броја становника заврше у наредних неколико недеља." Како је процена обављена говори чињеница да је на списку бирача ове године откривено чак 12.000 више људи него што је процењен број становника у тој Општини.


Незаконит и криминалан однос Шиптара према држави

Једна од карактеристика живота становника овог дела Србије јесте и одбијање да се плате рачуни за струју због чега "Привреда и грађани Бујановца и Прешева на име утрошене електричне енергије ЕПС-у дугују готово две милијарде динара", саопштило је августа 2014. то јавно предузеће. Дуг до данас није регулисан а нема званичних информација о томе колико је нарастао. Међу великим дужницима су махом локални Шиптари који често нападају монтере који дођу да искључе неплатише са мреже те су ринуђени да траже интервенцију полиције како би извуи живе главе.
Шаип Камбери
Албански Одбор за људска права у Бујановцу постоји од 1996. године када је радио као подружница Одбора за људска права и заштиту слобода из Приштине. Од 2.000. године делује као самостална невладина организација задужена за Бујановац, Прешево и Медвеђу чији је председник Шаип Канбери, тадашњи шеф одборничке групе Партије за демократско деловање у СО Бујановац. Имају велики утицај на стварање слике о условима живота на југу Србије пред међународном јавношћу, а о свему што региструју као кршење људских права обавештавају страну јавност и стране амбасаде. Током времена које је од тада прошло Шаип Камбери је постао Председник Општине Бујановац и високи функционер Партије за демократско деловање чији је председник Риза Хаљими који је три пута биран за посланика Народне скупштине почев од 2008. док је Канбери народни посланик од 2014. године.

Ово им није сметало да, како раније организују седнице и скупове са тзв., "званичницима" шиптарских сепаратиста тако и касније, подржавају сепаратисте са КиМ. У низу анти-уставних одлука истиче се подршка покрету "Самоопредељење" из Приштине када су позвали грађане Бујановца, Прешева и Медвеђе да на иницијативу овог Покрета о "реципрочним мерама" учествују у блокади робе из централне Србије, на административним прелазима Мердаре и Бела. Одлуку су "оправдали" наводном маргинализацијом ових општина и затражили д сепаратисти забране улазак српским државницима на територију покрајине!

"Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца"
На сајтовима школа ових ових општина могу се наћи вести о посетама "министра за дијаспору тзв. "републике Косово" овим институцијама у Србији на које држава никада није реаговала, барем јавно. Вероватно охрабрени због одсуства реакције, Шиптари су улице у Бујановцу, које су носиле називе по кнезу Лазару, кнегињи Милици, војводама Мишићу, Степи и Путнику, Доситеју… крајем 2014. преименовали назвали по терористима, углавном припадницима тзв., "УЋК". Та терористичка организација по окупацији КиМ наставила је да делује на територији ових општина под именом "Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца" (ОВПМБ). У њиховом саставу било је страних плаћеника о чему је писао бивши официр НАТО-а и Норвежанин Кристиан Каш који је срео Јохана Мекеса, холандског снајперисту који је потврдио да је убијао Србе зарад шиптарских терориста и после завршетка рата на Косову.

Јохан Мекес, холандски снајпериста у Прешевској долини / Фото: Кристиан Каш
Одборници Скупштине општине Бујановац на седници крајем маја, након вишечасовне расправе, одлучили да ће се Трг Карађорђа Петровића у Бујановцу убудуће звати "трг Скендербега". Коначну одлуку ће донети Министарство за државну управу и локалну самоуправу што до овог тренутка није објављено.

Јонуз Муслиу, председник националног савета Албанаца у Србији, није се задовољио само овом одлуком већ је најавио да ће тражити да се Скендербегу споменик подигне и у Нишу, иако је та историјска личност за овај град небитна а према многим изворима српског је порекла. Сасвим је сигурно да никада није развијао идеју о националној свести Албанаца. 

У сваком случају он представља њиховог националног хероја па на овај начин дрско најављују помињану албанизацију не само југа Србије већ и оних делова на којима је зацртан план о великој Албанији што већ одавно није тајна.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању