Вести:
Приказују се постови сортирани према релевантности за упит Кристиан Каш. Сортирај према датуму Прикажи све постове
Приказују се постови сортирани према релевантности за упит Кристиан Каш. Сортирај према датуму Прикажи све постове

среда, 11. јул 2018.

Видовдански протест у Београду - КиМ је Србија - нема референдума, нема предаје! (ВИДЕО)

Протест против издаје Косова и Метохије и за омогућавање избора хоће ли родитељи да вакцинишу своје дете или не, одржан је на Видовдан испред народне Скупштине у Београду.

др Јована Стојковић током обраћања окупљенима на Видовданском протесту












Скуп је почео у 18.00 часова а организатори процењују да се окупило око 6 хиљада људи. Више говорника се обратило народу и заједнички су упућене поруке власти да никакав споразум који значи признање независности окупиране српске покрајине, као ни експлцитно признање, никако не долазе у обзир и да народ то неће прихватити. Због тога су се говорници успротивили референдуму о Косову и Метохији јер нема потребе организовати било какав референдум о ономе што Устав Србије јасно прописује а то је да су Косово и Метохија неотуђиви део Србије.

Окупљенима се на почетку образио Дамањан Кнежевић, испред организатора протеста, који је председнику Србије поручио: "Александре Вучићу, немаш ти моћ у својим рукама да преговараш у наше име. И будеш ли нас посрамио једним потезом са овог места ти поручујемо да ћеш имати стотине и стотине хиљада грађана широм Србије и да ће то бити твој крај" што су окупљени громогласним аплаузом и покличима поздравили.

Затим је говорио ратни ветеран са Косова и Метохије Томислав Рачић, учесник битке на Кошарама, који је на почетку позвао српски народ да напокон "сви заједно станемо под један бајак". Он је додао да ветерани желе да остваре она права која су сви остали ветерани у земљама окружењу до сада остварили па чак и терористи из редова шиптарских сепаратиста. На крају је додао да је "свима нама доста више овога. Косово је Србија и не може да буде ништа друго. не смемо да пристанемо ни на какве друге споразуме јер нас штити Резолуција 1244 и морамо остати верни томе јер зато см осе сви ми борили доле  изато су наша браћа гинула. Нкакав референдум не може да се распише јер нико нема права да одлучује о Косову, ни ми који смо ратовали за њега, ни председник, ни премијер. Косово је Србија и ту нема никакве друге приче". На крају његовог обраћања окупљени су почели да скандирају "не дамо косово! Не дамо Косово"...

Затим је представљен као "наш витез из Норвешке" Кристиан Каш, који је службовао на Косову и Метохији као официр НАТО пакта за медије због чега се неколико година касније, видевши шта се у ствари дешава, покајао и јавно затражио извињење од српског народа због чега покренуо и сајт "Извини, Србијо"⇗

Кристиан је рекао да је ово био тренутак када је Вучић оценио да је добра прилика за преговоре о Косову и рекао да таквог тренутка нема. Да никада не треба дати Косово и да о томе нема преговора. Он је такође скренуо пажњу на чињеницу да се паралелно намеће и агенда о можеложницима и сродним неприродним навикама што такође долази из истог центра.

"Уколико Вучић потпише овај споразум о Косову онда ћете бити затрпани свим тим "европским вредностима" да ли то желите?" упитао је Кристиан на шта се чуло масовно "не" и скандирање против геј парада и њихове агресивне агенде. "Ја сам радио за НАТО, али кажем вам - реците НЕ НАТО пакту, чувајте суверенитет Републике Србије! Ја носим мајицу "Нема предаје", то важи и за вас - нема предаје!" поручио је Каш окупљенима али и целом српском народу.

Након њега обратила се др Јована Стојковић испред иницијативе за необавезну вакцинацију и организатора Видовданског протеста. Честитајући празник, Видовдан "када све изађе на видело", Јована је рекла да се обраћа "ономе коме је Косовски мит бајка а пузање пред непријатељем реалност, ономе који свакодневно крши Устав и који га помиње само када треба себи да сачува власт. Ономе који дозвољава да се наша деца третирају као заморчићи и робови мултинационалних компанија, ономе ко штити права хомосексуалаца а одузима права родитељима..." Окупљени су њено обраћање на кратко прекинули спортским поздравом "Вучићу, педеру" "Вучићу, педеру"...

Др Стојковић је затим навела да се "не сме ни по коју цену Шиптарима дати столица у Уједињеним нацијама, да се прекине Бриселски дијалог и да се поништи све потписано  након доношења Резолуције 1244 као и да се прекину сви преговори са албанском страном док су њихови преговарачи особе са потернице МУП-а Србије или особе осумњичене за тешке ратне злочине над Србима. Она је такође рекла да Влада Србије теба да распише референдум за улазак или неулазак у Европску унију а не у вези Косова и Метохије као и да се укине закон о обавезној вакцинацији деце као и да с еукине било какво институционално уцењивање на основу вакциналног статуса деце пиликом финансијске помоћи као и да се забрани хомосексуална пропаганда малолетницима" што је наишло на опште одушевљење и подршку окупљених који су уовом тренутку већ увелико покисли од кише која је почела да пада недуго по почетку протеста.

Немања Петровић из иницијативе "Нема предаје - Косово и Метохија" обратио се последњи ечима "Браћо и сестре, тешко је видите и сами. Али је на нама овде да се боримо. Кажу 'нема вас пуно' али до кје и последњег Србина који не признаје (отимање) Косова и Метохије, није касно! Неће нас спречити ни зима, ни кише, ни лета а камоли Александар Вучић или Ана Брнабић која је пре неколик одана отворено пркршила Устав Србије рекавши да је Косово била Србија" на шта се из масе проломило - Уаааа! Издаја, издаја... а онда су сви заједно почели да скандирају "Косово је срце Србије"... Настављајући обраћање Петровић је рекао да "нисмо ми ни режимска ни било чија опозиција, ми смо народ!" што је такође прихвћено здушним одобраваањем.

"Најављују референдум, који бре референдум?! Нема рефередума када су у питању Косово и Метохија. Ми смо овде да бранимо Устав ове земље а Устав ове земље јасно каже да су Косово и Метохија део Србије. А када дође време, будите сигурни да ће сви они који говоре супротно, бити похапшени али их неће хапсити ни жути, ни црвени, ни плави ни овакви ни онакви, хапсиће их народ" поручио је Петровић окупљенима који су цео његов говор испратили гласним одобравањем.

Затим окупљени су позвани, како је и најављено, да крену у протестну шетњу до Председништва али је пре тога др Стојковић још једном узела реч како би поменула Оливера Ивановића "како нас је ова власт зајахала тако нас има све мање" рекла је она. Затим је поздравила и пружила подршку Николи Алексићу који је неколико дана пре тога провео испред Скупштине штрајкујући глађу са захтевом да војска и полиција ухапсе председника Србије Александра Вучића как оби му било суђено због издаје Косова и Метохије.

Говорећи о Алексићу назвала га је "храбрим витезом који се бори и борио се против сваког зла и издаје у овој земљи. Шта смо ми дочекали дау рођеној земљи морамо штрајковати глађу да би се поштовао Устав".

Колона је кренула до председништва и Владе републике Србије. Током шетње окупљенима се обратио и уредник портала "Србин.инфо"⇗ Дејан Петар Златановић.

"Пошаљимо прво јасну поруку свима који ће да издају земљу Србију: Ко потпише, њега убише! јасна порука свим издајницима ма как осе звали. Александе Вучићу, рекао си да нема решења за Косово и Метохију а које је добро за Србију. Ако нема, после твојих 8 година владавине - склони се" поручио је Златановић.

Организатори су затим покушали да предају захтеве са протеста Александру Вучићу "који се хвали да ради 25сати дневно па см осе надали да 18 часова неће бит касно за њега"... Међутим како је тај покушај протекао као и детаље са овог протеста који је завршен скупом и групним фотографисањем испред Патријаршије због њеног пружања подршке у издаји Косова и Метохије, погледајте у видео снимку испод.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

четвртак, 22. март 2018.

Вучић је лажној албанској држави на Косову и Метохији дао највише новца!

Наметнута идеја о независности Косова и Метохије јача све више али, како изгледа, само - у Србији.

Окупацију Косова и Метохије спровео је НАТО али Резолуција УН 1244 стоји на путу отимачини, све док и власт буде стајала уз народ.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид




Злочини којима је окупација јужне српске покрајине спроведена и до данас траје, код свих часних и правдољубивих људи, чије су земље учествовале у томе, изазива стид који не могу а да не признају у разговору са Србима.
Међутим, начин вођења политике од доласка Александра Вучића на власт, као и домаће стручне и шире јавности која то подржава или немо посматра, најбољи су начин да савест Западњака поново постане мирна. Без обзира на то они ипак не могу да подлегну утицају режимских медија у Србији те стање на Косову и Метохији виде онако како јесте.

Према Кумановском споразуму из јуна 1999. године и Резолуцији УН 1244, српске безбедносне снаге су се повукле у потпуности са КиМ али је пуни суверенитет државе Србије потврђен. По налогу Запада Албанци су у Приштини фебруара 2008. године илегално прогласили независност окупиране територије. Деценија која је протекла од тада и скоро пуних 19 година од НАТО агресије, сасвим је довољно времена да сагледамо у којој мери и да ли је тај и у којој мери тај пројекат успешан или не. Нарочито у очима јавности чије су Владе и војно и цивилно учествовале или присутне у том процесу.

Власник и главни уредник јединог приватног војног часописа у Канади „Есприт де Корпс" који излази већ дуже од 25 година, Скот Тејлор, професионални је извештач са ратом захваћених подручја који је обишао већи део света. Као новинар долази 1992. у Хрватску и Босну а на Косову и Метохији је боравио у време напада терориста „ОВК" на српске снаге безбедности, НАТО агресије, затим албанско - македонског сукоба али и у време самопроглашења независности поводом кога је, на протесту у Торонту те године, рекао да Срби никада нису тражили да пише у њихову корист, већ само да пише истину. О свом искуству и сазнањима о догађајима у којима су се Срби нашли написао је чак две књиге а за Магазин Таблоид коментарише тренутно стање.

Скот Тејлор
"У марту 1999. године снаге НАТО-а, укључујући и Канаду, интервенисале су на Косову на страни сепаратиста ОВК-а, водећи кампању бомбардовања 78 дана како би присилиле Југославију на капитулацију. Након готово девет година војне окупације НАТО-а, Косово је најавило једнострано проглашење независности 17. фебруара 2008. Међутим, до сада је Косово било све осим "независног" - каже наш саговорник који као водеће проблеме на КиМ истиче изузетно лошу економску и безбедносну ситуацију.

"Упркос чињеници да су Сједињене Америчке Државе одмах признале ову нову „државу" и извршиле снажан притисак на друге земље, као и на Канаду, да то учине исто, вето Русије у Савету безбедности УН наставља да спречава званично чланство и признање Косова и Метохија које су тренутно друга најсиромашнија територија у Европи, и налазе се испред потпуно осиромашене Молдавије. Њихов БДП по глави становника 2016. износи само 10.000 долара, ако упоредимо са Канадом где он износи 46.400 америчких долара. Незапосленост је преко 33 одсто, а незапосленост младих износи 60 одсто. Од самопроглашења независности 2008. године, десетине хиљада Албанаца са Косова придружило се колонама миграната које су се сливале у Западну Европу. "Економски то је пропала држава" - каже Скот Тејлор.

У то време свет је обишла и вест да је Рагип Мустафа, брат тадашњег тзв. "премијера" Косова Исе Мустафе, затражио економски азил у Немачкој. Иса је то правдао његовим здравственим стањем и потребом за лековима које не може да нађе на Косову и Метохији те њавио да ће се Рагип ускоро вратити кући. Међутим, медији су дошли до сазнања да је још неколико других чланова прородице Исе Мустафе такође затражило економски азил у Немачкој.

По глави становника, окупирано Косово је примило највећу суму економске помоћи који је икада дистрибуиран земљама у развоју: међународна заједница донирала је двадесет пет пута више новца и послала педесет пута више трупа по глави становника на Косово после рата него у Авганистан. Упркос томе „међународна заједница није понудила убедљиву политичку перспективу друштвима у региону" и то до 2005. године, каже се у извештају Међународне комисије за Балкан о његовој европској будућности.

Ово исто као водећи проблем види и француски правник млађе генерације Жулијан Филип који подсећа да за две деценије на Косову није успело стварање стабилне економије, иако су приватизовали српске фирме, имају плодно земљиште, и битан стратешки положај.

Жулијан Филип
„...У међувремену, Косово се суочава са дубоким економским проблемима. Више од 100.000 косовских Албанаца напустило је покрајину од 2014. због лоше перспективе и пораста коефицијента незапослености. Србија још увек плаћа део спољног дуга Југославије за Косово и Метохију, а ипак би овакво Косово доживело колапс без помоћи из иностранства и албанске дијаспоре. Само 2016. године Косово је примило готово 500 милиона долара стране помоћи (еквивалентно 10% БДП-а), док је албанска дијаспора послала 691 милион евра Косову (што износи 15% БДП-а)" наводи Жулијан.

Када се о економији ради приходи од царина су изузетно и вишеструко значајни али се о томе до сада није говорило у српској јавности.

„...Успостављање царина се увек види као успех (у стварању албанске државе на Косову) упркос сталном политичком уплитању над именовањем. Приходи од царина су од виталног значаја за функционисање косовске владе, с обзиром на жалосну економску зависност земље од увоза. Само 2013. косовске царине чиниле су око три четвртине свих локалних прихода за буџет" наводи Грег Милс економиста из Јужне Африке у својој књизи „Зашто се државе опорављају" из 2014. године.

Управо те 2013., почетком децембра, по споразуму из Брисела, на Јарињу и Брњаку успостављена су још два нова прелаза на којима је почела да функционише и царинска служба косовских сепаратиста. Прелазе, по свом изгледу класичне граничне, изградио је режим СНС-а чији је премијер тада био Ивица Дачић а на контејнерима за потребе функционисања ове службе и данас се налазе налепнице са српским заставама и адресом фирме, као подсетник ко је изградио границу између Косова и Метохије и остатка Србије. То су једини детаљи које албански службеници нису уклонили а који подсећају на било шта српско.

Већ крајем 2014. године царина косовских сепаратиста остварила је приход од 868,570 милиона евра што је било за 34,520 милиона више него претходне године. Прошле, 2017. године, приход је достигао милијарду и шест милиона евра! А то је врло близу укупној суми страних донација и оној која стиже из дијаспоре. Изградња још два нова прелаза договорена је јуна 2016. године у Бриселу. После свега, очигледно је да је једну од најснажнијих економских ињекција лажној држави на Косову убризгала управо Влада Александра Вучића.

Ипак, чини се да ни то није довољно да сепаратисте извуче из проблема са чиме се слаже и француски пуковник Жак Огар који је током 1999. године, као припадник француског контигента КФОР-а на КиМ, због свог труда да осигура мир и заштити екстремно угрожени српски народ смењен већ после мање од месец дана. И то је било довољно да учини и да довољно види што је записао и маја месеца 2014. године објавио у књизи „Европа је умрла у Приштини".

„Ситуација на Косову и Метохији је изузетно катастрофална" сажето објашњава Огар у разговору за Магазин Таблоид.

Жак Огар
„Чак и француски новинари који су величали независност Косова 2008. године, данас признају да је ова "независност" мамац и фијаско. Тзв. "република Косово" је марионетска држава, играчка у рукама Сједињених Америчких Држава, Европске уније, НАТО-а и нарочито албанских мафијашких кланова који данас владају српском покрајином. Економска и социјална ситуација су изузетно лоши. Покрајина живи на цурењу финансија из ЕУ и, наравно, свих врста трговине у рукама албанске „ОВК „ мафије", тврди француски пуковник.

По окупацији КиМ окружење у коме се стварала нова економија, а у коме влада организовани криминал и клановски који воде трговину наркотицима, оружјем и људима, неизбежно је било да се нарочито корупција и остали нелегални видови контроле, широко распростране. У насталој ситуацији омаловажавање и недостатак перспективе постали су уобичајена друштвена појава.

Код младих Албанаца се јавила велика жеља да напусте Косово и Метохију или да се препусте некој од исламских фундаменталистичких струја чије је учење све заступљеније међу осиромашеним косовским Албанцима и јавља се као један од видова зараде.

Комбиновање верске пропаганде са обимним финансирањем и регрутовањем терористичких ћелија још један је од елемената из групе хибридних претњи које су изражене на овом простору. Пре нешто више од десетак година Саудијска Арабија је отворено плаћала за ношење браде без бркова, панталона са краћим ногавицама, женске главе прекривене фереџама и друге визуелне карактеристике фундаменталних исламских схватања у просеку до 100 евра. Многи млади људи су прихватили тај „посао" врло наивно али је он подразумевао и редовне одласке у џамију где су активно и плански излагани радикалним учењима. До данас тај проблем је екстремно нарастао па су Албанци доспели на врх листе по учешћу у терористичким јединицама према глави становника.

Наравно, косовски Албанци „најјасније" виде претњу која „долази" из остатка српске државе па иду дотле да тврде да су део руско - српске пропаганде чак и видео снимци на којима Албанци из састава ИСИС-а одсецају главе заробљеницима и прете у камеру.

Према подацима до којих је дошао новинар „Јединства" Зоран Влашковић, у Сирији и Ираку за такозвану Исламску државу ратовало је више од 320 албанских терориста са КиМ, од којих су 42 жене, 77 их је тамо погинуло, међу којима и четири бомбаша самоубице, а до сада, 130 их се вратило на КиМ! Ипак, тврди он, сумња се да је овај број многоструко већи па чак и да је премашио хиљаду током ових година.

Кристиан Каш, норвешки официр задужен за медијске извештаје НАТО пакта који је у терористичком нападу на аутобус „Ниш - експреса" 2001. у Ливадицама код Подујева у коме је 12 Срба погинуло а њих преко 40 рањено, схватио ко је злочинац а ко жртва те сам покренуо кампању за ширење истине о Косову и Метохији под називом "Sorry Serbia" (Србијо, извини), оцењује да је „такозвана Међународна заједница створила неуспешну државу на Косову".

"Дугогодишњи слоган је био "стандарди пре статуса". Видели смо какви стандарди постоје на Косову 17. и 18. марта 2004. године. А онда, 2008. године, видели смо да су Албанци имали користи од етничког чишћења и убистава Срба 2004. Срамота је да моја земља Норвешка и многе друге западне земље данас признају Косово као независно" каже Кристиан.

Кристиан Каш





Да је безбедност више него угрожена тврди и Скот Тејлор.
„...Што се тиче безедности, хиљаде припадника страних трупа и даље остаје на Косову, највише да би заштитило Србе од албанског етничког чишћења и нових погрома. Корумпирано руководство сепаратиста са Косова, у Приштини, је само луткарски режим под контролом међународних надзорника" оцењује наш саговорник.

Жак Огар додаје да је „судбина свих мањина осим албанске без икаквог достојанства. У стварности, српске енклаве су као под опсадом, такође и манастири, слободе мањка у сваком смислу а етничко чишћење се наставља пред самозадовољавајућим оком "међународне заједнице". Једино побољшање је што све више људи у Европи схвата да је агресија НАТО-а против Србије 1999. године била флагрантна неправда, фундаментални напад на међународно право, против начела суверенитета и независности држава" објашњава Огар.

Да се истина о Косову и Метохији шири Европом тврди и Жулијан Филип, познавалац међународних односа, Међународног и европског права а који нарочито изучава догађаје на Балкану последњих 30 година.

За Магазин Таблоид Жулијан наводи да 19 година након агресије НАТО-а против Србије и десет година након проглашења независности Косова, тешко је квалификовати искуство као успех.

"Бивши лидер ОВК Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, осумњичени за ратне злочине, и даље воде Косово под патронатом Америке и ЕУ. Правда за прогон и убиства Срба након рата није задовољена, а од тада се вратило на само неколико хиљада српских избеглица. А десетине уништених православних цркава само 2004. године на целом Косову и Метохији, као и бројни насилни инциденти над Србима и њиховом имовином, не говоре у корист такозваног "мултиетничког" Косова, које мени изгледа као мала Албанија, са намером да касније постане Велика Албанија" речи су Жулијана Филипа.

Циничан однос Запада, пре свега Америке да затвара очи пред овако екстремним претњама па чак и да их промовише као средство за постизање сопствених циљева, постаје све отворенији, чак баналан. На власт на Косову и Метохији у оквиру система сепаратиста дошла је такозвана „ратна коалиција" и то баш у тренутку када свет све гласније заговара оснивање суда за ратне злочине „ОВК". Један од елемената који олакшава Западу овакав приступ свакако је и безезервна подршка Вучићеве „Српске листе" управо ратним злочинцима за које и сам Вучић твди да су баш то, попут Рамуша Харадинаја али и Хашима Тачија већ извесно време. Њихове рекације на помињање тог Суда оцењене за као сукоб највећег интензитета и нивоа са Западом до сада.

„Када видимо очајничке покушаје лидера ОВК да се ослободе своје одговорности као ратних злочинаца, доминацију црвених албанских застава у покрајини (а не плаву која би требало да буде застава 'републике Косова'), декларације о зближавању са Албанијом, очигледно је да САД, НАТО и Европска унија нису ни једног тренутка веровале у 'независност' Косова од остатка државе и да је њихов циљ једноставно био стварање "Велике Албаније ", старог сна Призренске лиге с краја 19. века" изричит је Жак Огар и додаје: „Међутим, оно што ми се чини веома озбиљним је уцена Србије, од стране ЕУ, да се одрекне Косова и Метохије у замену за евентуални пријем у ЕУ. То је неприхватљиво. Али судбина Косова тек треба да буде решена. А то једино може бити, ако се желе мир и стабилност, применом Резолуције 1244 УН која дефинитивно подсећа на чланство покрајине у Србији".

Ова Резолуција је основ кога Србија треба да се држи слажу се сви наши саговорници.

„Устав Републике Србије и Резолуција 1244 УН још увек признају Косово као покрајину Републике Србије. Бриселски споразум из 2013. године потврђује све већу аутономију Косова, али не и независност, упркос томе што је Србија вероватно превише дала као на пример међународни позивни број различит од оног који је у употреби за државу Србију. А и САД и Европска унија желе да натерају Србију да одобри независност Косова, и то у замену за интеграцију Србије у Унију" каже Жулијан који истиче да без обзира на све Србија не сме да призна независност косовских сецесиониста.

„Србија мора да остане јака и не сме да прихвати да се понаша по диктату. Србија је једина легитимна држава на својој територији, укључујући и Косово".

Не само зато што су Косово и Метохија историјски центар српске националног бића, српске државности уопште, а посебно Српске православне цркве, барем од времена династије Немањића. Не само зато што су Косово и Метохија де јуре део њене суверене територије, нити зато што Србија има дужност да заштити своје грађане уопште, а посебно Србе на Косову. Већ и због тога, јер се Србија брани, изван сопствених интереса, међународног права, свог кредибилитета а делом и саме судбине. Бранећи своја легитимна права на Косову, Србија брани основна начела Уједињених нација: Сарадња, а не агресија. Мир, а не рат. Поштовање државног суверенитета и граница њених чланова. И... самоопредељење једино путем преговора и мирним средставима.

Многе земље у свету суочавају се са војном агресијом неке моћније стране (Авганистан, Ирак, Сирија, Либија, Украјина...), као и са домаћи тероризмом. Ове земље, као и многи народи и појединци широм света, па и у Србији ... гледају на снагу и одлучност Србије да се не поклони својим агресорима, нити призна њихове поступке" образлаже Жулијан тренутак у ширем опсегу.




„Какав је будући статус Косова, не знам, али Србија никада не би требала признати Косово као независну државу" поручује и Кристиан Каш.

„Надамо се да ће у Србији бити изабрани национално свесни лидери. Међутим, ако би антидемократски глобалисти победили на изборима у Србији, могли би се одрећи Косова да створе могућност да постану део ЕУ. Све док је Србија јака и одлучна, земље попут Русије и Кине ће стајати уз њих, али ако српски политичари одлуче да желе да се придруже корумпираној Европској унији, то ће бити крај косовске приче" наводи Каш.

„Међународно право подсећа на неповредивост држава и граница. Права Србије су експлицитно призната Резолуцијом УН-а 1244 од јуна 1999. године. Уједињене нације никада нису признале независност тзв. "републике Косово", која није ништа друго до трагична фарса и неизбрисива срамота за земље које су га признале" подсећа пуковник Огар који предлаже конкретне и продуктивне потезе уколико се искено жели постићи трајни мир.

"На Уједињеним нацијама је да захтевају од својих чланова поштовање сопствене Резолуцијe и, на тај начин, да признају потпуни и комплетни суверенитет Србије над својом покрајином.

У супротном, завршићемо са ставом да су Уједињене нације само "ствар" - како је рекао генерал де Гол, и да би било боље онда да државе саме спроводе правду: што никада није право решење за мир и благостање народа. На "међународној заједници" је да поправити врло озбиљну штету нанету Србији од 1999. године" изричит је пуковник Огар.

Ејдан Хеир са Универзитетау у Вестминсер, Лондон, у свом ауторском тексту из 2016. године "Како је Запад изградио пропалу државу Косово" каже да je међународна заједница принуђена да појаве попут корупције и организованог криминала толерише док на микронивоу управља пројектима како би приказала Косово као успешан пројекат. Другим речима Косово И Метохија су једино место на планети где се против организованог криминала не бори већ се узгаја.

"Не изненађује да због тога јавно расположење пати. Последње истраживање УНДП-а на Косову указало је на то да је само 7% становника било "задовољно" или "веома задовољно" садашњим политичким правцем Косова, док је 70% "незадовољно". Задовољство јавности са сваком новом косовском кључном извршном, законодавном и правосудном институцијама је данас мање него пре него што је проглашена независност 2008. године" пише Хеир.

Штета се може поправити и то на једноставан начин објашњава пуковник Огар.

„Дакле, хајде да имплементирамо одредбе Резолуције 1244 у потпуности, како бисмо у потпуности обновили суверенитет српске државе над њеном покрајином Косово и Метохија. То је услов за повратак владавини права, миру и стабилности. Вође „ОВК" ће морати да буду доведени пред српски суд да би одговорили за почињене злочине. То је ствар правде" каже он.

И Скот Тејлор посредно препознаје главне кривце за овакво стање И такође навод као проблем непоштовање Кумановског споразума где би „према условима Резолуције УН 1244, ово требало да буде привремена мера, а Косово би требало да остане аутономни регион у Србији. То се променило чим су војници НАТО крочили на територију. Каже се да је „поседовање девет десетина закона", и у овом случају НАТО је тај који војно поседује Косово. Мало је вероватно да би Србија икада могла покренути војну кампању за повратак Косова све док је оно под америчком и европском заштитом. Међутим, нико није предвидео ни колапс Совјетског Савеза 1991. године а током кратког периода од 1939. до 1941. Хитлер и Стаљин били су незгодни савезници. Другим речима, будући главни стратешки помаци у променљивом савезништву светских сила могу да буду почетак евентуалног повратка Срба на Косово. Историјска битка на Косову водила се 1389. године, Срби су претрпели тешке последице и вековну окупацију али никада нису одустали од Косова у њиховим срцима".

ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"  http://www.magazin-tabloid.com/casopis/




Александар Вучић чак и на врхунцу предизборне кампање за београдске изборе, где видимо и на најефтинијим омотима паштета и месних нарезака, излаже негативном расположењу гласача и из петних жила труди да јавност Србије убеди у то да је битка за Косово и Метохију изгубљена упркос чињеници да су сви адути у рукама Србије. Скоро сви, осим оних које је до сада у Бриселу његов режим добровољно предао косовским сепаратистима.

Истовремено сви ван Србије су свесни да проблем није решен и да Косово и Метохија не могу да буду независна држава све док Влада Србије али сам српски народ не постану сагласни са тим, показао је и Вучићев коалициони партнер Рамуш Харадинај који је непосредно пред обележавање деценије лажне независности био у посети Америци након што је морао да премости више проблема како би добио америчку визу.

„За Косово, Вашингтон је адреса. За било коју велику одлуку на Балкану, потребна нам је улога Вашингтона. А ми имамо незавршен посао. Чињеница да Косово и Србија нису признали једно друго, још увек је део отвореног проблема који треба да буде решен" изјавио је Рамуш Харадинај Вашингтон посту.

„Некада давно, Југославија се борила за право несврстаних земаља да самостално заступају своје интересе без покровитељства САД или Совјетског савеза. То се није заборавило" каже Жулијан Филип и додaје да јесте тешко али да Србија није по први пут у таквој положају.

„Још једном, кроз тешкоће и упркос тешким дипломатским и економским притисцима, Србија мора да буде виђена као пример међународној заједници кроз противљење некима од њених најмоћнијих чланова. То значи да мора да одбије да преда своју јужну покрајину бившој терористичкој организацији „ОВК", данас прерушену у "државну власт". Ово, чак и ако су ови "владари" директно спонзорисани од САД и њихових европских савезника.

Моћне земље попут Русије, Кине, Индије, Бразила, Шпаније и многих других земаља подржавају Србију из сопствених разлога. Свет је већи од САД-а, Европе и њихових савезника. Србија није сама. Србија мора да задржи снажан став и... њен територијални интегритет. Србија мора да брани Косово. Јер ... Косово је Србија" подсећа Жулијан.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.

Извор: Магазин Таблоид    :: © 2014 - 2018 ::  Хвала на интересовању

недеља, 11. септембар 2016.

Oпет сметају специјалне јединице полиције и војске на југу Србије

Опет сметају специјалне јединице полиције и војске на југу Србије Одбор за људска права који окупља Шиптаре са југа Србије, одржао је 8. септембра 2016., трибину о стању и изазовима безбедности у овом делу државе а који сматра проблемом присуство безбедносних снага Србије.

Добросин крај Бујановца, на самој административној линији КиМ и остатка Србије. У овом селу је формирана терористичка "ОВПМБ".



















Пише: Иван Максимовић



Организатори трибине “Стање и изазови безбедности на југу Србије”, Одбор за људска права који воде Шиптари уз помоћ амричких организација и Хелсиншког одбора за људска права, изнели су став о присуству специјалних војних и полицијских јединица који су овде присутни "иако је прошло 15 година од почетка процеса мира на југу Србије, након потписивања Споразума за прекид оружаног сукуба у овом региону". Присутни су критиковали недеостатак комуникације и транспарентност државних структура безбедности, преноси медији са југа Србије.

Овај Одбор је наставио да ради оно што чини од свог оснивања а то је да се бави искључиво проблемима шиптарске заједнице док потпуно игнорише проблеме Срба у овом крају. Због тога је у Бујановцу 2001. године основан други Одбор за људска права који је био приморан да се бави проблемима Срба који се у потпуности игноришу.


Безбедносни проблеми на југу Србије?

На одржаној трибини истакнута је чињеница да структуре безбедности не малтретирају становништво "као што је било пре", али да нису решени случајеви где су грађани албанске националности нестали у нејасним околностима у овом региону, што се поновило са случајем када је нестао грађанин из Великог Трновца.

Међутим, чланови тог Одбора се никада нису бавили чак ни најдрастичнијим случајевима попут неразјашњеног нестанка српског младића из Косовске улице у центру Бујановца који се десио новембра 2001. године, као ни убиством Владе и Персе Милетић, последњих српских житеља у Малом Трновцу, у септембру 1999. године... Али ни оних новијег датума када је дечак Андрија Ристић (11) у Медвеђи нападнут од Шиптара и прећено му је да ће "бити поломљен" ако још једном обуче мајицу са грбом Србије коју је тада имао на себи! Нападач, и локални медији на српском језику, мајицу због које је дечак нападнут окарактерисали као провокацију!

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: ⏯


Овим али и другим питањима бавио се Одбор за људска права из Бујановца основан као "противтежа албанском" а чији је председник Светислав Величковић који се још по оснивању залагао за основна права и поштовања Закона Србије:

- Реаговали смо и када су нам се обратили житељи Прешева, где су пријавни листови за упис у дечји вртић штампани само на албанском језику. После наше интервенције то је исправљено - навео је Величковић још 2003. од када се редовно баве проблемима угрожавања личне имовине, посла и ометања поседа који нису предмети шиптарског Одбора, на чијем је челу Шаип Камбери, када су оштећени Срби.


Фалсификовање и преувеличавање броја шиптарске популације - Шиптари мањина у Бујановцу

Проблеми, са којима се и данас сусрећу Срби, много су озбиљнији и прете да оставе далекосежне последице по опште прилике овог подручја. Они су априла 2001. негирали наводе тадашњег председника општине Прешево и Партије за демократско деловање Ризе Хаљимија, који је навео да "према службеним подацима из 1995. године, у општини Бујановац живи 61 одсто Албанаца".

Неалбански Одбор за људска права навео је тада да последњи пут кад су се Албанци пописивали 1981. године, када је руководилац општинске комисије за попис био Хамдида Даци, тадашњи потпредседник општине, сви Роми пописани као Албанци.

Из овог Одбора тада су упитали "Ако стварно има 20.000 избеглих Албанаца са територија општина Бујановац, Прешево и Медвеђа (у то време шиптарски терористи су започели оружане сукобе са српским безбедносним снагама), како то да нема избегличких кампова и у чијим кућама су ти људи смештени?"

Поблем фалсификовања броја Шиптара на југу, никада није решен. Покрет за општину Бујановац, Одбор за људска права и Завичајни клуб Бујановчана у Београду од Владе Србије тражили су да утврди тачан број становника ове општине. Своје захтеве поткрепили су петицијом са 7.000 потписа, које су још 2009. године доставили и Народној скупштини са захтевом да се заустави албанизација југа Србије!

Отворене и некажњене сепаратистичке тежње.

Пошто је Влада остала нема, Српско народно веће у Бујановцу одлучило је да само спроведе проверу пописа на терену који су Шиптари бојкотовали а пописаних је био исувише преувеличан број.

"Узмите само пример села Зарбинце у залеђу Бујановца према Врању, где је 2002. наводно пописано 654 становника, а ми смо директним увидом на терену утврдили да данас тамо живи само један човек, Хајриз Ферати" рекао је за "Политику" Александар Поповић, потпредседник СНВ и навео да је "Време да неко коначно саопшти да су Албанци мањина у општини Бујановац!" Зато је СНВ захтевало и од РЗС да коначно објави званичну процену, ако што је то чинио и при ранијим пописима.

Половином прошле године у договору са челницима Бујановца, Прешева и Медвеђе и Владом Србије, најављена је "процена броја становника" у овој области што је метода која се користи када становништво бојкотује попис. Тада је речено да би "Међународни експерти требало да процену броја становника заврше у наредних неколико недеља." Како је процена обављена говори чињеница да је на списку бирача ове године откривено чак 12.000 више људи него што је процењен број становника у тој Општини.


Незаконит и криминалан однос Шиптара према држави

Једна од карактеристика живота становника овог дела Србије јесте и одбијање да се плате рачуни за струју због чега "Привреда и грађани Бујановца и Прешева на име утрошене електричне енергије ЕПС-у дугују готово две милијарде динара", саопштило је августа 2014. то јавно предузеће. Дуг до данас није регулисан а нема званичних информација о томе колико је нарастао. Међу великим дужницима су махом локални Шиптари који често нападају монтере који дођу да искључе неплатише са мреже те су ринуђени да траже интервенцију полиције како би извуи живе главе.
Шаип Камбери
Албански Одбор за људска права у Бујановцу постоји од 1996. године када је радио као подружница Одбора за људска права и заштиту слобода из Приштине. Од 2.000. године делује као самостална невладина организација задужена за Бујановац, Прешево и Медвеђу чији је председник Шаип Канбери, тадашњи шеф одборничке групе Партије за демократско деловање у СО Бујановац. Имају велики утицај на стварање слике о условима живота на југу Србије пред међународном јавношћу, а о свему што региструју као кршење људских права обавештавају страну јавност и стране амбасаде. Током времена које је од тада прошло Шаип Камбери је постао Председник Општине Бујановац и високи функционер Партије за демократско деловање чији је председник Риза Хаљими који је три пута биран за посланика Народне скупштине почев од 2008. док је Канбери народни посланик од 2014. године.

Ово им није сметало да, како раније организују седнице и скупове са тзв., "званичницима" шиптарских сепаратиста тако и касније, подржавају сепаратисте са КиМ. У низу анти-уставних одлука истиче се подршка покрету "Самоопредељење" из Приштине када су позвали грађане Бујановца, Прешева и Медвеђе да на иницијативу овог Покрета о "реципрочним мерама" учествују у блокади робе из централне Србије, на административним прелазима Мердаре и Бела. Одлуку су "оправдали" наводном маргинализацијом ових општина и затражили д сепаратисти забране улазак српским државницима на територију покрајине!

"Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца"
На сајтовима школа ових ових општина могу се наћи вести о посетама "министра за дијаспору тзв. "републике Косово" овим институцијама у Србији на које држава никада није реаговала, барем јавно. Вероватно охрабрени због одсуства реакције, Шиптари су улице у Бујановцу, које су носиле називе по кнезу Лазару, кнегињи Милици, војводама Мишићу, Степи и Путнику, Доситеју… крајем 2014. преименовали назвали по терористима, углавном припадницима тзв., "УЋК". Та терористичка организација по окупацији КиМ наставила је да делује на територији ових општина под именом "Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца" (ОВПМБ). У њиховом саставу било је страних плаћеника о чему је писао бивши официр НАТО-а и Норвежанин Кристиан Каш који је срео Јохана Мекеса, холандског снајперисту који је потврдио да је убијао Србе зарад шиптарских терориста и после завршетка рата на Косову.

Јохан Мекес, холандски снајпериста у Прешевској долини / Фото: Кристиан Каш
Одборници Скупштине општине Бујановац на седници крајем маја, након вишечасовне расправе, одлучили да ће се Трг Карађорђа Петровића у Бујановцу убудуће звати "трг Скендербега". Коначну одлуку ће донети Министарство за државну управу и локалну самоуправу што до овог тренутка није објављено.

Јонуз Муслиу, председник националног савета Албанаца у Србији, није се задовољио само овом одлуком већ је најавио да ће тражити да се Скендербегу споменик подигне и у Нишу, иако је та историјска личност за овај град небитна а према многим изворима српског је порекла. Сасвим је сигурно да никада није развијао идеју о националној свести Албанаца. 

У сваком случају он представља њиховог националног хероја па на овај начин дрско најављују помињану албанизацију не само југа Србије већ и оних делова на којима је зацртан план о великој Албанији што већ одавно није тајна.



Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

среда, 28. јун 2017.

Иван Максимовић: Неколико лоших људи и још горих филмова

Група младих покушала је да спречи приказивање филмова, од којих оба неоправдано носе и епитет "документарни" уместо - пропагандни, у Новом Саду "Косово, наздравље" а у Краљеву и Нишу осујетила намеру да буде приказан "Албанке су наше сестре".

Албанка прославља самопроглашеност "независности" Косова и Метохије са кога је протерано 250 хиљада Срба, преко 2 хиљаде њих киднаповано, убијено, органи на силу вађени, светиње попаљене, гробља разорена, куће порушене...



  • Ови филмови за тему имају догађаје на Косову и Метохији из периода ратне прошлости а на које данас гледају актери и учесници сукоба из угла људи који се са тим ратом нису сложили. То јест, наводе да нико није питао ни њих ни њихову децу да ли желе да ратују или не(!?!), јер то је ваљда пракса  у свету да када вас нападну терористи идете од врата до врата и питате људе да ли желе да пруже отпор или не...

Пише: Иван Максимовић



Међутим, за први филм је довољно рећи да аутори наводе да је то сусрет двојице људи, бившег дечанског монаха и бившег терористе "УЋК" који: "док се опијају, претресају конфликтну косовску стварност за кафанским столом"...

Други је, пак, још и мрскији. Барем већини наших саговорника али и редакцији КМ Новина. Ту говоре протагонисти нелегалног отцељења Косова и Метохије, мајке уплашене за своје синове (никако и за туђу децу којој не могу опростити што се нису изложила смрти а о оној која су смрти била изложена па и погинула, или не размишљају или на њих гледају са презиром), па и сами уплашени син као нарочита "посластица". Тај некадашњи војник савезне Републике Југославије, Србин, дезертер који је побегао из војске током рата како би се сакрио под сукњу своје маме, иначе "жене у црном", данас покушава да наметне свој став као узвишени, људски чин јунаштва и праведности.

Оба филма агресивно диктирају тезу према којој је рат на Косову и Метохији са шиптарским терористима - наметнуо тадашњи српски режим! Појава терориста се третира, негде мање негде више изражено, као "нужност у одбрани албанског народа"(?!?) О српским жртвама и последицама албанског терора - ни једне једине речи. Овде се грубо крши Кривични закон Републике Србије, Устав, право и правда у сваком смислу тих речи и промовише све супротно од тога.

Браћа и мужеви "албанских сестара" -  терористин "УЋК" са одсеченим српским главама, Сува Река пре интервенције српске полиције 1998. године
Прекид и спречавање пројекција ових филмова изазвали су бурне реакције појединих медијских удружења која су са ауторима блиски или су они њихови чланови. Од државе углавном траже да свима којима се не свиђају ови филмови, буду укинута права на протест и да буду кажњени због неслагања са њима. Због таквих прозивки и неразумних захтева, реаговало је чак и Удружење новинара Србије које је захтеве назвало - политизованим а те новинаре - политичким активистима, што је заправо показатељ да се овде о новинарству најмање и радило.

Шта су желели они који су ове филмове направили и шта представља ова снажна кампања, покушали смо да протумачимо кроз ставове наших саговорника стручних у својим областима а из којих углова је све ово потребно сагледати.

Пошто је пре свега реч о филмовима који за тематику имају Косово и Метохију, ту свакако треба пре свега узети у обзир став Нинослава Ранђеловића, независног аутора и редитеља који је управо о догађајима у јужној српској покрајини направио највише документарних филмова, чак 19 и то у најдраматичнијем периоду - од 1998. до 2007. године као и на десетине телевизијских репортажа. Док аутори најновијих и спорних, понајвише политичких филмова, покушавају да убеде јавност да је њихово приказивање "људско право које се мора поштовати" дотле је Ранђеловић у својим филмовима образложио и приказао брутално кршење људских права Срба са КиМ што је имало одјека и у Уједињеним нацијама које су те филмове умножиле и даље дистрибуирале. 

Да га држава и одређени слојеви СПЦ нису саботирали, сигурно би учинак био и много запаженији, јер осим "Студија Б" ни једна друга телевизија није желела да их прикаже али је свакако огроман успех то што су емитовани на преко 140 светских телевизија!


Своје утиске о спорним филмовима и догађајима Ранђеловић је за КМ Новине изнео одмах након што их је погледао.

Нинослав Ранђеловић
"Заиста не знам шта ту има да се каже. Пропаганда која за циљ има само да у још тежи мрак закопа истину о злочинима над Србима и неалбанцима на КиМ, правом поводу за рат који се тамо водио, и да обесхрабри било кога кога та истина занима да је даље тражи и сведочи... Наравно, и даље остаје најтежа ствар то да званични режим у Београду чини све што је могуће да ова и оваква пропаганда нађе своје плодно тло и да буја...

Сами документарни филмови су заправо смешни. Посебно онај "Косово, наздравље". "Пријатељство" бившег монаха и бившег припадника КЛА, који уз лозу и пиво "ћаскају" о давним догађајима оставља гледаоца у апсолутном незнању шта се на КиМ уопште дешавало тих година када је један од њих био монах, а други терориста. Ко је тамо ратовао и због чега, ко је од кога бежао и где? Ко је кога убијао и зашто... Неће гледалац моћи ишта да сазна о томе, осим да бивши монах сада има жену коју воли, и да бивши терориста уме да псује на енглеском.

Сведочанство "пријатељства" албанског љубитеља и спаситеља паса и српског домаћина који за њега ради, даће стрпљивом гледалоцу једну важну истину - да је евро основ живота и постојања, и да сума од 150 евра може да задовољи потребе људи који на КиМ данас живе, без обзира на националност.

Филм "Албанке су наше сестре" је више одвратан него смешан. Углавном због тога што ружне и лажљиве Српкиње величају своје "сведочење истине", а дезертери и најблаже речено, збуњени, страшљиви српски мушкарци поручују будућим генерацијама у Србији да је ствар поноса и храбрости не пружати отпор када сународници бивају убијани а отаџбина окупирана" преноси Ранђеловић своје утиске о овим филмовима.

Да постоји више него оправдана сумња о испланираном пројекту са прецизно осмишљеним и јасно израженим циљем потпуног извртања истине, и менталног терора који се над српским народом спроводи, тврди и Милинко Милинчић, уредник портала Србијаданас. Нет. Познатом по недвосмисленом и критичком приступу како режиму тако и деструктивним појавама и организацијама у нашем друштву. Милинчић нема проблем да дефинише идеје недавних догађаја око којих се дигла велика медијска бука.

Милинко Милинчић
"Честе прошиптарске провокације НАТО агентуре, која у Србији делује под плаштом невладиних организација, имају веома једноставан циљ. За све сукобе и ратне злочине у бившој Југославији окривити Србе. Та НАТО агентура која организује некаква културна дешавања, било да су у питању некакви фестивали или пројекције филмова, поред чисто провокативног циља има и један веома практичан. Србима наметнути кривицу за ратне сукобе и из саме Србије гурати причу о Србима као злочиначком народу којем, ето, због почињених злочина треба растурити земљу и етнички очистити народ. Невладине организације које стоје иза таквих пројеката нису ништа друго до део агентурне мреже НАТО пакта који за оно што ради добија огромна материјална средства од земаља чланица НАТО и та се средства у задњих деценију ипо могу мерити стотинама милиона евра. Са мало уложеног новца уз помоћ домаћих издајника и петоколонаша НАТО покушава себе да аболира од одговорности за тешка кршења мађународног права и страховите ратне злочине почињене над Србима. На жалост та и таква пропаганда опстаје код нас где једна шачица добро плаћених издајника већ готово две деценије буквално терорише читаву Србију у коју би да довуку и да дају подијум осведоченим српским непријатељима и крвницима. Да имамо државу и независно правосуђе, на које се тако често позивају западне марионете на власти, рад таквих организација и људи био би забрањен и стављен ван закона јер је реч о отвореној непријатељској делатности која са људским правима и идиотским причама о помирењу нема ништа већ је део свеобухватног специјалног рата који се против Срба води већ деценијама" каже Милинчић за КМ Новине.

Наиме, ови филмови немају никаквих истински додирних тачака са документарним жанром јер они нису никакав документ стварности већ груби и злонамерни фалсификат. Они се једино могу посматрати као девијантна и деструктивна појава у тој области која својим приступом разара овај филсмки жанр доводећи га у потчињени положај како би група људи њиме могла да експлоатише фондове страних интересних копманија и корпорација које за циљ имају тотално разарање ове државе и ништа друго. То потвђује и списак спонзора ових урадака где се истичу "БИРН Косово" (изузетно активни у остваривању сепаратистичких тежњи косовских Албанаца при чему најчешће користе незаконите методе обмане и кривотворења, регистровани при паралелним институцијама тзв "републике Косово"), затим Форум ЗДФ (немачка цивилна мировна служба), као и делегација ЕУ у Србији чијим су средствима финансирни ови пропагандни филмови и још Независно удружење новинара Војводине са израженим дугогодишњим антисрпским деловањем.

Најбољи суд о ономе што нас од овде удружених може очекивати, даће онај ко их добро познаје а то свакако јесте српски редитељ Предраг Јакшић. Иако аутор неколико кратких и документарних филмова, домаћој јавности познат је по филму "Повратак" за који је написао сценарио и режирао га а у коме је сарађивао са неким од најзначајнијих имена српске и холивудске кинематографије. Живи у Војводини где се филмом бави искрено, не интересно. У једном од ранијих интервјуа о српској кинематографији је рекао да "увек може горе" јер је "искрености се мање" а свету пружамо оно што од нас жели да види.

Предраг Јакшић
О филмовима о којима је овде реч за КМ Новине каже да није сигуран колико је релевантан да конкретно о њима говори "а да то не буде она прича о нечему што нисам гледао (“нисам гледао, али ништа не ваља”) јер бих онда само дао на значају тој другосрбијанској игри ваљања у блату. Просто, човек бира шта ће гледати, као што бира шта ће читати, говорити или радити. Рецимо, заиста не бих желео да гледам филм “Албанке су наше сестре” који се помиње ових дана. Знам које организације то промовишу (и каква је њихова иделогија) и о њима немам добро мишљење, па стога могу да наслутим какав је филм и шта ме као гледаоца све може дочекати. Заиста тако нешто не могу да гледам а да у себе не уносим то њихово зло. Просто, ко хоће нек то гледа, на вољу му, и на душу му, такође просто" лаконски резимира Јакшић.

Но, јесте питање - ко ће те филмове гледати? Организатори пројекција се жале на мали број присутних услед "притисака" иако ничим не могу да докажу интересовање за њих.

Како онда то да у Србији у којој немо посматрамо отимање дела територије које спроводи врх државне власти већ годинама, ћутимо пред драстичним и констатним погоршањем услова живота, губимо личну и пословну сигурност, незаинтересовани смо пред најездом миграната и опасношћу да сва државна својина, земљиште и извори воде пређу у руке странаца а реагујемо на реално безначајне иако дубоко злонамерне филмове док много значајнији фестивали промоције косовских сепаратиста просто неометано већ годинама пролазе? Одакле оваква пожртвованост у спречавању приказивања таквих филмова чији би много мањи домет био да смо их напросто прећутали а прећутали смо много штетније остварење "Дубина 2" које такође форсира лажи и изврће истину о хладњачи у Батајници, иначе у режији истих организација? Њихови произвођачи су овај пут врх своје ударне игле усмерили на капислу која треба да иницира реакцију потеза чији ће резултат представљати битан допринос промоцији њихових политичких циљева. Просто речено, наводно противљење приказивању филмова је начин да се омасови малобројна публика и да се код великог броја људи изазове интересовање да их погледају, у чију сврху није искључена злоупотреба искрених активиста и чланова ових организација. Да ли је онда могућ одговор на то што су у Нишу протестанти претили организаторима "Вучићевим обезбеђењем" које "зна са новинарима"? Није тајна ни да су преко свог врха Заветници и Образ под Вучићевом контролом а овде нас изненађују експедитивношћу какву по први пут показују. Наиме, реаговали су готово истог тренутка кад су филмови и објављени. Како су сазнали за њих пре медија и јавности?

Наташа Кандић и Александар Вучић, стари знанци. Ништа није искључено.

Било како било, и политичар са Косова и Метохије, Момчило Трајковић, који је у тој области многе колеге "испратио" на овај или онај начин, рањен од Албанаца у свом стану у Приштини по повлачењу српских снага 1999. године, проживео многе горке дане и страдање а остао да живи где је и рођен, на централном Косову. Попут већине људи из народа има разумевања и посредно одобрава овакву врсту легитимних видова протеста. Но, и он препознаје умешаност политичких интереса у овом случају и нема дилему о циљевима ових филмова.

Момчило Трајковић
"То је, уствари, силовање реалности и покушај наметања Србима кривице, с једне стране, а ослобађање Албанаца од било какве одговорности за злочине који су чињени над Србима на Косову и Метохији, с друге стране. Не чуди ме реакција у Нишу и Новом Саду, јер су широм централне Србије протерани косовско метохијски Срби. Док они, најчешће не могу да се врате у своје куће, на своја огњишта, баш због жестоке, чак оружане реакције њихових албанских комшија, дотле креатори „нормализације односа“ том истом народу желе да наметну да је он једино крив за сва страдања у ратовима вођеним на територији бивше Југославије, дакле, за кривицу режирану у филмовима. Очигледно је да је све то део стратегије Вучића и центара моћи да „мењају“ ментални склоп Срба, да им „испирају мозак“, односно, да започну пројекат њихове тзв. „демитологизације“ верује Трајковић.

Један од службеника светских центара моћи, некадашњи официр, портпарол задужен за медијске извештаје НАТО-а на КиМ у првим годинама окупације, Норвежанин Кристиан Каш, је баш на Косову и Метохији разбио сопствену чауру у којој је требало да проведе свој мандат и послужи у медијској манипулацији послодавцима. У томе је пресудну улогу имао албански терористички напад у Ливадицама код Подујева, почињен над Србима из мржње, под патронатом НАТО снага. Након вишечасовног боравка на месту злочина, где су експлозивом албански терористи дигли у ваздух аутобус са Србима који су кренули на Задушнице, Кристиан више никада на стварност на КиМ није гледао истим очима. Достигао је тај ниво да је и сам покренуо портал од називом "Сори Сербиа" (Извини Србијо) где, између осталог, указује управо и на овакве појаве као на препреке заједничког живота.

исам гледао све ове филмове али, наравно, морамо да успоставимо добре односе између Албанаца и Срба. Према ономе што ја знам ти филмови су рађени по етици Новог светског поретка али то неће помоћи људима у реалном животу, тек када Србија успостави контролу на Косовом, моћи ћемо да нађемо модел по коме ће се добри односи између Албанаца и Срба развијати.

Кристиан Каш
Филмови увек приказују ситуацију у којој су Срби агресори који нападају добре Албанце а то просто није истина, зато се и прећуткују злочини Албанаца. Сада још имамо и ситуацију где неки преставници медија захтевају од државе да спречи сваки облик отпора таквој пропаганди, то је заиста жалосно.

Али, када Влада Србије има декларисану ЛГБТ особу на позицији Премијера, која живи да би била поданик глобализма, онда видимо како то иде. Не би ме изненадило да је Ана Брнабић члан Билдерберг групе или нешто слично. Она, Вучић и остатак банде су продали своју земљу" наводи Каш у краткој изјави за наш портал.


Новцем, нама без сумње непријатељске Европске уније, направљени су ови антисрпски филмови чији опис каже да су "о албанско српским односима" како би привукли а онда шокантним садржајем деморалисали гледаоца који очекује макар минимум пристојности и објективности. Њима не смета да лажно говоре о догађајима чији смо и сами сведоци али и жртве, пратећи инструкције и интересе својих ментора који би да зацементирају "оправданост" геноцида над Србима. Аналогно томе не смета им ни да се питају "ко су ментори" оних Срба који су се испречили мрском идиректном акту против њих?! Од када је то људском бићу потребан ментор да би устао против неправде и лажи? Ипак, они те младе људе називају "хулиганима" и траже да им држава ускрати право да се против тога буне, па и да буду кажњени ако ипак покушају!

Антисрпска пропаганда која је требала да затрује све српске источнике и унизи их, подсмеје и затре, није новина већ постоји сто и више година. То тврди Зорица Д. Пелеш, како каже, "историчар од Бога" и биограф проте Стевана М. Димитријевића, изузетно вредног биографског дела.

"Жао ми је што смо наше младе људе превише оптеретили нашим заблудама из прошлости, које су као последицу имале сва крвава догађања. Расла сам у периоду комунизма, у коме није било баш пожељно мислити својом главом, већ се све примало као здраво за готово.

Зорица Д. Пелеш
Нису нас учили да мислимо о нама, о нашој србској нацији, већ су нам деценијама гурали под нос паролу братства и јединства. Наше прадеде и наши дедови прогутали су прво помирење и праштање "братским" народима после Првог светског рата. Наши родитељи су прогутали друго помирење са тим истим "братским народима", после Другог светског рата. Мојој генерацији наметнут је рат због та два помирења, а сада и нашој деци и унуцима се поново намеће ново, треће, помирење.


Питам се докле тако? Зар да осуђујемо ову нашу младост, стасалу под НАТО бомбама и санкцијама, због њихове жеље да имају право на свој избор? Захваљујући данашњим условима живота и непрекидној медијској присутности у њиховим свакодневним животима, наши млади су далеко постали одлучнији од нас старијих, који смо се често, због мира у нашој заједничкој кући, склањали у страну. Младима је толико тога данас доступно, за разлику од нас старијих, и они боље чују хук времена које долази и не желе да буду преварени чином неког новог помирења, као ми и наши преци. Они желе да живе, јер на овај свет су дошли да би се родили, а не да би умрли. Они желе да буду у овом свету ради смеха, а не ради суза. Они никога не дирају, не дају своје, а туђе неће. Они само желе своје парче неба. Мука ми је од свих силних "помиритеља", који се, за шаку евра, из петних жила додворавају нецивилизованом западном свету и у свему виде само корист за себе. Прексиноћ сам била на Коларцу, на промоцији књиге "Србија до Шангаја и назад", мог пријатеља Станка Стојиљковића и на њој је био и мој дугогодишњи пријатељ Милан Распоповић, који је био први директор чувене Математичке гимназије и то равно 30 година. Срце ми је било препуно радости док је говорио о успесима младих из његове гиманзије, којима нема премца у свету по освојеним златним медаљама. И зар ми, са таковом младошћу и таквим капацитетом знања, треба да пружамо руку помирења некоме ко није достојан ни нашег презрења?" са пуним правом се пита Зорица Пелеш.

Зло више није умотано у примамљиву амбалажу, оно се намеће безобразно и разголићено, агресивно захтева да буде поштовано у свом изворном облику, и управо потпуно сагласно ономе што је Пелешева овде изнела! Тако један од предводника пројекта који нам је ове филмове пласирао, Динко Грухоњић програмски уредник тзв., "Независног друштва новинара Војводине", оне који не желе да трпе овако срамну пропаганду назвао је "клерофашистима" и "неонацистима". Настављајући да вређа он је додао да "нећемо дозволити да нас разне битанге некажњено малтретирају. Ми ћемо адекватно одговорити, али нећемо одговорити хришћански на шамар, него партизански"(!?!). Покушавајући да се извуче он је још рекао да то није претња већ "принуђеност на самоодбрану".

Наиме, право на самоодбрану му нико и не пориче али тезе које кроз ове филмове провлаче јесу напад на истину, правдање и величање албанских злочина и терора. Таква њихова агресија изазвала је оно што им се десило а једино се то може назвати самоодбраном. Грухоњић није само претио већ је отворено објавио рат свима који држе до тековина српског народа, његове историје, културе до Православља.

Због тога Срби морају да заузму непоколебљив став у одбрани изворног српског етоса који се налази пред вратима своје пропасти. Не само да имамо право већ имамо обавезу да се побунимо и употребимо сва законска средства бранећи истину и националну част. Кроз њих и сопствено спасење.

Али, будући да стање није редовно, да су све државне институције па чак и врх СПЦ под контролом Запада и у положају окупираних, намеће се неопходност да поред законских прибегнемо свим оним подразумеваним средствима у борби која се у таквим околностима води у којој ће нам, ако дозволимо да будемо поражени, бити нанете несагледиве последице по читав наш народ и будућност. То је борба коју кроз читаву нашу историју, како је М. Екмечић то дефинисао, "дугог кретања између клања и орања" до сада нисмо изгубили. А то ни овај пут, будимо искрени, није тако тешко. Ипак се ради о свега неколико лоших људи и још горих филмова.


https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању