Вести:
Приказују се постови сортирани према датуму за упит Кристиан Каш. Сортирај према релевантности Прикажи све постове
Приказују се постови сортирани према датуму за упит Кристиан Каш. Сортирај према релевантности Прикажи све постове

четвртак, 12. март 2020.

Сва америчка повлачења из Бондстила

У последњих петнаестак година, Американци су у бар четири наврата најављивали повлачење трупа са Косова.

#Косово #Метохија #Србија #Бондстил #Америка #Албанци #Повлачење #Шиптари #Трумп #Tramp, #Pandemia, #Coronavirus #Koronavirus #Virus #Izbori #Bojkot
Бондстил







Разлози су били различити - од истека рока употребе монтажних објеката који чине базу Бондстил, преко политичких притисака зарад ратификације демаркације са Црном Гором и успостављања Специјалног суда за злочине ОВК, па до укидања такси на производе из БиХ и централне Србије.

До средине јуна 1999. године село Сојево недалеко од Урошевца нико није помињао. Тада се, уз пут, паркирала колона америчких тенкова и оклопних транспортера из којих су истрчали војници и на пољима прекривеним црвеном прашином поставили прве шаторе.

Убрзо, уз земљану стазу која води са пута Урошевац–Гљилане постављен је знак на којем је писало "Камп Бондстил", по Џејмсу Бондстилу, вијетнамском ветерану кога је Ричард Никсон одликовао Медаљом части.

Суштински, тих дана је отворена војна база која ће у наредним годинама бити поприште бројних контроверзи, спекулација и отворених дипломатских сукоба.


Раде Мароевић, Бондстил јун 1999. године

У почетку, у Бондстилу се налазило око 7.000 припадника елитних америчких јединица, попут маринаца, падобранаца, ренџера и зелених беретки, али се с временом мењао број и квалитет снага које су упућиване на Косово.


Од Хејгела до млађег Трампа
Идеју о затварању Бондстила, први је у јавност изнео тадашњи сенатор и један од кључних чланова Спољнополитичког комитета Сената САД, Чак Хејгел средином 2007. године, када је објаснио да је рок трајања монтажних објеката у тој бази истекао, те да Вашингтон, због одржавања базе на Косову, мора да ангажује значајне и скупе резерве и логистичку подршку у Немачкој.

Објекти у Бондстилу, како је тада говорио Хејгел, направљени су да трају седам година, али је оценио и да ће, због потенцијалних проблема који би могли пратити фазу преговора Београда у Приштине у којој се решење очекивало од Финца Мартија Ахтисарија, Американци ипак остати на Косову још неко време.

Наредне две године повлачење Американаца са Косова нико није помињао, све док у центар пажње светске јавности нису доспеле базе у Румунији и Бугарској, замишљене као одскочна даска америчке политике према Блиском истоку, али и шанса да се смањи прескупи контингент од 55.000 војника оружаних снага САД у Немачкој.


Бериша отима базу

Већ тада, амерички званичници су најављивали да ће до истека фискалне 2010. године, у Бондстилу задржати минималан број војника, што би теоретски омогућило и смањивање контингента у Немачкој.

Готово истовремено, тадашњи албански премијер Саљи Бериша је Американцима понудио да негде у Албанији распореди контроверзни противракетни штит, због којег су у време администрације млађег Буша драматично порасле тензије између Вашингтона и Москве.




Победом Барака Обаме на председничким изборима, Америка је одустала од Бушове визије ракетног штита, па су самим тим престале и спекулације о Бондстилу као месту где би, уз Албанију, могли бити распоређени елементи тог система.


Упркос лобирању, већ 2011. године, тадашњи амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел најавио је да ће САД ускоро затворити базу Бондстил, јер је престала потреба за њеним постојањем.

"Приче да је Бондстил изграђен и да се користи како би се показала снага и моћ Сједињених Држава у региону је само мит", рекао је тада Дел, наводећи да је велика база код Урошевца постала "финансијски терет" Америци, па се новим војним буџетом и стратегијом у региону предвиђа се њено гашење.

Дел је рекао и да је Бондстил веома драгоцен, али се ради о принудним рестриктивним мерама, тако да САД не желе да "држе више од онога што је неопходно", посебно у регионима који "више нису тако високо на листи америчких приоритета".
"Видите догађаје у другим земљама, ситуацију у Авганистану, масовне протесте на Блиском истоку, то утиче да политичари мењају приоритете и разматрају важније ствари", рекао је Дел.


Турски уместо америчких војника

Годину дана после Делове најаве затварања Бондстила, тадашњи командант америчких снага на Косову, пуковник Џефри Лајтен је изјавио да се амерички војници неће повући из Бондстила, упркос чињеници да у војном буџету САД више није било средстава за обнављање и одржавање објеката у тој бази.

На најаве могућег затварања Бондстила најжешће су, како се чини, реаговали албански лобисти у САД, који су од америчких званичника затражили да се повлачење одложи до решења ситуације на северу Косова.

Такође, затражили су и да Американце, уколико одлуче да оду из Бондстила, замене турски војници, наводећи да је Анкара "поуздан савезник САД и Косова".

Затварању Бондстила, као средству притиска, овај пут на владу Аљбина Куртија, Американци су поново прибегли недавно, када су га упозорили да ће повући војску са Косова уколико не укине таксе на производе из БиХ и централне Србије.


Бондстилска замешатељства

За ову базу везано је неколико никада разјашњених контроверзи, попут извештаја Савета Европе из 2005. године у којем је Бондстил описан као "мали Гвантанамо", јер су се ту наводно одвијале прилично мутне радње везане за особе осумњичене за радикални ислам.

Суштински, извештај аутора Дика Мартија наводи да су екипе Међународног комитета Црвеног крста у кавезима у Бондстилу видели људе у наранџастим оделима, током муслиманског верског обреда. Закључили су да се ради о наводним исламистима које су Американци, у свеопштој параноји након 11. септембра, затварали широм света. Американци су одлучно одбацили оптужбе, а посете представника међународних хуманитарних организација су у међувремену драматично проређене.





У мају 2001. године, из Бондстила је побегао Фљорим Ејупи, осумњичен да је поставио бомбу која је експлодирала испод аутобуса "Ниш-експреса" код Подујева и убила 11, а ранила 40 путника, Срба.

Ејупи је био ухапшен пошто је иза пања, недалеко од места експлозије, пронађен опушак са којег је изолован његов ДНК. Ослобођен је касније због недостатка доказа.

Из Бондстила је у Немачку, тајно, пребачен и Рамуш Харадинај када је рањен у обрачуну са ривалским кланом Мусај, а амерички полицајци су, том приликом, са места окршаја однели сав доказни материјал.

Раде Мароевић, РТС





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Главосеча у Сирију отишао право из ''Бондстила'' - КМ Новине

У Качанику, где су се објавом са џамије опростили од исламисте Лаврима Мухаџерија. Мештани: Био је обичан младић док није отишао да ради за Американце У котлини Неродимке, на петнаестак километара од границе са Македонијом, налази се Качаник. Лаврим Мухаџери, најозлоглашенији џихадиста са Косова и Метохије, који се "прославио" одсецањем главе "шпијуну", родом је из ове вароши.



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Зоран Влашковић: Екслузивно - Бондстил проширен узурпацијом још 100 хектара (ФОТО) - КМ Новине

Aмеричка војна база Бондстил у Сојеву код Урошевца на КиМ Проширена за узурпираних нових 100 хектара земље! Садашњи план америчке бате Бондстил Американци без икаквог поштовања неприкосновености, свуда у свету загарантованости права приватне својине, на српској територији, Косову и Метохији, узурпирали више стотина хектара за своју војну базу која је фактор зла на Балкану и Европи!



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Кристиан Каш: На Косову и Метохији стабилно - али само за Американце - КМ Новине

Кристиан Каш: На Косову и Метохији стабилно - али само за Американце Командат америчке окупационе базе "Бондстил" на Косову и Метохији, Ник Дучић, недавно је изјавио у Грачаници да је "да је ситуација у већем делу Косову мирна и стабилна" упркос све јачем интензитету напада на Србе.




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

недеља, 16. фебруар 2020.

Кристијан Каш: Терористички напад у Ливадицама изведен уз подршку САД

Данас се навршава 19 година од терористичког акта над аутобусом "Ниш експреса" који је превозио расељене Србе до гробних места у својим местима дакле су протерани. За не мали број њих, то је значило сусрет са оним што су годину или две раније избегли, смрт.

Фото: Кристијан Каш



















Пише: Иван Максимовић



"Ноћ пре тога Ружица Трајковић је сањала да ће се нешто страшно десити, али није могла ни да замисли да ће се то десити њој. Није требала да буде у првом аутобусу али је возач после паузе био нестрпљив да крену што пре. Нешто касније платиће најскупљу цену за своје нестрпљење" започео је своје сведочење у књизи "Остаци аутобуса" Кристијан Каш, норвешки официр и новинар при окупационим снагама КФОР-а.

Тај дан променио је његов живот. Став о учешће норвешке војске у рату против Србије, на улогу америчког агресора на војно мешање у светске кризе које најчешће и сами изазивају, почео је разграђивати тихо, прво у себи.

Сав ужас који га је преплавио описао је у тој књизи јасно дајући до знања да је напад могао бити спречен и да су у њему учествовале и међународне интересне групе чије је средство оно против чега се само наизглед боре, крвави ужас тероризма.

Непосредно пре напада британски војници су прегледали аутобус због опасности од подметнутих бомби, Ружица, са којом је касније Кристијан обавио интервју, сматрала је да је уобичајена процедура јер "аутобуси са расељеним Србима улазе на непријатељску територију окупирану Албанцима". Ипак ово је узнемирило 50-так путника аутобуса који су се питали да ли КФОР зна нешто што они не знају? Такође уобичајено је било и да шиптарска деца камењем гађају аутобусе са Србима.

"Покријмо прозоре јакнама да се заштитимо од каменица, рекла је Ружица не знајући да их јакне неће моћи заштити од онога што ће уследити".

Шведске трупе окупационих снага чекале су да аутобус пређе административни прелаз између централне Србије и јужне покрајине. Срби би радије да их обезбеђују српске полицијске снаге али после Кумановског споразума то није било могуће. Дан раније шведски војници су проверили пут у потрази за импровизаним екслопзивним направама, нису пронашли ништа. Међутим, нису рачунали на ратно искуство Фљорима Ејупија и његових људи који су били припадници терористичких јединица УЋК. Зналачки су сакрили експлозив на путу којим се аутобус морао кретати. Сачекали су. Дозволили су да претходница војне пратње пређе место на коме се налазио експлозив а када је наишао аутобус активирали су га и снажни експлозија је разнела аутобус на комаде. Делови аутобуса, људских тела и крв полетели су у свим правцима, записано је у књизи "Остаци аутобуса" Кристијана Каша.

16. фебруара 2001.
Кристиан Каш, неуморни сведок / Илустрација: КМ Новине (Илустарција за текст објављен 2016. године)




Тако је 16. фебруара 2001. године почињен један од најстрашнијих терористичких напада на Србе у коме је погинуло 13 а рањено 43 путника. Напад се догодио на територији са које су прогнани а коју је требало да обезбеђује међународна окупациона армада која је две године пре тога бомбардовала Србију како би учинила да планови терориста постану стварност.

Силина експлозије подигла је аутобус у ваздух и одбацила га петнаестак метара далеко од места на којем се бомба налазила, наводи се у Унмиковим документима начињеним непосредно после напада.

У форензичком делу истраге, који је уследио одмах после, на месту са којег је бомба активирана пронађени су опушци цигарета на месту одакле је активиран експлозив и на основу ДНК анализе пронађен починилац.

Недуго затим, наводи се у извештају Унмика, наређено је да се кратер који је настао после експлозије затрпа
"како би саобраћај нормално функционисао". Истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази. Наредбу да се кратер затрпа издали су официри Кфора.

Норвешког официра и новинара, кристијана Каша, напад је потресао до крајњих граница. Не желећи да се одмах препусти суду углавном је у себи водио дилему о "часном" учешћу Норвешке са 18 других земаља у бомбардовању Србије и преузимању пуне одговорности за безбедност у покрајини. Остаци аутобуса и људских тела полако су постајали аргументи који су Кристијана разуверавали у оно што је мислио да зна и да је исправно. На крају га је обузео ужас због удела који је сам имао у томе учествујући војно у окупацији покрајине... Све што је могао да каже било је "Србијо, извини". Покренуо је интернет страну на којој је приказивао ужасе и лажи којима се запад користио против Срба, постао је један од најактивнијих сведока српског страдања. О томе говори за КМ Новине.

"Наравно, био сам официр на Косову, а не новинар као што сам мислио. Чињеница да нисам био независни новинар је нешто чега сам био веома свестан, као и то да нисам заступао своје мишљење. То је такође био фактор за одсуство неопходне критичке дистанце према томе како моја организација обавља своју мисију. И тако сам бранио НАТО бомбардовање Југославије, а кривицу за бомбардовање приписивао искључиво Слободану Милошевићу" каже Кристијан о првој фази и наивном учешћу у окупационој мисији НАТО-а.
"Када неко каже да сам радио као новинар у саставу Кфора, ја протестујем. Не може једна особа да буде новинар и истовремено представља КФОР и НАТО. Када се осврнем на изјаве које сам припремао као представник за штампу, видим да су биле сувише оптимистичне али мој посао је био да ситуацију представим у најпозитивнијем светлу. Ни на који начин није пријатно када се осврнем на своје изјаве из времена док сам био официр НАТО-а, али мислим да је важно да сам направио први корак да се лично извиним. Тек онда Срби, Албанци и други могу жале за грешкама које су направили" недвосмислен је бивши официр НАТО-а кога је српски народ разумео и прихватио као свог.

"Што се мене тиче, волео бих да нисма био толико оптимистичан о могућностима функционалног мултиетничког друштва на Косову и Метохији" каже он из угла некога ко је кроз мирис крви схватио да ужас није на супротној страни против које се бори.

Фото: Истрага / Кристијан Каш




"Сасвим сигурно, 16. фебруар 2001. је био један од најдраматичнијих дана у мом животу. Албански терористи су чекали са импровизованом експлозивном направом ван Подујева на прелазу са покрајином код Мердаре из централне Србије. Бомба је убила 12-торо људи, укључујући и малог Данила који је имао 2 године, заједно са оба родитеља. Ја сам стигао на место напада сат и по после експлозије.

Постоје поуздани докази који указују на одговорност за злочин припада Ејупију који је био вођа терориста који су чекали поред пута. Такође постоје поуздани докази који указују да је Ејупи био средство ЦИА-е да дестабилизују Србију, такође и после пада Слободана Милошевића.

Ејупи је касније осуђен на 40 година затвора, али је убрзо пуштен на слободу због "недостатка доказа". Али онда је такође радио за ЦИА и успео да "побегне" из америчке војне базе Бондстил... Ејупи је због овога велики херој код Албанаца на Косову и Метохији, тако они настављају да нарастају у свом национализму. То је био дан када сам почео да се питам да ли смо урадили праву ствар када смо отишли ​​у рат против Југославије.

Фљорим Ејупи.


До данашњег дана, још увек се сећам мириса, делова тела и крви, а фотографије са места експлозије можете видети овде. Прве три три фотографије су моје , а остали су из истраге. Захваљујући Горици Шћепановић (која се и сама налазила у аутобусу у тренутку напада) могу да их прикажем. Али упозорење: Ове слике су веома потресне. Немојте их отворити ако нисте спремни за то. И немојмо никада заборавити жртве и никада одустати од борбе за правду.


У терористичком нападу на аутобус у Ливадицама код Подујева страдали су:

1. Ненад Стојановић (рођен 7. јула 1943.) Ниш,

2. Милинко Краговић (рођен 5. јануара 1943.),

3. Лазар Миликић (рођен 19. јуна 1936) Липљан,

4. Драган Вукотић (рођен 2. новембра 1954.) Косово Поље,

5. Снежана Чокић Вукотић (рођена 16. фебруара 1975.) Липљан,

6. Данило Чокић (рођен 1999. '02.), имао је две године, син Драгана Вукотића и Снежане Чокић Вукотић. (Напомена редакције КМ Новина: мајка Данила Чокића била је у поодмаклом периоду трудноће и ускоро су очекивали принову што број жртава подиже на 13. а ово углавном нико не помиње),

7. Слободана Јованић, можда Слободан, 1970-08-12, из Краљева

8. Мирјана Драговић (рођена 12. јануара, 1981.) Лапље Село

9. Сунчица Пејчић, (рођена 14. јануара, 1972.) Приштина,

10. Тихомир Стојковић (рођен 18. јануара 1969.) Косовска Каменица

11. Живана Токић, (рођена 5. маја 1948.), Скуланево, централно Косово, упокојила се 10 касније од последица задобијених повреда,

12. Н. Токић, Живанин супруг. Упокојио се два месеца касније од рана задобијених у овом терористичком нападу.

Кристијан сматра да је напад на аутобусе Ниш - експреса такође важан да се разуме шири контекст у коме су се НАТО, Кфор и међународна заједница руководили. "Посебно америчке обавештајне службе су активно користиле шиптарске наоружане групе да дестабилизују демократски изабрану владу у Београду, чак и после пада Милошевића" тврди Кристијан.

У тексту који је раније писао "САД дестабилизују Србију албанском герилом", даје много детаља о томе.

"Након што су КФОР и такозвана Међународна заједница преузели контролу над Косовом и Метохијом 12. јуна 1999. године, дозвољено нам је да подржавамо албанску герилу, зовите их терористима ако желите, да дестабилизују Србију. У овом чланку, ја вас водим на путовање кроз моја лична искустава и сусрете као новинар са овим побуњеницима" каже Кристијан. 

Осим што његово искуство, сведочење и борба представљају одличан траг и доказ о времену које сви полако заборављамо и које ће постати објект конструкције из некадашњих забележака, које могу бити "много оптимистичније" него што је то стварност била, оно што Кристијан бележи представља један од ретких крунских доказа умешаности САД и њихових савезника агресора, против Србије. То у потпуности објашњава да су терор и прогон спроводили Шиптари најчешће уз пуну америчку логистику па чак и на иницијативу. Управо зато нема ни једног кажњеног терористе због злочина над Србима које су они починили.

Јохан Мекес, холандски снајпериста који је Кашу потврдио да је убијао Србе зарад шиптарских терориста и после завршетка рата на Косову./ фото Кристиан Каш


Такође, сазнања указују на директну дестабилизацију и уништење српске државе као било каквог релевантног политичког субјекта. А у таквим походима жртве, углавном српске, нису ни случајне ни непожељне. Страхом, очајањем, неправдом и понижењем треба уништити сваки отпор и од народа-жртве начинити поданика који ће таквим положајем чак бити срећан. То, као што видимо ових дана, успева у круговима од стране Запада контролисаних политичара и властодржаца али народ се не мири са својим жртвама и овако грубо масакрираним сународницима само зато јер су Срби чија смрт треба да ослаби и друге Србе.

Жртве чијег се страдања сећамо на данашњи дан, сасвим сигурно су у добром броју пред Господом и молитвеници за свој народ. Као и други праведно страдали, и данашњих 13 душа чека на правду и тренутак да се народ охрабри, уразуми и покрене на повраћање своје земље и свог достојанства.

Надајмо се само да нам за то не требају нове, невине жртве.




Напомена: Текст је оригинално објављен на сајту КМ Новина 16. фебруара 2016. године. До данас се ништа није променило.




https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.


Рођен је и живи на Косову и Метохији.

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::  Хвала на интересовању

четвртак, 28. новембар 2019.

Кристиан Каш: Немам лако решење за КиМ али знам како ствари да променимо радикално (ВИДЕО)

"Моја идеја је да Вучић мене пошаље у Норвешку као бившег НАТО ратног хушкача (као представника српске власти) и онда можемо да подигнемо дебату на виши ниво" рекао је Кристиан Каш говорећи о својим идејама о решењу проблем Косова и Метохије.

#Кристиан #Каш #Косово #Метохија #Србија #Косовска #Митровица #НАТО #официр
Кристиан Каш / Фото: "Охрабрење"

Он је недавно посетио Косово и Метохију а током кратког предаха у Косовкој Митровици, издвојио је време за интервју за инфо-портал КМ новине како би говорио о својим утисцима са тог путовања.

Његови најјачи утисци су сусрети са Србима који живе на КиМ и наглашава да би морала да се осмисли много опширнија тактика помоћи косовским Србима који су сада одсечени од своје матице и тако значајно обесхрабрени.

Каш каже да "ако бих ја могао да пијем кафу са члановима Парламента у Норвешкој, и да их питам зашто су гласали за рат против Југославије и зашто су признали  такозвану "државу Косово", ја сам доступан..." нуди Кристиан свој ангажман српској страни. По његовој идеји  много више ефекта било би постигнуто када би један официр НАТО-а, који је из прве руке упознао ситуацију на терену, образложио катастрофалну грешку пружањем подршке НАТО пакту и да би то могле да донесе извесне промене па и да створи позитивну климу која би подржала праведну српску страну.

Са циљем да охрабри српски народ да истраје поводом својих праведних захтева од очувања Косова и Метохије до протеривања служби и канцеларија НАТО пакта, Кристиан Каш је покренуо и свој сајт "Охрабрење" - https://ohrabrenje.com⇗

Бивши НАТО официр, Норвежанин Кристиан Каш, је у Србији познат по томе што се јавно извинио српском народу за своје учешће у мисији НАТО пакта након окупације јужне српске покрајине.

Истина са којом се суочио на терену, односно чињеница да су западни медији и Владе лагали о стању у покрајини и да су у том рату стали на страну злочинаца и терориста, променила га је из корена. Толико да је данс постао један од најпознатијих бораца за очување КиМ у саставу Србије, где и припада, а да при том није из припадник српског народа.


Он је овај пут на Косово и Метохију дошао да би посетио Србе и донео им охрабрење. Али, како каже, "највеће охрабрење је васкрсли Господ и када би смо схватили да се васкрсење није десило пре 2000 година већ да се оно "дешава" дневно, онда би смо радикално променили позицију Срба упућујући Господу своје коленопреклоне молитве".


ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Разговарао: Иван Максимовић





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Кристијан Каш: Терористички напад у Ливадицама изведен уз подршку САД - КМ Новине

Данас се навршава 15 година од терористичког акта над аутобусом "Ниш експреса" који је превозио расељене Србе до гробних места у својим местима дакле су протерани. За не мали број њих, то је значило сусрет са оним што су годину или две раније избегли, смрт.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Кристиан Каш: Да сам Србин борио бих се против НАТО-а свим срцем! (ВИДЕО) - КМ Новине

Бивши официр НАТО-а на Косову и Метохији, Норвежанин Кристиан Каш (Kristian Kahrs), инспирисан разговором са нашим новинаром на тему приступања Србије НАТО пакту, обратио се видео поруком како би упозорио на непотребност и погубност таквог поступка. Каш изражава дубоко неразумевање одлуке српских власти да се приступи НАТО пакту, посебно по условима сличним онима из Рамбујеу који су за сваку суверену земљу - неприхватљиви.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Кристиан Каш: Христос је уз вас, зато нема признавања Косова и уласка у ЕУ и НАТО - КМ Новине

Кристиан Каш: Христос је уз вас, зато нема признавања Косова и уласка у ЕУ и НАТО #Kosovo #Metohija #Srbija #Kristian #Kaš #Branko #Dragaš Норвежанин Ккристиан Каш, бивши потпарол НАТО-а, у разговору са ББранком Драгашем нам поручује да је Христос уз нас и да никада не признамо лажну државу Косово, и да никада не уђемо у НАТО и пропалу ЕУ у којој не постоји демократија.





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

субота, 12. октобар 2019.

Кристијан Каш, бивши официр НАТО ''И даље памтим мирис спржених тела Срба''

Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа. Дошао је као окупатор 2000. године на Косово и Метохију, а сада живи животом "обичног" Србина на Новом Београду.

#Kristian #Kaš #Kosovo #Metohija  #Izdaja #Vučić #Laž #Šiptari #Albanci #Ekstremisti #Srbija #Separatisti  #kmnovine
Кристиан Каш


Био је очевидац најужаснијих албанских злочина на Косову, и то га је потпуно променило као човека. Решио је да се свим срцем посвети Србији, српском народу, али и правди у ширем смислу. Данас се неуморно се бори за српске интересе.

Са њим смо разговарали у његовом стану на Новом Београду. Војнички чист и уређен, у дневној соби се налази права библиотека. Сам поглед на полицу са књигама показује колико господину Кашу значе традиционалне и хришћанске вредности, за које се бори свим силама.

Када сте дошли у Србију, и колико дуго живите овде?

- Први пут сам дошао у Србију, на Космет, 12. јануара 2000. године као мајор норвешке војске. У то време, кад сам дошао у јужну покрајину, у потпуности сам био глобалиста. Имао сам поверење и у ЕУ, у НАТО и све те антидемократске организације. Преселио сам се у Србију 2004. године, а 2007. сам се вратио у Норвешку. Поново сам отишао у Норвешку 2015. године да се бавим политиком. И тамо сам почео да се осећам као риба на сувом. Схватио сам да је овде, у Србији, моја права кућа, овде је мој крај - Нови Београд.

Шта цените и волите код Срба, а шта сматрате да су негативне особине нашег народа, ако их има?

- Највише ми се свиђа душа вашег народа и то како се дружите. Пријатељи које сам стекао овде су пријатељи за живот, и ја заиста осећам да су Срби моји браћа и сестре. Ми у Норвешкој и уопште људи на Западу су изгубили традиционалне вредности. Ја верујем да Срби могу да спасу те хришћанске и традиционалне вредности које губе на значају у целој Европи. Наравно, и овде постоје многе ствари које могу да се поправе, али ви имате шансу за праву победу. Многи Срби сматрају да су запали у кризу, и некима је тешко да обезбеде себи егзистенцију. Али, са друге стране, ја сматрам да ће цела ЕУ и економски систем на ком се базира Запад да пропадне врло брзо. И онда ће се показати да су Срби много боље спремни за тешка времена него Западњаци.




Шта ваши пријатељи и родбина мисле о вашој љубави према Србима?


- Моје бивше колеге, војници и официри, разумеју моју љубав за вашу земљу и народ у потпуности. Неки пријатељи који су у војној обавештајној служби ме прате. Тешко је то, знате, људи то не смеју да покажу у јавности, зато што ће довести своју каријеру у опасност. Морате да схватите да је Норвешка најлојалнија НАТО земља у свету. Ми смо земља чланица од самог настанка алијансе, и учествовали смо у агресији на вашу земљу 1999. године. Норвешка амбасада у Београду ради напорно сваки дан да Србија постане део НАТО-а и Европске уније, што је посебно занимљиво зато што смо ми два пута на референдуму одбили да уђемо у ЕУ. Ја се надам да се то неће десити, и да ће Срби успети да одбране своју националну демократију. Немојте да дозволите да за вас доносе одлуке неке бирократе у Бриселу. Срби можда мисле да је пун стомак важнији, али ако немате слободу онда немате ништа. Зато радим и трудим се у свим својим могућностима како бих помогао Србима да схвате анти-демократску природу НАТО пакта, ЕУ и свих других глобалистичких организација.

Какво је расположење обичних људи у Норвешкој према Србима, да ли знају довољно о нашој скоријој историји?


- Обични Норвежани само гледају свој интерес, као између осталог и сви други народи. Преплављени су ријалити програмима, имају добар стандард и не размишљају о Балкану и о светској политици уопште. Ми немамо политичку дебату у Норвешкој, и обичан народ тамо се слаже да је НАТО потребан, али су против ЕУ. О Србима немају неко јако мишљење, али полако почињу да схватају српско становиште када им се објасни шта је све НАТО радио против Србије.

Чиме сте се бавили пре доласка у Србију, да ли сте тада знали нешто о нашој земљи?


- Увек сам имао интересовање за светску политику и за геополитику. Од 1994. до 1997. године сам студирао новинарство у Америци, и у фокусу мог интересовања је био Блиски исток, Израел и арапски свет. Нисам много размишљао о Балкану и свему што се у то време дешавало овде. Тада нисам у великој мери био свестан рата у Босни и акције "Олуја", али данас знам много више од обичних људи о страдању Срба у Босни и Хрватској. А о Косову знам толико да могу да уђем у дебату са било киме.

Поменули сте да се нисте много интересовали за Србију пре доласка овде, али и да сте били острашћени глобалиста. Да ли то сведочи о успеху пропаганде на Западу?

- На неки начин да, на неки начин не. Пре мог доласка знао сам неке основне ствари о Балкану, на пример био сам свестан колико је моћна албанска мафија, и знао сам за њихову разгранату мрежу трговине дрогом. Нисам толико био негативно настројен против Срба, колико сам се носио мишљу да ми са Запада можемо да научимо вас "балканске варваре" о слободи говора, људским правима демократији... Али ако ви осуђујући упрете прстом у некога, на вас ће бити упрта три прста.
Како сте ступили у КФОР?

- Цела прича почиње мојим учествовањем на великим НАТО вежбама, "Борбени Грифон" ("Баттле Гриффин") у фебруару и марту 1999. године. Био сам послужилац на минобацачу, али и поред тога што нисам имао појма шта је минобацач позван сам на вежбу... Надређени су прегледали моје папире и документа, видели су да сам новинар и да сам радио у Асошиејтед пресу, и тада су одлучили да ја радим у новинарској служби на тој вежби. То је било само неколико недеља пре почетка агресије на вашу земљу. На дан почетка НАТО бомбардовања сам још увек био у АП као новинар. Када сам чуо за почетак акције био сам изузетно узбуђен, желео сам да покажемо свету какво оружје имамо, савремену технологију и како су прецизни наши напади. Ја сам тада био убеђен да имамо сјајне бомбе које убијају само лоше људе. После тога сам послат у међународни штаб за новинаре при Кфору. Аплицирао сам за посао тамо, и дошао сам на Космет у јануару 2000. године.

Каква су ваша искуства по доласку на Косово и Метохију, какав је био први утисак?

- Када смо стигли на Косово и Метохију били смо краљеви. Албанци су нас обожавали, и ја сам имао одличан живот тамо. Носио сам униформу и пиштољ, имао сам добру храну, и што се мене тиче није могло бити боље. Али, да сам тада знао оно што знам данас, никада не бих био тамо. Са друге стране, на неки начин сам срећан што сам био тамо. Знам шта се стварно дешавало и то ми је дало праву слику свега. Да нисам био на Косову тада, не бих био ни овде сада. Не бих научио језик ни упознао све дивне људе које познајем.

Како и када је дошло до те велике промене у вама?

- Датум је био 16. фебруар 2005. године. Дан је почео сасвим нормално, ја сам био у селу Мердаре са својом јединицом. У једном тренутку смо добили позив да се десио велики терористички напад на Србе. Албански терориста Фљорим Ејупи је у заседи чекао са својом екипом наилазак аутобуса Ниш експреса. Возачи аутобуса су у тренутку експлозије чекали да их спроведу возила шведског Кфора. У експлозији је погинуло 12 људи. Возач, кондуктер, мали Данило од 2 године, и многи други... Дошао сам на место злочина после сат и по времена. Ни дан данас не могу да заборавим мирис спржених тела и гуме. Све то ме је натерало на размишљање. Питао сам сам себе: "Шта је бре ово?". Касније сам открио и дао доказе за чињеницу да Фљорим Ејупи није био само обичан албански терориста. Он је радио директно за Американце, и од јуна 1999. до маја 2001. године Ејупи је био део екипе коју је обучавала управо ЦИА.



ПРОЧИТАЈТЕ:  Кристијан Каш: Терористички напад у Ливадицама изведен уз подршку САД


Ја сам и даље у контакту са шефом истраживачем УНМИКА, Канађанином Џоом Мекалистером, који је бесан на Американце зато што су уништили његову истрагу. Ејупи је побегао у Бондстил у жутом затворском дресу, а данас се зна да је он био терориста УЧПБ (Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе - ОВПБМ). Терористи су настојали да дестабилизују тадашњу СРЈ из демилитаризоване зоне коју смо ми успоставили, а у коју нису смели да уђу ни полиција ни Војска Југославије.


Шта се десило после тог језивог искуства, како је даље текла ваша промена?

- После свега тога је почео рат у Ираку. Слушао сам Колина Пауела у СБ УН када је причао о Садамовом оружју за масовно уништење и веровао сам му. Али после инвазије нису пронашли никакво оружје у Ираку, и тада сам почео да сумњам у све што причају. После 11 септембра почела је промена целе парадигме. Ко је извршио напад на Куле близнакиње и зашто? Не верујем уопште да су деветнаест "терориста" сами могли то да изведу. Па онда имамо и питање Зграде 7, Саудијце који су добили визе у конзулату... Све то ме води до закључка да је војно-индустријски комплекс захтевао још ратова. Једноставно, Хладни рат се завршио и постојала је могућност да остану без новца. Колико трилиона долара смо дали за безбедност и одбрану после 11. септембра. И то само зато да би војно-индустријски комплекс имао изговоре да изазива нове ратове. Ја сам бивши НАТО ратни хушкач, а сада сам постао ратник Србије. Моје буђење и схватање о свему томе није дошло до 2011. године. Тада сам почео да размишљам ко је био иза кулиса. Те године сам у Београду радио причу о сестрама Масловарић из Истока на Космету. Оне су аплицирале за азил у Норвешкој, али су одбијене. Када сам дошао кући после разговора са сестрама, плакао сам као киша два дана. Неки би рекли је да је то била реакција попут пост-трауматског стресног синдрома, али ја мислим да није. Искрено верујем да је Христ дошао до мене и рекао: "Сада је време за тебе". После тог искуства сам јавно, на програму РТС-а затражио опроштај од српског народа, и то ћу наставити да радим до краја живота.


Кристијан Каш на барикадама на северу КиМ / Фото Б.Субашић

Сада сам дошао у нову фазу, и ово видим као свој нови почетак: ohrabrenje.com. Свакодневно добијам охрабрење од Срба, и када ми се захвале за то што радим ја осећам да све има неку сврху. Први циљ мог рада је да охрабрим Србе да искрено верују у Исуса Христа који је разапет и који је васкрсао. Други циљ мог деловања и охрабривања Срба је политички. Хоћу да охрабрим Србе да не иду у НАТО и ЕУ, већ да морају да чувају Косово и Метохију. Србија има све могућности за економски развој, на пример ССП за економске везе са ЕУ. Али ја мислим да не треба да прихватате погубне европске вредности, које су у супротности са традиционалним. Требате бити отворени ка свету, али немојте да прихватате антидемократски систем. Тежите ка томе да будете мост између Запада и Русије, и да имате отворене везе са Кином. И још једна ствар којој тежим у свом раду је пословно охрабрење. Хоћу да охрабрим Србе да имају више поверења у своје, домаће производе и у сопствене могућности. Морате сами да стварате своју будућност!

Како видите будућност такозване државе Косово, на који начин треба наставити борбу за јужну покрајину?


- Ја сам већ у једном интервјуу апеловао на Вучића да ме пошаље као амбасадора у Норвешку, и да на тај начин покренемо дебату тамо. Да појачамо причу о повлачењу признања независности Косова. Али постоје и друге могућности. Вероватно ће бити криза нове владе у Италији и постоји шанса да Салвини буде премијер Италије. То би било сјајно, поготово што расте могућност да он повуче признање тзв. Косова. Морамо да се надамо. Трамп ме је разочарао, поготово зато што је наставио рат у Авганистану и Сирији, али ћемо видети шта ће да се деси ако добије други мандат. Ја бих волео да он затвори Бондстил, повуче војску са Косова и постави исте те трупе да бране границу са Мексиком. Нека брину за своју безбедност. Без расправе, Косово је данас област која је потпуно дисфункционална. Људи тамо су очајни, и они се боре да направе неки свој национални идентитет. Али ако нека европска земља реши да направи први корак и повуче признање Косова, тада Србија има нове карте на столу. Желим да охрабрим Вучића да им не преда ни један квадратни центиметар Косова, и да настави са садашњом политиком. Нема потребе да жури, улазак у ЕУ не треба да се плаћа Косовом, и борба ће бити тешка. Друга ствар коју морам да поменем су заиста невероватне таксе од сто одсто на српску робу које су увели Албанци. Мислим да су тим потезом они сами себи пуцали у ноге. Али могуће је победити и наоко ситним потезима. На пример, ја да сам политичар први корак који би предузео је укидање роминга на Косову. Срби који живе у енклавама, на пример у Штрпцу и у Грачаници немају слободу да зову своје пријатеље и родбину у остатку Србије. Ако би политичари то укинули, то би био одличан први корак.

Ви се такође бескомпромисно борите за истину о осиромашеном уранијуму. Да ли постоје неки конкретни потези на том пољу?

- Адвокат Срђан Алексић је прикупио податке о готово пет стотина људи који су умрли од рака. Волео бих да се спроведе неко међународно истраживање и да се после покрене тужба против Запада због тога, али потребне су нам финансије и политичка позадина. За сада је то приватна тужба, а нама треба цела Влада Републике Србије да нас подржи.

Сада да пређемо на мало глобалније теме. Шта мислите о мигрантској кризи у Европи?

- Ја имам доста наивних пријатеља овде у Србији који из хришћанских побуда желе да помогну мигрантима, и ја то заиста не разумем. Доста миграната је прелазило преко Србије, и моји пријатељи су помагали једном Авганистанцу који се наводно звао Абу Мурад. Он је рекао српској полицији да је рођен 1997. године, а моји пријатељи одавде су му помогли да настави свој пут даље преко Хрватске. После је дошао на север Норвешке преко Русије, и тамо је аплицирао за политички азил. Прошлог јула он је отишао у једну продавницу, где је норвешком дечаку од 17 година малтене одсекао главу. Секао га је од ува до ува. Рана је била дугачка 17 цм, а дубока 5 цм. Он је знао да је изузетно лако да вас норвешки суд прогласи лудим, и да на основу тога добијете мању казну. И наравно, наш драги норвешки суд га је сместио у једну одличну менталну установу, где има сјајне услове. Што се тиче миграција ја се сто одсто слажем са Орбаном и Салвинијем, који бране хришћанску Европу. Постоји прича у Библији о добром Самарићанину, који помаже рањеном човеку ког је нашао у јарку. Али кључ те приче је да га он није одвео у своју земљу, Самарију, већ је отишао са њим у Јудеју и тамо је платио за болницу и смештај. Није решење да правимо нову муслиманску културу у Европи која ће уништавати традиционалну домаћу културу. То је један од главних разлога зашто сам овде. Ми у западној Европи смо изгубили нашу култуту и идентитет, а ви Срби то још увек имате. Не знам да ли смо већ прешли Рубикон, и да ли су неке европске земље већ прешле тачку без повратка. Шведска на пример, је потпуно изгубила национални идентитет, у Француској је малтене грађански рат... Западна Европа је у великим проблемима. Боре се људи да се сви пробудимо, постоје и национални лидери, али је можда ипак за мене најсигурније да будем овде у Србији.




Шта мислите о Русији и Путину?

- Путин никада није био иницијатор агресија као НАТО. Запад је Русији увео санкције после Крима, и стално оптужује Путина, али оно што смо ми урадили на Космету је много, много горе. Док смо ми политику спроводили силом, на Криму је одржан референдум и народ је направио јасан избор. За све што Русија данас ради - морам да кажем: "Свака част Владимире Путину!" Јасно се види да санкције против Русије нису успеле. Они праве своју економију, и ситуација је тамо много, много боља. Више им не требају француски сиреви и шампањац, сами праве све производе. То је другачији економски систем, и Руси су стварно научили много из кризе 2008. године - неће више да се задужују. Њихова економија је све јача и јача, и ја се надам да и Србија може да се више ослони на Русију, поготово као на трговачког партнера. Већ сам рекао, морате да тежите да будете мост између Европске уније и Истока. Међутим и у Русији има проблема, од којих је вероватно највећи број абортуса, слично као и у Србији. Између 100.000 и 150.000 деце буде убијено, и то је велика срамота. Са друге стране примећујем да и Срби и Руси све више траже Бога и враћају се вери, и то је добра вест. Снажно верујем да ће однос између Срба и Руса бити јачи. Американци се стално жале и оптужују Русе да су им се мешали у изборе, али ја морам да питам, па колико су се пута Западњаци мешали у ствари других дражва. Американци имају своје организације попут "National endowment for democracy" преко којих су управо и вршили такве ствари. Са друге стране, Руси се не мешају толико у међународне послове. Недавно, када је Путин дошао у Београд, ја сам приредио добродошлицу за њега, и искрено се надам да ћу га једном упознати. Да сам на његовом месту такође бих Србији дао С-400. Њихово оружје је међу најјачим на свету, и да је Србија имала С-300 крајем деведесетих бомбардовање се не би ни догодило.

Цела Србија је видела неправду која вам је причињена недавно у Загребу, али и ваш паметан и оштар одговор. Шта се тачно десило на Максимиру?

- Мени су Хрвати забранили улазак на утакмицу на Максимиру. Хрватски лист Индекс је правио причу о мени пре утакмице, у јулу, где су писали о мојим ставовима по питању Јасеновца и Олује, због чега је накнадно било доста претњи против мене. Крајем августа сам решио да идем на утакмицу Динамо Загреб-Розенборг, да подржим мој норвешки тим. Аутобусом сам стигао у Загреб на дан утакмице, 21. августа. Обавестио сам полицију и мој клуб да стижем у 13 часова. Хрватска полиција наравно није дошла да ме заштити, и ја сам остао потпуно сам у Загребу. Потом сам отишао до редакције Индекса, и тражио сам да причам са спортским новинарима. Од њих сам захтевао да ми кажу где су најопаснији и најјачи навијачи, и речено ми је да су најопаснији хулигани на Максимиру. Отишао сам тамо у њихов кафић, да би им показао да их се не плашим, али и да немам лоше намере. И није било никаквог проблема. Прави проблем је настао са хрватском полицијом и самим клубом Динамо Загреб. Они су буквално наставили политичку одлуку да ми забране улазак на стадион. Било је само 12 норвешких навијача, који су присуствовали утакмици, а ја сам остао сам да лутам Загребом, иако ми је глава малтене била уцењена. Због тога сам се и обратио УЕФА, и они морају да објасне НК Динамо Загреб и хрватској полицији да није добро да се тако мешају спорт и политика. Испред стадиона сам направио лајв видео, у коме сам рекао да је Хрватска у суштини усташка земља. Наравно, нисам то објавио одмах, већ по повратку у Београд, ја ипак волим свој живот. Друга ствар је Јасеновац, видите шта су они радили у Другом светском рату. Њима су сада те усташе јунаци.
Вечерње новости


КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#Kristian #Kaš #Kosovo #Metohija  #Izdaja #Vučić #Laž #Šiptari #Albanci #Ekstremisti #Srbija #Separatisti  #kmnovine

уторак, 11. јун 2019.

Кристиан Каш: Христос је уз вас, зато нема признавања Косова и уласка у ЕУ и НАТО

Норвежанин Кристиан Каш, бивши потпарол НАТО-а, у разговору са Бранком Драгашем нам поручује да је Христос уз нас и да никада не признамо лажну државу Косово, и да никада не уђемо у НАТО и пропалу ЕУ у којој не постоји демократија.

#Kosovo #Metohija #Srbija #Kristian #Kaš #Branko #Dragaš




Такође позива привреднике из Србије да, ако желе да сарађују са норвешким привредницима, да се јаве Балкан бизнис клубу на адресу: info@ep-bbc.com

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 

Раније интервјуе и изјаве које је Кристиан Каш дао за КМ Новине можете прочитати овде:

КМ Новине: Резултати претраживања за Кристиан Каш

Вести са Косова и Метохије о Србима





КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању