Вести:
Приказивање постова са ознаком Унутрашњи дијалог. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Унутрашњи дијалог. Прикажи све постове

субота, 28. октобар 2017.

Апел за заштиту југа Србије од насилне албанизације

Апел за заштиту југа Србије од насилне албанизације"Београд тако, директно или индиректно, доприноси, а у извесном смислу и финансијски потпомаже процес албанизације југа Србије" наводе потписници овог драматичног апела.

Jug, Srbija, Preševo, Bujanovac, Medvedja, dolina, Albanci, Velika, Albanija, prodaja, kupovina, kuća, stan, imanje, Albanizacija, Kmnovine, km, novine,
 

Поштована господо,

Обраћамо вам се с молбом да, у границама својих овлашћења и могућности, допринесете заштити југа централне Србије од етничког инжењеринга и насилног наметања продуката великоалбанске политике и идеологије.

Ми, потписници овог апела, претежно потичемо из тог краја и савест нам не дозвољава да мирно посматрамо оно што се тамо догађа, а у директној је супротности с виталним интересима наше земље.


Најугроженији последицама вештачког мењања етничке слике су Пчињски, Јабланички и Топлички округ, а посебно општине Медвеђа, Бујановац и Прешево.

Ове три општине се, чак и у београдским медијима, гурају у тзв. Прешевску долину и у некакво „Источно Косово“; таква долина не постоји као географски ни као политички појам, нити су општине Бујановац, Прешево и Медвеђа икада биле део Косова. Затим:


1) Медвеђа, Бујановац и Прешево су општине у којима су последњих петнаестак година хиљаде Албанаца незаконито, односно фиктивно пријавиле своје пребивалиште, тако да у њима сада у бирачком списку има знатно више бирача него грађана који тамо стварно живе.


2) У току је убрзана куповина српских кућа, станова и имања, чак и у местима, односно градовима и селима у којима Албанци никада нису живели.


3) Поједина друштвена предузећа (из Врања и околине) продају ексклузивне пословне просторе у строгом центру Бујановца следбеницима великоалбанске политике, а да на то нико није реаговао.


4) Врши се убрзана и безобзирна промена назива улица, тргова и установа, посебно у Бујановцу, у циљу затирања српског присуства у том делу Србије.


5) Финансијска средства из буџета Републике Србије, намењена том подручју, деле се недовољно промишљено, и практично су у функцији великоалбанске политике, нарочито на подручју Бујановца и Прешева; Београд тако, директно или индиректно, доприноси, а у извесном смислу и финансијски потпомаже процес албанизације југа Србије.


6) Бирачки спискови, посебно у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву, неажурни су и пуни нетачних података; у њима су хиљаде имена лица албанске националности с лажним пребивалиштем, давно умрлих људи и страних држављана, што локалне изборе, посебно у Бујановцу, годинама уназад чини нерегуларним.


7) Све више грађана српске националности олако се одлучује на продају својих станова, кућа и имања, одлазећи са својих вековних огњишта с убеђењем да су препуштени сами себи, да државни органи споро или никако реагују, и да другог избора немају.


8) Демографска структура становништва, посебно у наведеним општинама, годинама се мења нагоре, и иде наруку креаторима великоалбанске политике.


9) На адресе многих породица, па чак и давно напуштених, оронулих и у коров зараслих кућа, фиктивно се пријавило на хиљаде Албанаца. У неким селима у Медвеђи ничу огромне вишеспратнице направљене новцем сумњивог порекла; грађевинске дозволе за такву градњу добијају се без тешкоћа, и уз сарадњу дела државног административног апарата.


10) Локалне власти неће, не желе, не могу или не умеју да се с наведеним проблемима озбиљније ухвате укоштац. Посебно то не чине у Бујановцу и Прешеву. Великоалбански јуришници су таквим стањем веома охрабрени. Новац им је најмањи проблем; стиже са свих страна. И подршка им стиже са више страна. Хвале се да имају своје људе и у појединим органима Републике Србије, чак и у Координационом телу за југ Србије, што није сасвим без основа. Између осталог, то потврђује и чињеница да информације локалних оперативаца наших надлежних служби о томе не стижу до правих адреса, или се на њих не реагује на прави начин.

 
Ако се наведени процеси не зауставе, више је него сигурно да ће југ централне Србије ускоро вештачки променити етничку структуру, с великим изгледима да постане друго Косово. Не можемо и не смемо пасивно посматрати како се из дана у дан, пред нашим очима, на систематски и безобзиран начин, најдиректније угрожавају наши витални државни и национални интереси.


Због свега изнетог, обраћамо се свима који могу помоћи, а посебно носиоцима највиших државних и политичких функција, са захтевом да употребе Уставом и законом допуштена средства. Такође, обраћамо се и Његовој светости патријарху српском г. Иринеју, који је с наведеним стањем делимично већ упознат. И ми, потписници овог апела, спремни смо да притекнемо у помоћ својим знањима и искуством, тим пре што нам је ситуација на терену добро позната. Пред нама је историјска одговорност, како према славним прецима, тако и према будућем нараштају. Морамо је бити свесни и брзо реаговати, да сутра не би било касно.


Апел достављен на следеће адресе:

Александар Вучић, председник Републике Србије
Његова светост патријарх српски г. Иринеј
Академик Владимир Костић, председник САНУ
Маја Гојковић, председник Народне скупштине РС
Ана Брнабић, председник Владе Републике Србије
Ивица Дачић, заменик председника Владе Србије
Александар Вулин, министар одбране
Бранко Ружић, министар локалне самоуправе
Младен Шарчевић, министар просвете
Др Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова
Владан Вукосављевић, министар културе и информисања
Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој
Генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба ВС



ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА

Академик Јован Хаџи-Ђокић
Академик Владо Стругар
Академик Иван Јевтић
Светислав Божић, дописни члан САНУ
Проф. др Милорад Митковић, дописни члан САНУ
Проф. емеритус Милош Шобајић
Проф. др Миливоје Павловић
Проф. др Живко Кулић
Проф. др Ранко Соколовић
Проф. др Радивоје Паповић
Проф. др Момчило Павловић
Проф. др Радан Илић
Проф. др Милоје Ракочевић
Проф. др Стојан Раденовић
Проф. др Милутин Ђуричић
Проф. др Мирко Кулић
Проф. др Драган Никодијевић
Проф. др Слободан Стаменковић
Проф. др Горан Милошевић
Проф. др Љиљана Манић
Проф. др Марија Алексић
Проф. др Ангелина Његуш
Проф. др Милорад Бабић
Проф. др Чедомир Раденовић
Проф. др Весна Балтазаревић
Проф. др Миле Новаковић
Проф. др Вујадин Мујовић
Проф. др Драгољуб Симоновић
Проф. др Оливера Ђурић
Проф. др Војислав Јовић
Проф. др Марија Влаховић
Проф. др Зоран Несторовић
Проф. др Радан Лакићевић
Прим. др Миломир Љубић
Проф. др Милорад Величковић
Прим. др Зоран Анђелковић
Станислав Станковић, судија
Проф. др Миленка Јездимировић
Проф. др Милутин Ђорђевић
Проф. др Срећко Димитријевић
Радослав Војводић, књижевник
Проф. др Радомир Ђурашковић
Проф. др Милорад Златановић
Проф. др Душан Јовановић
Проф. др Милан Миладиновић
Проф. др Војислав Милтеновић
Проф. др Предраг Раденовић
Стеван Соколовић, вајар
Проф. др Крста Ристић
Проф. др Милорад Соколовић
Проф. др Спира Страхињић
Проф. др Станимир Цветановић
Проф. др Јасминка Ђуровић
Проф. др Филип Турчиновић
Спасоје Тодоровић, генерал у пензији
Јеврем Цокић, генерал у пензији
Мр Марко Горановић
Прим. др Драгољуб Симоновић
Добрила Грујић
Горан Петронијевић




http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

петак, 08. септембар 2017.

Реалност – Стварно или могуће

Шта је реалност? По дефиницији то је: стварност, чињенично стање, узето из живота, истинитост.


















Пише: Небојша Реџић



Али, у времену садашњем, постмодерном, када постоји и постистина, да ли постоји и постреалност?

Да ли је сама спознаја довољна да се ствар, дело, појава или стање прогласи – реалним?

Да ли је Ајнштајн био реалан када је тврдио да је све релативно?

Какав је утицај протока времена на спознају реалности. Где је граница временског трајања када се нешто проглашава реалним? Шта значи то када се каже: у том тренутку је то било реално? Када је тај тренутак престао да буде реалан?

Мантра данашњих креатора реалности и глобалних манипулатора је – прихватите реалност.

Данас би се и даље Сунце окретало око Земље, да Коперник није одбио да прихвати реалност и направи – обрт.

Ђордано Бруно би реално могао да свој живот оконча уз ватру камина, а не на ломачи.

Када су сви, реално видели и знали да је то тако, реално, Галилеј је супротно реалности саопштио: ,,Ипак се окреће”.

Колумбо је, упркос реалности стално ишао на запад и открио Нови свет.

Бастиља је била – реалност. Да су Французи слепо и фаталистички веровали у реалност, Бастиља би била симбол и данданас, а ,,Слобода, братство, једнакост” остао би нереални апел.

Реалност је бити роб у Америци. Колико би само памука произвела Америка? Али нису били реални – укинули су ропство.

Да ли је било реално супротставити се турској војсци на Косову Пољу? Није, али је из те битке створен дух вере, идеје, вредности и надахнућа за векове који ће следити.

Почетком 19. века Турци, дахије, ропство, данак, све је то било – реално. Требало је, реално, и даље гледати, плаћати, трпети зулум?

Те, 1915. реално је српска војска била истерана из земље, Србија окупирана, на ивици пропасти. Да ли је повлачење на Крф било реално? Није, али је нереално васкрсло Србију.

Да ли је било реално да Пупин остане у Идвору, а Тесла у Лици? Реално, да. На срећу човечанства нису били реални.

Да су Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци, Шиптари, прихватили реалност Југославија се не би распала.

Да су Шиптари прихватили реалност не би било тзв. "Републике Косово".

Ако ми, Срби, прихватимо реалност – неће бити Србије.


Београд, 04. септембар 2017.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању