Вести:
Приказивање постова са ознаком Траг. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Траг. Прикажи све постове

субота, 03. август 2019.

Одговори једне СрБкиње на питања у упитнику неке невладине организације (вреди прочитати)

"Na šta te asocira reč ekstremizam? Primer ekstremizma u tvojoj zemlji?
- На Наташу Кандић, Соњу Лихт, Соњу Бисерко и Јелену Милић, на пример"

#NVO #Nevladina #Organizacija #Srbija #Nacionalizam #Provokacija #Kosovo #Metohija #kmnovine






KAFANA FORUM

Interaktivna platforma za bitne priče mladih!

Dragi, draga, 
drago nam je da si tu. 
Pred tobom se nalazi upitnik kampanje "KAFANA FORUM" koji ima za cilj prikupljanje autentičnih priča, komentara, razmišljanja i dilema koje će biti u većoj ili manjoj meri korišćene u STVARANJU PREDSTAVE koja će se baviti temama nacije, nacionalizma i sličnih tema, a koju će izvesti mladi ljudi iz Srbije. Zvuči zanimljivo zar ne? 
         Ovde imaš priliku da pričaš o onome što retko pričamo. Seti se momenata kad si želela/ želeo da razgovaraš o ovim temema, kad si iskreno htela/ hteo da menjaš stvari oko sebe. Evo prilike da daš svoj doprinos velikoj temi.
Dobijeni podaci iz upitnika će se koristiti ISKLJUČIVO u svrhu stvaranja umetnosti i ni na koji drugi način. Tvoje mišljenje i stavovi će ostati anonimni.
Zavali se i počni. 
Unapred zahvalni,
tim Beogradskog centra za ljudska prava

1. Šta je po tvom mišljenju glavna razlika između nacionalizma i patriotizma? Gde prestaje jedno a počinje drugo?

Патриотизам је оно што осећају Американци и њихови вазали када убијају децу и жене по свету у оквиру НАТО снага, а национализам је оно одвратно осећање примитивних полу-људи док се бране од патриота -- тако барем кажу западни медији и организације попут ваше, које међу примитивним масама раде за западне надљуде како бисмо ми срећно прихватили ропство њима.

2. Šta je za tebe nacija i nacionalnostKako se osećaš u odnosu na svoju nacionalnost?

Требало би да кажем да се гадим тога што сам Србкиња и националиста, и да чезнем да будем Американка и патриота, зар не? Ипак, и после зверског бомбардовања наших предака Срба, и деценија тихе окупације и владавине најгорих међу нама, које је Запад пажљиво одабрао за ту службу, ми, рођени у време трошења стотина милиона долара и евра на наше расрбљавање, ипак остајемо Срби и радујемо се вашем очају што нисте и нећете успети, а свима је у свету јасно да сте највећи злочинци у историји - милиони избеглица из земаља које сте уништили нам потврђују то уверење!

3. U nekim školama u Srbiji se izučavaju jezici nacionalnih manjina. Šta misliš o tome? Da li smatraš da bi pripadnici većinske grupe u jednoj zemlji trebalo da znaju jezike nacionalnih manjina?

Кад будем срела бар једног Немца који зна макар и за постојање Сорба у тој земљи отетој од наше сабраће кроз векове геноцида и насилне германизације, и кад барем једног Американца будем чула да цитира неког писца из латиноамеричке књижевности на шпанском а не да тај језик користи само за пошалице и поручивање пива, или да разговара са Навахоима на њиховом језику када им дође у посету као равноправном и сувереном народу на територији 7 пута већој од Косова и Метохије (а за ”ослобођење” које су потрошили милијарде долара и покренули највећу војну силу у историји!) - е онда ћу почети да схватам ово питање као нешто заиста озбиљно.

4. Na šta te asocira reč ekstremizam?  Primer ekstremizma u tvojoj zemlji?

На Наташу Кандић, Соњу Лихт, Соњу Бисерко и Јелену Милић, на пример. На Хитлери Клинтон... На Медлин Олбрајт... На амбасадоре НАТО вазала у Србији... Пример: Деловање организација попут ове ваше које очајнички делају до крајности разума како би нас убедили да не треба да будемо оно што ми хоћемо, желимо и јесмо, већ нешто што ће користити некоме другоме да нас израбљује, поробљава и понижава. Али - нећете успети! Никада!

5. Zamisli da sediš u parku, i u jednom trenutku mladić pored tebe stavlja prostirku na zemlju i počne se moliti/ klanjati.  Da li ova situacija ima veze sa ekstremizmom? Zašto?

Да верујем да тај младић није екстремиста који то намерно ради како би оне који нису као он провоцирао, питала бих га да отпутујемо заједно у Турску или Арабију, приватни посед породице Сауд, па да се, држећи се за руке, обучени у мајице са геј симболима, помолимо заједнички прво Христосу, па онда Алаху, у духу екуменизма, а онда да медитирамо на будистички начин како бисмо и становнике тих земаља и припаднике тих већинских религија подстакли да буду толерантни. Да ли сте ви, људи, чули за принцип реципроцитета?! Или сте толико наивни, неуки или глупи, па постављате оваква несувисла питање како бисте нас навели да се осетимо инфериорнима и како бисте могли да нас обележите као примитивне и нетолерантне?!

6. Da li si čuo/ čula priču koja te je šokirala? Razljutila? Raznežila? Da li si prisustvovao/la nečemu što te povredilo? Da li si ti iskusio/la diskriminaciju zato što si druge vere, nacije, porekla... Opiši situaciju. 

Сваки пут када читам западне медије, када нас убеђују да је НАТО ослободио Либију, на пример. Или да ослобађа Сирију! Разљутила? - па она Милићка, јадница, кад губи време убеђујући нас да је НАТО доброчинитељска организација. Разнежила - кад видим НАТО војнике како се сусрећу са својом дечицом након повратка из мисија током којих су побили гомиле дечице полу-људи по Блиском Истоку (надам се да имате смисла за сарказам и иронију!). Управо осећам дискриминацију јер овај упитник није на ћирилици! Како немате осећај за елементарну пристојност па да понудите и ту могућност да ваша малоумна питања читамо на свом писму?! Али, јасно је нама да то намерно радите како бисте што више ћирилицу потиснули из употребе међу Србима. За то вас и плаћају! Разумемо се! Само ви, децо, радите свој посао! Тако најбоље чувате и јачате СрБство!

7. Probudio/la si se u idealnom društvu. Kako to društvo tretira ljude različitih nacionalnosti? Kako izgleda jedan dan u toj zajednici?

Свет без људи попут лидера западних земаља, припадника западних медија и без западних тзв. невладиних организација. Свет без владике римског, ајатола и хоџа, а, богами, и без великог броја данашњих православних владика (у њиховом случају највише због примитивне корупције и разврата, а не због неке посебне идеолошке острашћености - они су се давно продали западу да би за нешто тако били способни). А тај дан би био диван јер ме нико не би смарао оваквим бесловесним упитницима и провидном пропагандом!

8. Da li se slažeš sa tim da koristimo tvoje odgovore u pripremama za našu predstavu?

Наравно - чак и препоручујем то! Али, познавајући добро ваше лицемерство, чак и да ишта од овога употребите, изокренућете му значење и искористити га за своје подлости и нитковлук. Али, нема везе - забавила сам се доказујући вам да нећете успети јер смо ми Срби, напроменљиви и благословени, али данас свеснији и искуснији, и никад више наивни и невини па да страдамо верујући лажњацима попут вас и ваших газда! Само наставите са својим радом - то на веома забаван начин учвршћује наше СрБство, а нас ништа не кошта! И - научите ћирилицу, БРЕ!




КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: Борба за веру    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

  NVO #Nevladina #Organizacija #Srbija #Nacionalizam #Provokacija #Kosovo #Metohija #kmnovine

уторак, 09. јул 2019.

Бранко Ђорђевић: Предлажем враћање обједињујућим факторима

Законом о безбедносно-информативној агенцији прописано је да Агенција обавља послове који се односе на заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије...

#BIA #Agencija #Služba #Bezbednost #Sigurnost #Niš #Srbija #kmnovine
Илустрација: КМ Новине




 
На конферернцији ''Ка безбедној Србији'' која је крајем 2018. године у Београду окупила државни, војни и полицијски врх Србије, бројне експерте и стране дипломате, представник Безбедносно-информативне агенције нагласио је да ''најинтензивнију претњу Србији представља прикривено деловање спољног фактора који најчешће користи механизме својих специјалних служби и на тај начин врше се одређене злоупотребе и стављају се у функцију појединци из редова опозиционих политичких партија, поједини делови медија, поједини делови НВО сектора и синдиката''.

Овај навод одлично дефинише да интензивну претњу Србији представља прикривено деловање страног фактора преко механизма специјалних служби, али је свакако са професионалног становишта неприхватљив наставак дефиниције због позиционирања у потпуно незаслужени први и једини ред, стављања у функцију страних интереса и то- појединих опозиционих политичара, медија, невладиних организација и синдиката, који су, неспорно је, предмет интересовања и комбиновања страних обавештајних служби.

Међутим, ноторна је чињеница да специјалне, односно стране обавештајне службе, као своје приоритете у раду имају праћење и стављање у функцију, односно тајно ангажовање, првенствено појединаца из врха власти, односно оних који имају највећи утицај у држави и оних који су на извору најзначајнијих тајних информација, што значи да најинтензивнију претњу Србији објективно представља евентуално прикривено деловање страног фактора преко механизама својих обавештајних служби и евентуалног стављања у функцију својих интереса првенствено појединаца из: врха владајућих политичких структура- Председник Републике Србије и персонални апарат Председника Републике, Влада Републике Србије и персонални апарат Владе, рачунајући и персонал дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у иностранству, Народну Скупштину Републике Србије и персонални апарат Скупштине, персонал владајуће странке и политичких партија владајуће коалиције; затим персонални апарат војно-безбедносних и правосудних структура- Војске Србије и Министарства одбране, Безбедносно-информатине агенције, Војно-безбедносне агенције, Војно-обавештајне агенције, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, судова и тужилаштава; онда персонал стратешких економских институција- Народне банке Србије, највећих компанија, банака и других стратешких економских институција; док се једина наведена групација на конференцији о безбедности налази тек у неком четвртом реду интересовања страних обавештајних служби, а то због њиховог малог утицаја на државном нивоу и удаљености од најзначајнијих тајних информација.




Због тога, овај превид представника Агенције на конференцији представља практично аутогол Агенције, која је на овај начин изазвала сумњу у стварну професионалну оријентацију Агенције и отворио је питање да ли се Безбедносно-информативна агенција уопште на професионалан начин бави законом прописаним пословима и постоји ли уопште у држави неко ко се овим бави, због чега је, верујем, неопходно на осмишљен адекватан начин јавности отклонити недоумице и сумње и ублажити штету коју је овај аутогол нанео кредибилитету Агенције.

Сведоци смо да су вредности, које су безбедносне службе позване да одбране и које представљају суштину и услов постојања државе, изложене озбиљним и реалним претњама и изазовима, због чега је на актуелним носиоцима система безбедности изузетна одговорност професионалног препознавања и фокусирања на главне приоритете заштите безбедности Републике Србије и њених грађана, односно одбране уставног поретка и система владавине права од анархије и неправа.

Ова активност се мора темељити на професионалној анализи и не смеју ни у ком случају и због било чијих интереса и неодговорних и опасних поступака, бити у супротности са реалним потребама у области безбедности.

Поредак мора да буде заснован на принципима, а не само на интересима појединаца и група, јер ако нема принципа, онда сви ми зависимо од тога колико се допадамо кључним актерима на политичкој и професионалној сцени.

Унутрашња организација српског друштва у правном смислу мора да дефинише јасно кодексе кажњавања кршења унутрашњег права и то не сме бити ствар политичких одлука, онда се то тиче неких конфигурација моћи, а када се право сведе на тренутне конфигурације моћи онда постоји оно што је највећи непријатељ правног поретка, а то је нека врста арбитрарности, односно волунтаризма у поступању, а правни систем има смисла само уколико људске односе чини стабилним и предвидивим.

Нулта толеранција мора постојати према сваком облику неправа који озбиљно поткопава темеље државе.

Актуелна ситуација, међутим, представља озбиљан разлог за забринутост, због запањујуће дугорочног неуважавања прворазредних чињеница, где је обавеза надлежних била реаговање у корист државе и њених грађана, а што је изостајало.

Драстичан пример је, од стране припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије- Полицијске управе у Нишу Небојше Благотића изнет податак надлежним органима, а затим и бројним средствима информисања, који указује на постојање основане сумње да су поједини припадници Безбедносно-информативне агенције у Нишу у претходном периоду извршили кривично дело Одавање службене тајне, тако што су извесном привредном криминалцу достављали информације о вођењу оперативне обраде од стране МУП-а према њему, чак да су открили и идентитет извора који је МУП-у достављао податке, а што је све МУП документовао и оперативно-техничким мерама.

Супротно здравом разуму, виновници описаног незаконитог поступања из БИА-е и поједини припадници МУП-а који су им помагали у прикривању, од државе су, уместо казне, награђени постављењима и то на начелничке позиције у Центру БИА Ниш и ПУ у Нишу и Пироту, а изнети су и подаци који указују на постојање основа сумње да су ова лица од стране дотичног привредног криминалца, за услугу заштите, чашћени становима, кућама и аутомобилима. На другој страни, полицијски инспектор који је професионално водио овај случај, превремено је, без законског основа, пензионисан и нарушен му је лични и професионални интегритет, а последица тога је и да је са породицом и троје деце школског узраста, доведен на руб егзистенције. Интересантно и индикативно је да сам и ја након указивања на незаконитости и неправилности од стране појединаца у Центру БИА Ниш, такође превремено пензионисан⇗, без законског основа и такође доведен на руб егзистенције, као и да обојица до сада нисмо успели правним путем да се вратимо на посао у МУП-у, односно Агенцији, с тим да колега Благотић, најзад, има привремену меру по којој би требало да буде враћен на посао.

Последице неадекватног поступања државе у овим случајевима су несагледиве - од потпуног губљења поверења грађана у безбедносни сектор, преко потпуног деморалисања савесних припадника Агенције и МУП-а, до бројних последица у кадровској архитектури и у поступању безбедносних институција на широј територији јужне и југоисточне Србије, имајући у виду територијалну надлежност Регионалног центра БИА Ниш и описани начин довођења начелника овог Центра.



Како су наведени неодговорни и опасни поступци изазвали овако тешке последице, логично је моје очекивање да поредак буде постављен на принципима и јасним кодексима поступања у оваквим ситуацијама.

Предлажем да се подсетимо Светог Августина, Аурелија, и његовог најзначајнијег дела ''De civitate Dei'' (Држава Божија), у коме износећи темеље хришћанске филозофије наводи да се држава у изворном смислу не може замислити ван везе са правним начелима, без којих се она ничим не разликује од ''разбојничке дружине''. ''У одсуству праведности шта је држава ако не проста разбојничка банда и шта је онда разбојничка дружина, ако не држава. И разбојници представљају друштво (заједницу) људи, који се руководе начелима и који су повезани узајамном сагласношћу(споразумом) у дељењу добити по утврђеном закону. Кад таква дружина достигне такве размере, да захвата (осваја) градове и потчињава својој власти народ, тада и јавно (отворено) добија назив држава''.

Из свих напред наведених јаких разлога, апелујем да се наведени Благотићеви наводи, као и моји наводи о незаконитостима и неправилностима познати Агенцији и Влади Републике Србије, у потпуности испитају и да у поступању дође до изражаја интерес државе Србије, а не било чији лични интереси и калкулације.

Потребан је јасан отклон од оваквих неодговорних и опасних поступака, као и опростити се од оних службеника увезаних са криминалом и оних који безбедносне службе користе као алатку за остваривање личних интереса, а дати шансу за несметан професионални рад у безбедносним службама компетентним, способним и савесним припадницима и младим патриотама који своју будућност виде у сектору безбедности. Инспектору Благотићу и мени, по праву и правди, ред би био вратити лични и професионални интегритет.

Не могу да оћутим ни очигледно подметнуто кукавичје јаје домаћој јавности, недавним приказивањем серије ''Државни службеник'' емитоване на два ТВ канала и широко најављене као савремене узбудљиве приче о агентима БИА који уклањају најопасније претње по Србију, дакле као пројекат који ће афирмативно приказати Безбедносно-информативну агенцију.

Међутим, професионалним критичким освртом, јасно се уочава да је очигледан, али вешто прикривен узбудљивим догађајима, циљ овог пројекта уствари сасвим супротан- приказивање Агенције у најлошијем светлу, односно као службе која делује ван оквира закона, која крши елементарна правила струке и у којој влада неетичко понашање и неморал, чиме упадљиво обилује свака од приказаних епизода.

Незаконито понашање приказано је међусобним убиствима колега унутар Агенције, претњама по живот грађанима оружјем и на друге начине, организацијом разбојничких пљачки од стране Агенције, приватном организацијом бекства из затвора, кршењем политичке неутралности итд.

Непрофесионално понашање и кршење елементарних правила струке приказано је утицајем људи из сенке на кадровску политику Агенције, одавањем идентитета сарадничких позиција од стране Агенције страним обавештајним службама, такође одавањем идентитета сарадничких позиција од стране припадника Агенције грађанима и брачним партнерима, непрофесионални рад са сарадничким позицијама мешањем у приватни живот сарадника претњама њиховим љубавним партнерима и вређањем њихових кућних посетилаца, довођењем у опасност чланова породица сарадника, физичким претњама сарадницима, изигравањем поверења сарадничких позиција, конзумирањем дроге од стране припадника Агенције, непотребним ступањем на задатку у хомосексуалне односе од стране припаднице Агенције итд.

Неетичко понашање и неморал приказани су у случајевима варања са супругом колеге, варања супруге са колегиницом, варањем супруге са женском сарадничком позицијом, вулгарном комуникацијом и поступцима између женског и мушког припадника Агенције итд.

Дакле, серија на активне припаднике Агенције утиче да губе поверење у Агенцију схватајући да су за њу само потрошна роба; на сарадничке позиције Агенције и оне који су потенцијални сарадници такође утиче да потпуно губе поверење у Агенцију и у своју сигурност у односу са Агенцијом; на брачне партнере припадника Агенције утиче да губе поверење у њихову верност; а на грађане да губе поверење у кредибилитет Агенције за заштиту безбедности и да је њихова безбедност остављена на срећу евентуалног индивидуалног поступања одметнутих припадника Агенције.

Имајући наведено у виду, сматрам да је и у овом случају потребно проценити и предузети одговарајуће активности како би се већ нанета реална штета кредибилитету Агенције, колико је могуће, отклонила и ублажила.

Корен проблема српских безбедносних служби представља комбинацију- система уништених вредности у деловима српског друштва, озлоглашену некомпетентност и баналну корупцију. Потребно је вратити и сачувати достојанство позива и част институција безбедности, које вредности су на озбиљним искушењима, а за то су неопходни храброст и пожртвовање да се нагомилани проблеми реше ефикасно и у оквиру институција.

Међутим, систем управљања Србијом има озбиљне проблеме у функционисању, а проблем у функционисању има и ''демократско'' крило српске политике. Србија се распада на комаде, на групе људи од којих свака има свој идентитет, а саме групе се распадају на још мање групе. Сви личе једни на друге по томе што распирују мржњу према другим групама, а све то није у интересу државе ни грађана ове земље.

Тај злокобни хаос је изборна база ових група, али то некако функционише само када се треба ујединити против оних других, а иначе не.

Зато, као грађанин са безбедносном културом, предлажем да се Србија хитно окрене од описаног нарастајућег хаоса, покаже мудрост и прагматизам, не подлегне лукавству антисрба и врати се обједињујућим факторима цивилизованог равноправног друштва. У супротном ни друштво, а ни држава неће моћи да функционишу као целина, јер ће сви прождирати све, а жртве ће бити грађани и будућност деце Србије.

У борби против злоупотреба коју спроводе одређени појединци који сматрају да су изнад закона, велику улогу у наступајућим смутним временима имаће медији, који морају постати свесни своје одговорности за одбрану мира и бољитка Србије.

Бранко Ђорђевић,
пензионисани припадник БИА-е



КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

#BIA #Agencija #Služba #Bezbednost #Sigurnost #Niš #Srbija #kmnovine

уторак, 20. новембар 2018.

Отворено писмо Србији Бранка Ђорђевића, незаконито пензионисаног припадника БИА-е

"Они који указују на неправилности и раде у корист државе, доживљавају праву голготу док они који су на страни безакоња, напредују у службеној хијерархији".





 

Мајко Србијо,

Као твој ''војник'', до ''јуче'' сам обављао частан позив у Безбедносно-информативној агенцији, претходно у Ресору, односно Служби државне безбедности.

Безбедносне послове супротстављања тероризму, међународном организованом криминалу и насртајима страних обавештајних служби на Тебе, као и обавештајне послове у Твоју корист, обављао сам увек посвећено и поштујући професионалне стандарде, у Нишу, као и на Косову и Метохији.

Обзиром да су одређена сазнања указивала на сумњу у нелегална и нелегитимна поступања појединих припадника Агенције, која очигледно нису била у интересу и за потребе службе коју врше, већ у неком другом интересу и на сумњу да ови припадници делују у оквиру неформалне интересне групе, првенствено у Центру БИА Ниш, али и да су имали београдске менторе и заштитнике, професионална одговорност ми је налагала да о овим сазнањима обавестим Твоје представнике, након чега је требало да се наводи о незаконитостима и неправилностима испитају и отклоне.

Међутим, уместо адекватног поступања по овим информацијама, лица на чије сам незаконитости указивао су напредовала у хијерархији, а према мени је предузета читава лепеза мера одмазде и организована је моја професионална, финансијска и социјална ''смрт''.

О свим околностима случаја детаљно сам обавештавао Твоје представнике- директоре Агенције, председнике Владе, председника Народне Скупштине, Председника Републике и Министра правде, очекујући непристрасно и ефикасно поступање, а како би се вратило и сачувало достојанство позива и част Безбедносно-информативне агенције, али и заштитила судијска и јавнотужилачка дужност које су, у вези са овим случајем, такође на озбиљним искушењима. Из разлога заштите интегритета Агенције не наводим конкретне случајеве.

Јавности је познато да је слична одмазда незаконитим пензионисањем предузета и према Небојши Благотићу, инспектору Полицијске управе у Нишу, који је након службеног указивања, упознао и јавност са сазнањимо о, између осталог, сумњи о одавању службених тајни од стране појединих припадника Центра БИА Ниш о оперативном поступању МУП-а према појединцима сумњивим да врше кривична дела. Не само да се по његовим информацијама није адекватно поступало, већ су лица на чије је незаконитости и неправилности указао напредовала у хијерархији Центра БИА Ниш и ПУ у Нишу и то на водеће позиције, док њему ни након одлука суда није омогућен повратак на посао.

Илустративна је и компарација са јавности познатим случајем др Борка Јосифовског, бившег директора Хитне помоћи у Београду, који је указао на сумњу о криминалној спрези појединаца из Хитне помоћи и приватних погребних предузећа и појаву ''масовних убистава'', након чега починиоци нису процесуирани, инспекторка која је сумњива да је саботирала ту истрагу је постављена за председника комисије за борбу против корупције у Министарству здравља, док је доктор Јосифовски остао без посла.

Мајко Србијо,

Пред Тобом, упркос здравом разуму, Твоји верни поданици који су указивали на озбиљне незаконитости и неправилности и спасавали Твој и образ својих професија, доживљавају праву голготу, док учесници у незаконитостима и њихови заштитници не само да остају недодирљиви, већ метеорски напредују.

Јасно је да овакве злоупотребе представљају велико друштвено зло које истовремено доводи до нарушавања угледа ових служби и органа, али и ауторитета власти, као и губљења поверења грађана у безбедносни и правни поредак, те је интерес и обавеза државе да свим расположивим средствима сузбије и спречи оваква недопуштена понашања појединаца.

Због тога, Мајко, крећем за Београд, да од Председника Александра тражим Правду.

У Нишу, новембра 2018. године
Бранко Ђорђевић

 


КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК

http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

недеља, 29. април 2018.

Предраг Јакшић: Не постоји ''заједнички јужнословенски језик'' а милиони су убијени јер су им разлике биле битне

Ставити фотографију која приказује једну од најстрашнијих епизода у историји модерног човечанства, у сврху идеолошко-квазиуметничке промоције, још је један доказ зла које прети пре света из области културе.



















Пише: Предраг Јакшић



Не постоји "заједнички јужнословенски језик", постоје различити, међусобно мање или више слични језици јужнословенских народа који имају своје име, порекло, развој, као што и свако од нас има своје име, као што мајке које су нас родиле имају своје име, као што сваки град у којем живимо има своје име, као што порекло свега има своје име, као што наша веровања имају своје име, као што сваки убијени у било ком злочину има своје име и своју посебност, као што све на свету има своје име, па тако и језик. Неко ће рећи и пре свега језик.

Људи са ове фотографије, и милиони других, убијани су због свих тих разлика од људи који су желили да све сведу на "једно" и "заједничко", да све ставе под "једно" и под "заједничко", и да те разлике униште јер нису "једно" и "заједничко" (конкретан критеријум шта је то што треба да буде "пресудно заједничко" није кључан).

А многима од убијених су баш те разлике биле све што им је било битно и потребно у животу и што је чинило смисао њиховог постојања и чега нису, ни за шта на свету, желели да се одрекну јер је управо то њихов свет. 

Онда се појаве бића која би, злоупотребом пробуђених емоција погледом на ову потресну фотографију, у суштини релативизовали најстрашније догађаје из Другог светског рата не би ли п(р)огурали идеолошку, ненаучну, дилетантску и антилингвистичку платформу, кроз тобоже "књижевни" и "уметнички" конкурс који негује "културу сећања". Истинска култура сећања се сећа свих разлика, те разлике и чине културу сећања и те разлике имају своје име. Истинска кулутра сећања не измишља појмове, називе и порекла, јер оно што је сада измишљено не припада сећању, већ ономе што сећање брише и поништава.

Својевремено, када је Османска империја заузела средњовековну Србију, освајачи су оставили "избор" поробљеном живљу. Остаће живи ако се одрекну или језика или вере. Једно могу да "задрже". У зависности да ли смо верујући људи или атеисти, можемо дати различите одговоре, но трагедија таквог избора за поробљене је очигледна. Са становишта освајача, што се овоземаљског света тиче, ситуација је увек победничка.

Па, ко хоће нека учествује на конкурсу о култури сећања, али на "језику" који културу сећања поништава.



  • Реакција на конкурс за књижевни рад чији део преносимо:
"Уредништво Књижевних вертикала позива књижевне ствараоце, прозаисте и песнике из региона и расејања који имају шта ново, другачије, инвентивније и квалитетније да понуде читаоцима, да пошаљу своје необјављиване радове, песме и приче посвећене култури сећања и сећању на жртве холокауста, геноцида, ратних злочина и злочина почињених у време рата.
Радови могу бити на азбучном или абецедном писму, важно је да су у сваком случају на свима разумљивом наречју или дијалекту заједничког јужнословенског језика, без обзира у којој земљи живе или чије држављанство имају, ком се богу моле или каква им је боја коже". 


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

петак, 08. септембар 2017.

Реалност – Стварно или могуће

Шта је реалност? По дефиницији то је: стварност, чињенично стање, узето из живота, истинитост.


















Пише: Небојша Реџић



Али, у времену садашњем, постмодерном, када постоји и постистина, да ли постоји и постреалност?

Да ли је сама спознаја довољна да се ствар, дело, појава или стање прогласи – реалним?

Да ли је Ајнштајн био реалан када је тврдио да је све релативно?

Какав је утицај протока времена на спознају реалности. Где је граница временског трајања када се нешто проглашава реалним? Шта значи то када се каже: у том тренутку је то било реално? Када је тај тренутак престао да буде реалан?

Мантра данашњих креатора реалности и глобалних манипулатора је – прихватите реалност.

Данас би се и даље Сунце окретало око Земље, да Коперник није одбио да прихвати реалност и направи – обрт.

Ђордано Бруно би реално могао да свој живот оконча уз ватру камина, а не на ломачи.

Када су сви, реално видели и знали да је то тако, реално, Галилеј је супротно реалности саопштио: ,,Ипак се окреће”.

Колумбо је, упркос реалности стално ишао на запад и открио Нови свет.

Бастиља је била – реалност. Да су Французи слепо и фаталистички веровали у реалност, Бастиља би била симбол и данданас, а ,,Слобода, братство, једнакост” остао би нереални апел.

Реалност је бити роб у Америци. Колико би само памука произвела Америка? Али нису били реални – укинули су ропство.

Да ли је било реално супротставити се турској војсци на Косову Пољу? Није, али је из те битке створен дух вере, идеје, вредности и надахнућа за векове који ће следити.

Почетком 19. века Турци, дахије, ропство, данак, све је то било – реално. Требало је, реално, и даље гледати, плаћати, трпети зулум?

Те, 1915. реално је српска војска била истерана из земље, Србија окупирана, на ивици пропасти. Да ли је повлачење на Крф било реално? Није, али је нереално васкрсло Србију.

Да ли је било реално да Пупин остане у Идвору, а Тесла у Лици? Реално, да. На срећу човечанства нису били реални.

Да су Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци, Шиптари, прихватили реалност Југославија се не би распала.

Да су Шиптари прихватили реалност не би било тзв. "Републике Косово".

Ако ми, Срби, прихватимо реалност – неће бити Србије.


Београд, 04. септембар 2017.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

недеља, 09. април 2017.

Хероји са Кошара заслужују обележје!

Навршило се 18. година од 9. априла 1999.г. када су терористи ''УЧК'' уз помоћ НАТО зликоваца заузели караулу Кошаре.

Караула Кошаре, срушена НАТО бомбама. - Фото: Зоран Влашковић


















Текст и фото: Зоран Влашковић


  • На југословенско – албанској граници на караули Кошаре погинуло 108 људи, од којих 18 официра и подофицира , 53 војника на редовном војном року, 13 војних обвезника и 24 добровољца Војске Југославија. - Граничари ВЈ нападани и убијани од терориста ''УЧК'' и 1998. године.

Током бомбардовања Југославије, од 24. марта до 9. јуна 1999. године, највећим НАТО бомбама били су изложени војници на српскоалбанској граници на Косову и Метохији. А на овом потезу, караула Кошаре на Јуничким планинама, је била највише нападани циљ и из ваздуха и са копна, из Албаније. Највише из разлога неповољног географског положаја у односу на непријатеље.

Но. херојска је била борба српских војника на овом положају који су се херојски одупирали вишеструком непријатељу.


Караула изнутра - све уништено. - Фото: Зоран Влашковић


Али ни после 18 година од велике битке за караулу Кошаре, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?

Лош географски положај

Битка за Кошаре се водила око граничног прелаза Раша Кошарес, на граници СРЈ и Албаније, између 9. априла и 9. јуна 1999. године. Циљ напада из Албаније од стране УЧК, регуларне војске Албаније и НАТО-а је био копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Војска Југославије је спречила ту намеру. УЧК је успела да заузме караулу Кошаре, због јаке артиљеријске подршке војске Албаније и подршке НАТО авијације.



Званичне информације ВЈ говоре да је у реону Кошара било око 2000 припадника ВЈ, да је погинуло више од 100 припадника ВЈ, да их је 150 рањено и да је уништено једно борбено возило.

На другој страни било је 6.000 припадника терористичке ''УЧК'', погинуло је 150 албанских тероириста и 300 их је рањено а уништено је и пет непријатељских тенкова. Погунуло је много више, али се за три страна држављана знају имена који су били на страни и у редовима УЧК, два из редова НАТО алијансе: Француз Арнорд Пјер (1971.) и Италијан Франческо Ђузепе Бидер (1961.), као и добровољац у редовима УЧК Алжирац Мурад Мухамед Алија. У то време НАТО је у Албанији имао 12.000 војника, 30 тенкова и 26 хеликоптера “Апач”.


 Караула Кошаре - Фото: Зоран ВлашковићНа православни велики петак, 9. априла 1999. године, у три часа ујутру почела је масовна артиљеријска паљба са албанске стране на караулу Кошаре: топовима, хаубицама и артиљеријским бацачима, уз учешће француске Легије странаца. Напади су ишли у три правца: Раша Кошарес, Маја Глава и караула Кошаре. Према караули Кошаре кренуло је 1500 припадника УЧК. На караули и око ње било је само 200 припадника Војске Југославије, званичан је податак ВЈ. Припадници ВЈ нису могли да истрају у тако жестоком и масовном нападу УЧК, НАТО и француске Легије странаца и око 19 сати терористи УЧК су заузели Кошаре. У реону Кошаре командовали су албански терористи Агим Рамадани, који је погинуо, Селим Ђекај и Рамуш Хајрединај.

Херојска борба

Водовод за караулу Кошаре

Караула Кошаре на југословенско – алнбанској граници на Јуничкичкој планини била је мета напада албанских терориста и 1998. године. Терористи ''УЧК'' су били са Косова и Метохије и Албаније. Тако су само 30 септембра 1998. године у два одвојена напада на патроле Војске Југославије на Кошарама убили шест војника и исто толико ранили.

Нажалост погинули војници, храбри хероји са Кошара још немају никакво обележје . Још никако држава да се сети и посвети им заслужено признање и подигне им бар споменик који заслужују.

Прошао је пакао Кошара.


Пуковник у пензији Видоје Ковачевић, у време рата мајор на дужности начелника Штаба 63. Падобранске бригаде, непосредни је учесник борбених дејстава на Кошарама. Ковачевић каже да је на Кошарама лично видео два погинула Црнца који су се борили на страни ОВК. „Били су у маскирним униформама, на рукавима су имали француске ознаке”, сведочи Ковачевић.

У аветињској осами - Фото: Зоран Влашковић



Ратни командант 125 моторизоване бригаде, генерал- мајор у пензији Драган Живановић каже да је на југословенско – албанској граници на караули Кошаре погинуло 108 људи, од којих 18 официра и подофицира , 53 војника на редовном војном року, 13 војних обвезника и 24 добровољца Војске Југославија. У вишемесечним борбама на Кошарама погнуло је 108 војника, а 256 је повређено. Са границе Србије и Албаније војници су се повукли 14. јуна 1999. после потписивања Кумановског споразума и прекида НАТО агресије на Југославију.

Први снимак карауле Кошаре после бомбардвоања и окупације 1999., начињен 11. фебруара 2011. године. Фото: Зоран Влашковић



























author-pic Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.


Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању