Вести:
Приказивање постова са ознаком Српски језик. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српски језик. Прикажи све постове

петак, 04. мај 2018.

Његошев маузолеј направљен да заувек раздвоји Црногорце од Срба

„Кад сам питао свог оца: ‘Зашто то радиш за Црногорце?’, рекао ми је: ‘Да им дигнем националну самосвест, да знају да су они Црногорци"


Зла масонска замисао - српски владари су традиционално сахрањивани у храмовима и портама

„Свој последњи сусрет с угледним хрватским историчарем и политичаром (некадашњим хрватским емигрантом у САД) Матом Мештровићем, сином славног хрватског и југословенског вајара Ивана Мештровића, имао сам 5. априла ове године, у његовом приватном стану на Сребрњаку, репрезентативној улици/четврти на североистоку Загреба“, пише Дарко Худелист у ексклузивном тексту за нови број Недељника.

„И овај пут разговарали смо, претежним делом, о монументалном Његошевом маузолеју на Ловћену, подигнутом 1971. према идејној замисли и пројектима његовог оца Ивана Мештровића, а по наруџби владе, односно најужег политичко-партијског врха некадашње СР Црне Горе (тада још у саставу СФР Југославије)“, пише Худелист.

Худелист је 12 година истраживао контроверзе око подизања Његошевог маузолеја на Ловћену.

Пренео је шта му је Мате Мештровић рекао у том последњем разговору, и да је посебно нагласио: „Кад сам питао свог оца: ‘Зашто то радиш за Црногорце?’, рекао ми је: ‘Да им дигнем националну самосвест, да знају да су они Црногорци, да имају Његоша као симбол своје прошлости и независности, односно самобитности…’“


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html
Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

недеља, 29. април 2018.

Предраг Јакшић: Не постоји ''заједнички јужнословенски језик'' а милиони су убијени јер су им разлике биле битне

Ставити фотографију која приказује једну од најстрашнијих епизода у историји модерног човечанства, у сврху идеолошко-квазиуметничке промоције, још је један доказ зла које прети пре света из области културе.



















Пише: Предраг Јакшић



Не постоји "заједнички јужнословенски језик", постоје различити, међусобно мање или више слични језици јужнословенских народа који имају своје име, порекло, развој, као што и свако од нас има своје име, као што мајке које су нас родиле имају своје име, као што сваки град у којем живимо има своје име, као што порекло свега има своје име, као што наша веровања имају своје име, као што сваки убијени у било ком злочину има своје име и своју посебност, као што све на свету има своје име, па тако и језик. Неко ће рећи и пре свега језик.

Људи са ове фотографије, и милиони других, убијани су због свих тих разлика од људи који су желили да све сведу на "једно" и "заједничко", да све ставе под "једно" и под "заједничко", и да те разлике униште јер нису "једно" и "заједничко" (конкретан критеријум шта је то што треба да буде "пресудно заједничко" није кључан).

А многима од убијених су баш те разлике биле све што им је било битно и потребно у животу и што је чинило смисао њиховог постојања и чега нису, ни за шта на свету, желели да се одрекну јер је управо то њихов свет. 

Онда се појаве бића која би, злоупотребом пробуђених емоција погледом на ову потресну фотографију, у суштини релативизовали најстрашније догађаје из Другог светског рата не би ли п(р)огурали идеолошку, ненаучну, дилетантску и антилингвистичку платформу, кроз тобоже "књижевни" и "уметнички" конкурс који негује "културу сећања". Истинска култура сећања се сећа свих разлика, те разлике и чине културу сећања и те разлике имају своје име. Истинска кулутра сећања не измишља појмове, називе и порекла, јер оно што је сада измишљено не припада сећању, већ ономе што сећање брише и поништава.

Својевремено, када је Османска империја заузела средњовековну Србију, освајачи су оставили "избор" поробљеном живљу. Остаће живи ако се одрекну или језика или вере. Једно могу да "задрже". У зависности да ли смо верујући људи или атеисти, можемо дати различите одговоре, но трагедија таквог избора за поробљене је очигледна. Са становишта освајача, што се овоземаљског света тиче, ситуација је увек победничка.

Па, ко хоће нека учествује на конкурсу о култури сећања, али на "језику" који културу сећања поништава.



  • Реакција на конкурс за књижевни рад чији део преносимо:
"Уредништво Књижевних вертикала позива књижевне ствараоце, прозаисте и песнике из региона и расејања који имају шта ново, другачије, инвентивније и квалитетније да понуде читаоцима, да пошаљу своје необјављиване радове, песме и приче посвећене култури сећања и сећању на жртве холокауста, геноцида, ратних злочина и злочина почињених у време рата.
Радови могу бити на азбучном или абецедном писму, важно је да су у сваком случају на свима разумљивом наречју или дијалекту заједничког јужнословенског језика, без обзира у којој земљи живе или чије држављанство имају, ком се богу моле или каква им је боја коже". 


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

среда, 14. март 2018.

Промоција књиге о српском пореклу становништва старе Рашке и Сјеничке котлине (ВИДЕО)

Историчар из Сјенице, Салих Селимовић, промовисао је своју једанаесту по реду књигу “Презимена и њихово порекло на Сјеничко – Пештерској висоравни“ које је одржана у пријепољском Дому културе.






 
Истраживањем порекла презимена Сјеничко – пештерске висоравни Салих Селимовић је почео да се бави пре три године. До презимена је долазио користећи катастарске евиденције и телефонске именике. Намера му је била да неке ствари разјасни како би се знало порекло становништва.

Највећи дио материјала скупљен је по архивима и литератури која је већ објављивана. Требало је скупити и изјаве савременика који су имали одређени број година, тзв. памтише. Дошао сам до резултата да може слободно да се каже да је већи дио становништва Сјеничко – пештерске висоравни чисто српског порекла и православне провенијенције а један дио је албанског поријекла и католичке провенијенције. Мада, и ту треба бити опрезан јер је и ту било мешања, неких симбиоза између њих... Тако да је тешко рећи 100 посто да ли је неко албанског порекла или српског, између њих. Све остало је ствар политичке манипулације“, рекао је историчар из Сјенице Салих Селимовић на промоцији књиге “Презимена и њихово порекло на Сјеничко – Пештерској висоравни“ а преноси "Форум инфо".

Иначе, Салих Селимовић историчар, професор и публициста дуже време у јавности афирмише неправедно запостављене чињенице о такзваним "Бошњацима" као остатку српског корпуса који су за време Османског царства прихватили ислам.

Књига садржи порекло 741 презимена фамилија са територија Сјеничко – Пештерске висоравни која је, према речима аутора, била подручје одакле се интензивно исељавало али и на коју се досељавало у етапама.

“Нико није пао с неба нити је дошао из Саудијске Арабије. Велики број муслимана носи српско поријекло и дјелимично албанско. Око тога нема дилеме”, наводи се у Селимовићевом делу.

Коментаришући чињеницу да се то становништво етнички изјашњава као Бошњаци Селимовић је рекао:

“Људи често хоће да буду оно што нису или што би жељели да јесу. А требаш бити оно што јеси и никоме не би требало да смета то шта си био прије 300 година. Моји су поријеклом Херцеговци и били су Вујовићи од којих је један 1650. године примио ислам. Ја сам муслиман и тога се не одричем али не треба ни заборавити своје српско поријекло!” рекао је на промоцији Салих Селимовић.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽 Извор: Форум инфо


Промоцији ове књиге присуствовао је и хоџа Надир Дацић из Пријепоља познат по томе што је још од 2007. године упозоравао на муслиманске верске екстремисте који се окупљају око Зукорлића и подржавају га, те да су они ти који изазивају нереде на верској основи и уносе раздор и сукобе чак и међу муслиманима.

Медији преносе да је он заузео место у првом реду и да очигледно пружа подршку ставовима Селимовића. Дацић је, иначе, скоро имао промоцију своје књиге у Новом Пазару о Београдском Гајрету где се такође бави сличном темом на коју су муслимански екстремисти жустро реаговали.
Осим аутора, о књизи су говорили председник Милешевског културног клуба „Свети Сава“ Зоран Малешић и књижевник и здравичар из Сјенице Велибор Величковић. У паузама је наступао народни гуслар Вук Пантовић.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

Латинични потпис од председника САНУ Србима са КиМ

Делегација СНФ посетила је САНУ и између осталог разговарала и са њеним председником Владимиром Костићем који им је на растанку уручио симболичне поклоне.

Владимир Костић, председник Српске "Akademije nauka i umetnosti"





Међу тим поклонима налази се и књига са посветом, како је на свом фејсбук профилу објавио један од чланова СНФ-а, дугогодишњи политичар са Косова и Метохије Момчило Трајковић. Своју објаву он је пропратио кратким описом:

"Председник САНУ подржао СНФ - Након двоипосатног разговора са председником Српске академије наука, проф. др Владимиром Костићем, председник Академије својом руком написао јеи потписао у знак захвалности:

"Својој браћи, за објашњења ствари које нисам знао до краја разумео и знао".

Делегација Форума проф. др Александар Ђикић, проф. др Александар Ћорац, проф. др Душан Челић и Момчило Трајковић, успели су да у аргументованој расправиувере председника Академије и сагласе се да је коначно реење за КиМ штетно по српску државу и њене интересе. Такође сложили су се да решавање кроз процес није замрзнут конфликт, већ пут који политика Србије треба да следи".

Фотографија која је пратила ову објаву приказује страницу књиге на којој се налази посвета, односно потпис Владимира Костића. не мало изненађење изазвала је чињеница да је Председник Српске академије наукаи  уметности ове речи исписао латиничним писмом.

Фотографија преузета са Фејсбук налога Момчила Трајковића.

У коментарима је овај гест врло оштро и негативно оцењен а у једном од њих се каже "Латиница у Академији, хаос у држави..."

Владимир Костић је српској јавности постао познат по томе што је убрзо након именовања на место председника САНУ медијима да изјаве о Косову и Метохији које се не слажу са истином, правдом и народним расположењем и осећајем већ иду на руку актуелном режиму који је толико штете нанео српспкој држави управо по начину вођења политике према јужној српској покрајини. Жељу да се сачувају Косово и Метохија назвао је "кафанским патриотизмом".

Такође, извесни медији су пренели и друге његове изјаве попут тога да је "наша једина победа је 5. октобар".





А познато је већ да је пети октобар означио почетак потпуне пропасти српске државе чији су носиоци изнутра, најчешће на водећим местима српских државних институција. Њихов главни задатак јесте да се организује трајна предаја Косова и Метохије на чему се изузетно активно ради.



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању


четвртак, 01. фебруар 2018.

Уместо буџета за српске ђаке на КиМ - донаторске вечери

Недавно је министар просвете Младен Шарчевић посетио неколико школа на Косову и Метохији и суочен са овдашњим условима, најавио подршку.

Са донаторске вечери
Гест је изражен у виду донаторске вечери за подршку образовању на Косову и Метохији на којој је прикупљено скоро девет милиона динара a та средства биће равномерно распоређена на целој територији Косова и Метохије навело је Министарство просвете.

Пре свега чуди чињеница да држава, чији представници из Министарства просвете истичу како је стање у образовању на КиМ тешко и незавидно а уместо редовног финансирања из буџета, Влада организује донатоске вечери?

Тешко је отети се сумњи у дубоку искреност а посебно моћ Владе Србије која се са КиМ у потпуности повукла када за оно што се подразумева, а то је просвета, нема обезбеђена средства у буџету већ мора да се, жаргонски речено, жицка за минималне суме да би помогла, како и сами кажу, најугроженији део српске просвете.

Треба рећи, ради лакшег схватања читаве ситуације, да је током недавне посете министра Шарчевића и директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, школама на Косову и Метохији посета злоупотребљена ради промовисања надлежности шиптарских квази-институција те да се у њиховом друштву нашао тзв "министар" Далибор Јевтић, чиновник система шиптарских сепаратиста о чему су КМ Новине писале под насловом Државно подметање тзв ''републике Косово'' напаћеним Србима на КиМ!

На донаторској вечери која је приређена 30. јануара, министар  Шарчевић
је рекао да ће свака реформа обухватити и просторе Косова и Метохије на којима живе Срби.

Жицкање на нивоу министарства Владе Србије


"То је пре свега наша морална, законска, чак и међународна обавеза. Међународном резолуцијом то је нама припало и ту немамо са ким да се ценкамо. То је и обавеза, као што је и обавеза да ће свака установа на Косову морати да буде квалитетна, као што ће морати бити квалитетна и у Србији", казао је Шарчевић и додао да ће и приштински универзитет са седиштем у Косовској Митровици бити "подигнут на ноге"... У ком то смислу видећемо али је позната чињеница да се у јавности више пута наглашавало да је управо Универзитет један од стубова опстанка српског народа и који је протекле готово две деценије одиграо једну од најзначајнијих улога у спречавању исељавања Срба.

Помоћница министра просвете и организатор донаторске вечере, Габријела Грујић казала је да "данас више него икада српски народ у јужној покрајини вапи за образовањем", те да „очајнички, али достојанствено зове све остале Србе и пријатеље Срба да помогну у очувању и унапређењу нашег образовног система“.

Нејасно је шта је конкретно хтела да каже када се погледају резултати ученичких такмичења на државном нивоу где ученици са Косова и Метохије веома често заузимају значајна места. Али у сваком случају и српској просвети на КиМ неопходна је подршка државе онако како је она потребна и свим другим српским институцијама које су, нажалост, махом погашене на простору покрајине. У неколико наврата Влада Србије, посебно директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, и званично су покушали да угасе Универзитет у Косовској Митровици потписујући чак и документа са том наредбом.

Узурпатор трона Епархије рашко - призренске, Теодосије рекао је да деца на Косову данас живе и уче у веома отежаним условима и да је њихово образовање примарни задатак државе и Цркве. Подсетићемо читаоце на недавно изнети податак, односно сведочење Соње Живић из Старог Грацка која је описујући одбаченост од узурпиране Епархије навела пример владике Артемија који је пре прогона редовно посећивао српски народ и помагао га, што је прекинуто одмах по његовом прогону и узурпирањем Епархије од стране управо Теодосија. Но, ако је заборавио на српску децу није заборавио на пиво па је почео да га производи у манастиркој фабрици на КиМ и да га промовише испијањем пред камерама у сред Богородичиног поста на музичком фестивалу (клик на ВЕЗУ), што је више него недолично. Па кад овакви "ауторитети" почну да се интересују за српско образовање на Косову и Метохији, није баш прилика која треба да нам скине бригу са врата, напротив, прети да се преокрене у све супротно од најављиваног.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

уторак, 09. јануар 2018.

Фељтон: Писма српских конзула из Приштине - Бугари плаћају затварање српских школа

Божић 1890 године, у Србији изражено православног карактера и са краљем на челу, могао је да не буде приоритет.

Стара Приштина





Али не из разлога због којих се то дешава у данашњој "секуларној" Србији која презире своју традицију, веру и вредности. Тадашњи допис српског конзула из Приштине, Луке Маринковића, без уобичајеног Божићног поздрава "Хистос се роди!" (иако не знамо да ли је то тада била пракса или не) ипак написан баш на дан Божића говори много о напорима да се сачува српски народ и његов идентитет на Косову и Метохији и Македонији, односно Косовском вилајету. Проблеми из тог дописа, могло би се рећи у идентичном руху, море и данашње Србе на Косову и Метохији.

Просвета је била трн у оку непријатеља Србије и српског народа који су желели да и оно историје и културе што је сачувао кроз предање, затру и предају забораву. Разлика у односу на данашње време је тек у неким детаљима. Тада је то чинила подмићена турска управа, а данас подмићени "потурчени Срби" при квази-институцијама шиптарских сепаратиста. Ипак, и једни и други са циљем затирања српског училишта.

http://www.joetravel.rs/

...

Краљев. српски консулат Приштина, 
7. jaнyapa 1890. г.

Господину ђенералу Сави Грујићу, Министру председнику и министру иностраних дела Београд


Господине министре председниче,

У одговору на ваше писмо од 21. дек. пр. г. Пов. No 1730. част ми је известити вас, да сам од нове године отворио протокол о поверљивој преписци за пропаганду и поступаћу према наређењима, која будем од вас добијао.


У свези мог поверљивог писма од 20. дек. пр. г. П.No 12. односно затварања српски школа у Косовском вилајету, под видом да нико од учитеља не може без да овери школску сведочбу код меарифа у Вилајету у школи радити, част ми је ради осветлења мога предходног мишлења доставити, господину министру председнику, под. /. у копији два писма г. митрополита Мелентија, упућена на овд. проту оца Стефана Костића. Ја несумњам да ћете се, господине министре председниче, сложити са мном да бугарска пропаганда моћним капиталом поткупљује турско чиновништво у Скопљу, које без добијених наредаба из Цариграда, својевољно измишља на који ће начин спречавати српске учитеље а српске школе затварати. Ово ми потврђавају и речи, које ми је шурак учитеља овд. Јосифа, вративши се прекјуче из Скопља, приопштио, а које је изговорио писар муарифов у Валилуку: да ће сваки српски учитељ морати, ма како добро испит да положи, пасти, јер се тако оће, јер их Бугари, за ово добро, добрим сумама награђују. Ако их који учитељ са 5 лира златни награди, моћи ће испит положити.

Уједно скромног сам мишлења, да се, на основу ових приложених података господина Мелентија, може овом злу стати на пут ако наш госп. посланик у Цариграду с једне стране навали код Патријаршије да она на В. Порти поради да се меарифат ни у ком вилајету несме мешати у права, која су јој од старина за цркве и школе дата, а с друге стране и лично се ц. отом. Министру просвете, на основу података од кр. срп. консулата, потужи на меарифат скопски и код њега строге наредбе за исти издејствује.
Примите, господине министре председниче, и овом приликом уверење мога особитога поштовања.

Понизни, Лука К. Маринковић

...


Видимо да је тада дух српства био срчан и спреман да се одупре и брани, изналазио решења у окружењу које му ни мало није било пријатељски настројено и размишљао како ће унапредити и ојачати преостали српски народ.

Ни данас нам не недостају проблеми који су мучили српски народ тада по овом питању, али нам недостају људи који би размишљали попут српских конзула и српске власти тог доба. Све је присутнија пракса да српски просветни радници морају да добију одобрење од сепаратистичких квази-институција да би морали да раде у српским школама. Ако не сами захтев ће предати администрација државе Србије! Власт је свој народ на КиМ оставвила без сваке подршке, па и више од тога, активно доприноси његовом нестајању кроз гашење институција, па и школа без којих неће бити ни народа.

Српска школа у Шилову, КиМ
Све је сконцетрисано око интереса владајуће партије а њени циљеви су, у најмању руку, крајње забрињавајући, више него икада раније. Запослење у просвети могу да добију само они који су спремни да зажмуре и спроведу политику гашења државе Србије у овој покрајини.

"Овакве и сличне функције на Косову и Метохији препуштене су политичарима на одлучивање, док стручњаци који би помогли да квалитет наставе непрекидно расте, немо посматрају безакоње иза којег стоји држава" писало је недавно у апелу послатом из српских средина јужно од Ибра чији је закључак много драматичнији:

Многи овакво стање повезују са намером Министарства просвете Републике Србије за изазивањем што веће пометње, како би се што лакше српски образовни систем "утопио" у тзв. "косовски образовни систем" албанских сепаратиста, и како би Србија прећутно препустила српске школе на управљање Албанцима.

Са доласком СНС-а на власт, посебно од оснивања "Српске листе" на иницијативу Александра Вучића, на најодговорнија места постављају се они који су отворено спремни да прихвате план и програм шиптарских сепаратиста и да по њему уче српску децу. У то нема сумње јер се сви заједно налазе на списковима за лажне изборе албанских сепаратиста, као и на платним списковима њихових "институција" на којима је највише кандидата запослених у школама.

Пред српском школом у Лапљем Селу, недалеко од Приштине.


Током марта прошле године чланови "Српске листе" активни у квази-парламенту шиптарских епаратиста, по повратку са вештачког бојкота те "скупштине", већ на првој седници чуо се глас како желе да српски Универзитет у Косовској Митровици буде прикључен „Заједници српских општина“, дакле институцији такозване „републике Косово“, да би он „био инкорпориран у ЗСО и да тако имамо потпуни надзор над тим образовним системом" рекао је Славко Симић један од чланова ове листе која спроводи националну издају најширих размера!

Славко Симић
Када Србин посланик такозване „републике Косово“, изговори „да би наш образовни систем буде инкорпориран у ЗСО и да тако имамо потпуни надзор над тим образовним системом" шта би друго то могло да значи осим да над Универзитетом који функционише у оквиру система Републике Србије „инкорпорирањем“ у систем албанских сепаратиста баш они стекну потпуну контролу и „над тим образовним системом“.

Међутим, против овакве праксе ничим се, као ни у време оно, не оглашава ни српска патријаршија нити ико из Српске православне цркве. Овакво прећутно али активно прихватање шиптарске надмоћи упадљиво је од тренутка прогона епикопа рашко - призренског Артемија и верног монаштва. До прогона, између осталог, управо је и дошло како би српски отпор ослабио и из овог правца.

Тако се стварају услови у којима ће српски учитељи морати, као некад због Бугара, да плаћају радна места због Европске уније која кроз своје пипке СНС - "Српска листа" разграђује и гаси српско школско на КиМ за интересе Шиптара.

Примера је нажалост много али документа која је потписао директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, о "интеграцији" српског Универзитета у Косовској Митровици, неумољиво доказују намеру српских власти.





Овде треба имати на уму да је Ђурић у неколико наврата нагласио значај самог Универзитета за Србе на КиМ и њихов останак. Тако да се искључује свака грешка у почињеним актима.


http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2018 ::    Хвала на интересовању

субота, 28. октобар 2017.

Апел за заштиту југа Србије од насилне албанизације

Апел за заштиту југа Србије од насилне албанизације"Београд тако, директно или индиректно, доприноси, а у извесном смислу и финансијски потпомаже процес албанизације југа Србије" наводе потписници овог драматичног апела.

Jug, Srbija, Preševo, Bujanovac, Medvedja, dolina, Albanci, Velika, Albanija, prodaja, kupovina, kuća, stan, imanje, Albanizacija, Kmnovine, km, novine,
 

Поштована господо,

Обраћамо вам се с молбом да, у границама својих овлашћења и могућности, допринесете заштити југа централне Србије од етничког инжењеринга и насилног наметања продуката великоалбанске политике и идеологије.

Ми, потписници овог апела, претежно потичемо из тог краја и савест нам не дозвољава да мирно посматрамо оно што се тамо догађа, а у директној је супротности с виталним интересима наше земље.


Најугроженији последицама вештачког мењања етничке слике су Пчињски, Јабланички и Топлички округ, а посебно општине Медвеђа, Бујановац и Прешево.

Ове три општине се, чак и у београдским медијима, гурају у тзв. Прешевску долину и у некакво „Источно Косово“; таква долина не постоји као географски ни као политички појам, нити су општине Бујановац, Прешево и Медвеђа икада биле део Косова. Затим:


1) Медвеђа, Бујановац и Прешево су општине у којима су последњих петнаестак година хиљаде Албанаца незаконито, односно фиктивно пријавиле своје пребивалиште, тако да у њима сада у бирачком списку има знатно више бирача него грађана који тамо стварно живе.


2) У току је убрзана куповина српских кућа, станова и имања, чак и у местима, односно градовима и селима у којима Албанци никада нису живели.


3) Поједина друштвена предузећа (из Врања и околине) продају ексклузивне пословне просторе у строгом центру Бујановца следбеницима великоалбанске политике, а да на то нико није реаговао.


4) Врши се убрзана и безобзирна промена назива улица, тргова и установа, посебно у Бујановцу, у циљу затирања српског присуства у том делу Србије.


5) Финансијска средства из буџета Републике Србије, намењена том подручју, деле се недовољно промишљено, и практично су у функцији великоалбанске политике, нарочито на подручју Бујановца и Прешева; Београд тако, директно или индиректно, доприноси, а у извесном смислу и финансијски потпомаже процес албанизације југа Србије.


6) Бирачки спискови, посебно у Медвеђи, Бујановцу и Прешеву, неажурни су и пуни нетачних података; у њима су хиљаде имена лица албанске националности с лажним пребивалиштем, давно умрлих људи и страних држављана, што локалне изборе, посебно у Бујановцу, годинама уназад чини нерегуларним.


7) Све више грађана српске националности олако се одлучује на продају својих станова, кућа и имања, одлазећи са својих вековних огњишта с убеђењем да су препуштени сами себи, да државни органи споро или никако реагују, и да другог избора немају.


8) Демографска структура становништва, посебно у наведеним општинама, годинама се мења нагоре, и иде наруку креаторима великоалбанске политике.


9) На адресе многих породица, па чак и давно напуштених, оронулих и у коров зараслих кућа, фиктивно се пријавило на хиљаде Албанаца. У неким селима у Медвеђи ничу огромне вишеспратнице направљене новцем сумњивог порекла; грађевинске дозволе за такву градњу добијају се без тешкоћа, и уз сарадњу дела државног административног апарата.


10) Локалне власти неће, не желе, не могу или не умеју да се с наведеним проблемима озбиљније ухвате укоштац. Посебно то не чине у Бујановцу и Прешеву. Великоалбански јуришници су таквим стањем веома охрабрени. Новац им је најмањи проблем; стиже са свих страна. И подршка им стиже са више страна. Хвале се да имају своје људе и у појединим органима Републике Србије, чак и у Координационом телу за југ Србије, што није сасвим без основа. Између осталог, то потврђује и чињеница да информације локалних оперативаца наших надлежних служби о томе не стижу до правих адреса, или се на њих не реагује на прави начин.

 
Ако се наведени процеси не зауставе, више је него сигурно да ће југ централне Србије ускоро вештачки променити етничку структуру, с великим изгледима да постане друго Косово. Не можемо и не смемо пасивно посматрати како се из дана у дан, пред нашим очима, на систематски и безобзиран начин, најдиректније угрожавају наши витални државни и национални интереси.


Због свега изнетог, обраћамо се свима који могу помоћи, а посебно носиоцима највиших државних и политичких функција, са захтевом да употребе Уставом и законом допуштена средства. Такође, обраћамо се и Његовој светости патријарху српском г. Иринеју, који је с наведеним стањем делимично већ упознат. И ми, потписници овог апела, спремни смо да притекнемо у помоћ својим знањима и искуством, тим пре што нам је ситуација на терену добро позната. Пред нама је историјска одговорност, како према славним прецима, тако и према будућем нараштају. Морамо је бити свесни и брзо реаговати, да сутра не би било касно.


Апел достављен на следеће адресе:

Александар Вучић, председник Републике Србије
Његова светост патријарх српски г. Иринеј
Академик Владимир Костић, председник САНУ
Маја Гојковић, председник Народне скупштине РС
Ана Брнабић, председник Владе Републике Србије
Ивица Дачић, заменик председника Владе Србије
Александар Вулин, министар одбране
Бранко Ружић, министар локалне самоуправе
Младен Шарчевић, министар просвете
Др Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова
Владан Вукосављевић, министар културе и информисања
Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој
Генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба ВС



ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА

Академик Јован Хаџи-Ђокић
Академик Владо Стругар
Академик Иван Јевтић
Светислав Божић, дописни члан САНУ
Проф. др Милорад Митковић, дописни члан САНУ
Проф. емеритус Милош Шобајић
Проф. др Миливоје Павловић
Проф. др Живко Кулић
Проф. др Ранко Соколовић
Проф. др Радивоје Паповић
Проф. др Момчило Павловић
Проф. др Радан Илић
Проф. др Милоје Ракочевић
Проф. др Стојан Раденовић
Проф. др Милутин Ђуричић
Проф. др Мирко Кулић
Проф. др Драган Никодијевић
Проф. др Слободан Стаменковић
Проф. др Горан Милошевић
Проф. др Љиљана Манић
Проф. др Марија Алексић
Проф. др Ангелина Његуш
Проф. др Милорад Бабић
Проф. др Чедомир Раденовић
Проф. др Весна Балтазаревић
Проф. др Миле Новаковић
Проф. др Вујадин Мујовић
Проф. др Драгољуб Симоновић
Проф. др Оливера Ђурић
Проф. др Војислав Јовић
Проф. др Марија Влаховић
Проф. др Зоран Несторовић
Проф. др Радан Лакићевић
Прим. др Миломир Љубић
Проф. др Милорад Величковић
Прим. др Зоран Анђелковић
Станислав Станковић, судија
Проф. др Миленка Јездимировић
Проф. др Милутин Ђорђевић
Проф. др Срећко Димитријевић
Радослав Војводић, књижевник
Проф. др Радомир Ђурашковић
Проф. др Милорад Златановић
Проф. др Душан Јовановић
Проф. др Милан Миладиновић
Проф. др Војислав Милтеновић
Проф. др Предраг Раденовић
Стеван Соколовић, вајар
Проф. др Крста Ристић
Проф. др Милорад Соколовић
Проф. др Спира Страхињић
Проф. др Станимир Цветановић
Проф. др Јасминка Ђуровић
Проф. др Филип Турчиновић
Спасоје Тодоровић, генерал у пензији
Јеврем Цокић, генерал у пензији
Мр Марко Горановић
Прим. др Драгољуб Симоновић
Добрила Грујић
Горан Петронијевић




http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

петак, 27. октобар 2017.

Требјешки: Гуслар

Од свих побројаних места где се певало уз гусле, најдубљи траг оне су оставиле у српским крајевима. Гусле се помињу од библијских времена а са сигурношћу се може рећи да се уз њих певало на двору краља Стефана Првовенчаног почетком 13. века.





                    Кроз вјекове и мрачна столећа,
                    Србина си на борбу подсјећа,
                    Код народа вјеру одржава,
                    Да ће српска васкреснут држава
                    Кроз највише невоље и муке,
                    Кроз олује и кроз карамлуке,
                    Дизали сте устанке и буне,
                    Против страшне Отоманске круне,
                    Кад је Србин највише стрепио,
                    Гуслар га је надом кријепио.
                    Оштрио је пјесмом јатагане,
                    А Гуслима лијечио ране.
                    Докле сину зора и свануће,
                    И крвника ишћера из куће.
                    И кад наста пјесма и весеље,
                    Опет гуслар сједе у прочеље.


                   Али им је остало у крви,
                   Ко ће бити потоњи ил први!?..

Хаџи-Радован Бећировић - Требјешки
из књиге "Стабљике српства" 



http://www.kmnovine.com/p/doniraj.html

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

субота, 01. април 2017.

У серији о Немањићима српски ратници и племићи приказани као губавци и одрпанци

Већ неко време се најављује грандиозни пројекат снимања серије о Немањићима у продукцији РТС. После неколико месеци припрема, пале су прве клапе и снимљене сцене на Студеници и на Копаонику.



Костими србских ратника и племића у серији “Немањићи – рађање краљевине“

Овакву серију су Срби дуго чекали и заиста поздрављам то што је РТС коначно показала добру вољу и започела овај пројекат. Међутим, једна ствар боде очи…

На интернету су се појавиле и прве фотографије са снимања и сви су приметили костиме глумаца. Коментар многих је био да Срби нису могли да изгледају одрпаније.


Да ли су овако изгледали свети србски ратници?
Детаљ фреске из манастира Манасије и сцена из серије Немањићи

Можда би пре било каквог коментара требало сачекати да серије буде приказана, али можда и није лоше рећи коју реч унапред, не би ли на тај начин бар мало утицали на продуценте, а пре свега на костимографе. Према томе, овај текст је мој добронамерни апел, моје глас, а уједно и мишљење великог дела србске јавности са циљем да се помогне у снимању што боље серије.

Наиме, како један мој пријатељ рече, србски ратници изгледају попут губаваца из Бен Хура. Далеко од тога да мислим да су се Срби облачили по “последњој моди“, посебно сељани, чобани и земљорадници, али сам уверен да су у ратове полазили у свом најбољем оделу. То је традиција која од памтивека постоји код нас. За они који не знају или не желе да знају, у том периоду је Србија у односу на запад била оно што је сада за многе запад у односу на Србију, мада се ни са овим не слажем у потпуности.

Ако би некако и прихватили ову слику обичног народа, неприхватљиво је да су се племићи облачили попут неког убице, у стилу главног лика из assassin’s creed (сиротињска верзија).

У крајњем случају је довољно погледати фреске које приказују србске владаре опточене златом, сребром и бисерима , а након тога наћи средину негде између. Зашто негде између? – Баш из тог разлога што је на фрескама вероватно приказана она друга крајност, да не кажем претеривање. Тој врсти претеривања су склоније наше западне комшије – Хрвати, док ми то никад нисмо били. Они су чак склони да у недостатку историјских података, измисле (или украду) исте…

Војин Ћетковић као Стефан Првовенчани
Фото: РТС / Гордан Јовић




Кад погледамо Стефана Првовенчаног, кога у серији глуми Војин Ћетковић, имамо утисак да је пред нама какав трговац или мало имућнији човека из нижег племићког сталежа, али никако не добијамо утисак да је пред нама један велики жупан, будући краљ Срба. На страну прича о “златним кашикама и виљушкама“, Србија је у то време била највећи произвођач злата, сребра и гламског сребра у Европи. Ковачки занат је цветао и гвожђа је било довољно и за извоз, а о сточном фонду нема потребе ни говорити. Ни у чему нисмо оскудевали.

​Грађевине које смо могли да видимо на сликама су само неке “дашчаре“ и мале колибе од прућа, а историјска документација говори нешто сасвим друго, да су наши градитељи тада били на цени. Били су иноватори попут Лазара Хиландарца и многих других.

Већ је свима познато да је србска кинематографија последњих деценија склона томе да приказује ствари горе него што јесу. Занимљивије им је да трагају и ископају сам друштвени муљ, него да прикажу реалност. Заборављају да њихове филмове гледају и странци који након тога добијају одређену слику о земљи и њеним становницима.


Као да није довољно то што су Србе сви светски медији сатанизовали, морали су и многи од њих да дају свој допринос. Кад би им неко скренуо пажњу, бранили би се причом о уметничкој слободи и креативности. То није креативност! И што неко рече да ли је ово “Нови црни талас србске културе“, остаје нам да видимо.


1.4.2017. srbski.weebly.com



Извор: ФБ Репортер    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању